O aktuelnoj situaciji u privredi nastaloj usled pandemije COVID-19

Pandemija je donela prilagođavanje kako zaposlenih tako i poslodavaca, skraćivanje radnog vremena za subjekte koji ne mogu zbog prirode posla da obezbede rad od kuće, dok su sa druge strane mnogi privredni subjekti koji mogu da obezbede svojim zaposlenima odredili rad od kuće, koji pre pandemije nije bio tako čest slučaj, pa samim tim u praksi nije bio uobličen. Kako cenite da se to odrazilo na obe strane sa aspekta bezbednosti i zdravlja na radu?

- Pandemija je uticala na gotovo sve oblasti života i rada i prinudila sve nas da se prilagodimo novim okolnostima za koje ne znamo koliko će dugo da traju. Nešto što je u našoj zemlji postojalo kao izuzetak, a to je rad od kuće i rad na daljinu, postaje sve uobičajeniji način rada. Razvojem novih tehnologija takav rad postaje moguć u sve više delatnosti i teži da i nakon što pandemija prođe u jednom broju slučajeva postane povremen ili čak uobičajen način rada. Sa jedne strane, za poslodavce je rad od kuće isplativiji jer postoje uštede za zakup radnog prostora, zagrevanje prostorija, troškove prevoza do radnog mesta, električne energije i drugo, a kod nekih zaposlenih taj vid obavljanja posla se smatra komfornijim, jer svoj rad mogu sami da organizuju, ne gube vreme u saobraćaju do radnog mesta i imaju druge pogodnosti. Sa druge strane, nedostatak rada od kuće je nepostojanje direktne komunikacije sa kolegama i klijentima, teže usklađivanje porodičnog i poslovnog života, izolacija i mentalni problemi vezani za nju. Novonastala situacija zahteva i od poslodavca i od zaposlenog promenu nekih navika u poslovanju i veću saradnju u prepoznavanju mogućih problema, češću komunikaciju i zajedničko rešavanje kako poslovnih zadataka tako i psiholoških izazova. Zakon o radu prepoznaje kategoriju rada od kuće i rada na daljinu, i predviđa ista prava iz radnog odnosa za zaposlene koji rade od kuće i na daljinu kao i za zaposlene koji rade na istim poslovima u prostorijama poslodavca, u skladu sa ugovorom o radu i opštim aktom poslodavca. Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu ne poznaje rad od kuće i rad na daljinu kao posebnu kategoriju, ali se iz samih odredbi ovog zakona može izvući zaključak da i zaposleni na ovakvim radnim mestima imaju pravo na bezbedan i zdrav rad. Specifičnost takvog rada je što poslodavac nema neposredan uvid i kontrolu nad radnim mestom i zbog toga je uloga i učešće zaposlenog u kreiranju i održavanju radnog mesta van prostorija poslodavca veća ako ne i ključna. Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja je u 2020. godini donelo Vodič za bezbedan i zdrav rad od kuće da bi pomoglo poslodavcima i zaposlenima u novonastaloj situaciji u nedostatku propisa koji regulišu ovu oblast. Tako se u vodiču preporučuje procena rizika na tom radnom mestu, bez obzira što Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu ne zahteva decidno procenu rizika na radnom mestu koje nije pod neposrednom kontrolom poslodavca. U ovom slučaju poslodavac ima posrednu kontrolu na radnom mestu uz saradnju zaposlenog a na način predviđen aktom poslodavca ili ugovorom o radu (putem izveštaja, anketa, video nadzora i sl). Poslodavci i zaposleni moraju biti upoznati sa mogućim opasnostima i štetnostima uz pomoć lica za bezbednost i zdravlje na radu, da bi rad bio organizovan na bezbedan način. Glavne opasnosti i štetnosti prilikom rada od kuće su opasnosti od električne struje, saplitanje na kablove električnih instalacija, štetnosti usled neodgovarajućeg položaja prilikom rada na računaru, neodgovarajući stolovi i stolice, moguća oštećenja vida zbog rada na računaru i mentalni problemi zbog rada u izolovanom prostoru kao i stresa zbog organizacije poslovnog i porodičnog života. Sve navedeno treba uzeti u obzir kod procene rizika na radnom mestu od kuće kao i obuku zaposlenih kako da sačuvaju svoje zdravlje između ostalog i pravljenjem češćih pauza i pojačanom komunikacijom sa poslodavcem i drugim zaposlenima. Iskustvo inspekcije rada je da nije bilo puno prijava povrede na radu od kuće, a posledice na zdravlje i štetnosti će se verovatno ispoljiti u kasnijem periodu. Napominjem da zaposleni koji se povredi na radu od kuće ima ista prava kao zaposleni koji se povredio radeći u prostorijama poslodavca, a poslodavac ima obavezu prijavljivanja ovakve povrede inspekciji rada. Zbog mogućih zloupotreba, svaki pojedinačni slučaj se razmatra, i zato je potrebno dobro regulisati način rada od kuće aktima poslodavca. U nacrt novog Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu uvedena je kategorija rada od kuće i rada na daljinu, i na taj način se i zakonska regulativa prilagođava novim okolnostima rada.

