UREDBA O KAPITALNIM PROJEKTIMA("Sl. glasnik RS", br. 79/2023) |
Ovom uredbom bliže se uređuju sadržina, način pripreme, ocene, procene spremnosti i odabira kapitalnih projekata, praćenje realizacije, izveštavanje o učinku i vrednovanje svih pozitivnih i negativnih efekata kapitalnih projekata, a u cilju delotvornog i efikasnog upravljanja javnim sredstvima.
Delotvorno i efikasno upravljanje javnim sredstvima iz stava 1. ovog člana, obezbeđuje se kroz:
1) pravilno definisanje cilja, odnosno ciljeva kapitalnog projekta;
2) adekvatnu pripremu, pravilno planiranje resursa, sredstava i rokova realizacije kapitalnog projekta;
3) objektivnu ocenu, procenu spremnosti i selekciju radi uključivanja kapitalnog projekta u budžet;
4) pravilnu realizaciju, adekvatno praćenje i izveštavanje o realizaciji kapitalnog projekta radi pravovremenog identifikovanja odstupanja (nepravilnosti) od planiranih i budžetiranih sredstava, kao i kvantifikovanja odstupanja od planiranih troškova kapitalnog projekta (fiskalnih rizika);
5) adekvatno izveštavanje o učinku kapitalnog projekta radi sagledavanja da li je postignuto delotvorno i efikasno upravljanje javnim sredstvima tokom realizacije i eksploatacije kapitalnog projekta.
Odredbe ove uredbe primenjuju se na:
1) kapitalne projekte koji se finansiraju ili sufinansiraju iz javnih prihoda i primanja u smislu zakona kojim se uređuje budžetski sistem;
2) kapitalne projekte za čiju realizaciju se zahteva izdavanje garancija Republike Srbije u skladu sa zakonom kojim se uređuje javni dug, zaduživanje iz budžeta ili bilo koje drugo preuzimanje obaveza na teret budžeta;
3) kapitalne projekte koji se finansiraju ili sufinansiraju iz sredstava fondova Evropske unije ili iz sredstava neke druge države ili međunarodne institucije;
4) kapitalne projekte za koje se zahteva davanje subvencije, odnosno dodeljuje se subvencija Republike Srbije u skladu sa zakonom kojim se uređuje budžet.
Za kapitalne projekte koji se realizuju putem javno-privatnog partnerstva, odnosno koncesije definisane zakonom kojim se uređuje javno-privatno partnerstvo i koncesija za čiju realizaciju je neophodno prethodno pribaviti mišljenje ministarstva nadležnog za poslove finansija (u daljem tekstu: Ministarstvo finansija), ovlašćeni predlagač projekta iz člana 10. stav 2. ove uredbe je dužan da popuni obrazac iz člana 11. stav 2. tačka 2) ove uredbe, sa ciljem evidentiranja projekta u centralizovanu bazu kapitalnih projekata iz člana 5. ove uredbe.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, odredbe ove uredbe se ne primenjuju na kapitalne projekte koji se realizuju u okviru sektora bezbednosti.
Za kapitalne projekte, za koje primena ove uredbe nije obavezna, odredbe ove uredbe se mogu koristiti kao opšta metodologija za pravilno planiranje, ocenu izvodljivosti, odabir, praćenje realizacije i analizu efekata kapitalnog projekta.
Kapitalni projekti su projekti izgradnje i kapitalnog održavanja zgrada i građevinskih objekata infrastrukture od interesa za Republiku Srbiju, autonomnu pokrajinu, odnosno jedinice lokalne samouprave, uključujući usluge projektnog planiranja koje su sastavni deo projekta, obezbeđivanje zemljišta za izgradnju, kao i projekti koji podrazumevaju ulaganja u opremu, mašine i drugu nefinansijsku imovinu, čiji je vek trajanja, odnosno korišćenja duži od jedne godine, a u funkciji su javnog interesa.
Klasifikacija kapitalnih projekata
Kapitalni projekti na koje se primenjuju odredbe ove uredbe se klasifikuju prema nivou vlasti iz čijeg budžeta se vrši finansiranje i prema procenjenim troškovima kapitalnog projekta.
