ZAKON O ELEKTRONSKOM FAKTURISANJU("Sl. glasnik RS", br. 44/2021, 129/2021, 138/2022, 92/2023 i 94/2024) |
Ovim zakonom uređuju se izdavanje, slanje, prijem, obrada, čuvanje, sadržina i elementi elektronskih faktura, u transakcijama između subjekata javnog sektora, između subjekata privatnog sektora, odnosno između subjekta javnog i subjekta privatnog sektora, elektronsko evidentiranje poreza na dodatu vrednost i druga pitanja koja su od značaja za elektronsko fakturisanje i elektronsko evidentiranje poreza na dodatu vrednost.
Odredbe ovog zakona ne odnose se na fizička lica koja nisu obveznici poreza na prihod od samostalne delatnosti u smislu zakona kojim se uređuje porez na dohodak građana.
Pojedini pojmovi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:
1) "transakcija" je transakcija sa naknadom, odnosno transakcija bez naknade između subjekata javnog sektora, između subjekata privatnog sektora, odnosno između subjekta javnog sektora i subjekta privatnog sektora, koja se odnosi na isporuku dobara, odnosno pružanje usluga, uključujući i avansno plaćanje;
2) "subjekt javnog sektora" je entitet koji pripada sektoru države, u smislu zakona kojim se uređuje budžetski sistem, kao i javno preduzeće, u smislu zakona kojim se uređuje pravni položaj javnih preduzeća i društvo kapitala u većinskom vlasništvu Republike Srbije, u smislu zakona kojim se uređuje upravljanje privrednim društvima koja su u vlasništvu Republike Srbije, nezavisno od toga da li su u obuhvatu sektora države;
3) "subjekt privatnog sektora" je obveznik poreza na dodatu vrednost, osim subjekta javnog sektora;
4) "dobrovoljni korisnik sistema elektronskih faktura" je obveznik poreza na prihod od samostalne delatnosti u smislu zakona koji uređuje porez na dohodak građana i obveznik poreza na dobit pravnih lica u smislu zakona koji uređuje porez na dobit pravnih lica, osim subjekta javnog i privatnog sektora, koji se u skladu sa ovim zakonom prijavio za korišćenje sistema elektronskih faktura;
4a) "status subjekta" predstavlja izjašnjenje subjekta u sistemu elektronskih faktura o obavezi obračunavanja poreza na dodatu vrednost u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost;
5) "elektronska faktura" je zahtev za isplatu po osnovu transakcija sa naknadom, svaki drugi dokument koji utiče na isplatu, odnosno visinu isplate, faktura koja se izdaje za promet bez naknade, kao i primljene avanse, koji su izdati, poslati i primljeni u strukturiranom formatu koji omogućava potpuno automatizovanu elektronsku obradu podataka preko sistema elektronskih faktura;
5a) "elektronsko evidentiranje poreza na dodatu vrednost" je prikaz podataka o obračunu poreza na dodatu vrednost, prethodnom porezu i korekcijama obračuna poreza na dodatu vrednost i prethodnog poreza, u smislu ovog zakona;
5b) "prekogranični promet" je skup podataka o uvozu, odnosno dopremanju dobara, čiji se prikaz u sistemu elektronskih faktura vrši na osnovu podataka iz informacionog sistema Uprave carina;
6) "centralni informacioni posrednik" je nadležna jedinica, u okviru ministarstva nadležnog za poslove finansija, koja vodi registar informacionih posrednika, upravlja sistemom elektronskih faktura i odgovorna je za njegovo funkcionisanje;
7) "informacioni posrednik" je pravno lice koga, posle dobijene saglasnosti ministarstva nadležnog za poslove finansija, subjekt javnog sektora može u skladu sa ugovorom angažovati za usluge izdavanja, evidentiranja, obrade, slanja i primanja elektronskih faktura i prateće dokumentacije, a subjekt privatnog sektora i dobrovoljni korisnik sistema elektronskih faktura može u skladu sa ugovorom angažovati za usluge izdavanja, evidentiranja, obrade, slanja, primanja i čuvanja elektronskih faktura i prateće dokumentacije;
8) "sistem elektronskih faktura" je informatičko-tehnološko rešenje kojim upravlja centralni informacioni posrednik i preko koga se vrši slanje, prijem, evidentiranje, obrada i čuvanje elektronskih faktura, uključujući i sve pripadajuće nadogradnje;
9) "sistem za upravljanje fakturama" je sistem za upravljanje poslovnim procesima, odnosno poslovnim procesima verifikacije faktura od strane subjekta javnog sektora sa više nivoa saglasnosti, a koji ne poseduju svoj sistem ili deo sistema za upravljanje fakturama;
10) "izdavalac elektronske fakture" je subjekt privatnog sektora i dobrovoljni korisnik sistema elektronskih faktura, koji neposredno izdaje, šalje i čuva elektronsku fakturu, preko sistema elektronskih faktura, odnosno u čije ime informacioni posrednik u skladu sa ugovorom izdaje, šalje i čuva preko sistema elektronskih faktura elektronsku fakturu, kao i subjekt javnog sektora, koji neposredno izdaje, šalje i čuva elektronsku fakturu, preko sistema elektronskih faktura, odnosno u čije ime informacioni posrednik u skladu sa ugovorom izdaje i šalje elektronsku fakturu, preko sistema elektronskih faktura;
11) "primalac elektronske fakture" je subjekt javnog sektora, subjekt privatnog sektora i dobrovoljni korisnik sistema elektronskih faktura, koji prima elektronsku fakturu preko sistema elektronskih faktura, odnosno u čije ime informacioni posrednik u skladu sa ugovorom prima elektronsku fakturu, preko sistema elektronskih faktura;
12) "evropski standard elektronskog fakturisanja" je standard donet od strane Evropskog komiteta za standardizaciju (CEN) na osnovu naloga Evropske komisije;
13) "srpski standard elektronskog fakturisanja" predstavlja standard donet od strane nacionalnog tela za standardizaciju u Republici Srbiji.