Veliki broj poslodavaca moralo je svoje poslovanje uskladiti sa pandemijom koja traje skoro godinu i po dana, kako smatrate da su se tome prilagodili subjekti koji se bave određenim delatnostima kao što je primera radi građevinska ili neka slična, više rizična delatnost?

Što se tiče građevinske delatnosti, mislim da se situacija sa pandemijom najmanje odrazila na ovu delatnost. Došlo je do ekspanzije u ovoj delatnosti, posebno u Beogradu u visokogradnji ali i na teritoriji cele Srbije, gde ima više infrastrukturnih projekata. Građevinarstvo je-ste samo po sebi rizična delatnost i najveći broj smrtnih i teških povreda dešava se u građevini, ali što se tiče zaraze virusom Covid 19 nema toliko opasnosti jer se radovi uglavnom obavljaju na otvorenom i u velikom prostoru i nema puno bliskih kontakata između zaposlenih. Većina gradilišta je organizovana tako da se uzimanje obroka vrši na otvorenom prostoru ili u zatvorenom prostoru sa organizovanjem u manje grupe koje se smenjuju. Na svim gradilištima je naravno bilo slučajeva zaraze, ali se ti slučajevi nisu puno širili na ostale zaposlene. Najugroženiji su u tim slučajevima bili rukovodioci koji veći deo dana provode u kancelarijama i kontejnerima gde dolazi do lakšeg prenosa zaraze. Na gradilištima koje sam ja obišla, preventivne mere zaštite od pojave i širenja epidemije zarazne bolesti se uglavnom poštuju a gradilišta su opremljena sredstvima za dezinfekciju ruku.

Kakva su iskustva kada je u pitanju kontrola poslodavaca, da li se pridržavaju poštovanja mera za sprečavanje suzbijanja širenja zarazne bolesti?

- Inspektori rada su u prethodnih godinu dana izvršili dosta nadzora kontrole primene mera protiv pojave i širenja epidemije zarazne bolesti, što iz nadležnosti inspekcije rada vezano za primenu mera kod zaposlenih, što kao pomoć sanitarnoj inspekciji u vršenju nadzora nad primenom preventivnih mera kod stanovništva. U periodima povećanog broja zaraženih, kao što je period septembar, oktobar 2021. godine, vrše se pojačani nadzori, kako radnim danima, tako i vikendima. Nalog rukovodioca inspekcije rada je da inspektori pored svojih redovnih obaveza svakodnevno kontrolišu i primenu preventivnih mera protiv širenja epidemije zarazne bolesti. Iskustva su da poslodavci i zaposleni naročito u trgovinskoj delatnosti uglavnom primenjuju preventivne mere, a manja primena mera je primećena kod klijenata, odnosno kupaca. U takvim slučajevima, posebno u tržnim centrima gde se nalazi veći broj ljudi, inspektori rada obaveštavaju sanitarnu inspekciju zbog preduzimanja mera iz njihove nadležnosti. Iskustvo je da je većina poslodavaca postupila u skladu sa Pravilnikom o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad za sprečavanje pojave i širenja epidemije zarazne bolesti koji je doneo ministar za rad. U skladu sa pravilnikom poslodavci su doneli Plan primene mera za sprečavanje pojave i širenja epidemije zarazne bolesti, koji uglavnom sprovode.

