ZAKON O OTVORENIM INVESTICIONIM FONDOVIMA SA JAVNOM PONUDOM("Sl. glasnik RS", br. 73/2019 i 94/2024) |
Ovim zakonom uređuje se:
1) organizovanje i upravljanje otvorenim investicionim fondovima sa javnom ponudom;
2) osnivanje, delatnost i poslovanje društva za upravljanje otvorenim investicionim fondovima sa javnom ponudom;
3) poslovi i dužnosti depozitara, u smislu ovog zakona;
4) nadležnost Komisije za hartije od vrednosti (u daljem tekstu: Komisija);
5) nadzor nad radom i poslovanjem otvorenog investicionog fonda sa javnom ponudom, društava za upravljanje otvorenim investicionim fondovima sa javnom ponudom i depozitara;
6) druga pitanja od značaja za oblast otvorenih investicionih fondova sa javnom ponudom.
Pojedini pojmovi, u smislu ovog zakona, imaju sledeća značenja:
1) društvo za upravljanje otvorenim investicionim fondom sa javnom ponudom (u daljem tekstu: društvo za upravljanje) je pravno lice sa sedištem u Republici Srbiji (u daljem tekstu: Republika) čija je osnovna delatnost organizovanje i upravljanje otvorenim investicionim fondovima sa javnom ponudom na osnovu dozvole Komisije;
2) investicioni fond je institucija kolektivnog investiranja u okviru koje se prikupljaju novčana sredstva i ulažu u različite vrste imovine, u skladu sa unapred određenom investicionom politikom, sa ciljem ostvarenja prihoda u korist imalaca investicionih jedinica, odnosno članova investicionog fonda i smanjenja rizika ulaganja;
3) otvoreni investicioni fond je zasebna imovina, bez pravnog subjektiviteta, koju organizuje i kojom upravlja društvo za upravljanje u svoje ime i za zajednički račun članova tog fonda, u skladu s odredbama ovog zakona, prospektom i pravilima tog fonda, a investicione jedinice u otvorenom investicionom fondu se, na zahtev imalaca jedinica, otkupljuju, posredno ili neposredno, iz imovine otvorenog investicionog fonda;
4) otvoreni investicioni fond sa javnom ponudom (the Undertakings for the Collective Investment in Transferable Securities - UCITS) (u daljem tekstu: UCITS fond) je otvoreni investicioni fond koji ima za isključivi cilj kolektivno ulaganje imovine, prikupljene javnom ponudom investicionih jedinica u fondu, u prenosive hartije od vrednosti ili u drugu likvidnu finansijsku imovinu iz člana 42. ovog zakona, koji posluje u skladu sa načelom diversifikacije rizika ulaganja, a čije se investicione jedinice, na zahtev imalaca jedinica, otkupljuju, posredno ili neposredno, iz imovine otvorenog investicionog fonda;
5) javna ponuda je svako obaveštenje dato u bilo kom obliku i na bilo koji način upućeno svim potencijalnim investitorima, koje sadrži dovoljno informacija o uslovima ponude i o ponuđenim investicionim jedinicama na osnovu kojih se investitor može odlučiti na kupovinu tih investicionih jedinica;
6) depozitar je kreditna institucija koja pruža usluge depozitara definisane članom 98. stav 1. ovog zakona, a u pogledu sredstava UCITS fonda postupa samo po nalozima društva za upravljanje koji su u skladu sa zakonom, pravilima UCITS fonda i prospektom UCITS fonda;
7) član investicionog fonda (u daljem tekstu: član fonda), odnosno investitor je domaće ili strano fizičko ili pravno lice na čije ime su registrovane investicione jedinice i koji registracijom postaje imalac investicionih jedinica;
8) investiciona jedinica UCITS fonda (u daljem tekstu: investiciona jedinica) je slobodno prenosivi dematerijalizovan finansijski instrument koji predstavlja srazmerni obračunski udeo u ukupnoj neto imovini UCITS fonda;
9) prospekt UCITS fonda (u daljem tekstu: prospekt) je osnovni dokument UCITS fonda koji potencijalnim investitorima pruža potpune i jasne informacije za donošenje osnovane odluke o ulaganju;
10) ključne informacije za investitore (u daljem tekstu: ključne informacije) su kratak dokument koji sadrži informacije o najvažnijim karakteristikama UCITS fonda, kao što su vrste ulaganja i mogući rizici, a koje su jasno naznačene kao ključne i omogućavaju prosečnom investitoru da razume vrste i značaj rizika, uz ocenu posledica sticanja investicionih jedinica;
11) član uprave društva za upravljanje (u daljem tekstu: član uprave) je direktor, izvršni direktor, član izvršnog odbora ili član nadzornog odbora u smislu zakona kojim se uređuju privredna društva;
12) portfolio fonda je imovina u koju UCITS fond ulaže u skladu sa odredbama ovog zakona;
13) država članica je država članica Evropske unije (u daljem tekstu: EU) i Evropskog ekonomskog prostora;
14) treća država je država koja nije država članica u smislu tačke 13) ovog stava;
15) matična država UCITS fonda je država u kojoj je izdata dozvola za organizovanje, odnosno osnivanje UCITS fonda (u daljem tekstu: matična država).
Pojmovi: bliska povezanost, finansijski instrumenti, instrumenti tržišta novca, prenosive hartije od vrednosti, kvalifikovano učešće, kreditna institucija, regulisano tržište, multilateralna trgovačka platforma (MTP), OTC tržište, pravne posledice osude, kliring, saldiranje i insajderska informacija imaju značenje kako je određeno zakonom kojim se uređuje tržište kapitala.
Zabrana upotrebe pojma "investicioni fond"
Pravno lice i preduzetnik ne mogu koristiti pojam "investicioni fond", "otvoreni investicioni fond sa javnom ponudom" ili "UCITS fond", niti pojmove izvedene iz tog pojma u svom poslovnom imenu ili nazivu, odnosno nazivu svog proizvoda ili usluge, osim ako te pojmove koriste na osnovu odredaba ovog zakona ili zakona koji uređuje alternativne investicione fondove.
Ovaj zakon se ne primenjuje na sledeće institucije:
1) institucije za kolektivna ulaganja zatvorenog tipa - zatvorene investicione fondove i
2) institucije za kolektivna ulaganja koje prikupljaju kapital bez promovisanja prodaje svojih jedinica javnosti - investicione fondove bez javne ponude.
Društvo za upravljanje je pravno lice sa sedištem u Republici čija je osnovna delatnost organizovanje i upravljanje otvorenim investicionim fondovima sa javnom ponudom na osnovu dozvole Komisije, a može da upravlja i drugim institucijama kolektivnog investiranja u skladu sa posebnim zakonom i u pogledu kojih podleže prudencijalnom nadzoru.
Društvo za upravljanje osniva se kao dvodomno akcionarsko društvo u smislu zakona kojim se uređuju privredna društva koje nije javno društvo u smislu zakona kojim se uređuje tržište kapitala.
Na društva za upravljanje primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuju privredna društva i odredbe zakona kojim se uređuje tržište kapitala, osim ako ovim zakonom nije drugačije određeno.
Društvo za upravljanje ne može biti ciljno društvo u smislu zakona kojim se uređuje preuzimanje akcionarskih društava.
Delatnost društva za upravljanje
Osnovna delatnost društva za upravljanje je organizovanje i upravljanje UCITS fondom.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, društvo za upravljanje može upravljati drugim institucijama kolektivnog investiranja u skladu sa posebnim zakonom i u pogledu kojih podleže prudencijalnom nadzoru.
Upravljanje UCITS fondom obuhvata:
1) upravljanje ulaganjima, odnosno upravljanje imovinom i upravljanje rizicima;
2) vršenje sledećih administrativnih poslova i aktivnosti:
(1) pravne i računovodstvene usluge u vezi sa upravljanjem UCITS fondom,
(2) upiti klijenata,
(3) vrednovanje i utvrđivanje cena (uključujući povraćaj poreza),
(4) praćenje usklađenosti sa propisima,
(5) vođenje registra imalaca investicionih jedinica (u daljem tekstu: registar investicionih jedinica),
(6) raspodela prihoda,
(7) izdavanje i otkup investicionih jedinica,
(8) ispunjavanje ugovornih obaveza (uključujući dostavljanje potvrda),
(9) vođenje evidencija;
3) stavljanje na tržište, odnosno ponudu i distribuciju investicionih jedinica.
Pored upravljanja UCITS fondom, društvu za upravljanje Komisija može izdati dozvolu i za obavljanje sledećih dodatnih delatnosti:
1) upravljanje portfolijom na pojedinačnoj i diskrecionoj osnovi u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište kapitala; ili
2) pomoćne usluge:
(1) investiciono savetovanje u vezi sa jednim ili više finansijskih instrumenata u skladu sa zakonom koji uređuje tržište kapitala, i
(2) čuvanje i administriranje investicionih jedinica, odnosno jedinica institucija kolektivnog investiranja.
Društvo za upravljanje ne može dobiti dozvolu samo za obavljanje dodatnih delatnosti iz stava 4. ovog člana, niti može dobiti dozvolu za pružanje pomoćnih usluga iz stava 4. tačka 2) ovog člana ako nije dobilo dozvolu za obavljanje delatnosti iz stava 4. tačka 1) ovog člana.
Kada društvo za upravljanje obavlja poslove upravljanja portfoliom za klijenta, u smislu zakona kojim se uređuje tržište kapitala, nije dozvoljeno ulaganje sredstava iz portfolia za kupovinu investicionih jedinica otvorenog fonda kojim to društvo upravlja, bez prethodne saglasnosti klijenta.
Društvo za upravljanje ne može obavljati drugu delatnost osim delatnosti navedenih u st. 1. do 3. ovog člana.
Društvo za upravljanje može da organizuje i upravlja sa više investicionih fondova.
Na poslovanje društva za upravljanje primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje tržište kapitala, a koje regulišu pravila sigurnog i dobrog poslovanja, korišćenja i saopštavanja insajderskih informacija.
Pravo glasa na osnovu akcija koje čine imovinu UCITS fonda ostvaruje lice ovlašćeno internim aktima društva za upravljanje koje upravlja UCITS fondom.
Društvo za upravljanje ne može imati učešće u kapitalu i upravljanju drugim pravnim licima, osim ukoliko je to propisano ovim zakonom.
Društvo za upravljanje ne sme sticati akcije čiji je izdavalac depozitar.
Društvo za upravljanje ne sme sticati akcije u pravnom licu na koje je depozitar delegirao poslove iz člana 101. ovog zakona.
Društvo za upravljanje može da stiče investicione jedinice izdate u skladu sa ovim zakonom i zakonom koji uređuje alternativne investicione fondove.
Novčani deo osnovnog kapitala društva za upravljanje prilikom osnivanja iznosi najmanje 125.000 (stodvadesetpethiljada) evra u dinarskoj protivvrednosti po zvaničnom srednjem kursu dinara prema evru koji utvrđuje Narodna banka Srbije na dan uplate.
Novčani deo osnovnog kapitala uplaćuje se na privremeni račun kod kreditne institucije u celosti pre podnošenja zahteva za izdavanje dozvole za rad iz člana 11. ovog zakona.
U toku poslovanja društva za upravljanje novčani deo osnovnog kapitala se može držati i u hartijama od vrednosti sa rokom dospeća do jedne godine čiji je izdavalac Republika ili Narodna banka Srbije, u skladu sa propisima koji uređuju izdavanje kratkoročnih hartija od vrednosti.
Kapital društva za upravljanje mora u svakom trenutku da bude veći ili jednak većem od sledeća dva iznosa:
1) minimalnog iznosa osnovnog kapitala iz stava 1. ovog člana, odnosno kada postoji obaveza unosa dodatnog kapitala, ukupnog iznosa osnovnog i dodatnog kapitala iz stava 7. ovog člana; ili
2) jedne četvrtine fiksnih opštih troškova društva za upravljanje iz prethodne poslovne godine.
Kada kapital padne ispod visine minimalnog iznosa kapitala iz stava 4. ovog člana, Komisija može društvu za upravljanje da omogući da otkloni odstupanja u određenom roku i da naloži neku od mera nadzora u skladu sa ovim zakonom.
Kapital društva za upravljanje sastoji se od zbira osnovnog i dopunskog kapitala u skladu sa ograničenjima kapitala iz stava 4. ovog člana, a koji je umanjen za odbitne stavke, u skladu sa odredbama ovog zakona i podzakonskog akta Komisije iz stava 10. ovog člana.
Kada vrednost imovine kojom upravlja isto društvo za upravljanje prelazi 250 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti po zvaničnom srednjem kursu dinara prema evru koji utvrđuje Narodna banka Srbije, to društvo za upravljanje je dužno da obezbedi dodatni kapital u iznosu od 0,02% iznosa za koji vrednost imovine premašuje navedeni iznos, ali tako da ukupan iznos osnovnog kapitala i dodatnog kapitala koji je društvo za upravljanje dužno da obezbedi ne prelazi iznos od deset miliona evra u dinarskoj protivvrednosti po zvaničnom srednjem kursu dinara prema evru koji utvrđuje Narodna banka Srbije.
Vrednost imovine iz stava 7. ovog člana uključuje vrednost portfolija UCITS fonda za koje je društvo za upravljanje delegiralo poslove upravljanja imovinom na treće lice u skladu sa ovim zakonom, kao i vrednost portfolija drugih institucija kolektivnog investiranja za koje je društvo za upravljanje delegiralo poslove upravljanja imovinom na treće lice, ali ne uključuje vrednost portfolija UCITS fonda kojima društvo za upravljanje upravlja na osnovu delegiranja poslova upravljanja imovinom UCITS fonda i vrednost portfolija drugih institucija kolektivnog investiranja kojima društvo za upravljanje upravlja na osnovu delegiranja poslova upravljanja.
Komisija može na zahtev društva za upravljanje posebnim rešenjem i u skladu sa podzakonskim aktom Komisije, da oslobodi društvo za upravljanje od obaveze da osigura do 50% dodatnog iznosa kapitala iz stava 8. ovog člana, pod uslovom da društvo za upravljanje ima neopozivu bankarsku garanciju na "prvi poziv" u istom iznosu, koju je izdala banka sa registrovanim sedištem u Republici.
Komisija bliže propisuje:
1) stavke fiksnih opštih troškova;
2) način i rokove izveštavanja Komisije;
3) rokove za otklanjanje odstupanja iz stava 5. ovog člana;
4) način izračunavanja adekvatnosti kapitala društva za upravljanje;
5) obeležja osnovnog i dopunskog kapitala i obeležja stavki koje ih čine, odbitne stavke i ograničenja kapitala iz stava 4. ovog člana;
6) dodatne kapitalne zahteve za društvo za upravljanje koje osim delatnosti upravljanja UCITS fondom obavlja i delatnost upravljanja alternativnim investicionim fondovima.
Organizaciona i tehnička osposobljenost
Društvo za upravljanje je dužno da angažuje najmanje jednog portfolio menadžera zaposlenog na neodređeno vreme sa punim radnim vremenom.
Uprava društva za upravljanje donosi odluke i druge pravne akte kojima se definiše investiciona politika i investicioni cilj investicionog fonda, a portfolio menadžer sprovodi navedenu politiku, odnosno cilj, donosi odgovarajuće odluke o pojedinačnim ulaganjima i za svoj rad odgovara upravi društva.
Društvo za upravljanje je dužno da ispuni minimalne uslove organizacione, kadrovske i tehničke osposobljenosti, koje propisuje Komisija.
Na izdavanje i oduzimanje dozvole za obavljanje poslova portfolio menadžera shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje tržište kapitala.
U poslovnom imenu društva za upravljanje moraju biti sadržane reči: "društvo za upravljanje otvorenim investicionim fondom sa javnom ponudom" ili reči: "društvo za upravljanje UCITS fondom".
Pravno lice koje nije dobilo dozvolu za rad društva za upravljanje, ne može koristiti u pravnom prometu naziv "društvo za upravljanje otvorenim investicionim fondom sa javnom ponudom", "društvo za upravljanje UCITS fondom", ili drugi sličan naziv.
Zahtev za izdavanje dozvole za rad
Lice koje namerava da osnuje društvo za upravljanje dužno je da podnese Komisiji zahtev za izdavanje dozvole za rad društva za upravljanje (u daljem tekstu: dozvola za rad).
Zahtev za izdavanje dozvole za rad može da podnese i već osnovano privredno društvo.
Domaća i strana fizička ili pravna lica mogu osnovati društvo za upravljanje.
Domaće pravno lice sa većinskim državnim kapitalom ili drugo sa njim blisko povezano lice, ne može biti osnivač društva za upravljanje.
Izuzetno od stava 4. ovog člana, kreditne institucije i društva za osiguranje sa većinskim državnim kapitalom mogu biti osnivači društva za upravljanje.
Jedno domaće i strano fizičko i pravno lice i sa njim blisko povezana lica ne mogu imati kvalifikovano učešće u više od jednog društva za upravljanje.
Lica koja, prilikom osnivanja ili u toku poslovanja društva za upravljanje, stiču kvalifikovano učešće moraju ispunjavati uslove iz člana 12. stav 3. tačka 5) ovog zakona.
Uz zahtev za izdavanje dozvole za rad podnosi se:
1) osnivački akt i statut društva za upravljanje;
2) dokaz o uplati osnovnog kapitala na privremeni račun kod banke;
3) dokaz o poreklu osnivačkog kapitala;
4) poslovni plan društva za upravljanje, koji uključuje organizacionu šemu društva za upravljanje, kao i izjavu društva za upravljanje o načinu na koji namerava trajno da ispunjava uslove iz ovog zakona;
5) spisak neposrednih i posrednih imalaca kvalifikovanog učešća, odnosno izvod iz registra privrednih subjekata za pravna lica, odnosno overeni prevod izvoda iz registra za strana pravna lica, uz podatke o visini tih učešća;
6) spisak lica koji su blisko povezani sa društvom za upravljanje sa opisom načina povezanosti;
7) dokaz o organizacionoj, kadrovskoj i tehničkoj osposobljenosti;
8) spisak i podaci o predloženim članovima uprave;
9) podaci o politikama nagrađivanja iz člana 31. ovog zakona, ako postoji obaveza uspostavljanja politike nagrađivanja;
10) podaci o poslovima koje će društvo za upravljanje delegirati na treća lica.
Spiskovi iz stava 8. tač. 5), 6) i 8) ovog člana moraju da sadrže sledeće podatke:
1) poslovno ime, adresu, sedište, matični broj i poreski identifikacioni broj pravnog lica ili preduzetnika;
2) ime i prezime, prebivalište ili boravište i jedinstveni matični broj građana (u daljem tekstu: JMBG) fizičkog lica.
Kada su osnivači društva za upravljanje, kreditne institucije, društva za osiguranje, druge finansijske institucije, odnosno lica kontrolisana od njih, pored dokumentacije iz stava 8. ovog člana podnosilac zahteva dužan je da Komisiji dostavi i izveštaj o bonitetu izdat od strane domaćeg, odnosno stranog organa nadležnog za kontrolu poslovanja banaka, društava za osiguranje i drugih finansijskih institucija.
Komisija propisuje sadržinu zahteva za izdavanje dozvole za rad i sadržinu dokumentacije iz stava 8. ovog člana.
Društvo za upravljanje može početi sa radom kada dobije dozvolu za rad i bude upisano u Registar privrednih subjekata u skladu sa članom 22. ovog zakona.
Društvo za upravljanje ne sme obavljati drugu delatnost osim delatnosti iz člana 6. ovog zakona za koje je dobilo dozvolu za rad u skladu sa ovim zakonom.
Komisija izdaje dozvolu za rad kada utvrdi valjanost zahteva iz člana 11. ovog zakona i kada proceni da:
1) su ispunjeni uslovi u odnosu na formu i osnovni kapital društva;
2) je poreklo osnovnog kapitala jasno i nesumnjivo na osnovu priloženih dokaza, u smislu zakona koji uređuje sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma;
3) su ispunjeni uslovi koji se odnose na članove uprave, organizacionu, kadrovsku i tehničku osposobljenost;
4) struktura blisko povezanih lica nije takva da onemogućava efikasno vršenje nadzora nad poslovanjem;
5) se na osnovu dobijenih informacija može zaključiti da su lica koja poseduju kvalifikovano učešće podobna i pouzdana.
Komisija donosi rešenje o izdavanju dozvole za rad u roku od 60 dana od dana podnošenja urednog zahteva, pošto utvrdi da su ispunjeni uslovi utvrđeni ovim zakonom i da će biti obezbeđena adekvatna zaštita interesa članova.
Kada Komisija odbije zahtev za izdavanje dozvole, dužna je da dostavi podnosiocu zahteva rešenje o odbijanju zahteva za izdavanje dozvole sa pisanim obrazloženjem.
Promena uslova pod kojima je izdata dozvola za rad
Društvo za upravljanje je dužno da trajno ispunjava uslove pod kojim mu je Komisija izdala dozvolu za rad.
Društvo za upravljanje je dužno da obavesti Komisiju o svim značajnim promenama podataka i uslova pod kojima mu je izdata dozvola za rad, u roku od osam dana od nastanka značajnih promena podataka i uslova pod kojima je izdata dozvola za rad.
Komisija u roku od 30 dana od prijema obaveštenja iz stava 2. ovog člana procenjuje značaj promena i prema potrebi obaveštava društvo za upravljanje o eventualnim ograničenjima u sprovođenju promena, daljim obavezama društva za upravljanje u odnosu na te promene ili predložene promene odbija.
Komisija propisuje šta predstavlja značajne promene, kao i formu i sadržinu obaveštenja u smislu stava 2. ovog člana.