Obveznik poreza na prihod od samostalne delatnosti u smislu zakona kojim se uređuje porez na dohodak građana i obveznik poreza na dobit pravnih lica u smislu zakona kojim se uređuje porez na dobit pravnih lica, osim subjekta javnog i privatnog sektora, prijavljuje se za korišćenje sistema elektronskih faktura pre podnošenja zahteva za isplatu subjektu javnog sektora.
Na Narodnu banku Srbije shodno se primenjuju odredbe ovog zakona koje se primenjuju na subjekta javnog sektora, a na dobrovoljnog korisnika sistema elektronskih faktura odredbe ovog zakona koje se primenjuju na subjekta privatnog sektora.
Obaveza izdavanja elektronske fakture
Obavezu izdavanja elektronske fakture imaju:
1) subjekti privatnog sektora po osnovu međusobnih transakcija;
2) subjekt privatnog sektora po osnovu transakcije sa subjektom javnog sektora, uključujući i sve zahteve za isplatu ka subjektu javnog sektora na osnovu kojih dolazi do prenosa novčanih sredstava podnosiocu zahteva, u skladu sa propisima kojima se uređuju obligacioni odnosi;
3) subjekt javnog sektora po osnovu transakcije sa subjektom privatnog sektora;
4) subjekti javnog sektora po osnovu međusobnih transakcija, uključujući i sve zahteve za isplatu na osnovu kojih dolazi do prenosa novčanih sredstava podnosiocu zahteva, u skladu sa propisima kojima se uređuju obligacioni odnosi;
5) poreski punomoćnik stranog lica u Republici Srbiji, u smislu propisa kojima se uređuje porez na dodatu vrednost, po osnovu transakcija sa subjektima privatnog i javnog sektora uključujući i sve zahteve za isplatu ka subjektu javnog sektora na osnovu kojih dolazi do prenosa novčanih sredstava podnosiocu zahteva, u skladu sa propisima kojima se uređuju obligacioni odnosi.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, obaveza izdavanja elektronske fakture ne postoji za:
1) promet na malo i primljeni avans za promet na malo u skladu sa zakonom koji uređuje fiskalizaciju;
2) ugovornu obavezu usmerenu prema korisnicima sredstava iz međunarodnih okvirnih sporazuma;
3) nabavku, modernizaciju i remont naoružanja i vojne opreme, nabavku bezbednosno osetljive opreme, kao i sa njima povezanim nabavkama dobara i usluga, uključujući i zahtev za isplatu po osnovu ugovora koji ima odbrambene ili bezbednosne aspekte izuzetog od primene zakona kojim se uređuju javne nabavke;
4) isporuku električne energije i uslugu preuzimanja električne energije u energetski sistem, osim isporuke električne energije za krajnju potrošnju;
5) promet dobara i usluga bez naknade;
6) transakciju po osnovu koje se plaća naknada koja predstavlja javni prihod u skladu sa zakonom kojim se uređuje budžetski sistem, osim transakcije na osnovu koje postoji obaveza obračunavanja poreza na dodatu vrednost u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost;
7) zahtev za isplatu troškova i nagrada u sudskim i drugim postupcima, koji se isplaćuju iz sredstava suda, odnosno drugog organa kod kojeg se vodi postupak, na osnovu odluke suda, odnosno drugog organa.
Obavezu iskazivanja podataka o statusu subjekta u sistemu elektronskih faktura ima svaki subjekt sistema elektronskih faktura u roku od pet dana od dana upisivanja u listu korisnika sistema elektronskih faktura koja je propisana ovim zakonom.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, ako više subjekata sistema elektronskih faktura posluje pod istim poreskim identifikacionim brojem, zakonski zastupnik poreskog obveznika obaveštava centralnog informacionog posrednika koji od tih subjekata opredeljuje status subjekta.
Podaci o statusu subjekta su podaci koji se odnose na obavezu obračunavanja poreza na dodatu vrednost u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost, i to:
1) da li je subjekt obveznik poreza na dodatu vrednost;
2) da li je za subjekta koji je obveznik poreza na dodatu vrednost poreski period kalendarski mesec ili kalendarsko tromesečje.
Ako dođe do promene koja se odnosi na podatak iz stava 3. tačka 1) ovog člana, subjekt je dužan da u roku od pet dana uskladi status subjekta sa tom promenom.
Ako dođe do promene, koja se odnosi na podatak iz stava 3. tačka 2) ovog člana, subjekt je dužan da uskladi status subjekta sa tom promenom.