Kakva je situacija kada su u pitanju zaposleni, da li se i oni pridržavaju mera koja se tiču bezbednosti i zdravlja na radu, te da li i oni snose sankcije u slučaju nepoštovanja istih?

- Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu su propisane obaveze i odgovornosti i poslodavaca i zaposlenih za primenu mera za bezbedan rad, a takođe i prekršajne sankcije kako za poslodavce, tako i za zaposlene koji ne primenjuju mere za bezbedan rad. Za primenu mera bezbednosti i zdravlja na radu odgovorni su sa jedne strane poslodavac koji treba da omogući uslove da se te mere sprovedu i da organizuje kontrolu primene mera, da obezbedi ispravna sredstva za rad i ličnu zaštitnu opremu, da obezbedi uputstva za bezbedan i zdrav rad, da obuči i upozori zaposlene na opasnosti i štetnosti i da organizuje rad na bezbedan način, da uputi zaposlene na propisane lekarske preglede i primeni druge mere. Obaveze poslodavca predstavljaju ujedno i prava zaposlenih i to je jedna od najvažnijih odredbi zakona za ostvarivanje prava zaposlenih u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu. Sa druge strane, zaposleni je dužan da radi sa punom pažnjom, da namenski koristi sva sredstva za rad i sredstva i opremu za ličnu zaštitu, da kontroliše svoje zdravlje, da postupa u skladu sa uputstvima poslodavca, da ne bi ugrozio svoje zdravlje i zdravlje drugih zaposlenih. Zaposleni ima pravo da odbije da radi ukoliko mu preti neposredna opasnost po život i zdravlje. U praksi je situacija različita, zavisno od veličine i organizacije poslodavca. Naročito kod poslodavaca u građevinskoj delatnosti i u proizvodnim delatnostima je primećeno da se zaposleni pridržavaju mera za bezbedan rad više kod većih poslodavaca, gde je bolje organizovana i kontrola primene mera, a da je lošija situacija kod manjih i mikro poslodavaca. U slučajevima povreda na radu, inspektori rada dolaze do saznanja da je do povrede često došlo jer zaposleni ne koristi lična zaštitna sredstva koja mu je poslodavac omogućio (šlemove, zaštitne pojaseve, zaštitne cipele), i u tom slučaju odgovornost snosi kako zaposleni, tako i poslodavac koji je bio dužan da kontroliše upotrebu ličnih zaštitnih sredstava.

Ceneći dosadašnju praksu kako u odnosu na pandemiju, tako i pre nje, u kojim delatnostima se može uočiti najveći stepen pridržavanja mera?

- Kao i u slučajevima primene ostalih mera za bezbedan rad, tako i u slučajevima primene mera protiv pojave i širenja epidemije zarazne bolesti, situacija je različita, ali najčešće se te mere više primenjuju i više se kontroliše njihova primena od strane rukovodilaca kod većih poslodavaca, a naročito kod stranih poslodavaca i investitora. Ne bih mogla izdvojiti posebnu delatnost, ali svi smo primetili da se mere zaštite od širenja zarazne bolesti poštuju najviše u bankama, apotekama, nekim trgovinskim lancima. Takođe, u nekim delatnostima, kao što je proizvodnja hrane i lekova, sama delatnost zahteva strožije uslove i standarde, tako da se u tim delatnostima poštuju sve propisane mere.

Kakvo je Vaše mišljenje, gde je najveći rizik od povreda na radu?