Kada društvo za upravljanje namerava da, pored delatnosti za koje je dobio dozvolu za rad u skladu sa članom 12. ovog zakona, obavlja i dodatne delatnosti iz člana 6. stav 4. ovog zakona za koje nije dobio dozvolu za rad, dužan je da prethodno podnese Komisiji zahtev za izdavanje dozvole za proširenje dozvole za rad.
Na postupak odlučivanja o proširenju dozvole za rad shodno se primenjuju odredbe ovog zakona kojim se uređuje izdavanje dozvole za rad.
Komisija propisuje sadržinu zahteva i dokumentaciju koja se dostavlja uz zahtev za proširenje delatnosti.
Sticanje kvalifikovanog učešća
Kada u društvu za upravljanje novo lice namerava da stekne kvalifikovano učešće dužno je da podnese Komisiji zahtev za dobijanje saglasnosti.
Na sticanje kvalifikovanog učešća u društvu za upravljanje shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje tržište kapitala.
Lice koje stekne kvalifikovano učešće suprotno odredbama ovog zakona, odnosno bez saglasnosti Komisije, nema pravo glasa po osnovu tako stečenih akcija i dužno je da stečene akcije otuđi u roku od šest meseci.
Komisija propisuje uslove za određivanje kriterijuma podobnosti i pouzdanosti lica koja stiču kvalifikovano učešće.
Na organe društva za upravljanje shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuju privredna društva, ukoliko ovim zakonom nije drugačije određeno.
Upravu društva za upravljanje čine najmanje dva lica koja vode poslove i zastupaju društvo za upravljanje.
Članovi uprave iz stava 2. ovog člana zajedno vode poslove i zastupaju društvo za upravljanje, osim ako drugačije nije određeno opštim aktima društva za upravljanje.
Za člana uprave može biti izabrano lice:
1) koje ima visoku školsku spremu, s tim da direktor i najmanje jedna polovina članova uprave moraju imati najmanje tri godine radnog iskustva stečenog u obavljanju poslova u vezi sa hartijama od vrednosti u skladu sa aktom Komisije;
2) koje nije bilo član uprave ili lice na drugom rukovodećem položaju u nekom privrednom društvu kada je nad njim otvoren stečajni postupak, donesena odluka o prinudnoj likvidaciji ili kojem je oduzeta dozvola za rad, osim ukoliko Komisija proceni da to lice nije svojim nesavesnim ili nestručnim postupanjem uticalo na to;
3) koje ima dobar ugled;
4) za koje je na osnovu dosadašnjeg ponašanja moguće opravdano zaključiti da će pošteno i savesno obavljati poslove člana uprave;
5) koje ispunjava uslove za člana uprave propisane zakonom koji uređuje privredna društva.
Član uprave društva za upravljanje ne može biti lice:
1) koje podleže primeni pravnih posledica osude u smislu zakona kojim se uređuje tržište kapitala;
2) koje je član uprave ili zaposleni drugog društva za upravljanje;
3) koje je član uprave ili zaposleni depozitara sa kojom je društvo za upravljanje zaključilo ugovor;
4) koje je funkcioner, postavljeno, odnosno imenovano lice ili državni službenik;
5) koje je blisko povezano lice sa licima iz tač. 1) i 2) ovog stava.
Komisija propisuje uslove za člana uprave društva za upravljanje iz stava 4. ovog člana.
Davanje saglasnosti na izbor člana uprave društva za upravljanje
Komisija donosi rešenje o davanju saglasnosti na izbor predloženih članova uprave društva za upravljanje na osnovu dokaza da su ispunjeni uslovi utvrđeni u članu 16. ovog zakona i kada proceni da su predloženi članovi uprave podobni i pouzdani.
Kada Komisija donosi rešenje o izdavanju dozvole za rad društvu za upravljanje, istim rešenjem daje saglasnost na izbor člana uprave društva za upravljanje.
Povlačenje saglasnosti na izbor člana uprave društva za upravljanje
Komisija povlači saglasnost na izbor člana uprave društva za upravljanje kada:
1) lice u roku od šest meseci od izdavanja saglasnosti ne stupi na dužnost;
2) utvrdi da član uprave ne ispunjava uslove pod kojima mu je dozvola izdata;
3) utvrdi da je odluka doneta na osnovu neistinitih ili netačnih podataka ili podataka koji dovode u zabludu, odnosno na neki drugi nepropisan način;
4) utvrdi da je član uprave u sukobu interesa i da zbog toga ne može da ispunjava sopstvene obaveze i dužnosti;
5) je član uprave prekršio zabranu trgovanja ili izvršavanja transakcija, odnosno davanja naloga za vršenje trgovanja na osnovu insajderskih informacija ili na način koji bi predstavljao tržišnu manipulaciju, u skladu sa zakonom koji uređuje tržište kapitala;
6) je član uprave učinio težu povredu, odnosno ponavljao povrede odredaba ovog ili drugih zakona, naročito ako je zbog toga ugrožena likvidnost ili održavanje kapitala društva za upravljanje ili se radi o kršenju propisa koje se ponavlja dva puta u tri godine;
7) je pravnosnažnim rešenjem oglašen poslovno nesposobnim licem;
8) član uprave nije osigurao sprovođenje ili nije sproveo mere nadzora koje je naložila Komisija.
Komisija može da povuče saglasnost na izbor člana uprave društva za upravljanje ako:
1) član uprave nije osigurao adekvatne organizacione uslove iz čl. 30. do 32. i 34. ovog zakona;
2) član uprave redovno ne ispunjava obavezu utvrđivanja i ocenjivanja efikasnosti politika, mera ili internih procedura društva za upravljanje, u vezi sa usklađenošću sa odredbama ovog zakona ili obavezu preduzimanja primerenih mera u cilju ispravljanja nedostataka, odnosno nepravilnosti u poslovanju društva za upravljanje; ili
3) u drugim slučajevima kada utvrdi da je počinio značajnu povredu ovog zakona, zakona kojim se uređuje tržište kapitala ili akata Komisije.
Član uprave prestaje sa vršenjem svih funkcija u društvu za upravljanje od dana dostavljanja rešenja kojim se povlači saglasnost na izbor člana uprave društva za upravljanje.
Uprava društva za upravljanje je dužna da, najkasnije u roku od 30 dana od dana dostavljanja rešenja iz stava 3. ovog člana, dostavi novi zahtev za davanje saglasnosti za imenovanje novog člana uprave.
Dužnosti i odgovornost društva za upravljanje, članova uprave i zaposlenih
Društva za upravljanje, članovi uprave, prokuristi i zaposlena lica ili lica angažovana po bilo kom drugom osnovu u društvu za upravljanje dužna su da:
1) prilikom obavljanja svojih delatnosti, u okviru svojih dužnosti postupaju savesno i pošteno, u skladu sa pravilima struke;
2) postupaju u najboljem interesu UCITS fonda i članova fonda, odnosno da štite integritet tržišta kapitala;
3) uspostavljaju procese i efikasno koriste sredstva potrebna za uredno obavljanje delatnosti;
4) preduzimaju sve razumne mere kako bi se izbegli sukobi interesa, a kada se isti ne mogu izbeći da osiguraju da se prema UCITS fondovima i njihovim članovima postupa pošteno;
5) se pridržavaju odredaba ovog zakona i podzakonskih akata donetih na osnovu ovog zakona, tako da se promovišu najbolji interesi UCITS fonda, članova fonda, kao i integritet tržišta kapitala.
Članovi uprave društva za upravljanje, prokuristi, zaposlena lica ili lica angažovana po bilo kom drugom osnovu u društvu za upravljanje i povezana lica tog društva dužna su da čuvaju kao poslovnu tajnu i ne mogu davati informacije o:
1) UCITS fondu ili društvu za upravljanje tim fondom koje bi mogle stvoriti pogrešnu predstavu o poslovanju društva, odnosno investicionog fonda;
2) budućim aktivnostima i poslovnim planovima društva za upravljanje, osim u slučajevima predviđenim zakonom;
3) stanju i prometu na računima UCITS fonda i njegovih članova;
4) drugim podacima koji su od značaja za poslovanje UCITS fonda, a koje su saznali u obavljanju poslova društva za upravljanje.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, podaci se mogu saopštiti i staviti na uvid trećim licima samo prilikom nadzora zakonitosti poslovanja, na osnovu naloga suda, nadležnog organa, ili na osnovu zakona.
Opšti akti društva za upravljanje
Opšti akti društva za upravljanje su osnivački akt, statut i drugi opšti akti u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva.
Komisija daje prethodnu saglasnost na opšte akte društva za upravljanje iz stava 1. ovog člana.
Upis u Registar privrednih subjekata
Društvo za upravljanje je dužno da, u roku od 30 dana od dana prijema rešenja o izdavanju dozvole za rad i rešenja o davanju saglasnosti na odluku o izboru članova uprave društva za upravljanje, podnese registracionu prijavu u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata.
Društvo za upravljanje je dužno da, u roku od osam dana od dana prijema rešenja o upisu u registar privrednih subjekata, dostavi Komisiji izvod iz upisa u registar.
Promena poslovnog imena i sedišta
Društvo za upravljanje je dužno da pre podnošenja prijave za upis promenjenog poslovnog imena i sedišta u registar privrednih subjekata obavesti Komisiju o promeni koju vrši.
Komisija daje saglasnost na promenu opštih akata društva za upravljanje nastalih usled promene poslovnog imena.
Vođenje poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih izveštaja
Vođenje poslovnih knjiga, sastavljanje i revizija finansijskih izveštaja društva za upravljanje i UCITS fonda, vrše se u skladu sa zakonima kojima se uređuju računovodstvo i revizija i podzakonskim aktima Komisije.
Društvo za upravljanje je dužno da, u poslovnim knjigama i finansijskim izveštajima, odvojeno prikazuje podatke za svaki fond kojim upravlja.
Društvo za upravljanje je dužno da, odvojeno od svojih, vodi poslovne knjige i sastavlja finansijske izveštaje za UCITS fond kojim upravlja.
Društvo za upravljanje je dužno da čuva dokumentaciju i podatke iz st. 1. i 2. ovog člana zabeležene na elektronskim medijima, u skladu sa zakonima kojima se uređuju računovodstvo i revizija.
Komisija propisuje sadržinu podataka u izveštaju o eksternoj reviziji, kontnom okviru i finansijskim izveštajima društva za upravljanje i investicionog fonda, listu društava za reviziju koja mogu obavljati reviziju iz stava 1. ovog člana, kao i kriterijume koje takvo društvo za reviziju mora ispunjavati.
Društvo za upravljanje je dužno da javno objavi i Komisiji dostavi:
1) godišnje finansijske izveštaje za društvo i za investicione fondove kojima ono upravlja, sa izveštajem eksternog revizora, do 30. aprila tekuće godine za prethodnu godinu;
2) polugodišnje izveštaje za svaki investicioni fond do 31. avgusta tekuće godine, za prethodno polugodište.
Uz godišnji finansijski izveštaj iz stava 1. tačka 1) ovog člana javno se objavljuju i Komisiji dostavljaju podaci o:
1) imovini i obavezama, a naročito:
(1) prenosivim hartijama od vrednosti,
(2) stanju novčanih depozita,
(3) drugoj imovini,
(4) ukupnoj imovini,
(5) obavezama,
(6) vrednosti neto imovine investicionog fonda;
2) broju investicionih jedinica;
3) pojedinačnoj vrednosti investicionih jedinica sa stanjem na dan poslednjeg radnog dana u periodu za koji se izveštaj dostavlja, odnosno broju akcija;
4) strukturi portfolija UCITS fonda po vrstama prenosivih hartija od vrednosti sa opisom izmena u sastavu portfolija u navedenom periodu;
5) promenama vrednosti imovine UCITS fonda u navedenom periodu;
6) ukupnoj neto vrednosti imovine i neto vrednosti imovine po jedinici na kraju godine za poslednje tri godine poslovanja komparativno;
7) preuzetim obavezama prema vrsti transakcije u navedenom periodu u smislu člana 30. ovog zakona;
8) ime i prezime lica iz člana 31. ovog zakona i druge podatke o nagrađivanju bliže propisane aktom Komisije.
Polugodišnji izveštaj iz stava 1. tačka 2) ovog člana sadrži najmanje podatke iz stava 2. tač. 1) do 4) ovog člana.
Komisija bliže propisuje način javnog objavljivanja i sadržaj izveštaja iz ovog člana, a može propisati i obavezu dostavljanja drugih izveštaja.
Društvo za upravljanje je dužno da na zahtev i bez naknade omogući članu fonda uvid u poslednji godišnji i polugodišnji finansijski izveštaj UCITS fonda.
Član fonda u svakom trenutku može izvršiti uvid u finansijske izveštaje iz stava 1. ovog člana.
Finansijski izveštaji iz stava 1. ovog člana dostupni su članu fonda na način naveden u prospektu i ključnim informacijama.
Štampani primerak godišnjeg i polugodišnjeg finansijskog izveštaja dostavlja se članu fonda na zahtev i bez naknade.
Društvo za upravljanje može uz prethodno obaveštenje Komisije trećim licima delegirati poslove koje je dužno da obavlja.
Izuzetno od stava 1. ovog člana društvo za upravljanje je dužno da pribavi prethodnu saglasnost Komisije ukoliko delegira poslove upravljanja ulaganjima, odnosno upravljanje imovinom i upravljanje rizicima.
O delegiranju poslova društvo za upravljanje i treće lice zaključuju ugovor u pisanoj formi.
Ugovorom iz stava 3. ovog člana mora biti određeno da je treće lice dužno da Komisiji omogući sprovođenje nadzora nad delegiranim poslovima.
Komisija bliže propisuje postupak delegiranja poslova trećim licima, kao i sadržaj ugovora o delegiranju poslova iz stava 3. ovog člana.
Delegiranje poslova na treće lice dozvoljeno je samo uz ispunjenje sledećih uslova:
1) ispunjenost objektivnih razloga koji mogu opravdati povećanje efikasnosti obavljanja poslova;
2) treće lice mora imati dovoljno resursa na raspolaganju kako bi pravilno, kvalitetno i efikasno obavljalo delegirane poslove;
3) lica koja stvarno upravljaju poslovanjem lica kojem su delegirani poslovi moraju imati dobar ugled i biti dovoljno iskusna i kvalifikovana za obavljanje delegiranih poslova;
4) društvo za upravljanje ne sme da delegira poslove na treća lica do te mere da se više ne može smatrati društvom za upravljanje ("poštanski sandučić");
5) interesi trećeg lica nisu u konfliktu sa interesima društva za upravljanje, UCITS fonda ili njegovim članovima;
6) delegiranjem se ne umanjuje efikasnost nadzora nad društvom za upravljanje i fondovima;
7) delegiranjem se ne ugrožavaju interesi članova fonda;
8) u prospektu UCITS fonda se navedu poslovi koji su delegirani na treće lice i lica na koja su oni delegirani;
9) društvo za upravljanje je dužno da obezbedi kontinuiran nadzor nad delegiranim poslovima.
Društvo za upravljanje mora dokazati da je lice kom su delegirani poslovi osposobljeno i u mogućnosti da obavlja poslove o kojima je reč, da je odabrano uz dužnu pažnju i da u svakom trenutku može efikasno pratiti delegirane poslove, davati dalje instrukcije licu kom su delegirani poslovi i povući delegiranje sa trenutnim dejstvom.
U slučaju delegiranja, odgovornost društva za upravljanje za obavljanje delegiranih poslova ne prestaje.
Poslovi upravljanja imovinom UCITS fonda ili upravljanja rizicima mogu da se delegiraju samo na pravna lica koja imaju dozvolu za upravljanje imovinom izdatu od strane nadležnog organa i podležu odgovarajućem nadzoru.
Upravljanje imovinom i rizicima UCITS fonda ne sme da se delegira na:
1) depozitara ili lice na koje su delegirani poslovi depozitara; ili
2) druge subjekte čiji bi interesi mogli biti u sukobu sa interesima društva za upravljanje, UCITS fonda ili njegovih članova, osim ukoliko je taj subjekt funkcionalno i hijerarhijski odvojio poslove upravljanja imovinom ili poslove upravljanja rizicima od svojih ostalih poslova koji bi mogli prouzrokovati sukob interesa, a mogući sukobi interesa adekvatno su prepoznati, istima se upravlja, prate se i objavljuju.
Društvo za upravljanje je dužno da, prilikom delegiranja poslova na treća lica, korišćenja eksternih usluga i drugih poslova koji su od značaja za društvo za upravljanje i UCITS fondove kojima upravlja, postupa stručno, sa dužnom pažnjom i u najboljem interesu članova UCITS fonda kojim upravlja.
Društvo za upravljanje je dužno da propiše i implementira interne politike i procedure kako bi osiguralo postupanje u skladu sa stavom 1. ovog člana, odredbama ovog zakona, pravilima UCITS fonda i prospektom.
Društvo za upravljanje je dužno da uspostavi sveobuhvatan i efikasan sistem upravljanja rizicima za društvo za upravljanje i UCITS fondove kojima upravlja, kao i da utvrdi prihvatljiv stepen rizika.
Društvo za upravljanje je dužno da u procesu upravljanja rizicima odredi profil rizičnosti društva za upravljanje i UCITS fondova kojima upravlja, doprinose pojedinih pozicija celokupnom profilu rizičnosti svakog UCITS fonda, koji naročito uključuju tačnu i nezavisnu procenu vrednosti izvedenih finansijskih instrumenata, kojima se trguje na OTC tržištu.
Društvo za upravljanje je dužno da ažurira strategiju upravljanja rizicima najmanje jednom godišnje, a po potrebi i kada to uslovi poslovanja društva za upravljanje i investiciona politika UCITS fonda zahteva.
Društvo za upravljanje dužno je da bez odlaganja obavesti Komisiju o svim bitnim promenama uspostavljenih strategija upravljanja rizicima, kao i o svim bitnim promenama izloženosti rizicima i visini kapitala društva za upravljanje.
Društvo za upravljanje je dužno da za svaki UCITS fond kojim upravlja izveštava Komisiju o vrstama izvedenih finansijskih instrumenata u portfoliju UCITS fonda, povezanim rizicima i primenjenoj metodologiji merenja rizika vezanih uz pozicije i transakcije tim instrumentima.
Društvo za upravljanje dužno je da uspostavi odvojene strategije upravljanja rizicima za svaki podfond krovnog UCITS fonda u skladu sa članom 81. ovog zakona.
Komisija može bliže propisati uslove i način identifikacije, merenja i procene rizika iz ovog člana, kao i upravljanje tim rizicima.
Društvo za upravljanje je dužno da uspostavi i sprovodi politiku i praksu nagrađivanja koja odražava i promoviše efikasno upravljanje rizicima i sprečava preuzimanje rizika koji nisu u skladu sa profilom rizičnosti, pravilima ili prospektom UCITS fonda kojim upravlja ili narušavaju obavezu društva za upravljanje da deluje u najboljem interesu UCITS fonda.
Politike i prakse nagrađivanja uključuju fiksne i varijabilne komponente zarada i diskrecione penzijske povlastice.
Politika nagrađivanja primenjuje se na sledeće kategorije zaposlenih:
1) članovi uprave i rukovodioci organizacionih delova,
2) lica koja preuzimaju rizik,
3) lica koja vrše poslove kontrole,
4) svako zaposleno lice svrstano u platni razred rukovodioca organizacionih delova i lica koje preuzimaju rizik, čije poslovne delatnosti imaju značajan uticaj na profil rizičnosti društva za upravljanje i/ili UCITS fonda kojima upravlja.
Politika nagrađivanja takođe se primenjuje na zaposlena lica trećeg lica na koje je društvo za upravljanje delegiralo poslove u skladu sa članom 26. ovog zakona, a čiji rad ima značajan uticaj na profil rizičnosti UCITS fonda kojima društvo za upravljanje upravlja.
Zahtevi politike nagrađivanja ne moraju se primenjivati na navedena treća lica, ukoliko su treća lica podvrgnuta jednako efikasnim regulatornim zahtevima u odnosu na politike nagrađivanja.
Komisija bliže propisuje zahteve politike nagrađivanja, kao i način i mere za primenu politike nagrađivanja koje su društva za upravljanje dužna da preduzimaju prilikom utvrđivanja i primenjivanja politika nagrađivanja propisane ovim članom.
Društvo za upravljanje je dužno da uspostavi primerene procedure za adekvatno rešavanje primedbi članova fonda kojim upravlja, tako da nema ograničenja za ostvarivanje prava članova fonda.
Društvo za upravljanje je dužno da uspostavi primerene procedure koje obezbeđuju da su informacije u vezi sa postupkom rešavanja primedbi članova fonda, dostupne i investitorima.
Društvo za upravljanje je dužno da čuva dokumentaciju o svim primedbama i merama koje su na osnovu njih preduzete, na način i u rokovima propisanim aktom Komisije.
Sporovi između društva za upravljanje i članova fonda
Sporovi između društva za upravljanje i članova fonda kojima upravljaju se rešavaju u sudskom ili vansudskom postupku.