Usklađivanje statusa subjekta iz stava 5. ovog člana vrši se u prvom kalendarskom mesecu odgovarajućeg kalendarskog tromesečja.
Aktom ministra nadležnog za poslove finansija bliže se uređuju iskazivanje podataka o statusu subjekta i usklađivanje statusa subjekta u sistemu elektronskih faktura.
Elektronsko evidentiranje obračuna poreza na dodatu vrednost
Obavezu elektronskog evidentiranja obračuna poreza na dodatu vrednost u sistemu elektronskih faktura ima poreski dužnik u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost, koji je obveznik poreza na dodatu vrednost, kao i lice koje nije obveznik poreza na dodatu vrednost - subjekt javnog sektora i dobrovoljni korisnik sistema elektronskih faktura.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, obavezu elektronskog evidentiranja obračuna poreza na dodatu vrednost nema:
1) obveznik poreza na dodatu vrednost za izvršeni promet dobara i usluga, uključujući i primljeni avans za taj promet, za koji postoji obaveza izdavanja elektronske fakture sa iskazanim porezom na dodatu vrednost u skladu sa ovim zakonom, sa izuzetkom obveznika poreza na dodatu vrednost koji primenjuje sistem naplate u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost za iznos poreza na dodatu vrednost iskazanog u elektronskoj fakturi za koji ne nastaje poreska obaveza za poreski period na koji se odnosi elektronska faktura;
2) poreski dužnik za uvoz dobara.
Elektronsko evidentiranje obračuna poreza na dodatu vrednost, uključujući povećanje, odnosno smanjenje, vrši se zbirno, za sve obaveze, iskazivanjem podataka o osnovici i obračunatom porezu na dodatu vrednost, posebno po poreskim stopama, osim ako ovim zakonom nije drukčije propisano.
Elektronsko evidentiranje obračuna poreza na dodatu vrednost, uključujući povećanje, odnosno smanjenje, vrši se pojedinačno, po svakoj obavezi, iskazivanjem podatka o osnovici, poreskoj stopi i obračunatom porezu na dodatu vrednost, i to za:
1) promet dobara i usluga, uključujući i dati avans, za koji je primalac dobara i usluga poreski dužnik u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost;
2) promet dobara i usluga koji se vrši uz naknadu obvezniku poreza na prihod od samostalne delatnosti u smislu zakona kojim se uređuje porez na dohodak građana i obvezniku poreza na dobit pravnih lica u smislu zakona kojim se uređuje porez na dobit pravnih lica, uključujući i primljeni avans, za koji je isporučilac dobara, odnosno pružalac usluga poreski dužnik u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost, osim za promet turističkih agencija i promet polovnih dobara, umetničkih dela, kolekcionarskih dobara i antikviteta, uključujući i primljeni avans, na koji se primenjuju posebni postupci oporezivanja u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost;
3) prvi prenos prava raspolaganja na novoizgrađenim građevinskim objektima, ekonomski deljivim celinama u okviru tih objekata i vlasničkih udela na tim dobrima, određenih zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost.
Za promet dobara i usluga iz stava 4. tačka 2) ovog člana, koji se smatra prometom na malo u skladu sa zakonom kojim se uređuje fiskalizacija, uključujući i primljeni avans, ne vrši se pojedinačno evidentiranje poreza na dodatu vrednost.
Ako je za transakcije za koje ne postoji obaveza izdavanja elektronske fakture u skladu sa ovim zakonom izdata elektronska faktura sa iskazanim porezom na dodatu vrednost, ne postoji obaveza evidentiranja obračuna poreza na dodatu vrednost.
Elektronsko evidentiranje obračuna poreza na dodatu vrednost u sistemu elektronskih faktura, uključujući i povećanje, odnosno smanjenje, vrši se za poreski period, u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost, po isteku poreskog perioda, zaključno sa 12. danom kalendarskog meseca koji sledi poreskom periodu za koji se vrši evidentiranje obračuna poreza na dodatu vrednost.
Elektronsko evidentiranje obračuna poreza na dodatu vrednost može se korigovati.
Obaveza elektronskog evidentiranja obračuna poreza na dodatu vrednost u ime lica iz stava 1. ovog člana može se ugovorom preneti informacionom posredniku.
Aktom ministra nadležnog za poslove finansija bliže se uređuju način, postupak i korigovanje elektronskog evidentiranja obračuna poreza na dodatu vrednost.
Elektronsko evidentiranje prethodnog poreza
Obavezu elektronskog evidentiranja poreza na dodatu vrednost obračunatog u prethodnoj fazi prometa, odnosno plaćenog pri uvozu dobara (u daljem tekstu: elektronsko evidentiranje prethodnog poreza) ima obveznik poreza na dodatu vrednost.
Obveznik poreza na dodatu vrednost vrši elektronsko evidentiranje prethodnog poreza, nezavisno od toga da li može u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost da ostvari pravo na odbitak prethodnog poreza koji se evidentira.
Elektronsko evidentiranje prethodnog poreza, uključujući i povećanje, odnosno smanjenje, vrši se zbirno za poreski period, u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost, po isteku poreskog perioda, a najkasnije 12. dana kalendarskog meseca koji sledi poreskom periodu za koji se vrši elektronsko evidentiranje prethodnog poreza.