- Najveći rizik od povreda na radu je u visokorizičnim delatnostima, što pokazuje i statistika smrtnih i teških povreda na radu, a to su građevinarstvo, šumarstvo, proizvodne delatnosti, poljoprivreda. Te delatnosti same po sebi predstavljaju rizik jer se radi često na visini, koristi se oprema za rad, mašine i pomoćne konstrukcije, uslovi za rad su teški a bezbedonosna kultura zaposlenih kao i poslodavaca nije visoka. Često u tim delatnostima rade lica koja nisu prošla odgovarajuće obuke a oprema i tehnologije su zastarele i predstavljaju potencijalnu opasnost za zaposlene. U proizvodnim delatnostima u kojima se koristi savremenija oprema za rad, opasnosti su smanjene jer je modernija oprema za rad opremljena boljim zaštitnim uređajima, i proizvedena uz poštovanje strožijih standarda o bezbednosti proizvoda. I na gradilištima, gde postoji najviše opasnosti, te opasnosti mogu biti izbegnute ili smanjene korišćenjem, recimo savremene tipske skele, montirane prema uputstvu proizvođača, umesto starije cevne skele. Na gradilištima gde se puno pažnje i sredstava ulaže u bezbednost i zdravlje na radu, manje je povreda na radu. Na tim gradilištima se, na primer, koriste tipske zaštitne ograde, napravljene od metala, propisno učvršćene za objekat i time je smanjena opasnost od pada sa visine u odnosu na gradilišta gde zaštitne ograde nedostaju ili su neodgovarajuće.

Da li nam možete navesti šta je najčešće predmet kontrole kada je u pitanju bezbednost i zdravlje na radu?

- Inspekcija rada sprovodi različite vrste kontrole: redovne, vanredne, kontrolne nadzore; nadzori se vrše u svim delatnostima, u privatnom i javnom sektoru. Najčešće kontrole koje vrše inspektori rada su nadzori povodom povreda na radu, nadzori na gradilištima, kontrole uslova rada po prijavama zaposlenih a u poslednje vreme kontrole primene epidemioloških mera, posebno u trgovinskoj delatnosti. Suština svih ovih nadzora je primena mera za bezbedan i zdrav rad kod poslodavca, a nadzori su najčešće preventivni, odnosno, vrše se pre nego što nastupi štetna posledica, osim nadzora u slučaju dešavanja povrede na radu, što ne može da se smatra preventivnim nadzorom. Inspektori rada najčešće pregledaju akte poslodavca, stručne nalaze o pregledu opreme za rad, stanje bezbednosti i zdravlja na radu na mestu rada, uslove radne okoline, dokumentaciju koja prati određenu opremu za rad i opasne materije, organizaciju rada, izdavanje uputstava za rad i obuku za bezbedan rad zaposlenih, način obaveštavanja i upozoravanja na opasnosti i označavanje opasnih zona kod poslodavca i druge preventivne mere za bezbedan i zdrav rad. Sve ove mere su propisane kako Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu, tako i podzakonskim aktima - pravilnicima, a takođe i standardima, tehničkim pravilima i uputstvima za rad izdatim od strane proizvođača opreme za rad. Za veliki broj delatnosti postoje posebni pravilnici iz bezbednosti i zdravlja na radu koji se većinom mogu naći na sajtu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Postupanje inspektora rada i njihova ovlašćenja u postupanju su propisana Zakonom o opštem upravnom postupku i Zakonom o inspekcijskom nadzoru.

Da li je praksa sa terenske kontrole iznedrila neke nove slučajeve tokom pandemije, koji mogu biti od značaja za bezbednost i zdravlje na radu?