Procenjeni troškovi kapitalnog projekta predstavljaju projekciju ukupnih finansijskih sredstava neophodnih za sprovođenje faza projektnog ciklusa iz člana 12. ove uredbe.
Procenjeni troškovi kapitalnog projekta obuhvataju sve troškove u vezi sa pripremom predloga ideje kapitalnog projekta, razradom predloga ideje kapitalnog projekta, troškove u vezi sa izradom i/ili planskih dokumenata, urbanističko-tehničkih dokumenata i tehničke dokumentacije shodno zakonu kojim se uređuje planiranje i izgradnja, troškove pribavljanja zemljišta i druge administrativne troškove uređenja imovinsko-pravnih odnosa, kao i troškove pripremanja i opremanja građevinskog zemljišta, troškove izgradnje, odnosno nabavke radova, dobara i usluga za realizaciju kapitalnog projekta.
Shodno stavu 1. ovog člana, kapitalni projekti mogu biti:
1) republički kapitalni projekti;
2) pokrajinski kapitalni projekti;
3) lokalni kapitalni projekti.
Republički kapitalni projekat je kapitalni projekat čiji procenjeni troškovi iznose preko 20.000.000 evra u dinarskoj protivvrednosti na početku projektnog ciklusa iz člana 8. ove uredbe, a koji ispunjava neki od sledećih uslova:
1) kapitalni projekat se finansira ili sufinansira iz republičkih javnih/opštih prihoda i primanja republičkog budžeta/namenskih prihoda, odnosno primanja u smislu zakona kojim se uređuje budžetski sistem;
2) kapitalni projekat je u funkciji javnog interesa i finansira se ili sufinansira iz sredstava Evropske unije ili iz sredstava neke druge države ili međunarodne institucije;
3) za realizaciju kapitalnog projekta se zahteva izdavanje garancije Republike Srbije u skladu sa zakonom kojim se uređuje javni dug ili drugo preuzimanje na teret budžeta;
4) za realizaciju kapitalnog projekta se zahteva davanje subvencije, odnosno dodeljuje se subvencija Republike Srbije u skladu sa zakonom kojim se uređuje budžet.
Pokrajinski kapitalni projekat je kapitalni projekat koji se finansira ili sufinansira iz sredstava autonomne pokrajine i čiji procenjeni troškovi iznose preko 2.000.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.
Lokalni kapitalni projekat je kapitalni projekat koji se finansira ili sufinansira iz budžeta jedinice lokalne samouprave i čiji procenjeni troškovi iznose preko 2.000.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.
Ukoliko kapitalni projekat ispunjava uslove za klasifikaciju u dve ili tri kategorije iz stava 4. ovog člana, smatraće se da je to kapitalni projekat višeg nivoa vlasti.
Kapitalni projekti iz stava 4. tač. 2) i 3) ovog člana posebno se uređuju čl. 27. do 30. ove uredbe.
Kapitalni projekat iz stava 4. ovog člana ne sme se manipulativno deliti na više projekata s ciljem izbegavanja obaveza propisanih ovom uredbom.
Kapitalni projekat od posebnog značaja za Republiku Srbiju je projekat koji je predložen isključivo od strane resornog ministarstva, prepoznat kao projekat od posebnog značaja za Republiku Srbiju odlukom Vlade (na osnovu zakona, usvojenih bilateralnih i multilateralnih sporazuma i drugih ugovora i odluke Vlade) i koji je na osnovu odluke Vlade o prepoznavanju projekta kao projekta od posebnog značaja za Republiku Srbiju direktno unet na odgovarajuću listu.
Kapitalni projekti iz stava 11. ovog člana, izuzeti su od postupka ocene i rangiranja u skladu sa odredbama ove uredbe i direktno ulaze na odgovarajuću listu Komisije za kapitalne projekte iz člana 6. ove uredbe.
Ukoliko kapitalni projekat ne može da se svrsta ni u jednu kategoriju iz stava 4. ovog člana, ne smatra se kapitalnim projektom u smislu ove uredbe.
Centralizovana baza kapitalnih projekata
Centralizovana baza kapitalnih projekata (Public Investment Management Information System - u daljem tekstu: PIMIS) predstavlja informacioni sistem za unos projektne dokumentacije u svim fazama projektnog ciklusa, a radi identifikacije i evidencije, ocenjivanja, odabira i praćenja kapitalnih projekata na način propisan ovom uredbom.