Elektronsko evidentiranje prethodnog poreza vrši se sa stanjem na dan koji prethodi danu elektronskog evidentiranja prethodnog poreza.
Izuzetno od stava 4. ovog člana, ako se elektronsko evidentiranje prethodnog poreza vrši posle 10. dana kalendarskog meseca koji sledi poreskom periodu za koji se vrši elektronsko evidentiranje prethodnog poreza, elektronsko evidentiranje prethodnog poreza vrši se sa stanjem na 10. dan tog kalendarskog meseca.
Elektronsko evidentiranje prethodnog poreza može se korigovati.
Aktom ministra nadležnog za poslove finansija bliže se uređuju način, postupak i korigovanje elektronskog evidentiranja prethodnog poreza.
Korisnik sistema elektronskih faktura može u sistemu elektronskih faktura izvršiti uvid u podatke o uvozu, odnosno dopremanju dobara stavljenih u slobodan promet u skladu sa carinskim propisima pristupom listi carinskih deklaracija za uvoz, odnosno dopremanje dobara.
Lista iz stava 1. ovog člana sačinjava se na osnovu carinskih deklaracija i druge dokumentacije koja se odnosi na carinjenje uvezenih, odnosno dopremljenih dobara stavljenih u slobodan promet u skladu sa carinskim propisima.
Aktom ministra nadležnog za poslove finansija bliže se uređuje sadržina liste carinskih deklaracija.
Sistem elektronskih faktura obavezno koriste subjekt javnog sektora i subjekt privatnog sektora, kao i lica na koja se shodno primenjuju odredbe ovog zakona koje se odnose na subjekte javnog sektora i subjekte privatnog sektora.
Subjekt javnog sektora i subjekt privatnog sektora, kao i lica na koja se shodno primenjuju odredbe ovog zakona koje se odnose na subjekte javnog sektora i subjekte privatnog sektora registruju se za pristup sistemu elektronskih faktura.
Subjekt javnog sektora pristupa i koristi sistem elektronskih faktura za izdavanje, slanje, prijem i čuvanje elektronskih faktura, kao i za elektronsko evidentiranje poreza na dodatu vrednost.
Sistem elektronskih faktura koristi i subjekt javnog sektora koji je ugovorna strana u okvirnom sporazumu kojim se utvrđuju uslovi i način dodele ugovora tokom perioda važenja okvirnog sporazuma u smislu zakona kojim se uređuju javne nabavke, za prijem, čuvanje i uvid u postupanje sa elektronskim fakturama izdatim prilikom izvršenja ugovora zaključenog na osnovu okvirnog sporazuma.
Subjekt privatnog sektora pristupa i koristi sistem elektronskih faktura za izdavanje, slanje, prijem i čuvanje elektronskih faktura, neposredno ili preko informacionog posrednika.
Subjekt privatnog sektora pristupa i koristi sistem elektronskih faktura za elektronsko evidentiranje obračuna poreza na dodatu vrednost, neposredno ili preko informacionog posrednika, odnosno za elektronsko evidentiranje prethodnog poreza.
Dobrovoljni korisnik sistema elektronskih faktura može da se prijavi za korišćenje sistema elektronskih faktura pristupanjem sistemu elektronskih faktura na način propisan ovim zakonom.
U slučaju iz stava 7. ovog člana, dobrovoljni korisnik sistema elektronskih faktura je u obavezi da koristi sistem elektronskih faktura u tekućoj i narednoj kalendarskoj godini.
U sistemu elektronskih faktura sačinjava se preliminarna poreska prijava u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost, na osnovu podataka kojima raspolaže taj sistem.
Korišćenje podataka koji su dostupni u sistemu elektronskih faktura dozvoljeno je u skladu sa zakonom.
Lista korisnika sistema elektronskih faktura je javna lista koja sadrži poreske identifikacione brojeve subjekata javnog sektora, subjekata privatnog sektora i dobrovoljnih korisnika sistema elektronskih faktura koji imaju obavezu da prime i čuvaju elektronsku fakturu u skladu sa ovim zakonom, kao i jedinstvene brojeve korisnika budžetskih sredstava subjekata koji su upisani u Evidenciju korisnika javnih sredstava i koja se vodi kod Centralnog informacionog posrednika upotrebom informaciono-komunikacionih tehnologija.
Korisnik sistema elektronskih faktura može biti izbrisan sa liste korisnika sistema elektronskih faktura iz stava 11. ovog člana ako su ispunjeni uslovi za brisanje sa liste korisnika sistema elektronskih faktura.
Aktom ministra nadležnog za poslove finansija bliže se uređuju način i postupak registrovanja za pristup sistemu elektronskih faktura, način pristupanja i korišćenja sistema elektronskih faktura, korišćenje podataka dostupnih u sistemu elektronskih faktura, sadržina liste korisnika sistema elektronskih faktura, uslovi za brisanje sa liste korisnika sistema elektronskih faktura, kao i način i postupak brisanja sa liste korisnika sistema elektronskih faktura.
Standardi elektronskog fakturisanja
Elektronska faktura u smislu ovog zakona izdaje se i prima u skladu sa srpskim standardom elektronskog fakturisanja.