Objava na internet stranici društva za upravljanje
Društvo za upravljanje je dužno da ima ažuriranu internet stranicu na kojoj mora da objavi sledeće podatke:
1) opšti podaci o društvu za upravljanje (poslovno ime, pravnu formu, sedište, broj dozvole za rad izdate od strane Komisije, datum osnivanja i upisa u registar privrednih subjekata, podaci o osnovnom kapitalu, osnivačima, odnosno akcionarima);
2) osnovne podatke o članovima uprave društva za upravljanje (ime i prezime i kratke biografije);
3) spisak delatnosti za koje društvo za upravljanje ima dozvolu za rad;
4) opšte podatke o depozitaru UCITS fonda;
5) spisak UCITS fondova kojima društvo za upravljanje upravlja, uz naznačene vrste UCITS fonda;
6) prospekt, ključne informacije za investitore i pravila poslovanja UCITS fonda kojima upravlja;
7) spisak delegiranih poslova sa naznakom trećih lica na koja su ti poslovi delegirani;
8) sažeti tabelarni prikaz rizika vezanih za društva za upravljanje i UCITS fond sa stepenom uticaja svakog rizika na društva za upravljanje i UCITS fond;
9) cenu investicionih jedinica u UCITS fondovima kojima upravlja;
10) sva obaveštenja vezana za UCITS fondove i druge podatke predviđene ovim zakonom;
11) godišnje finansijske izveštaje društva za upravljanje;
12) godišnje i polugodišnje finansijske izveštaje UCITS fonda kojima upravlja.
Društvo za upravljanje je dužno da, kada je to moguće, objavi i svaki pravni i poslovni događaj u vezi sa društvom za upravljanje i UCITS fondom kojim upravlja, kada se radi o događajima koji bi mogli uticati na poslovanje UCITS fonda.
Društvo za upravljanje je dužno da bez odlaganja obavesti Komisiju o pravnim i poslovnim događajima iz stava 2. ovog člana.
Komisija može u sklopu mera nadzora, društvu za upravljanje naložiti objavu određenog podatka na internet stranici.
UCITS fond je otvoreni investicioni fond koji nema svojstvo pravnog lica, koji organizuje društvo za upravljanje i čijom imovinom upravlja društvo za upravljanje u svoje ime, a za zajednički račun članova fonda, u skladu sa ovim zakonom.
UCITS fond se organizuje sa jedinim ciljem da se zajednička sredstva koja su prikupljena javnom ponudom, ulažu u prenosive hartije od vrednosti ili u drugu likvidnu finansijsku imovinu u skladu sa ovim zakonom, a na osnovu pravila disperzije rizika, kao i na principu otkupa investicionih jedinica na zahtev člana fonda iz imovine fonda.
Minimalna novčana sredstva za otpočinjanje poslovanja UCITS fonda ne mogu biti manja od 200.000 (dvestahiljada) evra u dinarskoj protivvrednosti po zvaničnom srednjem kursu dinara prema evru koji utvrđuje Narodna banka Srbije na dan uplate i uplaćuju se na račun kod depozitara u roku iz javnog poziva, koji ne može biti duži od tri meseca od dana upućivanja javnog poziva za kupovinu investicionih jedinica.
U slučaju da se ne prikupe novčana sredstva u iznosu i u roku iz stava 3. ovog člana, depozitar je dužan da u roku od osam dana izvrši povraćaj prikupljenih sredstva, u valuti u kojoj su uplaćena.
UCITS fond je dužan da u toku poslovanja održava vrednost imovine u iznosu iz stava 3. ovog člana.
Ukoliko tokom šest uzastopnih meseci vrednost imovine UCITS fonda ne bude u skladu sa stavom 5. ovog člana, UCITS fond mora biti pripojen nekom drugom UCITS fondu ili raspušten.
Imovina UCITS fonda je u svojini članova fonda.
UCITS fond ima naziv koji ne može biti u suprotnosti sa odabranim investicionim ciljem investicionog fonda.
Naziv UCITS fonda sadrži oznaku "otvoreni investicioni fond sa javnom ponudom" ili "UCITS fond".
Domaća i strana pravna i fizička lica mogu ulagati u UCITS fond, u skladu sa odredbama ovog zakona.
Kupovina investicionih jedinica može se vršiti uplatom u dinarima i u devizama.
Komisija bliže propisuje uslove za kupovinu investicionih jedinica uplatom u devizama.
Zahtev za izdavanje dozvole za organizovanje i upravljanje UCITS fondom
Društvo za upravljanje koje namerava da organizuje UCITS fond, dužno je da podnese Komisiji zahtev za izdavanje dozvole za organizovanje i upravljanje UCITS fondom (u daljem tekstu: dozvola za organizovanje).
Uz zahtev za izdavanje dozvole za organizovanje podnosi se:
1) nacrt pravila UCITS fonda, prospekta i ključnih informacija;
2) ugovor sa depozitarom;
3) ime i prezime i broj dozvole portfolio menadžera.
Komisija može zahtevati drugu dokumentaciju i obaveštenja od značaja za rad UCITS fonda.
Dozvola za organizovanje i upravljanje UCITS fondom
Komisija donosi rešenje po zahtevu iz člana 38. stav 1. ovog zakona u roku od 30 dana od dana prijema uredne dokumentacije propisane ovim zakonom i podzakonskim aktima Komisije.
Ako Komisija utvrdi da je zahtev iz člana 38. stav 1. ovog zakona nepotpun ili nepravilan, ostavlja naknadni rok za dopunu ili otklanjanje nepravilnosti.
Dozvola za organizovanje ne može se izdati bez pozitivno rešenog zahteva za izdavanje dozvole za rad društva za upravljanje.
Prilikom izdavanja dozvole za organizovanje Komisija daje saglasnost na sadržaj pravila UCITS fonda, prospekta i ključnih informacija.
UCITS fond se može organizovati na određeno ili neodređeno vreme.
Komisija propisuje sadržinu zahteva, postupak i uslove za izdavanje dozvole za organizovanje UCITS fonda.
Komisija izdaje dozvolu kada, uzimajući u obzir predložene investicione ciljeve, veličinu i druge bitne karakteristike investicionog fonda, utvrdi da društvo za upravljanje ispunjava uslove propisane ovim zakonom.
Komisija donosi rešenje o izdavanju dozvole ili odbijanju zahteva iz člana 38. stav 1. ovog zakona sa pisanim obrazloženjem.
Komisija upisuje UCITS fond u Registar UCITS fondova kada se ispune sledeći uslovi:
1) Komisija izda dozvolu za organizovanje UCITS fonda;
2) društvo za upravljanje podnese dokaz o sakupljenim sredstvima u minimalnom iznosu iz člana 35. stav 3. ovog zakona na računu kod depozitara.
UCITS fond se smatra organizovanim danom upisa u Registar UCITS fondova koji vodi Komisija.
Ako se UCITS fond ne organizuje u roku od četiri meseca od izdavanja dozvole za organizovanje, dozvola prestaje da važi, a Komisija donosi rešenje kojim se utvrđuje prestanak važenja predmetne dozvole.
Investicioni cilj i investiciona politika
Vrste UCITS fondova, uslove za svrstavanje po vrsti UCITS fonda, kao i mogućnost promene vrste UCITS fonda, bliže uređuje Komisija.
Društvo za upravljanje je dužno da primenjuje investicionu politiku UCITS fonda koja sadrži:
1) način sprovođenja investicionog cilja i način upravljanja rizicima;
2) najveći i najmanji deo sredstava UCITS fonda koji se može ulagati u pojedine hartije od vrednosti;
3) najveći deo sredstava koji se može držati na novčanom računu UCITS fonda;
4) način izmene investicione politike.
Podfondovi krovnog UCITS fonda u skladu sa članom 80. ovog zakona imaju odvojene investicione ciljeve i investicionu politiku.
Društvo za upravljanje koje upravlja UCITS fondom dužno je da, uzimajući u obzir investicionu politiku i investicione ciljeve UCITS fonda navedene u prospektu, osigura primeren stepen diversifikacije rizika ulaganja.
Imovina UCITS fonda se može ulagati u:
1) prenosive hartije od vrednosti ili instrumente tržišta novca:
(1) koji su listirani ili se njima trguje na regulisanom tržištu, odnosno multilateralnoj trgovačkoj platformi (MTP) u Republici i/ili državi članici i
(2) koji su listirani na službenom listingu berze u trećoj državi ili kojima se trguje na drugom regulisanom tržištu u trećoj državi koje redovno posluje, priznato je i otvoreno za javnost, pod uslovom da je takvo ulaganje predviđeno prospektom UCITS fonda;
2) nedavno izdate prenosive hartije od vrednosti u Republici, pod sledećim uslovima:
(1) uslovi izdavanja uključuju obavezu da će izdavalac podneti zahtev za listiranje u službeni listing berze ili na drugo regulisano tržište koje redovno posluje, priznato je i otvoreno za javnost,
(2) takvo ulaganje predviđeno je prospektom i
(3) listiranje će se izvršiti u roku od jedne godine od dana izdavanja;
3) investicione jedinice UCITS fondova ili drugih investicionih fondova koji se organizuju, odnosno osnivaju sa jedinim ciljem da se zajednička sredstva, koja su prikupljena javnom ponudom, ulažu u prenosive hartije od vrednosti ili u drugu likvidnu finansijsku imovinu, na osnovu pravila disperzije rizika, kao i principu otkupa investicionih jedinica, pod sledećim uslovima:
(1) takvi investicioni fondovi dobili su dozvolu za rad od Komisije, odnosno nadležnog organa države članice ili nadležnog organa treće države sa kojima je osigurana saradnja sa Komisijom, a koji podležu jednakom nadzoru kakav je propisan ovim zakonom,
(2) stepen zaštite članova drugih investicionih fondova je jednak stepenu zaštite koja je propisana za članove UCITS fonda, posebno u delu koji se odnosi na odvojenost imovine, zaduživanje, davanje zajmova i prodaju prenosivih hartija od vrednosti i instrumenata tržišta novca bez pokrića,
(3) o poslovanju tih investicionih fondova izveštava se u polugodišnjim i godišnjim izveštajima, kako bi se omogućila procena imovine i obaveza, dobiti i poslovanja tokom izveštajnog perioda, i
(4) prospektom, odnosno pravilima UCITS fonda ili drugog investicionog fonda čije se investicione jedinice ili akcije nameravaju sticati, predviđeno je da najviše 10% njegove imovine može biti uloženo u investicione jedinice drugog UCITS fonda ili drugih investicionih fondova;
4) depozite kod kreditnih institucija koji su raspoloživi na prvi zahtev i koji dospevaju za najviše 12 meseci, pod uslovom da kreditna institucija ima registrovano sedište u Republici ili drugoj državi članici ili, ako kreditna institucija ima registrovano sedište u trećoj državi, pod uslovom da podleže nadzoru za koji Komisija smatra da je jednak onome propisanom ovim zakonom;
5) izvedene finansijske instrumente kojima se trguje na regulisanim tržištima iz tačke 1. ovog stava ili izvedene finansijske instrumente kojim se trguje van regulisanog tržišta (u daljem tekstu: OTC izvedeni finansijski instrumenti) pod sledećim uslovima:
(1) izvedeni su ili se odnose na finansijske instrumente obuhvaćene tač. 1) do 4) ovog stava, finansijske indekse, kamatne stope, devizne kurseve ili valute, u koje UCITS fond može ulagati u skladu sa svojim investicionim ciljevima navedenim u prospektu UCITS fonda,
(2) druge ugovorne strane u transakcijama sa OTC izvedenim instrumentima su institucije koje podležu prudencijalnom nadzoru i pripadaju kategorijama kojima dozvolu izdaje Komisija odnosno drugi nadležni organ u Republici i
(3) OTC izvedeni finansijski instrumenti podležu svakodnevnom pouzdanom i proverljivom vrednovanju i u svakom trenutku moguće ih je prodati, likvidirati ili zatvoriti transakcijom kliringa po njihovoj fer vrednosti na zahtev UCITS fonda;
6) instrumente tržišta novca kojima se ne trguje na regulisanim tržištima iz tačke 1. ovog stava, a čije je izdavanje ili izdavalac regulisan u smislu zaštite investitora i štednih uloga, na način da:
(1) izdala ih je ili za njih garantuje Republika, Narodna banka Srbije, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave Republike, druga država članica ili jedinica lokalne i regionalne samouprave ili centralna banka druge države članice, Evropska centralna banka, EU ili Evropska investiciona banka, treća država ili, u slučaju federalne države, jedna od članica koje čine federaciju, ili javno međunarodno telo kojem pripadaju jedna ili više država članica, u skladu sa propisima,
(2) izdalo ih je društvo čijim se hartijama od vrednosti trguje na regulisanim tržištima iz tačke 1. ovog stava, ili
(3) izdao ih je ili za njih garantuje subjekt koji podleže prudencijalnom nadzoru ili subjekt koji podleže pravilima nadzora koja su barem jednako stroga kao ona propisana ovim zakonom.
UCITS fond može imati dodatna likvidna sredstva koja drži u novcu na računu u Republici.
Najviše 10% vrednosti imovine UCITS fonda može se uložiti u prenosive hartije od vrednosti i instrumente tržišta novca koji nisu navedeni u stavu 2. ovog člana.
Nije dozvoljeno ulaganje imovine UCITS fonda u plemenite metale ili depozitne potvrde koje se odnose na plemenite metale.
Komisija propisuje dozvoljena ulaganja UCITS fonda, tržišta koja smatra regulisanim, institucije koje se smatraju drugom ugovornom stranom iz stava 2. tačka 5) podtačka (2) ovog člana.
Ograničenja ulaganja imovine UCITS fonda
Na ulaganja imovine UCITS fonda, primenjuju se sledeća ograničenja:
1) do 10% imovine UCITS fonda može se ulagati u prenosive hartije od vrednost i instrumente tržišta novca jednog izdavaoca, s tim da zbir pojedinačnih vrednosti ulaganja u prenosive hartije od vrednosti i instrumente tržišta novca jednog izdavaoca, koja su veća od 5% imovine fonda ne sme biti veći od 40% vrednosti ukupne imovine UCITS fonda;
2) do 20% imovine UCITS fonda može se ulagati u novčane depozite u jednoj banci, odnosno kreditnoj instituciji;
3) do 10% imovine UCITS fonda može se ulagati u izvedene finansijske instrumente kojima se trguje na OTS tržištu kada je druga strana u transakciji banka, odnosno kreditna institucija, odnosno do 5% imovine UCITS fonda kada je druga strana u transakciji drugo pravno lice;
4) ograničenje od 40% iz tačke 1) ovog stava ne odnosi se na depozite i transakcije sa OTC izvedenim instrumentima zaključene sa finansijskim institucijama koje podležu prudencijalnom nadzoru i pripadaju kategorijama kojima dozvolu izdaje Komisija odnosno drugi nadležni organ u Republici.
Nezavisno od pojedinačnih ograničenja propisanih u stavu 1. ovog člana, UCITS fond ne sme kombinovati:
1) ulaganja u prenosive hartije od vrednosti ili instrumente tržišta novca čiji je izdavalac jedno lice,
2) depozite kod tog lica ili
3) izloženosti koje proizlaze iz transakcije sa OTS izvedenim instrumentima zaključenih sa tim licem,
na način koji bi doveo do ulaganja više od 20% vrednosti imovine u jedno lice.
Izuzetno od ograničenja iz stava 1. tačka 1) ovog člana najviše 35% vrednosti imovine UCITS fonda može biti uloženo u prenosive hartije od vrednosti ili instrumente tržišta novca čiji je izdavalac ili za koje garantuje Republika, Narodna banka Srbije, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave Republike, druga država članica ili jedinica lokalne i regionalne samouprave države članice, treća država ili javno međunarodno telo kojem pripadaju jedna ili više država članica, u skladu s propisima.
Izuzetno od ograničenja iz stava 1. tačka 1) ovog člana najviše 25% vrednosti imovine može biti uloženo u obveznice koje izdaju kreditne institucije, koje imaju registrovano sedište u Republici, odnosno državi članici, koje su predmet nadzora u skladu sa zakonom, a u cilju zaštite investitora u te obveznice. Sredstva od izdavanja takvih obveznica moraju biti uložena u skladu sa zakonom u imovinu koja će do dospeća obveznica omogućiti ispunjenje obaveza koje proizlaze iz obveznica i koja bi se, u slučaju neispunjenja obaveza izdavaoca, prvenstveno iskoristila za isplatu glavnice i stečenih kamata po osnovu obveznica. Ako je više od 5% vrednosti imovine UCITS fonda uloženo u takve obveznice jednog izdavaoca, ukupna vrednost takvih ulaganja, koja čine više od 5% vrednosti imovine fonda, ne sme biti veća od 80% vrednosti imovine UCITS fonda.
Prenosive hartije od vrednosti i instrumenti tržišta novca jednog izdavaoca iz st. 3. i 4. ovog člana ne uzimaju se u obzir prilikom izračunavanja ograničenja od 40% iz stava 1. tačka 1) ovog člana.
Nezavisno od pojedinačnih ograničenja propisanih st. 1. do 5. ovog člana ne smeju se kombinovati ulaganja UCITS fonda u:
1) prenosive hartije od vrednosti ili instrumente tržišta novca koje je izdalo jedno lice,
2) depozite kod tog lica i
3) izvedene finansijske instrumente zaključene sa tim licem, uključujući OTS izvedene finansijske instrumente,
na način koji bi doveo da ulaganja imovine u skladu sa st. 1. do 5. ovog člana, zajedno ne prelaze 35% imovine UCITS fonda.
Privredna društva koja su uključena u konsolidovani finansijski izveštaj u skladu sa propisom kojim se uređuje računovodstvo smatraju se jednim licem za potrebe izračunavanja ograničenja iz ovog člana.
Najviše 20% vrednosti imovine UCITS fonda može se ulagati u prenosive hartije od vrednosti i instrumente tržišta novca čiji su izdavaoci povezana društava iz stava 7. ovog člana.
Najviše 20% imovine UCITS fonda može se ulagati u jedan UCITS fond ili drugi investicioni fond iz člana 42. stav 2. tačka 3) ovog zakona.
Ukupna vrednost ulaganja u investicione fondove koji nisu UCITS fondovi iz člana 42. stav 2. tačka 3) ovog zakona, ne sme biti veće od 30% UCITS fonda.
Ulaganje u izvedene finansijske instrumente dozvoljeno je isključivo radi smanjenja rizika i samo ukoliko izloženost UCITS fonda nije veća od neto vrednosti njegove imovine.
Društvo za upravljanje prilikom sticanja akcija koje nose pravo glasa u vezi sa svim UCITS fondovima kojima upravlja ne sme steći značajnu kontrolu nad izdavaocem.
Imovina UCITS fonda ne može se ulagati u hartije od vrednosti i druge finansijske instrumente koje izdaje društvo za upravljanje i sa njim povezana lica.
Društvo za upravljanje ne može zauzimati kratke pozicije imovinom UCITS fonda, odnosno ne može da obavlja prodaju bez pokrića.
Komisija propisuje uslove i način ulaganja u finansijske instrumente iz ovog člana, a može propisati i dodatne kriterijume za ulaganje imovine UCITS fonda.
Izuzetno od ograničenja iz člana 43. ovog zakona, Komisija može da odobri UCITS fondu, u skladu sa načelom disperzije rizika, ulaganje do 100% imovine u različite prenosive hartije od vrednosti i instrumente tržišta novca čiji je izdavalac ili za koje garantuje Republika, Narodna banka Srbije, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave Republike, država članica EU, jedinica lokalne i regionalne samouprave države članice, treće države ili javno međunarodno telo kome pripadaju jedna ili više država članica, u skladu s propisima i pod uslovom da:
1) je zaštita investitora u takvom UCITS fondu jednaka onoj koju imaju investitori u UCITS fondu čija je imovina uložena u skladu sa ograničenjima iz člana 43. ovog zakona;
2) se imovina UCITS fonda sastoji od najmanje šest različitih emisija hartija od vrednosti, ali učešće niti jedne pojedinačne emisije hartija od vrednosti ne sme biti veće od 30% vrednosti imovine UCITS fonda;
3) u pravilima UCITS fonda, prospektu i reklamnim materijalima UCITS fonda bude jasno istaknuta izjava da je UCITS fond dobio odobrenje za ulaganje u skladu sa ovim članom, kao i da su jasno navedeni izdavaoci iz ovog stava u čije hartije od vrednosti se namerava ulagati ili je uloženo više od 35% vrednosti imovine UCITS fonda.
UCITS fond se, u roku od šest meseci od organizovanja, mora uskladiti sa ograničenjima ulaganja iz čl. 43. i 44. ovog zakona.
Društvo za upravljanje dužno je da ulaže imovinu UCITS fonda u skladu sa ograničenjima ulaganja predviđenim ovim zakonom, podzakonskim aktom Komisije i prospektom.
U slučaju odstupanja od ograničenja ulaganja iz ovog zakona i prospekta, a usled nastupanja okolnosti koje društvo za upravljanje nije moglo predvideti, odnosno na koje nije moglo uticati, društvo za upravljanje je dužno da odmah obavesti Komisiju i da u roku od tri meseca od dana odstupanja, uskladi strukturu imovine UCITS fonda sa ograničenjima ulaganja.
Komisija može produžiti rok iz stava 3. ovog člana u slučajevima poremećaja na tržištu, odnosno u drugim okolnostima, a na osnovu kriterijuma propisanih aktom Komisije.
U slučajevima odstupanja od ograničenja ulaganja van slučaja predviđenog odredbama ovog člana, Komisija, po saznanju takvih činjenica, odmah preduzima mere nadzora u skladu sa ovim zakonom.
Ograničenje raspolaganja imovinom UCITS fonda
Imovina UCITS fonda se drži odvojeno od imovine društva za upravljanje i imovine depozitara.
Imovina UCITS fonda ne može biti predmet zaloge, ne može se uključiti u likvidacionu ili stečajnu masu društva za upravljanje, niti depozitara, niti može biti predmet prinudne naplate u cilju namirivanja potraživanja prema društvu za upravljanje i depozitaru.
Imovina UCITS fonda ne sme biti upotrebljena za davanje ili garantovanje zajmova u korist trećih lica.