Ministarstvo finansija uspostavlja i upravlja PIMIS-om, daje mogućnost pristupa i korišćenja PIMIS-a učesnicima u projektnom ciklusu iz člana 8. ove uredbe, u skladu sa ovlašćenjima i nadležnostima propisanim ovom uredbom.
Nadležni organi teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave koji pristupaju PIMIS-u u obavezi su da iz reda zaposlenih imenuju glavnog administratora koji će biti zadužen za administraciju PIMIS-a, kao i da podatke o glavnom administratoru dostave Ministarstvu finansija.
Ovlašćeni predlagači iz člana 10. stav 2. ove uredbe su u obavezi da iz reda zaposlenih imenuju lokalnog administratora za unos podataka u PIMIS i kreiranje korisničkih naloga, kao i da podatke o lokalnom administratoru dostave Ministarstvu finansija.
Ovlašćeni predlagač iz stava 4. ovog člana dužan je da osigura tehničke uslove za pristup PIMIS-u putem interneta.
Identitet administratora i korisnika utvrđuje se putem Portala za elektronsku identifikaciju uz primenu šeme elektronske identifikacije visokog nivoa pouzdanosti.
Ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva je u obavezi da putem PIMIS-a unosi podatke o kapitalnim projektima od posebnog značaja za Republiku Srbiju iz člana 4. stav 11. ove uredbe, na način propisan ovom uredbom.
Ministarstvo nadležno za poslove evropskih integracija (u daljem tekstu: Ministarstvo za evropske integracije) je u obavezi da, za projektne ideje za koje ovlašćeni predlagač planira finansiranje ili sufinansiranje iz sredstava Evropske unije, kroz PIMIS daje preliminarnu ocenu, dok će se dalje ocenjivanje predloga projekta, odnosno projekta iz ovog stava vršiti u postojećoj bazi za koordinaciju razvojne pomoći (Intersectoral Development Assistance Coordination Network - u daljem tekstu: ISDAKON), u skladu sa posebnim propisima.
Za projekte za koje se planira finansiranje ili sufinansiranje iz sredstava Evropske unije, ovlašćeni predlagači iz člana 10. stav 2. ove uredbe su u obavezi da prilikom unosa odgovarajuće projektne dokumentacije u PIMIS, unesu i ishod ocenjivanja iz ISDAKON-a.
Sve aktivnosti u vezi sa sprovođenjem ove uredbe odvijaju se po pravilu putem PIMIS-a, a izuzetno je moguće da se odvijaju pisanim, odnosno elektronskim putem.
Ministar nadležan za poslove finansija (u daljem tekstu: ministar finansija) donosi akt kojim bliže propisuje sadržaj PIMIS-a, kao i uslove, način pristupanja ovlašćenja i ograničenja za pristup i korišćenje PIMIS-a od strane učesnika u projektnom ciklusu iz člana 8. ove uredbe.
Komisija za kapitalne investicije
Komisija za kapitalne investicije je radno telo Vlade, koje sagledava republičke kapitalne projekte u kontekstu njihovog značaja za ekonomski razvoj i odlučuje o uključivanju troškova realizacije republičkih kapitalnih projekata u budžet.
Komisiju za kapitalne investicije (u daljem tekstu: Komisija) obrazuje Vlada.
Članovi Komisije po funkciji koju obavljaju jesu:
1) predsednik Komisije - predsednik Vlade;
2) zamenici predsednika Komisije:
(1) ministar finansija;
(2) ministar nadležan za poslove građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture;
(3) ministar nadležan za poslove evropskih integracija;
3) članovi Komisije:
(1) ministar nadležan za poslove javnih ulaganja;
(2) ministar nadležan za poslove informisanja i telekomunikacija;
(3) ministar nadležan za poslove rudarstva i energetike;
(4) ministar nadležan za poslove poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede;
(5) ministar nadležan za poslove zaštite životne sredine;
(6) ministar nadležan za poslove privrede;
(7) ministar nadležan za poslove državne uprave i lokalne samouprave;
(8) ministar nadležan za poslove zdravlja;
(9) ministar nadležan za poslove prosvete;
(10) ministar nadležan za poslove nauke, inovacija i tehnološkog razvoja.