Sistem elektronskih faktura omogućava neposredan prijem elektronskih faktura izdatih u skladu sa evropskim standardom elektronskog fakturisanja po osnovu transakcije u kojoj se kao izdavalac elektronske fakture javlja strano lice, a kao primalac elektronske fakture subjekt javnog sektora, a svim primaocima elektronskih faktura omogućava prijem elektronskih faktura preko informacionog posrednika, u skladu sa ugovorom.
Usklađenost elektronske fakture sa srpskim standardom elektronskog fakturisanja iz stava 1. ovog člana podrazumeva da elektronska faktura sadrži osnovne elemente iz člana 7. ovog zakona, kao i da je u skladu sa formatom i drugim elementima srpskog standarda elektronskog fakturisanja.
Usklađenost elektronske fakture sa evropskim standardom elektronskog fakturisanja iz stava 2. ovog člana podrazumeva da elektronska faktura sadrži osnovne elemente evropskog standarda elektronskog fakturisanja, kao i da je u skladu sa formatom kao i drugim elementima evropskog standarda elektronskog fakturisanja.
Ministar nadležan za poslove finansija bliže uređuje način primene standarda elektronskog fakturisanja.
Osnovni elementi elektronske fakture
Elektronska faktura uobičajeno sadrži:
1) naziv, adresu, poreski identifikacioni broj i matični broj izdavaoca elektronske fakture;
2) poslovni račun izdavaoca elektronske fakture;
3) naziv, adresu i poreski identifikacioni broj i matični broj primaoca elektronske fakture;
4) (brisana)
5) redni broj i datum izdavanja elektronske fakture;
6) datum isporuke dobara, odnosno pružanja usluga ili avansne uplate;
7) iznos avansnih plaćanja;
8) instrukcije za plaćanje;
9) podatke o vrsti i količini isporučenih dobara ili vrsti i obimu usluga;
10) iznos osnovice poreza na dodatu vrednost;
11) poresku stopu poreza na dodatu vrednost;
12) iznos poreza na dodatu vrednost koji je obračunat na osnovicu;
12a) poresku kategoriju;
13) ukupan iznos elektronske fakture;
14) napomenu o odredbi zakona kojim se uređuje porez na dodatu vrednost na osnovu koje nije obračunat porez na dodatu vrednost;
15) napomenu da se za promet dobara i usluga primenjuje sistem naplate.
Ovaj zakon ne utiče na primenu odredaba zakona kojim se uređuju obračunavanje i plaćanje poreza na dodatu vrednost i podzakonskih akata usvojenih na osnovu tog zakona, kao ni na primenu odredaba zakona kojim se uređuje računovodstvo u delu odredaba kojim se uređuje računovodstvena isprava.
Aktom ministra nadležnog za poslove finansija bliže se uređuju minimalni sadržaj elektronske fakture neophodan za njeno procesuiranje kroz sistem, slučajevi u kojima pojedini elementi elektronske fakture mogu biti izostavljeni, slučajevi u kojima je predviđena obaveza iskazivanja dodatnih elemenata, na osnovu drugih propisa kojima se uređuje izdavanje određenih vrsta faktura, kao i forma i način dostave prateće i druge dokumentacije kroz sistem elektronskih faktura.
Elektronska faktura kao verodostojna isprava
Elektronska faktura, u skladu sa zakonom kojim se uređuje postupak izvršenja, predstavlja verodostojnu ispravu, ako je od strane izdavaoca elektronske fakture ili informacionog posrednika u njegovo ime poslata primaocu elektronske fakture preko sistema elektronskih faktura.
III POSTUPANJE SA ELEKTRONSKIM FAKTURAMA
Izdavanje i prijem elektronske fakture
Izdavalac elektronske fakture dužan je da izda elektronsku fakturu u skladu sa srpskim standardom elektronskog fakturisanja.
Izdavaocu elektronske fakture može biti onemogućeno dalje postupanje sa izdatom elektronskom fakturom u sistemu elektronskih faktura, ako je raspolagao nedospelim novčanim potraživanjem iskazanim u toj elektronskoj fakturi, u skladu sa zakonom.
Primalac elektronske fakture dužan je da primi elektronsku fakturu izdatu u skladu sa srpskim standardom elektronskog fakturisanja.
Primalac elektronske fakture koji je subjekt javnog sektora, dužan je da neposredno primi i elektronsku fakturu izdatu u skladu sa evropskim standardom elektronskog fakturisanja po osnovu transakcije u kojoj se kao izdavalac javlja strano lice, po uspostavljanju tehničko-tehnoloških uslova u sistemu elektronskih faktura.
Poslovi iz st. 1, 3. i 4. ovog člana koji se odnose na subjekte javnog sektora i subjekte privatnog sektora mogu se ugovorom poveriti informacionom posredniku.
Prihvatanje i odbijanje elektronske fakture
Primalac elektronske fakture proverava poslatu elektronsku fakturu pristupom sistemu elektronskih faktura neposredno ili preko informacionog posrednika i prihvata je ili odbija u roku od petnaest dana od dana prijema elektronske fakture.
Ako primalac elektronske fakture koji je subjekt javnog sektora ne prihvati ili ne odbije elektronsku fakturu izdatu od strane izdavaoca elektronske fakture, neposredno ili preko informacionog posrednika, elektronska faktura se po isteku roka iz stava 1. ovog člana smatra prihvaćenom.