Utvrđivanje vrednosti imovine UCITS fonda
Vrednost imovine UCITS fonda čini zbir vrednosti finansijskih instrumenata iz portfolija fonda, depozita novčanih sredstava fonda kod kreditnih institucija i druge imovine.
Vrednost imovine UCITS fonda se obračunava prema tržišnoj vrednosti.
Neto vrednost imovine UCITS fonda predstavlja vrednost imovine umanjenu za iznos obaveza.
Društvo za upravljanje dužno je da za svaki UCITS fond kojim upravlja utvrdi vrednost ukupne imovine i ukupnih obaveza UCITS fonda.
Neto vrednost imovine UCITS fonda obračunava društvo za upravljanje i dostavlja ga depozitaru UCITS fonda.
Depozitar vrši kontrolu i potvrđivanje obračunate neto vrednosti imovine UCITS fonda.
Depozitar je dužan da vodi sopstvenu evidenciju i da na primeren način čuva dokumente koji se odnose na kontrolu izračunavanja vrednosti iz stava 6. ovog člana.
Ako depozitar prilikom kontrole obračunate neto vrednosti imovine UCITS fonda utvrdi netačnosti i/ili nepravilnosti, o tome će bez odlaganja pisanim putem obavestiti društvo za upravljanje i Komisiju.
Utvrđivanje neto vrednosti imovine UCITS fonda vrši se svakog radnog dana i objavljuje na internet stranici društva za upravljanje.
Komisija propisuje način obračunavanja tržišne vrednosti imovine, obračunavanja neto vrednosti imovine UCITS fonda i cene investicione jedinice.
Investiciona jedinica predstavlja srazmerni obračunski udeo u ukupnoj neto imovini UCITS fonda na osnovu koje sticalac investicione jedinice ima sledeća prava:
1) pravo na srazmerni deo prihoda;
2) pravo raspolaganja investicionim jedinicama;
3) pravo na otkup;
4) pravo na srazmerni deo imovine UCITS fonda u slučaju raspuštanja;
5) druga prava, u skladu sa ovim zakonom.
Investicione jedinice daju ista prava članovima fonda.
Osim investicionih jedinica, društvo za upravljanje ne sme izdavati druge vrste finansijskih instrumenata koji nose prava na bilo koji deo imovine UCITS fonda.
Društvo za upravljanje može voditi investicione jedinice u registru investicionih jedinica UCITS fonda koji vodi samo društvo za upravljanje ili Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti, a odgovorno je za evidentiranje svih promena u raspolaganju u registru.
Lice koje vodi registar investicionih jedinica UCITS fonda dužno je da kao poslovnu tajnu čuva podatke o članovima, stanju investicionih jedinica, i uplatama i isplatama. Navedene podatke lice koje vodi registar investicionih jedinica dostavlja, na osnovu zahteva:
1) članu, i to samo podatke koji se odnose na tog člana;
2) depozitaru;
3) licu koje dokaže pravni interes;
4) pravosudnim i upravnim organima, kao i drugim licima u okviru ovlašćenja, a u skladu sa zakonom.
Komisija i društvo za upravljanje uvek imaju pravo uvida u registar investicionih jedinica.
Upis u registar stava 4. ovog člana proizvodi pravno dejstvo prema trećim licima od dana upisa.
Komisija propisuje organizovanje i vođenje registra investicionih jedinica, kao i objavljivanje podataka iz registra.
Utvrđivanje cene investicione jedinice
Prilikom početne ponude investicionih jedinica, cenu izdavanja određuje društvo za upravljanje i navodi je u prospektu.
Investicione jedinice se dodeljuju investitorima na dan uspešnog okončanja početne ponude investicionih jedinica, prema ceni izdavanja.
Nakon početne ponude, cenu investicionih jedinica obračunava društvo za upravljanje i ona je jednaka količniku neto vrednosti imovine UCITS fonda i ukupnog broja investicionih jedinica.
Utvrđivanje vrednosti, odnosno cene investicione jedinice vrši se svakog radnog dana i objavljuje na internet stranici društva za upravljanje.
Depozitar vrši kontrolu i potvrđivanje obračunate cene investicione jedinice.
Nije dozvoljeno izdavanje ili otkup investicionih jedinica po ceni koja se razlikuje od utvrđene cene investicionih jedinica.
Početna ponuda investicionih jedinica
Početna ponuda investicionih jedinica sme započeti tek po objavljivanju prospekta u skladu sa članom 62. stav 4. ovog zakona i ne sme trajati duže od tri meseca od dana početka početne ponude.
Tokom trajanja početne ponude primljena novčana sredstva drže se na računu UCITS fonda otvorenom kod depozitara.
Ulaganje prikupljenih novčanih sredstava sme početi tek po upisu u registar UCITS fonda.
Investitori nemaju pravo na isplatu uplaćenih novčanih sredstava za vreme trajanja početne ponude investicionih jedinica.
Po okončanju početne ponude investicionih jedinica društvo za upravljanje je dužno da bez odlaganja obavesti Komisiju o ishodu početne ponude i podnese zahtev za upis u registar UCITS fonda.
Izdavanje investicionih jedinica
Izdavanje investicionih jedinica javnom ponudom obavlja se isključivo uplatama novčanih sredstava u skladu sa članom 37. stav 2. ovog zakona na račun UCITS fonda koji je otvoren u skladu sa članom 50. stav 2. ovog zakona.
Sticanje investicionih jedinica
Investicione jedinice i prava iz investicionih jedinica, stiču se upisom u registar investicionih jedinica iz člana 48. stav 4. ovog zakona.
Kod originarnog sticanja investicionih jedinica ugovor o ulaganju smatra se zaključenim kada investitor društvu za upravljanje podnese uredan zahtev za kupovinu investicionih jedinica i izvrši uplatu iznosa iz zahteva, a društvo za upravljanje u roku od pet radnih dana od dana podnošenja zahteva ne odbije zaključenje ugovora.
Društvo za upravljanje je dužno da nakon zaključenja ugovora o ulaganju investitora bez odlaganja upiše u registar investicionih jedinica.
Kupovina investicionih jedinica kod originarnog sticanja može da se vrši samo u novcu.
Kod originarnog sticanja cena investicione jedinice sastoji se od neto vrednosti imovine UCITS fonda po investicionoj jedinici na dan uplate, uvećane za naknadu za kupovinu ukoliko je društvo za upravljanje naplaćuje.
Prilikom pružanja prodajnih usluga, neposredno ili posredno, društvo za upravljanje obavezno je da dostavi ključne informacije zainteresovanim licima bez naknade pre sticanja svojstva člana fonda.
Društvo za upravljanje može odbiti da zaključi ugovor o ulaganju, ako:
1) bi se sklapanjem ugovora, odnosno prihvatom ponude investitora nanela šteta ostalim investitorima, UCITS fond izložio riziku nelikvidnosti ili insolventnosti ili onemogućilo ostvarivanje investicionog cilja i investicione politike UCITS fonda;
2) su odnosi između društva za upravljanje i investitora teško narušeni odnosno postojanje sudskog ili drugog postupka, bezobzirno ponašanje investitora ili potencijalnog investitora i slično.
Društvo za upravljanje je dužno da odbije da zaključi ugovor o ulaganju ako:
1) sticalac investicionih jedinica ne ispunjava uslove da bude investitor u UCITS fondu u skladu sa odredbama ovog zakona i prospektom;
2) postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranja terorizma, u skladu s propisima koji to uređuju.
Društvo za upravljanje je dužno da obavesti investitora o odbijanju zaključenja ugovora o ulaganju.
Prilikom sticanja investicionih jedinica društvo za upravljanje izdaje potvrdu o sticanju članu fonda.
Raspolaganje investicionim jedinicama
Imalac investicionih jedinica ima pravo da raspolaže svojim investicionim jedinicama tako što ih može prenositi ili opteretiti na osnovu uredne dokumentacije koja predstavlja pravni osnov za takvo raspolaganje.
Društvo za upravljanje koje vodi registar investicionih jedinica može propisati i objaviti obrazac za upis raspolaganja u registar.
Ako se iz dokumentacije koja predstavlja pravni osnov za raspolaganje ne mogu nedvosmisleno utvrditi svi elementi potrebni za raspolaganje investicionom jedinicom, imalac investicione jedinice je, na poziv društva za upravljanje koje vodi registar, dužan da popuni i dostavi obrazac iz stava 2. ovog člana.
Društvo za upravljanje je dužno da odbije upis u registar:
1) ako se iz dokumentacije koja je pravni osnov za raspolaganje investicionom jedinicom ili popunjenog obrasca iz stava 2. ovog člana ne mogu nedvosmisleno utvrditi svi elementi potrebni za raspolaganje investicionom jedinicom;
2) ako sticalac investicionih jedinica ne ispunjava uslove da bude investitor u UCITS fondu u skladu sa odredbama ovog zakona i prospektom;
3) ako sticalac investicionih jedinica takve investicione jedinice stiče ili je stekao na način suprotan dozvoljenom načinu sticanja investicionih jedinica u UCITS fondu propisanom odredbama ovog zakona i prospektom;
4) ako bi se na taj način raspolagalo investicionom jedinicom koja je manja od najmanje investicione jedinice propisane prospektom, odnosno ako bi time bile povređene odredbe o najnižem broju investicionih jedinica u UCITS fondu.
Podneta dokumentacija za raspolaganje investicionom jedinicom u UCITS fondu može se opozvati pod uslovom da se zajednički opoziva od strane imaoca investicione jedinice, sticaoca investicione jedinice i trećeg lica u čiju korist su zasnovani tereti na investicionoj jedinici.
Potvrda o sticanju ili otuđenju investicione jedinice izdaje se investitoru narednog radnog dana od dana upisa u registar investicionih jedinica.
Komisija propisuje:
1) dokumentaciju koja predstavlja pravni osnov za raspolaganje iz stava 1. ovog člana;
2) sadržaj potvrde o sticanju ili otuđenju investicionih jedinica i uslove njenog izdavanja.
Zaloga na investicionim jedinicama
Na investicionoj jedinici može se upisati samo jedno založno pravo.
Društvo za upravljanje upisuje založno pravo na investicionoj jedinici UCITS fonda u Registar založnog prava na investicionim jedinicama koji vodi Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti, u skladu sa ovim zakonom, podzakonskim aktom Komisije i pravilima poslovanja Centralnog registra, depo i kliringa hartija od vrednosti.
Ako na investicionoj jedinici postoji upisano založno pravo, investicionom jedinicom se može raspolagati (kupoprodaja i poklon) samo ako je s tim saglasno lice u čiju korist je predmetno založno pravo upisano.
Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti podatke iz Registra založnog prava na investicionim jedinicama čuva kao poslovnu tajnu i dostavlja ih, na osnovu zahteva:
1) članu fonda, i to samo podatke koji se odnose na tog člana;
2) depozitaru;
3) licu koje dokaže pravni interes;
4) pravosudnim i upravnim organima, kao i drugim licima u okviru ovlašćenja, a u skladu sa zakonom.
Raspolaganje investicionim jedinicama suprotno odredbama ovog člana je ništavo.
Komisija uvek ima pravo uvida u Registar založnog prava na investicionim jedinicama.
UCITS fond je dužan da otkupi investicione jedinice na način predviđen prospektom, a najkasnije u roku od pet radnih dana od dana podnošenja zahteva člana fonda za otkup investicionih jedinica.
Otkupna cena investicione jedinice sastoji se od neto vrednosti imovine UCITS fonda po investicionoj jedinici na dan podnošenja zahteva iz stava 1. ovog člana, umanjene za naknadu za otkup ukoliko je društvo za upravljanje naplaćuje u skladu sa prospektom fonda.
Privremeno obustavljanje izdavanja i otkupa investicionih jedinica
Društvo za upravljanje je dužno da naloži depozitaru da privremeno obustavi izdavanje i otkup investicionih jedinica radi zaštite interesa članova fonda kada usled vanrednih okolnosti dođe do nemogućnosti izračunavanja neto vrednosti imovine fonda.
Društvo za upravljanje može naložiti depozitaru da privremeno obustavi izdavanje i otkup investicionih jedinica radi zaštite interesa članova fonda kada zahtevi za otkup investicionih jedinica u jednom danu iznose više od 10% vrednosti imovine fonda.
Depozitar obustavlja izdavanje i otkup investicionih jedinica i o tome odmah obaveštava Komisiju.
Ukoliko za vreme obustave izdavanja i otkupa investicionih jedinica društvo za upravljanje primi zahtev za izdavanje investicionih jedinica dužno je da odbije da zaključi ugovor o ulaganju.
Komisija može zahtevati od društva za upravljanje da dostavi dokumentaciju i informacije neophodne za procenu opravdanosti odluke o obustavljanju.
Ukoliko proceni da obustavljanje izdavanja i otkupa investicionih jedinica ugrožava interese članova fonda, Komisija nalaže depozitaru prestanak privremene obustave izdavanja i otkupa investicionih jedinica i o tome obaveštava društvo za upravljanje.
Komisija može naložiti privremenu obustavu izdavanja i otkupa investicionih jedinica, ukoliko utvrdi ispunjenost uslova iz ovog člana i podzakonskog akta.
Komisija propisuje uslove i postupak za obustavu izdavanja i otkupa investicionih jedinica.
Društvo za upravljanje može, isključivo radi održavanja potrebnog nivoa likvidnosti UCITS fonda, u svoje ime a za račun UCITS fonda, da se zadužuje sa rokom otplate do 360 dana, i to zaključivanjem:
1) ugovora o kreditu ili
2) repo ugovora sa drugim investicionim fondovima i kreditnim institucijama, čiji predmet mogu biti i akcije.
Ukupno zaduživanje iz stava 1. ovog člana može iznositi najviše do 10% vrednosti imovine UCITS fonda.
Uzimanje kredita iz inostranstva za račun UCITS fonda vrši se u skladu sa zakonom kojim se uređuje devizno poslovanje.
Utvrđivanje prinosa UCITS fonda
Društvo za upravljanje je dužno da objavljuje prinos UCITS fonda dva puta godišnje, zaključno na dan 30. juna, odnosno 31. decembra tekuće godine.
Prinos se izračunava za poslednjih 12 meseci do dana objavljivanja, odnosno kumulativno za period od pet godina i od početka poslovanja.
Prinos se izračunava kao neto prinos, odnosno nakon odbitka naknada i troškova.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, prinos od ulaganja tokom cele prve godine poslovanja se ne objavljuje.
Prinos se objavljuje na internet stranici društva za upravljanje.
Komisija propisuje način izračunavanja prinosa UCITS fonda, uključujući načela zaokruživanja vrednosti.
UCITS fond ostvaruje prihode od kamata, dividendi i ostvarenih kapitalnih dobitaka.
Društvo za upravljanje mora naznačiti u prospektu način raspodele prihoda.
Raspodela prihoda može se vršiti samo u gotovom novcu.
Pravila, prospekt i ključne informacije UCITS fonda
UCITS fond ima pravila, prospekt i ključne informacije, koje društvo za upravljanje sastavlja posebno za svaki UCITS fond kojim upravlja.
Prospekt mora sadržati sve informacije na osnovu kojih investitor može doneti osnovanu odluku o predloženom ulaganju, a naročito o rizicima u vezi sa tim ulaganjem.
Prospekt sadrži jasno i razumljivo objašnjenje vrsta rizika koji se odnose na fond, nevezano od toga u koje finansijske instrumente fond ulaže.
Prospekt najmanje sadrži podatke o UCITS fondu, društvu za upravljanje i depozitaru u skladu sa posebnim aktom Komisije.
Pravila UCITS fonda prilažu se prospektu i čine njegov sastavni deo.
Izuzetno od stava 5. ovog člana, pravila UCITS fonda ne moraju biti priložena prospektu u slučaju da prospekt predviđa da će pravila UCITS fonda biti dostavljena investitoru na njegov zahtev, odnosno da predviđa mesto, gde će pravila UCITS fonda biti dostupna na uvid.
Prilikom pristupanja UCITS fondu, lice koje pristupa potpisuje izjavu kojom potvrđuje da u potpunosti razume prospekt, kao i vrste i način naplaćivanja naknada.
Ključne informacije moraju biti istinite, jasne i nedvosmislene i moraju odgovarati sadržini prospekta.
Ključne informacije moraju prosečnom investitoru omogućiti da razume vrstu i značaj rizika, uz ocenu posledica sticanja investicionih jedinica u UCITS fondu.
Društvo za upravljanje javno objavljuje ažurirani prospekt, ključne informacije i pravila za svaki UCITS fond kojim upravlja na svojoj internet stranici.
Član fonda u svakom trenutku može izvršiti uvid u prospekt i ključne informacije.
Prospekt i ključne informacije dostavljaju se članu fonda na trajnom mediju, odnosno u štampanom obliku, na zahtev i bez naknade.
Sadržina prospekta i ključnih informacija
Prospekt mora da sadrži podatke o UCITS fondu, podatke o društvu za upravljanje i podatke o depozitaru.
Podaci o UCITS fondu moraju da sadrže:
1) naziv i vrstu UCITS fonda;
2) datum organizovanja UCITS fonda i vreme trajanja UCITS fonda, u slučaju da je organizovan na određeno vreme;
3) mesto i vreme gde je moguće dobiti prospekt, pravila UCITS fonda, ključne informacije, godišnje i polugodišnje izveštaje i dodatne informacije o UCITS fondu;
4) najniži iznos novčanih sredstava potreban za organizovanje UCITS fonda i radnje koje će se preduzeti ako se ne prikupi najniži propisani iznos;
5) informacije o poreskim propisima koji se primenjuju na UCITS fond, ako su bitni za člana fonda i pojedinosti o tome da li se obračunavaju odbici iz prihoda ili kapitalne dobiti koje UCITS fond plaća članu fonda;
6) glavne karakteristike investicionih jedinica, a posebno: priroda prava iz investicionih jedinica i prava koja proizlaze iz investicionih jedinica;
7) uslove pod kojima je dopušteno doneti odluku o raspuštanju UCITS fonda i postupak raspuštanja UCITS fonda;
8) postupci i uslovi izdavanja investicionih jedinica, najniži iznos pojedinog ulaganja u UCITS fond, način upisa, odnosno izdavanja investicionih jedinica, početna cena investicionih jedinica, najniži broj investicionih jedinica, postupci i uslovi ponude investicionih jedinica, način i uslovi otkupa i isplate investicionih jedinica i uslovi u kojima može doći do obustave izdavanja ili otkupa;
9) datum računovodstvenih obračuna i informacije o načinu i učestalosti isplate prihoda ili dobiti UCITS fonda članovima fonda, ukoliko se raspodeljuju;
10) podatke o revizoru i drugim pružaocima usluga UCITS fonda;
11) označavanje regulisanog tržišta ili drugog mesta trgovanja na kom su investicione jedinice uvrštene ili primljene u trgovanje, ako je to primenjivo;
12) opis investicionih ciljeva UCITS fonda i način njihovog ostvarivanja, uz navođenje investicione politike;
13) rizici povezani sa ulaganjem i strukturom UCITS fonda, uz prikaz njihovog uticaja i način upravljanja rizicima;
14) uslovi za zaduživanje za račun UCITS fonda;
15) način, iznos i izračunavanje naknada i troškova upravljanja i poslovanja koji mogu teretiti članove fonda ili UCITS fond, kao i činjenicu da li društvo za upravljanje može u potpunosti ili delimično osloboditi člana fonda plaćanja ulaznih i izlaznih naknada ili im odobriti delimičan povraćaj naknade za upravljanje;
16) izjava iz koje proizlazi da je UCITS fond dobio odobrenje Komisije u skladu sa članom 44. ovog zakona;
17) vrsta imovine u koju UCITS fond može da ulaže, uz navođenje ograničenja ulaganja;
18) trenutna struktura imovine UCITS fonda, i to:
(1) procentualno učešće hartija od vrednosti prema vrsti hartija od vrednosti, nazivu i sedištu izdavaoca i nazivu i sedištu tržišta na kome se trguje tim hartijama, kada takve hartije od vrednosti čine više od 5% ukupne vrednosti imovine UCITS fonda,
(2) procentualno učešće novčanih depozita prema nazivu i sedištu kreditne institucije kod koje su deponovana novčana sredstva, kada depoziti u toj kreditnoj instituciji čine više od 5% ukupne vrednosti imovine UCITS fonda,
(3) procentualno učešće investicionih jedinica i naziv UCITS fonda ili drugih investicionih fondova koji zadovoljavaju uslove propisane članom 42. stav 2. tačka 3) ovog zakona, kada takve investicione jedinice čine više od 5% ukupne vrednosti imovine UCITS fonda;
19) dopuštenost ulaganja u izvedene finansijske instrumente, a ukoliko je takvo ulaganje dozvoljeno, izjavu da li se takve transakcije mogu zaključivati s ciljem postizanja investicionih ciljeva ili zaštite od rizika, uz navođenje uticaja navedenih ulaganja na profil rizičnosti UCITS fonda;
20) kada UCITS fond pretežno ulaže u bilo koju vrstu imovine iz člana 42. ovog zakona, osim u prenosive hartije od vrednosti i instrumente tržišta novca, izjavu kojom se skreće pažnja na takvu investicionu politiku;
21) kada cena investicione jedinice ima visoku volatilnost, imajući u vidu sastav portfolia UCITS fonda ili tehnike upravljanja imovinom, izjavu koja će upozoriti na tu karakteristiku;
22) pravila za utvrđivanje vrednosti imovine i način i vreme izračunavanja neto vrednosti imovine;
23) vreme i način raspodele prihoda UCITS fonda, ukoliko se raspodeljuju;
24) vreme, metod i učestalost obračuna cene izdavanja ili otkupa investicionih jedinica, način, mesto i učestalost objavljivanja cena, informacije vezane za iznos i učestalost plaćanja dopuštenih naknada i troškova izdavanja ili otkupa investicionih jedinica;
25) način obaveštavanja članova fonda o izmeni investicione politike, opštih akata društva za upravljanje, prospekta, pravila UCITS fonda, ključnih informacija i iznosa naknada;
26) prethodni prinos UCITS fonda, ukoliko je primenjivo, kao i profil tipičnog investitora kome je UCITS namenjen;
27) slučajeve u kojima društvo za upravljanje može odbiti da zaključi ugovor o ulaganju sa investitorom;
28) datum izdavanja prospekta i poslednjeg ažuriranja podataka u prospektu;
29) trajanje poslovne godine.