Komisija obavlja sledeće poslove:
1) vrši potvrdu usklađenosti kapitalnog projekta sa planskim dokumentima u smislu zakona kojim se uređuje planski sistem;
2) usvaja Jedinstvenu listu projektnih ideja (Single Project Pipeline), listu projekata u pripremi i listu pripremljenih projekata;
3) vrši rangiranje kapitalnih projekata na osnovu:
(1) usklađenosti kapitalnog projekta sa planskim dokumentima u smislu zakona kojim se uređuje planski sistem;
(2) stepena pripremljenosti;
4) osigurava usklađenost između različitih izvora finansiranja u fazama pripreme i realizacije projekta;
5) donosi zaključak o korekciji projekta na osnovu izmenjenog plana realizacije, odnosno donosi zaključak o sprovođenju racionalizacije kapitalnog projekta.
Komisija, pored navedenog u stavu 4. ovog člana, uvrštava na odgovarajuću listu kapitalne projekte od posebnog značaja.
Administrativne i stručno-tehničke poslove Komisije obavlja Ministarstvo finansija.
Predsednik Komisije može, po potrebi, pozvati i predstavnike drugih organa državne uprave, predstavnike jedinica lokalne samouprave, predstavnike pokrajinskih organa i predstavnike razvojnih partnera da učestvuju u radu sednice, u zavisnosti od vrste projekata koji su tema sednice Komisije.
Izuzetno, članovi Komisije mogu ovlastiti druga lica da glasaju na sednici, u kom slučaju se ovlašćenje prilaže do početka održavanja sednice.
Komisija donosi poslovnik o radu kojim bliže uređuje način svog rada i odlučivanja, kao i način rada i odlučivanja Potkomisije iz člana 7. ove uredbe.
Potkomisija je pomoćno telo Komisije, koje preliminarno vrši odabir projektnih ideja, odnosno projekata koji se predlažu za finansiranje ili sufinansiranje iz sredstava Evropske unije ili iz sredstava neke druge države ili međunarodne institucije, predstavlja ih razvojnim partnerima radi finansiranja i prati njihovu realizaciju i obavlja druge poslove utvrđene ovom uredbom.
Potkomisiju obrazuje Vlada.
Članovi Potkomisije po funkciji koju obavljaju jesu:
1) kopredsednici Potkomisije:
(1) ministar nadležan za poslove evropskih integracija u svojstvu nacionalnog IPA koordinatora (NIPAK);
(2) ministar finansija.
2) članovi Potkomisije:
(1) ministar nadležan za poslove rudarstva i energetike;
(2) ministar nadležan za poslove poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede;
(3) ministar nadležan za poslove građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture;
(4) ministar nadležan za poslove zaštite životne sredine;
(5) ministar nadležan za poslove informisanja i telekomunikacija;
(6) ministar nadležan za poslove nauke, inovacija i tehnološkog razvoja;
(7) ministar nadležan za poslove rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja;
(8) ministar nadležan za poslove državne uprave i lokalne samouprave;
(9) ministar nadležan za poslove zdravlja;
(10) ministar nadležan za poslove prosvete;
(11) ministar nadležan za poslove javnih ulaganja.
Administrativne i stručno-tehničke poslove Potkomisije obavlja Ministarstvo za evropske integracije u saradnji sa Ministarstvom finansija.
Kopredsedavajući Potkomisije mogu, po potrebi, pozvati i predstavnike drugih organa državne uprave, predstavnike jedinica lokalne samouprave, predstavnike pokrajinskih organa i predstavnike razvojnih partnera da učestvuju u radu sednice, u zavisnosti od vrste projekata koji su tema sednice Potkomisije.
Izuzetno, članovi Potkomisije mogu ovlastiti druga lica da glasaju na sednici, u kom slučaju se ovlašćenje prilaže do početka održavanja sednice.
Projektni ciklus predstavlja skup svih aktivnosti koje je neophodno preduzeti, u pripremnoj fazi i fazi realizacije iz člana 12. ove uredbe, kako bi se postigao planirani cilj, odnosno efekat kapitalnog projekta i obezbedilo delotvorno i efikasno upravljanje javnim sredstvima, u smislu ove uredbe.