Ako primalac elektronske fakture koji je subjekt privatnog sektora ne prihvati ili ne odbije izdatu elektronsku fakturu, neposredno ili preko informacionog posrednika, primalac će, po isteku roka iz stava 1. ovog člana, biti ponovo obavešten da je elektronska faktura izdata.
Ako primalac elektronske fakture iz stava 3. ovog člana ne prihvati ili ne odbije elektronsku fakturu u roku od pet dana od dana dobijanja ponovnog obaveštenja da je elektronska faktura izdata, elektronska faktura, po isteku ovog roka, smatra se odbijenom.
Elektronska faktura koja je odbijena može se naknadno prihvatiti.
Elektronska faktura smatra se dostavljenom u trenutku izdavanja u skladu sa ovim zakonom.
Izuzetno od stava 6. ovog člana, ukoliko postoji privremeni prekid u radu sistema elektronskih faktura, elektronska faktura smatra se dostavljenom u trenutku ponovnog uspostavljanja rada sistema elektronskih faktura.
Aktom ministra nadležnog za poslove finansija bliže se uređuje postupanje u slučaju nastupanja privremenog prekida u radu sistema elektronskih faktura.
Sistem za upravljanje fakturama
Republički organ nadležan za projektovanje, usklađivanje, razvoj i funkcionisanje sistema elektronske uprave uspostavlja i upravlja sistemom za upravljanje fakturama.
Subjekt javnog sektora koji ima više nivoa saglasnosti, a koji ne poseduje svoj sistem ili deo sistema za upravljanje fakturama, kod poslovnih procesa verifikacije elektronske fakture, može da primi elektronske fakture korišćenjem sistema za upravljanje fakturama.
Aktom Vlade bliže se uređuju način i uslovi korišćenja sistema za upravljanje fakturama.
Centralni informacioni posrednik
Centralni informacioni posrednik upravlja sistemom elektronskih faktura i odgovoran je za njegovo funkcionisanje.
Centralni informacioni posrednik vodi Registar informacionih posrednika koji su dobili saglasnost ministarstva nadležnog za poslove finansija.
Aktom ministra nadležnog za poslove finansija bliže se uređuje način postupanja Centralnog informacionog posrednika u obavljanju poslova iz st. 1. i 2. ovog člana.
Za obavljanje poslova informacionog posrednika potrebna je saglasnost ministarstva nadležnog za poslove finansija.
Ministarstvo nadležno za poslove finansija može oduzeti saglasnost iz stava 1. ovog člana.
Aktom Vlade bliže se uređuju postupak i uslovi za davanje i oduzimanje saglasnosti za obavljanje poslova informacionog posrednika.
Rešenje ministarstva nadležnog za poslove finansija kojim se daje ili oduzima saglasnost za obavljanje poslova informacionog posrednika je konačno danom donošenja i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.
Subjekt javnog sektora poslove u vezi sa izdavanjem, slanjem i primanjem elektronskih faktura može da poveri informacionom posredniku koji poseduje saglasnost ministarstva nadležnog za poslove finansija.
Subjekt privatnog sektora poslove u vezi sa izdavanjem, slanjem, primanjem i čuvanjem elektronskih faktura može da poveri informacionom posredniku koji poseduje saglasnost ministarstva nadležnog za poslove finansija.
Obveznik elektronskog evidentiranja iz člana 4. ovog zakona, može da poveri informacionom posredniku i izvršenje posebne obaveze elektronskog evidentiranja.
Odnos između izdavaoca elektronske fakture ili primaoca elektronske fakture, sa jedne strane, i informacionog posrednika, sa druge strane, uređuje se ugovorom.
Ugovorom između izdavaoca elektronske fakture i informacionog posrednika ne može se predvideti odgovornost informacionog posrednika za sadržinu elektronske fakture i prateće dokumenatacije.
Informacioni posrednik je odgovoran ako svojim pružanjem usluge izdavanja, evidentiranja, obrade, slanja, primanja i čuvanja elektronske fakture i prateće dokumentacije ugrozi bezbednost i funkcionisanje sistema elektronskih faktura.
Informacioni posrednik, centralni informacioni posrednik i subjekti ovlašćeni da pristupaju sistemu elektronskih faktura dužni su da obrađuju podatke o ličnosti samo u svrhu određenu ovim zakonom i štite ih u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti.
Centralni informacioni posrednik i informacioni posrednik dužni su da preduzimaju mere zaštite od bezbednosnih rizika u skladu sa zakonom kojim se uređuje informaciona bezbednost.
Elektronska faktura izdata ili primljena od strane subjekta javnog sektora čuva se trajno u sistemu elektronskih faktura.
Elektronska faktura izdata i primljena od strane subjekta privatnog sektora čuva se u roku od deset godina od isteka godine u kojoj je izdata elektronska faktura.
Elektronska faktura izdata i primljena od strane subjekta privatnog sektora čuva se u sistemu elektronskih faktura ili u sistemu informacionog posrednika, koji je angažovan za poslove čuvanja od strane subjekta privatnog sektora.
U slučaju sprovedenog postupka stečaja, likvidacije ili prinudne likvidacije nad informacionim posrednikom, elektronske fakture koje je informacioni posrednik čuvao u ime subjekata privatnog sektora prenose se Centralnom informacionom posredniku.