Podaci o društvu za upravljanje moraju da sadrže:
1) osnovne podatke o društvu za upravljanje: poslovno ime i sedište, broj rešenja o izdavanju dozvole za rad od strane Komisije, datum osnivanja i vreme trajanja, ako je osnovano na određeno vreme, broj i datum upisa u registar privrednih subjekata;
2) ukoliko društvo za upravljanje upravlja i drugim UCITS fondovima, spisak tih UCITS fondova;
3) podatke (ime i prezime, funkcija i kratka biografija) o članovima uprave društva za upravljanje, uključujući i pojedinosti o njihovim glavnim delatnostima izvan društva za upravljanje, ukoliko su značajne za društvo za upravljanje;
4) iznos osnovnog kapitala, sa naznakom uplaćenog kapitala;
5) osnovne podatke o portfolio menadžeru UCITS fonda;
6) podatke o politici nagrađivanja;
7) spisak delegiranih poslova i lica na koja su poslovi delegirani;
8) vreme i mesto gde se može izvršiti uvid u opšte akte i finansijske izveštaje društva za upravljanje;
9) podatke (poslovno ime, odnosno ime i prezime i procenat učešća) o akcionarima sa kvalifikovanim učešćem sa naznačenim datumom dobijanja saglasnosti za sticanje tog kvalifikovanog učešća;
10) podatke o eksternom revizoru.
Podaci o depozitaru moraju da sadrže:
1) naziv i sedište depozitara, broj rešenja o davanju dozvole za obavljanje poslova depozitara, opis poslova i potencijalnih sukoba interesa koji iz toga mogu proizići;
2) opis poslova iz člana 101. stav 1. ovog zakona koje je depozitar delegirao na druge kreditne institucije i spisak tih kreditnih institucija, te potencijalne sukobe interesa koji iz delegiranja mogu proizići.
Ključne informacije sadrže:
1) određivanje UCITS fonda, društva za upravljanje i njihovih nadležnih organa;
2) kratak opis investicione politike i investicionih ciljeva UCITS fonda;
3) prikaz prethodnih prinosa UCITS fonda;
4) opis rizika povezanih sa ulaganjem u konkretni UCITS fond, uključujući i odgovarajuće smernice i upozorenja u vezi sa rizicima ulaganja;
5) troškove i druge naknade koje se plaćaju na teret UCITS fonda, odnosno investitora;
6) precizne informacije o tome gde se i kako mogu dobiti dodatne informacije koje se odnose na politiku ulaganja, uključujući, ali ne ograničavajući se na informacije o tome gde se i kako može besplatno dobiti prospekt, godišnji i polugodišnji izveštaj UCITS fonda;
7) izjavu da su pojedinosti politike nagrađivanja dostupne na internet stranici društva za upravljanje, kao i informaciju da će se na zahtev investitora primerak politika nagrađivanja u papirnom obliku članu fonda besplatno dostaviti.
Obaveza objavljivanja prospekta i odgovornost za štetu
Javna ponuda investicionih jedinica na teritoriji Republike dopuštena je samo ako je pre ponude objavljen prospekt.
Objava prospekta je moguća tek nakon što prospekt bude odobren od strane Komisije prilikom izdavanja dozvole za organizovanje, u skladu sa članom 39. ovog zakona.
Komisija ne odgovara za istinitost i potpunost podataka koje sadrži odobreni prospekt.
Društvo za upravljanje dužno je da nakon izdavanja dozvole za organizovanje, a pre početka početne ponude investicionih jedinica, objavi prospekt na svojoj internet stranici.
Tekst prospekta i ključnih informacija ne sme sadržati netačne podatke, odnosno podatke koji mogu stvoriti pogrešnu predstavu u pogledu vrednosti imovine UCITS fonda, vrednosti investicionih jedinica i drugih činjenica vezanih za poslovanje UCITS fonda.
Za štetu prouzrokovanu prikupljanjem sredstava na osnovu prospekta i ključnih informacija koji sadrže podatke iz stava 5. ovog člana, odgovara društvo za upravljanje koje upravlja UCITS fondom, a solidarno odgovaraju i druga lica, pod uslovima propisanim zakonom koji uređuje obligacione odnose, a koja su učestvovala u pripremi prospekta i skraćenog prospekta ako su znala, odnosno zbog prirode posla koji obavljaju, morala znati da podaci sadrže nedostatke.
Komisija propisuje bližu sadržinu i standardizovani format prospekta i ključnih informacija, teksta kojim se investitori upozoravaju o glavnim rizicima ulaganja, kao i prospekta pratećeg UCITS fonda.
Promene prospekta i ključnih informacija
Kada nastupe značajnije promene usled kojih podaci u prospektu i ključnim informacijama ne odgovaraju stvarnom stanju, društvo za upravljanje je dužno da, u roku od osam dana od dana nastanka takvih okolnosti, dostavi Komisiji, radi davanja odobrenja, izmenjeni prospekt, odnosno ključne informacije.
Komisija donosi rešenje u roku od 15 dana od dana prijema uredne dokumentacije o odobrenju prospekta i ključnih informacija kada utvrdi da su ispunjeni uslovi utvrđeni zakonom i da prospekt pruža jasne informacije o rizicima u vezi sa ulaganjem imovine investicionog fonda.
Komisija propisuje koje su značajne promene iz stava 1. ovog člana i uslove za promenu prospekta i ključnih informacija.
Pravilima UCITS fonda uređuju se:
1) poslovi koje obavlja društvo za upravljanje, uslovi i način njihovog obavljanja, kao i podaci o poslovima koje je delegiralo na treće lice;
2) međusobni odnosi društva za upravljanje, UCITS fonda, depozitara i članova fonda;
3) način i uslovi pod kojima članovi uprave i zaposleni u društvu za upravljanje mogu ulagati svoja sredstva u UCITS fond;
4) administrativne i računovodstvene procedure;
5) kontrolne i sigurnosne mere za obradu podataka i njihovo čuvanje;
6) sistem interne kontrole;
7) procedure za sprečavanje konflikta interesa i mere kojima se sprečava da društvo za upravljanje koristi imovinu UCITS fond za sopstveni račun;
8) mere za sprečavanje zloupotrebe insajderskih informacija;
9) druga pitanja od značaja za poslovanje društva za upravljanje.
Komisija donosi rešenje o davanju saglasnosti na izmene pravila UCITS fonda kada utvrdi da nisu u suprotnosti sa zakonom ili interesima članova UCITS fonda, a najkasnije u roku od 15 dana od dana prijema urednog zahteva.
Komisija propisuje sadržinu pravila UCITS fonda.
Nakon donošenja rešenja iz stava 2. ovog člana, društvo za upravljanje je dužno da bez odlaganja na svojoj internet stranici objavi informaciju o izmeni pravila UCITS fonda, kao i izmenjena pravila UCITS fonda.
Društvo za upravljanje obaveštava sve članove fonda o izmenama pravila UCITS fonda, prospekta i ključnih informacija, u skladu sa članom 60. stav 10. ovog zakona, najkasnije 15 dana pre početka njihove primene.
U prospektu se navode sve naknade koje se naplaćuju od članova fonda i iz imovine UCITS fonda.
Društvo za upravljanje može naplaćivati ulaznu i izlaznu naknadu, naknadu za upis tereta i naknadu za prenos vlasništva od članova fonda.
Kontrolu nad naknadom naplaćenom od članova fonda i naknadom i pratećim troškovima datim društvu za upravljanje za upravljanje imovinom UCITS fonda vrši depozitar UCITS fonda.
Iz imovine UCITS fonda mogu se naplaćivati isključivo:
1) naknada društvu za upravljanje imovinom UCITS fonda i prateći troškovi;
2) troškovi kupovine i prodaje hartija od vrednosti;
3) naknada i troškovi depozitara;
4) troškovi eksterne revizije;
5) drugi troškovi u skladu sa aktom Komisije.
Ostale troškove snosi društvo za upravljanje.
Komisija propisuje uslove za naplatu, visinu i način izračunavanja naknada i troškova iz ovog člana.
Izveštavanje članova UCITS fonda
Društvo za upravljanje vodi evidenciju za svakog člana fonda o broju investicionih jedinica u njegovom vlasništvu.
Društvo za upravljanje dostavlja svakom članu fonda obaveštenje sa stanjem na dan 31. decembar prethodne godine koje sadrži:
1) broj investicionih jedinica u vlasništvu člana fonda i njihovu pojedinačnu vrednost;
2) ukupne iznose naknada sa datumima naplaćivanja u periodu za koji se podnosi izveštaj;
3) podatke o teretima, ukoliko postoje.
Društvo za upravljanje je dužno da, na zahtev člana fonda, dostavi obaveštenje iz stava 2. ovog člana, u roku od osam dana od dana podnošenja zahteva.
Radi pozivanja na pristupanje UCITS fondu, društvo za upravljanje može neposredno ili preko posrednika javno oglašavati UCITS fond kojim upravlja, putem objavljivanja oglasa, javnih poziva i reklamnih materijala ili na drugi način.
Tekst oglasa, odnosno poziva mora biti jasan, nedvosmislen, tačan i u skladu sa sadržinom prospekta i ključnih informacija i ne sme sadržati netačne informacije, odnosno informacije koje mogu stvoriti pogrešnu predstavu o uslovima ulaganja i poslovanju UCITS fonda.
Sadržina marketinškog materijala mora sadržati informaciju gde i kako je članovima dostupan prospekt i ključne informacije.
Oglašavanje upoređivanjem je dozvoljeno samo ukoliko je konkretno, objektivno, istinito i potpuno.
Pri upoređivanju sa ostalim investicionim fondovima, društvo za upravljanje mora da pruži jasnu sliku o UCITS fondu koji oglašava i ostalim investicionim fondovima.
Komisija zahteva povlačenje oglasa ukoliko smatra da sadrži netačne informacije, odnosno informacije koje mogu stvoriti pogrešnu predstavu u smislu stava 2. ovog člana.
Komisija propisuje marketing UCITS fonda i standardizovan tekst prilikom oglašavanja.
Društvo za upravljanje može neposredno ili preko distributera pružati prodajne usluge samo na osnovu zaključenog ugovora.
Prodajnim uslugama smatra se pružanje informacija o modalitetima i načinu ulaganja u UCITS fond, podela prospekta i posredovanje pri kupovini, odnosno prodaji investicionih jedinica.
Distributeri mogu biti kreditne institucije i brokersko-dilerska društva, kao i ostala lica u skladu sa aktom Komisije.
Društvo za upravljanje je dužno da obavesti Komisiju o svakom zaključenom ugovoru iz stava 1. ovog člana.
Za postupke i štetu koju prilikom pružanja prodajnih usluga učine distributeri, pored njih odgovara i društvo za upravljanje.
Dobrovoljni prenos upravljanja UCITS fondom
Društvo za upravljanje ugovorom u pisanoj formi može preneti upravljanje UCITS fondom na drugo društvo za upravljanje, uz prethodnu saglasnost Komisije.
Društvo za upravljanje kome je preneto upravljanje preuzima sva prava i obaveze koje ima društvo za upravljanje koje vrši prenos.
Dva meseca pre prenosa upravljanja iz stava 1. ovog člana društvo za upravljanje obaveštava članove fonda o prenosu.
Komisija propisuje uslove i način prenosa upravljanja UCITS fondom, prava i obaveze društva prenosioca, društva preuzimaoca, članova fonda i depozitara.
Dva ili više UCITS fonda se mogu spojiti ili pripojiti.
Spajanjem UCITS fondova, dva ili više UCITS fondova (fondovi prenosioci) prestaju da postoje bez raspuštanja prenoseći celokupnu svoju imovinu i obaveze na novoosnovani UCITS fond (fond preuzimalac) u zamenu za izdavanje investicionih jedinica UCITS fonda preuzimaoca članovima fondova prenosioca.
Pripajanjem UCITS fonda, jedan ili više UCITS fondova (fondovi prenosioci) prestaju da postoje bez raspuštanja prenoseći celokupnu svoju imovinu i obaveze drugom, postojećem UCITS fondu (fond preuzimalac) u zamenu za izdavanje investicionih jedinica fonda preuzimaoca članovima fondova prenosilaca prestalih pripajanjem.
Prilikom statusnih promena UCITS fonda u postupku može učestvovati više fondova prenosilaca i samo jedan fond preuzimalac.
Ako prilikom zamene investicionih jedinica u fondu prenosiocu za investicione jedinice u fondu preuzimaocu imaoci investicionih jedinica u fondu prenosiocu imaju pravo na novčane isplate, one ne smeju prelaziti 10% vrednosti njihovih investicionih jedinica u fondu prenosiocu.
Komisija daje prethodnu saglasnost za statusne promene UCITS fonda.
Dva meseca pre statusne promene društvo za upravljanje obaveštava članove fonda o nameravanoj statusnoj promeni.
Nakon prijema obaveštenja iz stava 6. ovog člana članovi fondova, koji se spajaju ili pripajaju, imaju pravo na otkup investicionih jedinica ili konvertovanje u jedinice nekog drugog fonda kojim upravlja isto društvo za upravljanje, bez naknade.
Nakon sprovođenja statusne promene neto vrednost imovine fonda preuzimaoca mora biti najmanje jednaka iznosu neto vrednosti imovine fonda prenosioca pre sprovođenja statusne promene.
Komisija propisuje postupak spajanja i pripajanja UCITS fonda.
Uslovi za raspuštanje UCITS fonda
Članovi fonda nemaju pravo da zahtevaju raspuštanje UCITS fonda.
UCITS fond se raspušta u slučaju:
1) dobrovoljnog prestanka obavljanja delatnosti društva za upravljanje, ako upravljanje UCITS fondom nije preneto drugom društvu za upravljanje;
2) ako depozitar prestane da posluje kao depozitar, a društvo za upravljanje ne postupi u skladu sa članom 114. stav 3. ovog zakona;
3) ako je društvu za upravljanje oduzeta dozvola za rad ili je pokrenut stečaj ili likvidacija, a upravljanje UCITS fondom nije preneto na drugo društvo za upravljanje u skladu sa odredbama ovog zakona, odnosno kada društvo za upravljanje više nije u mogućnosti da upravlja UCITS fondom;
4) kada Komisija naloži upravi društva za upravljanje raspuštanje UCITS fonda;
5) isteka roka na koji je UCITS fond organizovan, ako je organizovan na određeno vreme;
6) u drugim slučajevima koji su predviđeni ovim zakonom i prospektom UCITS fonda.
Svi troškovi u vezi sa raspuštanjem UCITS fonda i otkupom investicionih jedinica vrše se na teret društva za upravljanje kada se UCITS fond raspušta u slučajevima iz stava 2. tač. 1) do 4) ovog člana, a kad to nije moguće na teret UCITS fonda.
Naplata naknada i drugih troškova iz stava 3. ovog člana vrši se na teret UCITS fonda ukoliko se fond raspušta zbog isteka roka kada je osnovan na određeno vreme.
Komisija propisuje raspuštanje UCITS fonda.
Pravne posledice raspuštanja UCITS fonda
Zabranjeno je svako dalje izdavanje ili otkup investicionih jedinica nakon donošenja odluke o raspuštanju.
Lice koje sprovodi postupak raspuštanja UCITS fonda je dužno da u postupku sprovođenja raspuštanja, postupa u najboljem interesu članova fonda i da vodi računa da se raspuštanje sprovede u razumnom roku, pri čemu se prvo imovina UCITS fonda unovčava prodajom imovine, nakon čega se izmiruju obaveze UCITS fonda dospele do dana donošenja odluke o raspuštanju, uključujući zahteve za otkup investicionih jedinica u UCITS fondu koji su podneti do dana donošenja odluke o raspuštanju, nakon čega se podmiruju sve druge obaveze UCITS fonda koje nisu dospele do dana donošenja odluke o raspuštanju, a proizlaze iz transakcija povezanih uz upravljanje imovinom.
Preostala neto vrednost imovine UCITS fonda, nakon izmirenja obaveza iz stava 2. ovog člana, raspodeljuje se članovima, srazmerno njihovim investicionim jedinicama u UCITS fondu.
Oduzimanje dozvole za rad društvu za upravljanje i prinudni prenos upravljanja
Društvo za upravljanje prestaje da upravlja UCITS fondom ako Komisija rešenjem oduzme dozvolu za rad tom društvu.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, depozitar sa kojim društvo za upravljanje ima zaključen ugovor, do izbora novog društva za upravljanje a najduže tri meseca, obavlja samo neodložne poslove u vezi sa upravljanjem UCITS fondom.
Pod neodložnim poslovima iz stava 2. ovog člana podrazumevaju se poslovi koji treba da se obave da ne bi nastupila šteta za UCITS fond.
Depozitar posle oduzimanja dozvole za rad društvu za upravljanje, a do izbora novog društva za upravljanje odmah prestaje sa prodajom (izdavanjem) i otkupom investicionih jedinica i o tome odmah obaveštava članove fonda.
Prilikom oduzimanja dozvole za rad društvu za upravljanje, Komisija odmah raspisuje javni poziv za izbor novog društva za upravljanje i donosi odluku o izboru u roku od dva meseca.
U slučaju neuspelog javnog poziva iz stava 5. ovog člana Komisija donosi odluku o raspuštanju UCITS fonda.
Komisija propisuje uslove za izbor najbolje ponude iz stava 5. ovog člana.
Raspuštanje UCITS fonda u slučaju oduzimanja dozvole za rad društvu za upravljanje
Depozitar posle prijema odluke o raspuštanju UCITS fonda iz člana 74. stav 6. ovog zakona obaveštava o tome javnost i članove fonda objavljivanjem na svojoj internet stranici, unovčava imovinu fonda u najboljem interesu članova fonda i vrši isplate članovima fonda najkasnije u roku od šest meseci od donošenja odluke o raspuštanju fonda.
Depozitar podnosi Komisiji izveštaj o raspuštanju UCITS fonda na osnovu koga Komisija vrši brisanje tog fonda iz Registra UCITS fondova.
Raspuštanje UCITS fonda organizovanog na određeno vreme
Kada je UCITS fond organizovan na određeno vreme, istekom roka na koji je UCITS fond organizovan društvo za upravljanje sprovodi raspuštanje, unovčavanje imovine i isplatu članovima fonda, u skladu sa prospektom.
Društvo za upravljanje, u roku od šest meseci od dana isteka roka na koji je UCITS fond organizovan, podnosi Komisiji izveštaj o raspuštanju UCITS fonda, na osnovu kojeg Komisija vrši brisanje tog fonda iz Registra UCITS fondova.
IV POSEBNE FORME ORGANIZOVANJA UCITS FONDA
Krovni UCITS fond i podfondovi
Društvo za upravljanje može organizovati krovni UCITS fond, koji se sastoji od dva ili više podfondova koji se razlikuju po jednoj ili više specifičnosti.
Krovni UCITS fond nije pravno lice.
Društvo za upravljanje može za pojedine podfondove odrediti različite iznose ulaznih i izlaznih naknada, naknada za upravljanje i drugih troškova, a prilikom promene pojedinačnih podfondova investitori ne plaćaju ulazne i izlazne naknade.
Svaki od podfondova smatra se posebnim UCITS fondom u smislu obaveza iz ovog zakona.
Podfond može biti prateći fond u smislu člana 85. stav 2. ovog zakona.
Podfondovi se mogu spajati i pripajati u smislu člana 71. ovog zakona.
Organizovanje krovnog UCITS fonda
Društvo za upravljanje je dužno da dobije dozvolu Komisije za organizovanje krovnog UCITS fonda, kao i dozvolu za organizovanje svakog podfonda krovnog UCITS fonda.
Nakon organizovanja krovnog UCITS fonda, društvo za upravljanje može, uz dozvolu Komisije, naknadno organizovati nove podfondove koje će uključiti u navedeni krovni UCITS fond, u skladu sa odredbom člana 80. stav 3. ovog zakona.
Društvo za upravljanje koje upravlja sa najmanje dva UCITS fonda može organizovati krovni UCITS fond iz postojećih UCITS fondova pretvaranjem tih fondova u podfondove i uključivanjem istih u krovni UCITS fond.
Na zahtev za organizovanje krovnog UCITS fonda i podfondova shodno se primenjuju odredbe ovog zakona koje se odnose na organizovanje UCITS fonda.
Naziv krovnog UCITS fonda i podfondova
Naziv krovnog UCITS fonda mora sadržati naznaku "krovni UCITS fond".
Naziv podfonda mora sadržati naziv krovnog UCITS fonda bez naznake "krovni UCITS fond" i ime prema kojem se podfond jasno razlikuje od ostalih podfondova krovnog UCITS fonda.
Dokumenti krovnog UCITS fonda i podfondova
Društvo za upravljanje je dužno da usvoji pravila krovnog UCITS fonda i izradi prospekt krovnog UCITS fonda. Za podfondove krovnog UCITS fonda ne usvajaju se posebna pravila, niti se izrađuju posebni prospekti, nego su specifičnosti svakoga podfonda određeni pravilima i prospektom krovnog UCITS fonda.