- Tokom pandemije se promenio u izvesnoj meri i rad poslodavaca i zaposlenih a takođe i predmet i način vršenja kontrole od strane inspekcije rada. Najviše se promenio predmet kontrole jer se akcenat u svim kontrolama stavlja na primenu mera protiv pojave i širenja epidemije zarazne bolesti, što u periodu pre epidemije virusom Covid 19 nije bio slučaj. Doneti su i novi propisi u toj oblasti, odnosno pravilnici i uredbe. Organizacija rada kod poslodavca se u priličnoj meri promenila, smanjenjem broja zaposlenih u radnim prostorijama, i gde god je to moguće uvođenje rada od kuće i van prostorija poslodavca. Bilo je dosta nedoumica u vezi primene mera za bezbedan rad od kuće, jer Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu ne prepoznaje tu kategoriju, mada je ona predviđenaZakonom o radu, i to na način da zaposleni koji rade od kuće imaju jednaka prava iz radnog odnosa kao zaposleni koji rade u prostorijama poslodavca. Takođe je primećen povećan stres i anksioznost kod zaposlenih zbog situacije sa pandemijom i promenjenih uslova života i rada kao i strah od gubitka posla, što dosta utiče na rezultate rada, koncentraciju na radnom mestu i posledično na veću mogućnost povređivanja zaposlenih. Te posledice će se više uočiti u narednom periodu.

Novi Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu donosi značajne novine, kakvo je Vaše mišljenje kako će se isti odraziti kako na zaposlene tako na poslodavce i koje novine bi ste za navedene kategorije smatrali najvažnijim?

- Novi Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu je sublimirao većinu primedbi i problema koji su se pojavljivali kod primene prethodnog zakona. Pre svega, pojašnjene su pojedine definicije i postupci, što je u prethodnom periodu dovodilo do različitih tumačenja i nedoumica, a posebno je postojao problem u sudskim postupcima kod dokazivanja na sudu da li su primenjene mere za bezbedan rad i na koji način. Veliki deo novog zakona odnosi se na jačanje kompetencija lica za bezbednost i zdravlje na radu, njihovu edukaciju i obaveze pribavljanja licence za obavljanje tih poslova, koja se obnavlja periodično a može biti i oduzeta. Takođe razdvajaju se kompetencije lica za bezbednost i zdravlje na radu za različite delatnosti u većem obimu nego u prethodnom zakonu. Novina u nacrtu novog Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu je ovlašćenje inspektora rada da zabrani rad na celom gradilištu u trajanju od najmanje tri dana, što predstavlja jednu veoma ozbiljnu meru, sa velikim materijalnim posledicama za investitora. Značajna novina novog zakona je i uvođenje registra povreda na radu u koji poslodavci elektronski prijavljuju povredu na radu a pristup podacima o povredama na radu imaju svi nadležni državni organi koji koriste te podatke za dalju obradu, čime se olakšava evidencija o povredama i ostvarivanje prava povređenih lica.

Novi Zakon prepoznaje rad na daljinu i rad od kuće, tj. rad van prostorija poslodavca, pa se može očekivati i donošenje podzakonskih akata kojima će se bliže urediti rad na daljinu i od kuće, uz očuvanje bezbednih i zdravih uslova za rad ove kategorije zaposlenih i ovog režima rada koji je naročito došao do izražaja u uslovima postojanja pandemije zarazne bolesti COVID-19, šta očekujete od navedenih novina?

- Novi Zakon o bezbednosti i zdravlju prvi put uvodi pojam rada od kuće i rada na daljinu u oblast bezbednosti i zdravlja na radu. Moguće je da će se doneti neki novi pravilnik koji će bliže regulisati ovu oblast, ali i u postojećoj regulativi postoji Vodič za bezbedan i zdrav rad od kuće, koji u priličnoj meri pojašnjava koje su to ključne opasnosti i štetnosti kod takvog rada, daje preporuke za ponašanje kako zaposlenih tako i poslodavca u prevazilaženju mogućih problema. U vodiču je data i kontrolna lista kao pomoćni alat kod procene rizika, tako da smatram ovaj vodič kao veoma koristan bez obzira što je na nivou preporuke a ne obavezne primene.

Poruka pravnicima u privredi...

- Moja preporuka pravnicima u privredi, kao i ostalim licima koji su uključeni u problematiku bezbednosti i zdravlja na radu, da primenu propisa iz ove oblasti prihvate, ne kao zakonsku obavezu čije neprimenjivanje povlači sank-cije i kazne, već kao uticaj na dobrobit i prosperitet svih zaposlenih, na pozitivnu radnu atmosferu i motivaciju zaposlenih, a za poslodavca uticaj na povećanje uspešnosti i ugleda kompanije.