Verodostojnost porekla i integritet sadržine elektronske fakture obezbeđuje se od njenog izdavanja do isteka roka do kojeg postoji obaveza njenog čuvanja.
Verodostojnost porekla i integritet sadržine elektronske fakture obezbeđuju se izdavanjem u formatu propisanim ovim zakonom, kao i čuvanjem u formatu pogodnom za elektronsko čuvanje dokumenta.
Subjekt privatnog sektora koji je izdao, odnosno primio elektronsku fakturu može odštampati elektronsku fakturu u jednom ili više primeraka do isteka roka za obavezno čuvanje elektronskih faktura iz stava 2. ovog člana, na način koji obezbeđuje verodostojnost porekla i integritet sadržine odštampane fakture.
Faktura u papirnom obliku iz stava 7. ovog člana smatra se autentičnom i posle isteka roka za obavezno čuvanje elektronskih faktura iz stava 2. ovog člana.
Aktom Vlade bliže se uređuju uslovi i način čuvanja elektronskih faktura, način obezbeđivanja verodostojnosti i integriteta sadržine faktura u papirnom obliku, kao i uslovi i način stavljanja na uvid elektronskih faktura na osnovu zahteva nadležnog organa.
Vršenje i obaveze prilikom vršenja nadzora
Nadzor nad primenom ovog zakona vrši ministarstvo nadležno za poslove finansija.
Izdavalac elektronske fakture, primalac elektronske fakture, centralni informacioni posrednik i informacioni posrednik dužni su da u cilju nesmetanog vršenja inspekcijskog nadzora i prikupljanja podataka od značaja za vršenje inspekcijskog nadzora nad određenim subjektom nadzora omoguće licu koje vrši inspekcijski nadzor, uvid u podatke o poslovanju, poslovnu dokumentaciju, prateću tehničku opremu i uređaje koji su u vezi sa obavezama propisanim zakonom.
Novčanom kaznom u iznosu od 200.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice - subjekt privatnog sektora, odnosno javno preduzeće ako:
1) povredi obavezu izdavanja elektronske fakture (član 3.);
1a) povredi obavezu iskazivanja podataka o statusu subjekta, odnosno obavezu usklađivanja podataka o statusu subjekta (član 3a);
1b) ne evidentira porez na dodatu vrednost elektronski u skladu sa ovim zakonom (čl. 4. i 4a);
1v) ne koristi sistem elektronskih faktura u skladu sa ovim zakonom (član 5. stav 1);
2) koristi podatke koji su dostupni u sistemu elektronskih faktura u svrhe koje nisu propisane zakonom (član 5. stav 7).
3) (brisana)
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se preduzetnik - subjekt privatnog sektora novčanom kaznom u iznosu od 50.000 do 500.000 dinara.
Za prekršaj iz stava 1. ovoga člana kazniće se odgovorno lice pravnog lica - subjekta privatnog sektora, subjekta javnog sektora, odnosno lica na koje se shodno primenjuju odredbe ovog zakona koje se odnose na subjekte javnog sektora i subjekte privatnog sektora, novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara.
Ako lice iz stava 1. ovog člana koriguje elektronsko evidentiranje poreza na dodatu vrednost iz čl. 4. i 4a ovog zakona u kojem je ustanovljena greška, smatraće se da tom greškom nije učinjen prekršaj iz stava 1. tačka 1b) ovog člana, pod uslovom da korekciju izvrši pre pokretanja postupka nadzora iz člana 16. ovog zakona.
Novčanom kaznom u iznosu od 200.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj informacioni posrednik koji pružanjem usluga izdavanja, evidentiranja, obrade, slanja, primanja ili čuvanja elektronske fakture i prateće dokumentacije ugrozi bezbednost i funkcionisanje sistema elektronskih faktura (član 13. stav 10).
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se odgovorno lice informacionog posrednika novčanom kaznom u iznosu od 50.000 do 150.000 dinara.
Novčanom kaznom u iznosu od 200.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice - subjekt privatnog sektora ako ne čuva elektronsku fakturu u skladu sa ovim zakonom (član 15).
Za prekršaj iz stava 1. ovoga člana kazniće se odgovorno lice pravnog lica - subjekta privatnog sektora novčanom kaznom u iznosu od 50.000 do 150.000 dinara.
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se preduzetnik - subjekt privatnog sektora - novčanom kaznom u iznosu od 50.000 do 500.000 dinara.
Novčanom kaznom u iznosu od 200.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj izdavalac elektronske fakture, primalac elektronske fakture i informacioni posrednik ako ne omoguće licu koje vrši inspekcijski nadzor, u cilju nesmetanog vršenja inspekcijskog nadzora i prikupljanja podataka od značaja za vršenje inspekcijskog nadzora nad određenim subjektom nadzora, uvid u podatke o poslovanju, poslovnu dokumentaciju, prateću tehničku opremu i uređaje koji su u vezi sa obavezama propisanim članom 17. ovog zakona.
Za prekršaj iz stava 1. ovoga člana kazniće se odgovorno lice pravnog lica - subjekta privatnog sektora novčanom kaznom u iznosu od 50.000 do 150.000 dinara.