Za svaki podfond društvo za upravljanje je dužno da usvoji ključne informacije, u skladu sa članom 85. stav 3. tačka 2) ovog zakona.
U pravilima krovnog UCITS fonda, odnosno prospektu, mora biti jasno naznačeno koje odredbe se odnose na sve podfondove krovnog UCITS fonda, a koje se odnose samo na pojedinačni podfond.
Pravila krovnog UCITS fonda moraju, uz podatke propisane članom 64. ovog zakona, da sadrže identifikaciju da je reč o krovnom UCITS fondu.
Kad društvo za upravljanje nakon organizovanja krovnog UCITS fonda organizuje dodatne podfondove, shodno će promeniti i dopuniti pravila i prospekt krovnog UCITS fonda.
Imovina jednog podfonda odvojena je od imovine drugog podfonda.
Obaveze, odnosno potraživanja proizašla iz transakcija za račun jednog podfonda, podmiruju se isključivo iz imovine, odnosno u korist imovine tog podfonda.
Na svaki podfond krovnog UCITS fonda se primenjuju odredbe ovog zakona i podzakonskih akata donetih na osnovu ovog zakona o dozvoljenim ulaganjima i ograničenjima ulaganja.
Društvo za upravljanje dužno je da uspostavi odvojene strategije upravljanja rizicima za svaki podfond krovnog UCITS fonda.
Društvo za upravljanje može uspostavljene procese upravljanja rizicima pojedinačnih podfondova objediniti u zajednički proces upravljanja rizicima krovnog UCITS fonda, na osnovu odobrenja Komisije, pri čemu se za pojedinačni podfond navode samo specifičnosti upravljanja rizicima koje se odnose na navedeni podfond.
Poslovi depozitara i odvajanje imovine
Društvo za upravljanje je dužno da za račun krovnog UCITS fonda sa depozitarom zaključi ugovor o obavljanju poslova depozitara za krovni UCITS fond i sve njegove podfondove.
Depozitar je dužan da na osnovu ugovora o obavljanju poslova depozitara za krovni UCITS fond obavlja navedene poslove za račun svakog pojedinog podfonda.
Društvo za upravljanje i depozitar dužni su da osiguraju odvajanje imovine svakog pojedinačnog podfonda.
Imovina podfonda drži se i vodi odvojeno od imovine drugih podfondova krovnog UCITS fonda, kao i od imovine društva za upravljanje i imovine depozitara.
Krovni UCITS fond prestaje da postoji kada:
1) u krovni UCITS fond više nisu uključena najmanje dva podfonda i/ili
2) svi podfondovi krovnog UCITS fonda budu uključeni u drugi krovni UCITS fond.
Raspuštanje krovnog UCITS fonda ili podfonda se, pored razloga za raspuštanje propisanih članom 72. stav 2. ovog zakon, sprovodi i kada nastupi slučaj koji je prospektom, predviđen kao razlog za raspuštanje podfonda ili krovnog UCITS fonda.
Glavni UCITS fond je UCITS fond ili njegov podfond koji:
1) među svojim imaocima investicionih jedinica ima najmanje jedan prateći UCITS fond;
2) sam nije prateći UCITS fond;
3) čije društvo za upravljanje ne ulaže imovinu u investicione jedinice pratećih UCITS fondova.
Prateći UCITS fond je UCITS fond ili njegov podfond čije društvo za upravljanje ima prethodno odobrenje dato od strane Komisije da investira, odstupajući od ograničenja propisanih ovim zakonom, najmanje 85% svoje imovine u investicione jedinice drugog UCITS fonda ili njegovog podfonda (glavni UCITS fond), na koji način postaje imalac investicionih jedinica u glavnom UCITS fondu.
Društvo za upravljanje pratećeg UCITS fonda može da drži do 15% imovine pratećeg UCITS fonda u jednom ili više sledećih oblika imovine:
1) dodatna likvidna sredstva u skladu sa članom 42. stav 3. ovog zakona;
2) izvedeni finansijski instrumenti koji mogu da se koriste samo u svrhu zaštite od rizika.
Društvo za upravljanje pratećeg UCITS fonda mora da izračunava ukupnu izloženost pratećeg UCITS fonda u vezi sa izvedenim finansijskim instrumentima tako što neposrednu izloženost pratećeg UCITS fonda iz stava 3. tačka 2) ovog člana kombinuje sa:
1) stvarnom izloženošću glavnog UCITS fonda prema izvedenim finansijskim instrumentima srazmerno investiranju pratećeg UCITS fonda u glavni UCITS fond; ili
2) najvećom potencijalnom ukupnom izloženošću glavnog UCITS fonda prema izvedenim finansijskim instrumentima koja je predviđena u prospektu glavnog UCITS fonda srazmerno investiranju pratećeg UCITS fonda u glavni UCITS fond.
Izuzetno ako glavni UCITS fond ima najmanje dva prateća UCITS fonda kao imaoce investicionih jedinica, društvo za upravljanje glavnim UCITS fondom može odrediti da investicione jedinice u glavnom UCITS fondu ne nudi javnom ponudom.
UCITS fond može da postane prateći UCITS fond i da društvo za upravljanje pratećeg UCITS fonda ulaže u glavni UCITS fond u skladu sa članom 84. stav 2. ovog zakona samo uz prethodno odobrenje Komisije.
Prateći UCITS fond može da nastane organizovanjem novog UCITS fonda u obliku pratećeg UCITS fonda ili transformacijom postojećeg UCITS fonda u prateći UCITS fond.
Uz zahtev za ulaganje u glavni UCITS fond, društvo za upravljanje pratećeg UCITS fonda dostavlja Komisiji sledeća dokumenta:
1) pravila pratećeg i glavnog UCITS fonda;
2) prospekt i ključne informacije glavnog i pratećeg UCITS fonda sačinjene u skladu sa podzakonskim aktom Komisije;
3) ugovor zaključen izmeću društva za upravljanje pratećeg i društva za upravljanje glavnog UCITS fonda ili interna pravila poslovanja ako glavnim i pratećim UCITS fondovima upravlja isto društvo za upravljanje;
4) po potrebi, informacije koje se dostavljaju imaocima jedinica iz člana 89. stav 1;
5) ako glavni i prateći UCITS fond imaju različite depozitare, sporazum o razmeni informacija između njihovih depozitara;
6) ako glavni i prateći UCITS fond imaju različite revizore, sporazum o razmeni informacija između njihovih revizora.
U roku od 15 dana od podnošenja zahteva sa urednom dokumentacijom, Komisija daje odobrenje iz stava 1. ovog člana i obaveštava društvo za upravljanje pratećeg UCITS fonda da li je odobreno njegovo ulaganje u glavni UCITS fond.
Komisija odobrava društvu za upravljanje pratećeg UCITS fonda da ulaže u glavni UCITS fond ako društvo za upravljanje pratećeg UCITS fonda, depozitar i revizor pratećeg UCITS fonda, kao i društvo za upravljanje glavnog UCITS fonda ispunjavaju sve zahteve propisane ovim zakonom.
Ako Republika nije matična država glavnog UCITS fonda, društvo za upravljanje pratećeg UCITS fonda je dužno da Komisiji dostavi potvrdu nadležnog organa glavnog UCITS fonda da društvo za upravljanje glavnog UCITS fonda ispunjava uslove propisane u članu 84. ovog zakona.
Zajedničke odredbe za glavni i prateći UCITS fond
Društvo za upravljanje glavnog UCITS fonda je dužno da dostavi društvu za upravljanje pratećeg UCITS fonda sve dokumente i informacije koji su neophodni da se ispune zahtevi propisani ovim zakonom.
U tu svrhu, društvo za upravljanje pratećeg UCITS fonda zaključuje ugovor sa društvom za upravljanje glavnog UCITS fonda.
Društvo za upravljanje pratećeg UCITS fonda ne sme da ulaže u investicione jedinice glavnog UCITS fonda iznad ograničenja iz člana 43. stav 9. ovog zakona pre nego što ugovor iz stava 2. ovog člana stupi na snagu.
Ugovor iz stava 2. ovog člana je, na zahtev i besplatno, dostupan svim imaocima investicionih jedinica.
Ako glavnim i pratećim UCITS fondovima upravlja isto društvo za upravljanje, ugovor mogu zameniti interna pravila poslovanja, kojima se obezbeđuje poštovanje zahteva utvrđenih u stavu 1. ovog člana.
Društva za upravljanje glavnog i pratećeg UCITS fonda su dužna da preduzmu odgovarajuće mere za usklađivanje vremena za izračunavanje i objavu cene njihovih investicionih jedinica, kako bi se sprečila mogućnost tržišne preprodaje kojom bi se zloupotrebila razlika u ceni njihovih investicionih jedinica.
Ako društvo za upravljanje glavnog UCITS fonda privremeno obustavi otkup, isplatu ili upis investicionih jedinica glavnog UCITS fonda, bilo na sopstvenu inicijativu ili na zahtev Komisije, svako društvo za upravljanje njegovih pratećih UCITS fondova ima pravo da, u istom vremenskom periodu kao društvo za upravljanje glavnog UCITS fonda, privremeno obustavi otkup, isplatu ili upis investicionih jedinica pratećih UCITS fondova.
Ako je nad glavnim UCITS fondom sproveden postupak raspuštanja, prateći UCITS fond se takođe mora raspustiti, osim ako Komisija da društvu za upravljanje pratećeg UCITS fonda odobrenje za:
1) ulaganje najmanje 85% imovine pratećeg UCITS fonda u investicione jedinice drugog glavnog UCITS fonda; ili
2) izmenu prospekta UCITS fonda, kako bi se omogućilo pretvaranje pratećeg UCITS fonda u UCITS fond koji nije prateći UCITS fond.
Postupak raspuštanje glavnog UCITS fonda može se sprovesti nakon isteka roka od tri meseca od momenta kada društvo za upravljanje glavnog UCITS fonda obavesti sve svoje imaoce investicionih jedinica, nadležni organ matične države i Komisiju o odluci o raspuštanju.
Ako se glavni UCITS fond spoji ili pripoji sa drugim UCITS fondom, prateći UCITS fond se raspušta, osim ako Komisija izda odobrenje društvu za upravljanje pratećim UCITS fondom da:
1) prateći UCITS fond nastavi da bude prateći UCITS fond glavnom UCITS fondu ili drugom UCITS fondu koji nastaje spajanjem ili pripajanjem glavnog UCITS fonda;
2) uloži najmanje 85% imovine pratećeg UCITS fonda u investicione jedinice drugog glavnog UCITS fonda, koji nije nastao spajanjem ili pripajanjem glavnog UCITS fonda; ili
3) izmeni prospekt pratećeg UCITS fonda kako bi pretvorio prateći UCITS fond u UCITS fond koji nije prateći UCITS fond.
Nijedno spajanje ili pripajanje glavnog UCITS fonda ne proizvodi dejstvo ako svim imaocima investicionih jedinica, nadležnom organu matične države i Komisiji društvo za upravljanje glavnim UCITS fondom nije dostavilo informacije predviđene podzakonskim aktom Komisije, najkasnije 60 dana pre predloženog datuma od kada spajanje ili pripajanje proizvodi dejstvo.
Društvo za upravljanje glavnim UCITS fondom će omogućiti pratećem UCITS fondu otkup ili isplatu svih investicionih jedinica u glavnom UCITS fondu pre nego što spajanje ili pripajanje glavnog UCITS fonda proizvede dejstvo, osim ako Komisija društvu za upravljanje pratećeg UCITS fonda izda odobrenje u skladu sa stavom 10. tačka 1) ovog člana.
Komisija svojim podzakonskim aktima propisuje:
1) sadržaj ugovora ili internih pravila poslovanja iz st. 2. i 5. ovog člana;
2) koje mere iz stava 6. ovog člana se smatraju odgovarajućim;
3) postupak raspuštanja, spajanja i pripajanja glavnog UCITS fonda;
4) postupak dobijanja odobrenja Komisije iz st. 8. i 10. ovog člana;
5) obavezne informacije i marketinški sadržaj pratećeg UCITS fonda.
Ukoliko glavni i prateći UCITS fond imaju različite depozitare, ti depozitari su dužni da zaključe ugovor o razmeni informacija kako bi se obezbedilo da oba depozitara ispunjavaju svoje obaveze.
Društvo za upravljanje pratećeg UCITS fonda ne sme da ulaže u investicione jedinice glavnog UCITS fonda do stupanja na snagu ugovora iz stava 1. ovog člana.
Ukoliko ispunjavaju zahteve iz ovog zakona, neće se smatrati da depozitar glavnog ili pratećeg UCITS fonda krše pravila koja se odnose na zaštitu i objavljivanje podataka predviđena ugovorom ili zakonom.
Društvo za upravljanje pratećim UCITS fondom dužno je da dostavlja depozitaru pratećeg UCITS fonda sve informacije o glavnom UCITS fondu koje su neophodne za ispunjavanje dužnosti depozitara pratećeg UCITS fonda.
Depozitar glavnog UCITS fonda bez odlaganja obaveštava Komisiju, odnosno nadležne organe matične države glavnog UCITS fonda, pratećeg UCITS fonda ili, po potrebi, društvo za upravljanje i depozitara pratećeg UCITS fonda, o bilo kakvim nepravilnostima koje otkrije u vezi sa glavnim UCITS fondom, a za koje se smatra da imaju negativan uticaj na prateći UCITS fond.
Komisija propisuje:
1) podatke koje treba uključiti u ugovor iz stava 1. ovog člana;
2) nepravilnosti iz stava 5. ovog člana za koje se smatra da imaju negativan uticaj na prateći UCITS fond.
U slučaju da glavni i prateći UCITS fond imaju različite revizore, ti revizori su dužni da zaključe ugovor o razmeni informacija kako bi se obezbedilo da oba revizora ispunjavaju svoje dužnosti.
Društvo za upravljanje pratećim UCITS fondom ne sme ulagati u investicione jedinice glavnog UCITS fonda do stupanja na snagu ugovora iz stava 1. ovog člana.
U svom revizorskom izveštaju revizor pratećeg UCITS fonda uzima u obzir revizorski izveštaj glavnog UCITS fonda. Ako prateći i glavni UCITS fond imaju različite obračunske godine, revizor glavnog UCITS fonda izrađuje poseban izveštaj sa zaključnim datumom izveštaja pratećeg UCITS fonda.
Revizor pratećeg UCITS fonda naročito izveštava o svim nepravilnostima otkrivenim u revizorskom izveštaju glavnog UCITS fonda i o njihovom uticaju na prateći UCITS fond.
Ukoliko ispunjavaju zahteve iz ovog zakona, neće se smatrati da revizor glavnog ili pratećeg UCITS fonda krše pravila koja se odnose na zaštitu i objavljivanje podataka predviđena ugovorom ili zakonom.
Komisija propisuje sadržaj ugovora iz stava 1. ovog člana.
Pretvaranje postojećeg UCITS fonda u prateći UCITS fond i promena glavnog UCITS fonda
Društvo za upravljanje UCITS fondom koji dobije odobrenje Komisije da ulaže u glavni UCITS fond, kao i da promeni glavni UCITS fond u koji ulaže, dužno je da najkasnije 30 dana pre datuma iz tačke 3) ovog stava dostavi imaocima investicionih jedinica UCITS fonda sledeće informacije:
1) izjavu da je Komisija, odnosno nadležni organ matične države pratećeg UCITS fonda odobrio ulaganje pratećeg UCITS fonda u investicione jedinice tog glavnog UCITS fonda;
2) ključne informacije u vezi sa pratećim i glavnim UCITS fondom;
3) datum kada je predviđeno da društvo za upravljanje pratećim UCITS fondom počne da ulaže u glavni UCITS fond ili, ukoliko je već ulagao, datum kada će njegovo ulaganje preći ograničenje koje se primenjuje na osnovu člana 43. stav 9. ovog zakona;
4) obaveštenje da imaoci investicionih jedinica imaju pravo da u roku od 30 dana zahtevaju otkup ili isplatu svojih investicionih jedinica bez ikakvih naknada osim onih koje društvo za upravljanje UCITS fondom zadržava kako bi pokrilo troškove povlačenja ulaganja.
Pravo iz stava 1. tačka 4) ovog člana počinje da važi od trenutka kada društvo za upravljanje pratećim UCITS fondom dostavi informacije iz tog stava.
Komisija propisuje:
1) formu i način na koji se dostavljaju informacije iz stava 1. ovog člana; ili
2) postupak za vrednovanje i reviziju nenovčanog uloga i ulogu depozitara pratećeg UCITS fonda u slučaju da prateći UCITS fond prenese svu svoju imovinu ili njen deo na glavni UCITS fond u zamenu za investicione jedinice.
Društvo za upravljanje pratećim UCITS fondom dužno je da prati poslovanje glavnog UCITS fonda.
Pri ispunjavanju obaveze iz stava 1. ovog člana, društvo za upravljanje pratećeg UCITS fonda se oslanja na informacije i dokumente koje primi od društva za upravljanje glavnim UCITS fondom, depozitara i revizora, osim ako postoji razlog za sumnju u njihovu tačnost.
Ako u vezi sa ulaganjem u investicione jedinice glavnog UCITS fonda, društvo za upravljanje pratećim UCITS fondom ili bilo koje lice koje deluje u ime pratećeg UCITS fonda ili društva za upravljanje pratećeg UCITS fonda prima naknadu za distribuciju, proviziju ili drugu novčanu korist, ta naknada, provizija ili druga novčana korist uplaćuje se u imovinu pratećeg UCITS fonda.
Društvo za upravljanje glavnim UCITS fondom bez odlaganja obaveštava Komisiju o tome koji prateći UCITS fond ulaže u njegove investicione jedinice.
Ako je prateći UCITS fond organizovan, odnosno osnovan u drugoj državi, Komisija može, kao nadležni organ matične države glavnog UCITS fonda, obavestiti nadležne organe matične države pratećeg UCITS fonda o takvom ulaganju.
Društvo za upravljanje glavnim UCITS fondom ne naplaćuje pratećem UCITS fondu ulaznu i izlaznu naknadu.
Ukoliko su glavni i prateći UCITS fond organizovani u Republici Komisija bez odlaganja obaveštava društvo za upravljanje pratećeg UCITS fonda o svakoj odluci, meri, uočenom nepoštovanju odredbi ovog zakona u vezi sa glavnim UCITS fondom ili, njegovim društvom za upravljanje, depozitarom ili revizorom.
Ako su glavni i prateći UCITS fond iz različitih matičnih država, Komisija može kao nadležni organi matične države glavnog UCITS fonda da obavesti nadležne organe matične države pratećeg UCITS fonda o svakoj odluci, meri, uočenom nepoštovanju odredbi ovog zakona u vezi sa glavnim UCITS fondom ili, po potrebi, njegovim društvom za upravljanje, depozitarom ili revizorom.
Nakon prijema obaveštenja iz stava 2. ovog člana, nadležni organi matične države pratećeg UCITS fonda bez odlaganja obaveštavaju društvo za upravljanje pratećeg UCITS fonda.
Lica koja mogu obavljati poslove depozitara
U Republici depozitar može biti kreditna institucija sa sedištem u Republici, koja ima dozvolu Komisije za obavljanje poslova depozitara.
Društvo za upravljanje je dužno da za svaki UCITS fond kojim upravlja izabere depozitara u skladu sa odredbama ovog zakona i sa istim u pisanoj formi zaključi ugovor o pružanju usluga depozitara, u skladu sa ovim zakonom.
UCITS fond može imati samo jednog depozitara.
Depozitar mora trajno da ispunjava sve organizacione zahteve i uslove potrebne za obavljanje poslova depozitara prema odredbama ovog zakona.
Komisija daje prethodnu saglasnost na imenovanje rukovodioca depozitara UCITS fonda, koji mora imati odgovarajuće iskustvo i dobar ugled.
Rukovodilac depozitara iz stava 5. ovog člana je lice odgovorno za poslovanje organizacione jedinice koja obavlja poslove depozitara unutar kreditne institucije.
U cilju izbegavanja sukoba interesa između depozitara, društva za upravljanje i/ili UCITS fonda i/ili člana fonda, nijedan subjekt ne sme da deluje i kao društvo za upravljanje i kao depozitar.
Depozitar ne može biti blisko povezano lice sa društvom za upravljanje.
Komisija bliže propisuje uslove za obavljanje poslova depozitara.
Zahtev za izdavanje dozvola za obavljanje poslova depozitara
Kreditna institucija za obavljanje poslove depozitara za UCITS fondove, dužna je da podnese Komisiji zahtev za izdavanje dozvole za obavljanje poslova depozitara.
Sadržinu zahteva za izdavanje dozvole za obavljanje poslova depozitara propisuje Komisija.
Uz zahtev iz stava 1. ovog člana prilaže se:
1) dokaz da je kreditna institucija član Centralnog registra;
2) pravila poslovanja depozitara;
3) dokaz da kreditna institucija ima poseban organizacioni deo za obavljanje poslova depozitara;
4) dokaz da kreditna institucija ispunjava uslove kadrovske i organizacione osposobljenosti za obavljanje poslova depozitara;
5) dokaz da kreditna institucija ispunjava uslov tehničke opremljenosti za obavljanje poslova depozitara, odnosno da ima odgovarajući informacioni sistem za obavljanje tih poslova;
6) odluku o imenovanju rukovodioca;
7) druga dokumentacija po zahtevu Komisije.
Komisija propisuje uslove kadrovske i organizacione osposobljenosti i tehničke opremljenosti za obavljanje poslova depozitara.