Projektni ciklus obuhvata sve radnje i aktivnosti od prepoznavanja potrebe za kapitalnim projektom, predselekcije i razrade projektne ideje, planiranja i razrade svih aspekata sprovođenja kapitalnog projekta, definisanje postupka realizacije, preko fizičke i finansijske realizacije plana i ostvarivanja ciljeva projekta, upravljanja rizicima, izveštavanja o realizaciji, završetka realizacije, do operativnog procesa i izveštavanja o efektima kapitalnog projekta.
Odnos projektnog ciklusa i budžetskog kalendara i procesa programiranja sredstava Evropske unije
Ovlašćeni predlagač iz člana 10. stav 2. ove uredbe, kao direktni budžetski korisnik, dužan je da u cilju predlaganja srednjoročnih prioriteta javnih investicija, blagovremeno sprovede postupak pripreme kapitalnog projekta i da obezbedi njegovo ocenjivanje u skladu sa ovom uredbom, a pre podnošenja predloga prioritetnih oblasti finansiranja u skladu sa zakonom kojim se uređuje budžetski sistem.
Ukoliko se finansiranje planira iz sredstava Evropske unije, ovlašćeni predlagač iz stava 1. ovog člana je dužan da u cilju obezbeđenja podrške Evropske unije, blagovremeno sprovede postupak pripreme kapitalnog projekta i da obezbedi njegovo sufinansiranje u skladu sa ovom uredbom i uredbom kojom se propisuje upravljanje programima pretpristupne pomoći Evropske unije u okviru instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA) za određeni period.
Kapitalni projekti na koje se primenjuju odredbe ove uredbe mogu biti predmet prioritetnih oblasti finansiranja, odnosno finansijskog plana, kao i predmet pripreme budžeta autonomne pokrajine i budžeta lokalne samouprave samo ukoliko su ocenjeni u skladu sa ovom uredbom i ako se nalaze na odgovarajućoj listi nadležne komisije.
Kapitalni projekti koji se predlažu za finansiranje ili sufinansiranje iz sredstava Evropske unije ili iz sredstava neke druge države ili međunarodne institucije moraju biti uvršteni na Jedinstvenu listu projektnih ideja i drugu odgovarajuću listu Komisije pre slanja navedenih projekata Evropskoj komisiji u skladu sa posebnim propisima.
Predlagač projektne ideje je korisnik javnih sredstava u smislu zakona kojim se uređuje budžetski sistem, koji namerava da realizuje kapitalni projekat u cilju ostvarivanja određenog javnog interesa i koji projektnu ideju predlaže i realizuje preko ovlašćenog predlagača iz stava 2. ovog člana u skladu sa ovom uredbom (u daljem tekstu: predlagač ideje).
Ovlašćeni predlagač kapitalnog projekta je resorno ministarstvo, organ teritorijalne autonomije, organ lokalne samouprave, odnosno drugi direktni korisnik budžetskih sredstava u smislu zakona kojim se uređuje budžetski sistem, a posredstvom koga predlagač ideje realizuje kapitalni projekat (u daljem tekstu: ovlašćeni predlagač).
Za kapitalne projekte iz člana 4. stav 4. tačka 1) ove uredbe, ovlašćeni predlagač je resorno ministarstvo ili organi i organizacije Republike Srbije kao direktni korisnici budžetskih sredstava u smislu zakona kojim se uređuje budžetski sistem.
Ovlašćeni predlagač je odgovoran za pravilno planiranje, pripremu i realizaciju kapitalnog projekta, kao i za rad jedinice za upravljanje projektom iz stava 5. ovog člana.
Jedinica za upravljanje kapitalnim projektom jeste telo koje se obrazuje kod ovlašćenog predlagača radi obavljanja svih poslova u vezi sa kapitalnim projektom.
Ministarstvo finansija, obavlja poslove u vezi sa sprovođenjem procesa ocene i praćenja kapitalnih projekata, kao i poslove koji se odnose na administrativnu i stručno-tehničku podršku rada Komisije.