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se preduzetnik - subjekt privatnog sektora - novčanom kaznom u iznosu od 50.000 do 500.000 dinara.
Podzakonski akti predviđeni ovim zakonom doneće se u roku od šest meseci od stupanja na snagu ovog zakona.
Prestanak važenja odredaba drugih zakona
Odredbe člana 2. tačka 9), člana 4a st. 1-4, člana 4b, člana 4v st. 1, 2. i 4, člana 4g i člana 12. st. 6-9. Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama ("Službeni glasnik RS", br. 119/12, 68/15, 113/17 i 91/19) i člana 8. st. 1. i 3. Zakona o izmenama i dopuni Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama ("Službeni glasnik RS", broj 91/19) prestaju da važe 30. aprila 2022. godine.
Odredbe člana 8. stav 2. Zakona o izmenama i dopuni Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama ("Službeni glasnik RS", broj 91/19) i člana 9. stav 3. i člana 64. stav 3. Zakona o računovodstvu ("Službeni glasnik RS", broj 73/19) prestaju da važe danom stupanja na snagu ovog zakona.
Sistem elektronskih faktura može da koristi subjekt javnog sektora i subjekt privatnog sektora po uspostavljanju tehničko-tehnoloških uslova.
Obaveza subjekta javnog sektora da primi i čuva elektronsku fakturu izdatu u skladu sa ovim zakonom, kao i obaveza izdavanja elektronske fakture drugom subjektu javnog sektora, primenjuju se od 1. maja 2022. godine.
Obaveza subjekta javnog sektora da izda elektronsku fakturu subjektu privatnog sektora, u skladu sa ovim zakonom, primenjuje se od 1. jula 2022. godine.
Obaveza subjekta javnog sektora da elektronski evidentira obračun poreza na dodatu vrednost u smislu člana 4. ovog zakona, primenjuje se od 1. maja 2022. godine.
Obaveza subjekta privatnog sektora da izda elektronsku fakturu subjektu javnog sektora, u skladu sa ovim zakonom, primenjuje se od 1. maja 2022. godine.
Obaveza subjekta privatnog sektora da primi i čuva elektronsku fakturu izdatu od strane subjekta javnog sektora, kao i elektronske fakture izdate od strane subjekta privatnog sektora primenjuje se od 1. jula 2022. godine.
Odredbe ovog zakona koje se odnose na obavezu izdavanja i čuvanja elektronske fakture u transakcijama između subjekata privatnog sektora primenjuju se od 1. januara 2023. godine.
Obaveza elektronskog evidentiranja u vezi sa transakcijama iz člana 4. ovog zakona, osim transakcija u kojima je jedna od strana subjekt javnog sektora, primenjuje se od 1. januara 2023. godine.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Samostalni član Zakona o izmenama i dopunama
Zakona o elektronskom fakturisanju
("Sl. glasnik RS", br. 129/2021)
Član 6
Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Samostalni članovi Zakona o izmenama i dopunama
Zakona o elektronskom fakturisanju
("Sl. glasnik RS", br. 138/2022)
Član 10
Podzakonski akt iz člana 6. ovog zakona doneće se u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Član 11
Odredba člana 6. stav 1. ovog zakona primenjivaće se od 1. juna 2023. godine za elektronske fakture koje se evidentiraju u centralni registar faktura u skladu sa zakonom kojim se uređuju rokovi izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama.
Član 12
Ovaj zakon stupa na snagu 1. januara 2023. godine.
Samostalni članovi Zakona o izmenama i dopunama
Zakona o elektronskom fakturisanju
("Sl. glasnik RS", br. 92/2023)
Član 10
Podzakonski akti predviđeni ovim zakonom doneće se u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, osim podzakonskog akta kojim se bliže uređuju način i postupak elektronskog evidentiranja prethodnog poreza i korekcije prethodnog poreza, koji će se doneti u roku od devet meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Član 11
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjivaće se od 1. januara 2024. godine, osim odredaba člana 5. st. 1-4. ovog zakona koje će se primenjivati za poreske periode, u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost, koji počinju posle 31. avgusta 2024. godine.
Samostalni članovi Zakona o izmenama i dopunama
Zakona o elektronskom fakturisanju
("Sl. glasnik RS", br. 94/2024)
Član 12
Subjektima koji su upisani u listu korisnika sistema elektronskih faktura, a koji se do 15. decembra 2024. godine nisu izjasnili o statusu subjekta u sistemu elektronskih faktura, u sistem elektronskih faktura unose se podaci o statusu subjekta na osnovu podataka preuzetih od Poreske uprave.
Član 13
Odredbe ovog zakona koje sadrže ovlašćenja za donošenje podzakonskih akata primenjivaće se od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Podzakonski akti iz stava 1. ovog člana doneće se zaključno sa 31. decembrom 2024. godine.
Član 14
Ovaj zakon stupa na snagu 15. decembra 2024. godine, a primenjivaće se od 1. januara 2025. godine, osim čl. 3. i 12. ovog zakona koji će se primenjivati od 15. decembra 2024. godine, kao i čl. 4. i 5. ovog zakona koji će se primenjivati za poreske periode, u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost, koji počinju posle 31. decembra 2024. godine i člana 7. ovog zakona koji će se primenjivati za poreske periode, u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost, koji počinju posle 31. decembra 2025. godine.