Komisija u roku od 30 dana od dana prijema urednog zahteva donosi rešenje o davanju dozvole za obavljanje poslova depozitara, ako utvrdi da su ispunjeni uslovi utvrđeni zakonom i podzakonskim aktom Komisije iz stava 4. ovog člana.
Komisija propisuje postupak dobijanja dozvole za obavljanje poslova depozitara.
Komisija vodi registar dozvola izdatih za obavljanje poslova depozitara.
Pravno lice koje nije dobilo dozvolu za obavljanje poslova depozitara u skladu sa ovim zakonom ne može koristiti u pravnom prometu naziv depozitar, niti drugi sličan naziv.
Depozitar donosi pravila poslovanja u pogledu obavljanja poslova depozitara, na koja saglasnost daje Komisija.
Pravilima poslovanja iz stava 1. ovog člana posebno se utvrđuju:
1) vrste poslova depozitara koje obavlja depozitar;
2) način postupanja sa finansijskim instrumentima i novčanim sredstvima UCITS fonda;
3) prava i obaveze depozitara i društava za upravljanje.
Komisija propisuje sadržinu i način objavljivanja pravila iz stava 1. ovog člana.
Društvo za upravljanje je dužno da zaključi sa depozitarom ugovor o obavljanju usluga depozitara za svaki UCITS fond posebno.
Ugovorom iz stava 1. ovog člana depozitar se obavezuje da će obavljati poslove u skladu sa članom 98. stav 1. ovog zakona, a društvo za upravljanje se obavezuje da plaća naknadu depozitaru.
Ugovorom se, između ostalog, uređuje razmena informacija potrebnih depozitaru za obavljanje poslova za UCITS fond.
Društvo za upravljanje dostavlja Komisiji kopiju zaključenog ugovora iz stava 1. ovog člana, kao i naknadne izmene i dopune ugovora.
Komisija propisuje sadržinu ugovora iz stava 1. ovog člana.
Kada društvo za upravljanje iz Republike upravlja UCITS fondom iz druge države, depozitar može biti iz matične države ili iz Republike.
Imenovanje depozitara iz druge države od strane društva za upravljanje iz Republike sprovodi se pod sledećim uslovima:
1) da postoje odgovarajući postupci saradnje i razmene informacija između Komisije i nadležnog organa druge države članice u kojoj društvo za upravljanje namerava da trguje investicionim jedinicama i nadležnih organa depozitara;
2) da depozitar podleže efikasnim prudencijalnim zahtevima, uključujući minimalne kapitalne zahteve usklađene sa propisima EU;
3) da druga država u kojoj je osnovan depozitar nije uvrštena na spisak Organizacije za kontrolu i sprečavanje pranja novca (Financial Action Task Force - FATF) kao rizična država ili teritorija;
4) da druga država, u kojoj je osnovan depozitar je potpisala sporazum sa Republikom, koji u potpunosti ispunjava standarde iz člana 26. OECD-ovog modela poreske konvencije o prihodima i kapitalu i osigurava efikasnu razmenu informacija u pogledu poreske materije uključujući sve multilateralne poreske sporazume;
5) da ugovor između društva za upravljanje i depozitara sadrži odredbe o odgovornosti depozitara prema UCITS fondu ili članovima tog fonda.
Depozitar će za UCITS fond obavljati sledeće poslove:
1) kontrolne poslove;
2) praćenje toka novca UCITS fonda;
3) poslove čuvanja imovine UCITS fonda.
Depozitar može obavljati poslove za više UCITS fondova, s tim što u tom slučaju vodi posebne račune imovine za svaki fond.
Komisija bliže propisuje učestalost, način i standardizovanu formu obaveštavanja Komisije od strane depozitara, kao i način usaglašavanja u slučaju razlika između obračunate neto vrednosti imovine fonda iz člana 99. tačka 2) ovog zakona od strane društva za upravljanje i depozitara, odnosno obračunatog prinosa fonda iz člana 99. tačka 4) ovog zakona od strane društva za upravljanje i depozitara.
U zavisnosti od vrste imovine u koju UCITS fond ulaže, depozitar za UCITS fond obavlja sledeće kontrolne poslove:
1) kontroliše da se prodaja, izdavanje, otkup, isplata i poništavanje investicionih jedinica obavljaju u skladu sa ovim zakonom i prospektom;
2) kontroliše da je neto vrednost imovine UCITS fonda i cena investicionih jedinica obračunata u skladu sa ovim zakonom i prospektom;
3) izvršava naloge društva za upravljanje u vezi sa transakcijama finansijskim instrumentima i drugom imovinom koja čini portfolio UCITS fonda, pod uslovom da nisu u suprotnosti sa ovim zakonom i pravilima UCITS fonda;
4) kontroliše obračun prinosa UCITS fonda;
5) sprovodi radnje kako bi osigurao da svi prihodi koji proizlaze iz transakcija imovinom UCITS fonda budu uplaćeni na račun UCITS fonda u uobičajenim vremenskim rokovima;
6) kontroliše da se prihodi UCITS fonda koriste u skladu sa ovim zakonom i prospektom;
7) kontroliše da se imovina UCITS fonda ulaže u skladu sa ciljevima utvrđenim prospektom;
8) izveštava Komisiju i društvo za upravljanje o sprovedenom postupku kontrole obračuna neto vrednosti imovine UCITS fonda;
9) prijavljuje Komisiji svako ozbiljnije ili teže kršenje ovog zakona i ugovora o obavljanju poslova depozitara od strane društva za upravljanje.
Praćenje toka novca UCITS fonda
Depozitar je dužan da osigura da se tokovi novca UCITS fonda prate na efikasan način, a pre svega da sve uplate članova izvršene u svrhu izdavanja investicionih jedinica, kao i sva ostala novčana sredstva UCITS fonda, budu evidentirana na novčanim računima koji su otvoreni u ime društva za upravljanje za račun UCITS fonda ili u ime depozitara za račun UCITS fonda.
Novčani računi iz stava 1. ovog člana vode se u saglasnosti sa principima zaštite imovine klijenata propisane zakonom kojim se uređuje tržište kapitala, u delu koji reguliše načela sigurnog i dobrog poslovanja kao i vođenje novčanih računa.
Depozitar čuva imovinu UCITS fonda na sledeći način:
1) za finansijske instrumente koji mogu da se čuvaju, depozitar će:
(1) registrovati sve finansijske instrumente koji mogu biti evidentirani na računu finansijskih instrumenata otvorenom u evidencijama depozitara i sve materijalizovane finansijske instrumente koji su fizički isporučeni depozitaru,
(2) osigurati da se svi finansijski instrumenti koji mogu biti evidentirani na računu finansijskih instrumenata, vode na odvojenim računima otvorenim u ime UCITS fonda ili u ime društva za upravljanje a za račun UCITS fonda, tako da se u svakom trenutku može jasno utvrditi koja imovina pripada UCITS fondu; i
(3) račune finansijskih instrumenata voditi na način kako je to propisano zakonom kojim se uređuje tržište kapitala u delu koji reguliše načela sigurnog i dobrog poslovanja, kao i vođenje računa finansijskih instrumenata.
2) za drugu imovinu UCITS fonda depozitar će:
(1) proveriti i potvrditi da je ona vlasništvo UCITS fonda, odnosno društva za upravljanje za račun UCITS fonda, na osnovu informacija ili dokumenata koje je depozitaru dostavilo društvo za upravljanje ili, na osnovu informacija iz javno dostupnih registara i evidencija i drugih eksternih izvora, ukoliko su informacije dostupne na taj način, i
(2) ažurno voditi evidenciju o navedenoj imovini.
Depozitar je dužan da društvu za upravljanje redovno dostavlja potpuni spisak imovine UCITS fonda, za svaki UCITS fond za koji obavlja poslove depozitara, ili da shodno omogući društvu za upravljanje stalni uvid u pozicije UCITS fonda otvorene kod depozitara.
Depozitar je dužan da izveštava društvo za upravljanje o bitnim događajima koji nastupaju kod izdavalaca hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata, vezanim za imovinu UCITS fonda koja mu je poverena na čuvanje i da izvršava naloge društva za upravljanje koji proizlaze iz bitnih događaja.
Odvojenost poslovanja depozitara i društva za upravljanje i vođenje imovine UCITS fonda
U izvršavanju poslova i dužnosti predviđenih ovim zakonom, depozitar i društvo za upravljanje postupaju sa pažnjom dobrog stručnjaka, u skladu sa načelom savesnosti i poštenja, nezavisno i isključivo u interesu UCITS fonda i članova fonda.
Depozitar ne sme u odnosu na UCITS fond obavljati druge poslove koji mogu dovesti do sukoba interesa između UCITS fonda, članova fonda ili društva za upravljanje i depozitara, ukoliko nije funkcionalno i hijerarhijski sprovedeno odvajanje poslova depozitara od ostalih poslova koji bi mogli dovesti do sukoba interesa i ukoliko potencijalne sukobe interesa efikasno ne prepoznaje, istima upravlja, prati i objavljuje članovima fonda.
Lice koje rukovodi poslovima depozitara, zaposlena lica i ostala lica angažovana na drugi način kod depozitara ne smeju biti angažovana na bilo koji način u društvu za upravljanje.
Članovi uprave, zaposlena lica i ostala lica angažovana na drugi način u društvu za upravljanje ne smeju biti zaposleni ili na bilo koji drugi način angažovani kod depozitara.
Imovinu UCITS fonda depozitar čuva i vodi tako da se u svakom trenutku može jasno napraviti razlika između imovine koja pripada UCITS fondu od imovine depozitara, odnosno imovine ostalih klijenata depozitara.
Imovina UCITS fonda koju depozitar čuva u ime UCITS fonda ili u ime društva za upravljanje a za račun UCITS fonda, nije vlasništvo depozitara i ne ulazi u imovinu depozitara, ne može se uključiti u likvidacionu ili stečajnu masu depozitara, niti se može koristiti za izmirivanje obaveza depozitara prema trećim licima.
U slučaju oduzimanja dozvole za rad kreditnoj instituciji ili dozvole za obavljanje delatnosti depozitara ili pokretanja stečajnog ili likvidacionog postupka nad kreditnom institucijom, društvo za upravljanje je dužno da odmah raskine ugovor o obavljanju usluga depozitara, zaključi ugovor sa novim depozitarom i o tome obavesti Komisiju.
Depozitar kome je oduzeta dozvola za obavljanje delatnosti depozitara, dozvola za rad ili nad kojim je pokrenut stečajni ili likvidacioni postupak je dužan da odmah prenese sredstva UCITS fonda na depozitara sa kojim je društvo za upravljanje zaključilo ugovor.
Ako društvo za upravljanje ne postupi u skladu sa stavom 7. ovog člana, Komisija donosi rešenje kojim određuje novog depozitara.
Komisija nalaže društvu za upravljanje promenu depozitara ako su usled njegovog poslovanja interesi članova fonda značajnije ugroženi.
U slučaju nesolventnosti kreditne institucije koja je depozitar ili druge kreditne institucije na koju je depozitar delegirao čuvanje imovine, imovina UCITS fonda koja je na čuvanju kod depozitara ne ulazi u stečajnu ili likvidacionu masu kreditnih institucija iz ovog stava, niti može da bude predmet prinudne naplate u vezi sa potraživanjem prema kreditnim institucijama iz ovog stava.
Delegiranje poslova depozitara
Depozitar može delegirati drugoj kreditnoj instituciji samo poslove čuvanja imovine iz člana 101. stav 1. ovog zakona i to ako su ispunjeni sledeći uslovi:
1) poslovi se ne delegiraju kako bi se izbegle obaveze i zahtevi iz ovog zakona;
2) delegiranje se sprovodi iz objektivnih razloga i sa ciljem povećanja efikasnosti obavljanja tih poslova;
3) da depozitar mora biti u mogućnosti da dokaže da je treće lice izabrano primenom dužne pažnje;
4) da je depozitar u svako doba u mogućnosti da sa dužnom pažnjom i efikasno vrši nadzor nad obavljanjem delegiranih poslova;
5) depozitar dokaže da treće lice za vreme dok je ugovor o delegiranju na snazi kontinuirano ispunjava sledeće uslove:
(1) ima odgovarajuću unutrašnju strukturu i iskustvo potrebno i primereno prirodi i kompleksnosti imovine UCITS fonda koja mu je poverena na čuvanje,
(2) u odnosu na delegiranje poslova depozitara to mora da bude lice:
- koje podleže prudencijalnom nadzoru i nadzoru prema odredbama merodavnog prava (uključujući zahteve o adekvatnosti kapitala) koje je usklađeno sa odgovarajućim propisima EU,
- nad kojim se redovno vrši periodična nezavisna eksterna revizija kako bi se osiguralo i potvrdilo da lice u posedu i/ili ima nadzor nad finansijskim instrumentima koji su joj povereni na čuvanje,
(3) odvojeno drži imovinu klijenata depozitara od vlastite imovine i imovine depozitara na takav način da se u bilo kojem trenutku može utvrditi koja imovina pripada klijentima tog depozitara,
(4) preduzima sve potrebne radnje kako bi osigurao da u slučaju nesolventnosti trećeg lica, imovina UCITS fonda koju treće lice drži na čuvanju ne ulazi u stečajnu i/ili likvidacionu masu trećeg lica, i
(5) ispunjava obaveze i zabrane iz čl. 101. i 102. ovog zakona.
Depozitar odgovara društvu za upravljanje i članovima fonda za izbor trećeg lica.
Depozitar mora dobiti prethodnu saglasnost Komisije za delegiranje poslova na druge kreditne institucije.
Depozitar koji je delegirao poslove iz člana 101. stav 1. ovog zakona na druge kreditne institucije dostavlja Komisiji:
1) obaveštenje o zaključenom ugovoru sa drugom kreditnom institucijom i
2) spisak svih kreditnih institucija sa kojima je zaključio ugovor o delegiranju, najkasnije do 31. marta svake godine.
Depozitar spisak iz stava 2. tačke 2) ovog člana dostavlja društvu za upravljanje, koje ga bez odlaganja objavljuje na svojoj internet stranici.
Komisija propisuje uslove i postupak za davanje saglasnosti za delegiranje poslova na druge kreditne institucije.
Kada depozitar delegira poslove iz člana 101. stava 1. ovog zakona na druge kreditne institucije, prospekt mora u delu koji se odnosi na depozitara da sadrži i opis svih poslova koje je depozitar delegirao na druge kreditne institucije, spisak svih drugih kreditnih institucija sa kojima depozitar ima zaključen ugovor o delegiranju, kao i potencijalnih sukoba interesa koji iz takvog delegiranja mogu nastati.
Depozitar je odgovoran društvu za upravljanje i članovima fonda za gubitak koji je prouzrokovao depozitar ili druge kreditne institucije na koje je delegirao poslove čuvanja imovine iz člana 101. stav 1. ovog zakona.
U slučaju gubitka finansijskih instrumenata i novčanih sredstava koji su mu povereni na čuvanje, depozitar je dužan da bez odlaganja, u imovinu UCITS fonda vrati finansijski instrument iste vrste ili odgovarajući iznos novčanih sredstava.
Depozitar nije odgovoran za gubitak imovine koja mu je poverena na čuvanje, ako dokaže da je gubitak nastao zbog spoljnih, vanrednih i nepredvidivih okolnosti, čije posledice nije mogao izbeći ili otkloniti.
Depozitar je odgovoran društvu za upravljanje i članovima fonda i za bilo koju drugu pričinjenu štetu koja je nastala kao posledica propuštanja depozitara u obavljanju poslova depozitara propisanih ovim zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu ovog zakona.
Imaoci investicionih jedinica UCITS fonda mogu depozitara pozvati na odgovornost direktno ili posredno preko društva za upravljanje pod uslovom da to ne dovodi do dvostruke pravne zaštite ili do neravnopravnog postupanja s imaocima investicionih jedinica.
Na odgovornost depozitara iz člana 106. st. 1. do 4. ovog zakona, ne utiče činjenica da je obavljanje poslova u skladu sa članom 103. stav 1. ovog zakona, depozitar delegirao na druge kreditne institucije.
Odgovornost depozitara iz člana 106. stav 1. ovog zakona se ne može isključiti niti ograničiti ugovorom.
Svaki ugovor koji je u suprotnosti sa stavom 2. ovog člana smatra se ništavim.
Obaveštavanje depozitara o pitanjima važnima za nadzor
Depozitar je dužan da Komisiji na njen zahtev dostavi obaveštenja i informacije o svim pitanjima bitnim za obavljanje nadzora nad obavljanjem poslova depozitara za UCITS fond.
Kada depozitar, pri izvršavanju svojih dužnosti i obaveza iz ovog zakona, utvrdi nepravilnosti i/ili nezakonitosti koje su posledica aktivnosti društva za upravljanje, a koje predstavljaju kršenje obaveza društva za upravljanje određenih ovim zakonom, pravilima UCITS fonda ili prospektom, o istima će bez odlaganja pisanim putem obavestiti Komisiju.
Depozitar je dužan da Komisiji, ovlašćenim revizorima i drugim licima ovlašćenim za obavljanje kontrole, omogući pristup i prosledi sve informacije o UCITS fondu.
Komisija propisuje način i rokove obaveštavanja o nepravilnostima iz stava 2. ovog člana.
Revizija izvršavanja obaveza depozitara
Revizor koji obavlja poslove revizije za kreditnu instituciju dužan je da do 30. aprila tekuće godine dostavi izvod iz izveštaja o reviziji finansijskih izveštaja kreditne institucije od prošle godine koji se odnosi na ispunjenje obaveza depozitara.
Ako Komisija utvrdi da revizija izvršavanja obaveza depozitara nije obavljena ili izveštaj o ispunjenju obaveza depozitara nije sastavljen u saglasnosti sa ovim zakonom, propisima kojima se uređuje računovodstvo i revizija i pravilima revizorske struke, ili ako obavljenim nadzorom nad depozitarom ili na drugi način utvrdi da revizija i izveštaj o ispunjenju obaveza depozitara o izvršavanju obaveza depozitara nije zasnovan na istinitim i objektivnim činjenicama, može odbiti izveštaj o ispunjenju obaveza depozitara i zahtevati od depozitara da reviziju obavi drugi revizor, a na trošak depozitara, u kom slučaju Komisija može javno objaviti informaciju o odbijanju izveštaja o ispunjenju obaveza depozitara i razlozima odbijanja izveštaja.
Komisija propisuje obim i sadržinu izveštaja revizora o ispunjenju obaveza depozitara iz stava 1. ovog člana.
Depozitar je dužan da čuva kao poslovnu tajnu sve informacije koje su mu dostupne o članovima fonda, njihovim investicionim jedinicama, kao i uplatama i isplatama, a u skladu sa odredbama ovog zakona i zakona kojim se uređuju banke, odnosno kreditne institucije.
Članovi uprave, zaposleni i lica angažovana po drugom osnovu kod kreditne institucije koja obavlja poslove depozitara dužni su da, kao poslovnu tajnu, čuvaju podatke o stanju i prometu na računima hartija od vrednosti UCITS fondova, kao i druge podatke za koje su saznali u vezi sa poslovima depozitara i ne smeju ih saopštavati trećim licima, niti koristiti ili omogućiti trećim licima da ih koriste.
Izuzetno od stava 2. ovog člana, podaci iz tog stava mogu se saopštavati i stavljati na uvid trećim licima:
1) na osnovu pisanog odobrenja društva za upravljanje;
2) prilikom nadzora zakonitosti poslovanja koji vrši ovlašćeno lice Komisije;
3) na osnovu naloga suda, odnosno drugog nadležnog državnog organa.
Promena depozitara zbog prestanka obavljanja poslova depozitara
Depozitar koji namerava da prestane sa obavljanjem poslova depozitara UCITS fonda, dužan je da o tome najmanje tri meseca pre prestanka obavljanja tih poslova, pošalje obaveštenje Komisiji i društvu za upravljanje koje upravlja UCITS fondom za koji obavlja poslove depozitara.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, društvo za upravljanje je dužno da zaključi ugovor sa drugim depozitarom i o tome obavesti Komisiju najkasnije do isteka roka iz stava 1. ovog člana.
Ako društvo za upravljanje ne zaključi ugovor sa novim depozitarom u skladu sa stavom 2. ovog člana, trenutni depozitar može da nastavi pružanje usluga depozitara u dodatnom roku od 60 dana računajući od predviđenog datuma prestanka obavljanja poslova depozitara.
U slučaju da ni u roku iz stava 3. ovog člana ne bude zaključen ugovor o obavljanju poslova depozitara sa novim depozitarom, UCITS fondovi za koje je depozitar obavljao poslove depozitara moraju biti raspušteni u skladu sa odredbama ovog zakona.
Promena depozitara od strane društva za upravljanje
Društvo za upravljanje može da promeni depozitara, o čemu je dužno da tri meseca pre raskida ugovora obavesti depozitara sa kojim raskida ugovor.
Depozitar koji je obavljao poslove depozitara, dužan je da u roku od tri dana od dana prijema obaveštenja društva za upravljanje o raskidu, odnosno otkazu ugovora o obavljanju poslova depozitara, obavesti Komisiju da li prema svim njegovim saznanjima postoje povrede ovog zakona ili drugih propisa.
Društvo za upravljanje je dužno da zaključi ugovor sa novim depozitarom pre isteka roka iz stava 1. ovog člana.
Društvo za upravljanje obaveštava Komisiju u roku iz stava 1. ovog člana o raskidu ugovora i razlozima za raskid, o izboru novog depozitara i zaključenju ugovora sa njim.
Na dan kada je ugovorom o obavljanju poslova depozitara zaključenim sa novim depozitarom predviđeno da će novi depozitar početi sa obavljanjem poslova depozitara, dosadašnji depozitar je dužan da svu imovinu UCITS fonda prenese na čuvanje i administriranje novom depozitaru sa kojim društvo za upravljanje zaključi ugovor o obavljanju poslova depozitara.
Dosadašnji depozitar je dužan da preda novom depozitaru i knjige računa, evidencije i sve druge dokumente i materijale bitne za poslovanje UCITS fonda za koji je do tada obavljao poslove depozitara, i to bilo u pisanoj ili elektronskoj formi, zavisno od načina vođenja tih informacija.
Komisija donosi rešenje, na osnovu kog se depozitaru dozvola za obavljanje poslova depozitara stavlja van snage:
1) u slučaju pokretanja postupka likvidacije ili stečaja kreditne institucije; ili
2) u slučaju oduzimanja dozvole za rad kreditnoj instituciji od strane nadležnog organa koji je dozvolu izdao.
Komisija donosi rešenje o oduzimanju izdate dozvole za obavljanje poslova depozitara u sledećim slučajevima:
1) kada je dozvolu izdala na osnovu neistinitih, netačnih informacija ili informacija koji dovode u zabludu, odnosno na koji drugi nepropisan način;
2) kada depozitar prestane da ispunjava uslove pod kojima je dozvola izdata;
3) kada utvrdi da depozitar ne ispunjava sopstvene dužnosti u skladu sa preuzetim obavezama i/ili odredbama ovog zakona;
4) kada postoje uslovi koji dovode u sumnju sposobnost depozitara za uredno, blagovremeno i kvalitetno ispunjenje dužnosti u saglasnosti sa preuzetim obavezama i/ili odredbama ovog zakona;
5) kada depozitar sistematično i/ili teško krši odredbe ovog zakona ili pravila UCITS fonda ili prospekta;
6) kada opravdano sumnja da društvo za upravljanje i depozitar zajednički deluju na štetu interesa investitora u UCITS fondu.
U slučaju da društvo za upravljanje ne izabere novog depozitara u roku koji je propisan podzakonskim aktom Komisije, UCITS fondovi za koje je depozitar obavljao poslove depozitara moraju biti raspušteni, u saglasnosti sa odredbama ovog zakona.
Komisija bliže propisuje način postupanja društva za upravljanje i depozitara u slučajevima iz st. 1. i 2. ovog člana.
Komisija vrši nadzor nad sprovođenjem ovog zakona, donosi podzakonske akte za izvršavanje ovog zakona za koje je ovlašćena i vodi Registar društava za upravljanje, Registar UCITS fondova i Registar dozvola izdatih za obavljanje poslova depozitara.
Komisija sprovodi nadzor:
1) kontinuirano, na osnovu analize izveštaja koje su društva za upravljanje i depozitar dužna da dostavljaju Komisiji, i
2) neposredno.
Komisija propisuje sadržinu i način vođenja registara iz stava 1. ovog člana u koje se unose svi podaci neophodni za potpunu identifikaciju.
U vršenju svoje nadležnosti Komisija donosi rešenja koja su konačna.
Protiv rešenja iz stava 4. ovog člana može se pokrenuti upravni spor.
Komisija vrši nadzor nad poslovanjem društava za upravljanje i UCITS fonda, kao i nadzor nad obavljanjem usluga depozitara (u daljem tekstu: subjekti nadzora) u smislu ovog zakona.
Neposredan nadzor nad poslovanjem društava za upravljanje i UCITS fonda, kao i nadzor nad obavljanjem usluga depozitara Komisija vrši u poslovnim prostorijama društava za upravljanje i depozitara i/ili u prostorijama Komisije.
Komisija po službenoj dužnosti sprovodi postupak nadzora nad licima koja pružaju usluge i obavljaju delatnosti društva za upravljanje, odnosno depozitara bez dozvole.
Ovlašćeno lice Komisije može u postupku neposrednog nadzora:
1) pregledati opšte akte, poslovne knjige, izvode sa računa i druge dokumente i podatke društava za upravljanje, UCITS fonda i depozitara i sačiniti kopije dokumenata;
2) zahtevati informacije o pojedinim pitanjima značajnim za poslovanje društva za upravljanje, UCITS fonda i depozitara.
O izvršenom neposrednom nadzoru nad poslovanjem sastavlja se zapisnik.
Komisija propisuje uslove i način sprovođenja nadzora, kao i kriterijume i postupak za izricanje i sprovođenje mera i sankcija koje primenjuje Komisija.
Ako u postupku nadzora društva za upravljanje, UCITS fonda i depozitara utvrdi nezakonitosti, odnosno nepravilnosti u poslovanju, Komisija donosi rešenje kojim nalaže društvu za upravljanje i depozitaru da utvrđene nepravilnosti otklone u roku koji ne može biti duži od 60 dana od dana prijema tog rešenja.
Pored donošenja rešenja iz stava 1. ovog člana, Komisija može preduzeti jednu ili više mera:
1) izreći javnu opomenu;
2) povući saglasnost na imenovanje članova uprave društva za upravljanje, odnosno rukovodioca depozitara;
3) oduzeti dozvolu za rad društvu za upravljanje, odnosno dozvolu za obavljanje poslova depozitaru i fizičkom licu.
Pored mera nadzora iz stava 2. ovog člana, Komisija može preduzeti i sledeće mere prema društvu za upravljanje:
1) naložiti prestanak svakog postupanja koje je u suprotnosti sa odredbama ovog zakona;
2) izreći pisanu opomenu u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje tržište kapitala;
3) naložiti društvu za upravljanje da poveća kapital na odgovarajući nivo koji je predviđen ovim zakonom;
4) privremeno zabraniti društvu za upravljanje:
(1) izdavanje i otkup investicionih jedinica i prodaju investicionih jedinica,
(2) raspolaganje imovinom UCITS-a,
(3) obavljanje pojedinih ili svih delatnosti za koju je dobio dozvolu za rad;
5) naložiti raspuštanje UCITS-a ili pripajanje drugom UCITS-u;
6) naložiti da u roku koji odredi Komisija prenese upravljanje UCITS-om na drugo društvo za upravljanje;
7) naložiti poboljšanje politika i procesa upravljanja rizicima;
8) naložiti druge mere koje smatra za potrebne da bi se poslovanje odvijalo u skladu sa odredbama ovog zakona, zakona koji uređuje tržište kapitala i propisima donetim na osnovu tih zakona.
Mere iz stava 3. ovog člana shodno se primenjuju na depozitara.
Komisija rešenjem iz stava 1. ovog člana određuje rok za preduzimanje svih mera iz ovog člana, kao i rok za dostavljanje izveštaja Komisiji o postupanju po nalozima iz rešenja.
Ako u okviru svoje nadležnosti Komisija utvrdi da postoje pravna lica koja obavljaju delatnost društava za upravljanje, a nemaju dozvolu niti su registrovani na osnovu ovog zakona, zabraniće obavljanje poslova koje po ovom zakonu obavljaju društva za upravljanje i preduzeti druge mere u skladu sa zakonom.
Komisija nezavisno od drugih preduzetih mera iz ovog člana, može izreći novčanu kaznu subjektu nadzora kao i članu uprave, koja ne može biti manja od 1% ni veća od 5% propisanog minimalnog kapitala, odnosno kapitala subjekta nadzora po poslednjem finansijskom izveštaju, odnosno ne može biti manja od jedne zarade ni veća od zbira dvanaest zarada koje je član uprave primio u periodu od 12 meseci pre dana donošenja rešenja.
Kada Komisija smatra da postoje činjenice koje ukazuju na postojanje krivičnog dela, privrednog prestupa ili prekršaja, Komisija upućuje predlog za prijavu, odnosno zahtev organu nadležnom za sprovođenje istrage, krivično gonjenje i prekršajni postupak.
Oduzimanje dozvole za rad društvu za upravljanje
Komisija donosi rešenje o oduzimanju dozvole za rad društvu za upravljanje:
1) ako u roku od 30 dana od dana prijema rešenja kojim se izdaje dozvola za rad ne podnese registracionu prijavu u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata;
2) ako ne koristi dozvolu za rad u periodu od 12 meseci, izričito odbije dozvolu za rad ili ako je prestalo da obavlja delatnost predviđenu ovim zakonom više od šest meseci;
3) ako je dozvola izdata na osnovu neistinitih podataka;
4) ako prestane da ispunjava uslove propisane ovim zakonom za dobijanje dozvole za rad;
5) ako izvrši težu povredu odredaba ovog zakona, odredaba zakona kojim se uređuje tržište kapitala i odredaba zakona koji uređuje sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma;
6) ukoliko ni posle preduzetih mera iz člana 117. st. 1. i 3. ovog zakona društvo za upravljanje ne postupi po izdatom nalogu;
7) kada društvo za upravljanje dostavi obaveštenje Komisiji o nameri prestanka obavljanja delatnosti i podnese zahtev za brisanje iz Registra društava za upravljanje;
8) zbog pokretanja postupka stečaja ili likvidacije.
U slučaju oduzimanja dozvole za rad iz stava 1. ovog člana Komisija sprovodi nadzor nad poslovanjem društva za upravljanje.
Komisija propisuje dokumentaciju potrebnu za sprovođenje nadzora u slučaju oduzimanja dozvole za rad iz stava 1. ovog člana.
Objavljivanje izrečenih mera i sankcija
Komisija može da informiše javnost o izrečenim merama u vezi sa kršenjem odredaba ovog zakona, objavljivanjem odluka na svojoj internet stranici, nakon što je lice kome je mera izrečena obavešteno o takvoj odluci.
Pre informisanja javnosti o izrečenim merama iz stava 1. ovog člana koje se odnose na depozitara iz Republike, Komisija će se konsultovati sa Narodnom bankom Srbije.
Komisija objavljuje podatke o vrsti i prirodi povreda odredaba ovog zakona, a način objavljivanja tih podataka propisuje podzakonskim aktom.
Odluke objavljene u skladu sa ovim članom biće dostupne javnosti na internet stranici Komisije najmanje pet godina od dana njihovog objavljivanja.
VII STRANA DRUŠTVA ZA UPRAVLJANJE I INVESTICIONI FONDOVI
Strana društva za upravljanje i UCITS fondovi koji nameravaju da prikupljaju sredstva u Republici, dužni su da dobiju dozvolu i posluju u skladu sa ovim zakonom.
Objavljivanje neistinitih podataka o UCITS fondu
Ko, u nameri obmanjivanja investitora, u pravilima UCITS fonda, prospektu, ključnim informacijama, godišnjem ili polugodišnjem izveštaju, objavi neistinite podatke o finansijskom položaju UCITS fonda ili druge neistinite činjenice koje su relevantne za donošenje investicione odluke, ili objavljuje nepotpune podatke o tim činjenicama, kazniće se novčanom kaznom ili kaznom zatvora do jedne godine.
Ako je delom iz stava 1. ovog člana pribavljena imovinska korist ili drugim licima naneta imovinska šteta u iznosu koji prelazi 1.500.000 dinara, učinilac će se kazniti zatvorom do tri godine i novčanom kaznom.
Neovlašćeno obavljanje delatnosti društva za upravljanje i depozitara
Ko neovlašćeno obavlja delatnosti društva za upravljanje ili delatnosti depozitara u nameri da sebi ili drugom licu ostvari imovinsku korist, kazniće se novčanom kaznom ili kaznom zatvora do jedne godine.
Ako je delom iz stava 1. ovog člana pribavljena imovinska korist ili drugim licima naneta imovinska šteta u iznosu koji prelazi 1.500.000 dinara, učinilac će se kazniti zatvorom do tri godine i novčanom kaznom.
Novčanom kaznom od 500.000 do 3.000.000 dinara, kazniće se za privredni prestup društvo za upravljanje koje:
1) obavlja delatnosti suprotno članu 6. ovog zakona;
2) ima učešće u kapitalu i upravljanju drugim pravnim licima suprotno odredbama člana 7. ovog zakona;
3) delegira poslove upravljanja, odnosno upravljanje portfoliom i upravljanje rizicima bez prethodne saglasnosti Komisije iz člana 26. stav 2. ovog zakona;
4) ne poštuje ograničenja ulaganja iz čl. 43. i 44. ovog zakona;
5) raspolaže imovinom UCITS fonda suprotno članu 46. ovog zakona;
6) ne utvrđuje vrednost imovine UCITS fonda, odnosno cenu investicione jedinice u skladu sa čl. 47. i 49. ovog zakona;
7) ne vodi registar investicionih jedinica u skladu sa članom 48. stav 4. ovog zakona;
8) ne dostavi Komisiji izmenjeni prospekt, odnosno ključne informacije, radi davanja odobrenja u skladu sa članom 63. stav 1. ovog zakona;
9) ne obavesti članove fonda o izmenama pravila UCITS fonda, prospekta ili ključnih informacija u skladu sa članom 65. ovog zakona;
10) obračunava naknade suprotno članu 66. ovog zakona;
11) prenese pravo upravljanja UCITS fondom na drugo društvo za upravljanje bez prethodne saglasnosti Komisije iz člana 70. stav 1. ovog zakona;
12) postupi suprotno zabrani izdavanja ili otkupa investicionih jedinica nakon donošenja odluke o raspuštanju iz člana 73. stav 1. ovog zakona;
13) ovlašćenim licima Komisije onemogući vršenje nadzora u skladu sa odredbom člana 116. ovog zakona.
Za radnje iz stava 1. ovog člana, kazniće se za privredni prestup i odgovorno lice u društvu za upravljanje novčanom kaznom od 50.000 do 200.000 dinara.
Novčanom kaznom od 500.000 do 3.000.000 dinara, kazniće se za privredni prestup depozitar koji:
1) ne izvrši povraćaj prikupljenih sredstava u skladu sa članom 35. stav 4. ovog zakona;
2) postupi suprotno zabrani izdavanja ili otkupa investicionih jedinica nakon donošenja odluke o raspuštanju iz člana 73. stav 1. ovog zakona;
3) u slučaju oduzimanja dozvole za rad društva za upravljanje i raspuštanja UCITS-a ne preduzme radnje propisane odredbama čl. 74. i 75. ovog zakona;
4) ne postupa u skladu sa obavezama iz člana 99. ovog zakona;
5) ne postupa sa novčanim sredstvima UCITS fonda u skladu sa članom 100. ovog zakona;
6) ne postupa sa imovinom UCITS fonda u skladu sa članom 101. stav 1. i članom 102. stav 5. ovog zakona;
7) delegira poslove depozitara na treće lice bez prethodne saglasnosti Komisije iz člana 104. stav 1. ovog zakona.
Za radnje iz stava 1. ovog člana, kazniće se za privredni prestup i odgovorno lice depozitara novčanom kaznom od 50.000 do 200.000 dinara.
Novčanom kaznom od 500.000 do 3.000.000 dinara, kazniće se za privredni prestup pravno lice koje ne otuđi akcije u skladu sa članom 15. stav 3. ovog zakona.
Za radnju iz stava 1. ovog člana, kazniće se za privredni prestup i odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 50.000 do 200.000 dinara.
Novčanom kaznom od 300.000 do 2.000.000 dinara, kazniće se za prekršaj društvo za upravljanje ako:
1) ne obavesti Komisiju o svim značajnijim promenama podataka i uslova pod kojima mu je izdata dozvola za rad u skladu sa članom 13. stav 2. ovog zakona;
2) za člana uprave izabere lica koja ne ispunjavaju uslove iz člana 16. ovog zakona;
3) ne pribavi saglasnost u skladu sa članom 21. stav 2. ovog zakona;
4) ne vodi odvojeno poslovne knjige, ne sastavlja finansijske izveštaje i ne dostavlja Komisiji izveštaje u skladu sa čl. 24. i 25. ovog zakona;
5) ne obavesti Komisiju o delegiranju poslova iz člana 26. stav 1. ovog zakona;
6) ne uspostavi sveobuhvatan i efikasan sistem upravljanja rizicima u skladu sa članom 30. stav 1. ovog zakona;
7) sprovodi politiku nagrađivanja suprotno odredbi člana 31. ovog zakona, kao i prospektu i ključnim informacijama UCITS-a kojim društvo za upravljanje upravlja;
8) ne objavljuje podatke na internet stranici u skladu sa članom 34. stav 1. ovog zakona;
9) u vezi sa investicionom politikom UCITS fonda ne postupa u skladu sa članom 41. ovog zakona;
10) prilikom otkupa investicionih jedinica ne postupa u skladu sa članom 55. ovog zakona;
11) ne postupa u skladu sa članom 56. ovog zakona;
12) licima koja pristupaju UCITS fondu prilikom kupovine investicionih jedinica ne ponudi na potpis izjavu iz člana 60. stav 7. ovog zakona;
13) ne dostavi Komisiji, usled nastanka značajnijih promena, izmenjeni prospekt radi davanja odobrenja u skladu sa članom 63. stav 1. ovog zakona;
14) ne obavesti članove fonda o prenosu prava upravljanja UCITS-om u predviđenom roku iz člana 70. stav 3. ovog zakona;
15) ne dostavi Komisiji kopiju zaključenog ugovora, kao i naknadne izmene i dopune u smislu člana 96. stav 4. ovog zakona;
16) ne postupi u skladu sa članom 102. stav 7. ovog zakona.
Za radnje iz stava 1. ovog člana, kazniće se za prekršaj i odgovorno lice u društvu za upravljanje novčanom kaznom od 10.000 do 150.000 dinara.
Novčanom kaznom od 300.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj depozitar ako:
1) bez saglasnosti Komisije donese odluku o imenovanju rukovodioca depozitara suprotno članu 93. stav 5. ovog zakona;
2) na pravila poslovanja u pogledu obavljanja poslova depozitara ne pribavi saglasnost Komisije u skladu sa članom 95. stav 1. ovog zakona;
3) delegira poslove depozitara suprotno članu 103. stav 1. ovog zakona;
4) ne postupa u skladu sa članom 108. ovog zakona u pogledu obaveštavanja o pitanjima za obavljanje nadzora;
5) ne izvrši obaveštavanje Komisije i društva za upravljanje u skladu sa članom 111. stav 1. ovog zakona;
6) ne izvrši obaveštavanje Komisije u skladu sa članom 112. stav 2. ovog zakona.
Za radnje iz stava 1. ovog člana, kazniće se za prekršaj i odgovorno lice kod depozitara novčanom kaznom od 10.000 do 150.000 dinara.
Novčanom kaznom od 300.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako:
1) koristi pojmove "investicioni fond", "otvoreni investicioni fond sa javnom ponudom" ili "UCITS fond" ili pojmove izvedene iz tih pojmova suprotno odredbama člana 3. ovog zakona;
2) koristi pojmove "društvo za upravljanje otvorenim investicionim fondom sa javnom ponudom", "društvo za upravljanje UCITS fondom", ili drugi sličan naziv suprotno odredbama člana 10. stav 2. ovog zakona.
Za radnje iz stava 1. ovog člana, kazniće se za privredni prestup i odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 10.000 do 150.000 dinara.
Novčanom kaznom od 20.000 do 200.000 dinara kazniće se za prekršaj preduzetnik za radnje iz stava 1. ovog člana.
Novčanom kaznom od 5.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice za radnje:
1) iz člana 123. stav 1. tačka 13) ovog zakona;
2) iz člana 125. stav 1. ovog zakona.
Društva za upravljanje koja upravljaju otvorenim investicionim fondovima u skladu sa Zakonom o investicionim fondovima ("Službeni glasnik RS", br. 46/06, 51/09, 31/11 i 115/14), dužna su da u roku od devet meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona usklade svoje poslovanje i opšte akte, odnosno poslovanje fondova kojima upravljaju, sa odredbama ovog zakona i podzakonskim aktima donetim na osnovu ovog zakona.
Kreditne institucije koje su od Komisije dobile dozvolu za obavljanje delatnosti kastodi banke u skladu sa Zakonom o investicionim fondovima ("Službeni glasnik RS", br. 46/06, 51/09, 31/11 i 115/14) nastavljaju da obavljaju poslove depozitara u skladu sa ovim zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu ovog zakona.
Kreditne institucije iz stava 1. ovog člana dužne su da u roku od devet meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona usklade svoje poslovanje i opšte akte sa odredbama ovog zakona.
Propisi za sprovođenje ovog zakona doneće se u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Postupci koji do dana početka primene ovog zakona nisu okončani okončaće se po odredbama Zakona o investicionim fondovima ("Službeni glasnik RS", br. 46/06, 51/09, 31/11 i 115/14).
Danom početka primene ovog zakona prestaje da važi Zakon o investicionim fondovima ("Službeni glasnik RS", br. 46/06, 51/09, 31/11 i 115/14).
Odredbe člana 16. st. 2. i 3. ovog zakona počeće da se primenjuju od dana prijema Republike Srbije u EU.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjuje se po isteku šest meseci od dana njegovog stupanja na snagu.
Samostalni članovi Zakona o izmenama i dopunama
Zakona o otvorenim investicionim fondovima sa javnom ponudom
("Sl. glasnik RS", br. 94/2024)
Član 3
Komisija za hartije od vrednosti će doneti propise za sprovođenje ovog zakona u roku od mesec dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Član 4
Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti dužan je da se organizuje i uskladi svoja akta sa odredbama ovog zakona u roku od dva meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Član 5
Društvo za upravljanje otvorenim investicionim fondovima sa javnom ponudom dužno je da u Registar založnog prava na investicionim jedinicama, koji vodi Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti, unese podatke o svim prethodno upisanim založnim pravima na investicionim jedinicama otvorenih investicionih fondova sa javnom ponudom, koja vode u svom registru, u roku od mesec dana od dana početka primene ovog zakona.
Član 6
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a počinje da se primenjuje po isteku dva meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.