Drugi organi državne uprave, teritorijalne autonomije i lokalne samouprave su dužni da postupaju na zahtev organa iz stava 6. ovog člana i da se u procesu ocenjivanja projektnih ideja, predloga projekata i ocene spremnosti kapitalnih projekata izjašnjavaju u vezi sa specifičnim aspektima iz delokruga svog rada, u skladu sa uredbom.
Ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva je dužno da, u skladu sa zakonom kojim se uređuje planiranje i izgradnja, obaveštava Ministarstvo finansija o kapitalnim projektima od posebnog značaja za Republiku Srbiju iz člana 4. stav 11. ove uredbe, tako što, u roku od deset dana od dana donošenja odluke Vlade o prepoznavanju projekta kao projekta od posebnog značaja za Republiku Srbiju, u PIMIS unosi obrazac za evidenciju projekta od posebnog značaja za Republiku Srbiju, zajedno sa odlukom Vlade o prepoznavanju projekta kao projekta od posebnog značaja za Republiku Srbiju, radi uvrštavanja na odgovarajuću listu Komisije i planiranja budžetskih sredstava za pripremu i realizaciju predmetnih projekata.
Na zahtev Ministarstva finansija, ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva periodično ažurira obrazac iz stava 8. ovog člana.
Ministarstvo za evropske integracije obavlja poslove u vezi sa sprovođenjem procesa ocene kapitalnih projekata u skladu sa članom 5. stav 8. ove uredbe, kao i poslove u skladu sa članom 7. stav 4. ove uredbe.
Projektna dokumentacija predstavlja skup digitalnih obrazaca, koje ovlašćeni predlagači unose u PIMIS i čine dostupnim Ministarstvu finansija, kao i Ministarstvu za evropske integracije ukoliko se finansiranje ili sufinansiranje planira iz sredstava Evropske unije, u svrhu planiranja, ocene i utvrđivanja ispunjenosti uslova za odabir i uvrštavanje kapitalnog projekta na odgovarajuću listu Komisije, praćenje realizacije kapitalnog projekta i sagledavanje njegovih efekata.
Za potrebe projektnog ciklusa u skladu sa ovom uredbom, izrađuje se sledeća projektna dokumentacija:
1) obrazac za preliminarnu ocenu projektnih ideja (u daljem tekstu Obrazac 1);
2) obrazac za ocenu predloga projekta (u daljem tekstu: Obrazac 2);
3) izveštaj o spremnosti kapitalnog projekta (u daljem tekstu: Obrazac 3);
4) obrazac za evidenciju projekta od posebnog značaja (u daljem tekstu: Obrazac 4);
5) plan realizacije kapitalnog projekta (u daljem tekstu: Obrazac 5);
6) izveštaj o napretku realizacije kapitalnog projekta (u daljem tekstu: Obrazac 6);
7) završni izveštaj o sprovedenom kapitalnom projektu (u daljem tekstu: Obrazac 7);
8) izveštaj o efektima kapitalnog projekta;
9) izveštaj o gašenju kapitalnog projekta.
Ovlašćeni predlagač je u obavezi da uz Obrazac 3 priloži i sledeću dokumentaciju:
1) prethodnu studiju opravdanosti, odnosno studiju opravdanosti sa izveštajem revizione komisije ukoliko postoji obaveza izrade predmetne studije u skladu sa zakonom kojim se uređuje planiranje i izgradnja;
2) studiju o proceni uticaja na životnu sredinu sa datom saglasnošću nadležnog organa ukoliko postoji obaveza izrade predmetne studije u skladu sa zakonom kojim se uređuje procena uticaja na životnu sredinu;
3) prethodnu studiju izvodljivosti, odnosno studiju izvodljivosti za kapitalne projekte za koji postoji obaveza izrade ovakve studije u skladu sa članom 26. ove uredbe.
Pored dokumentacije iz stava 3. ovog člana, Ministarstvo finansija, kao i Ministarstvo za evropske integracije ukoliko se finansiranje ili sufinansiranje planira iz sredstava Evropske unije, može da zahteva i drugu relevantnu dokumentaciju koja se tiče spremnosti kapitalnog projekta.
Ministar finansija donosi akt kojim bliže propisuje sadržaj i obrasce projektne dokumentacije, način postupanja učesnika u projektnom ciklusu sa uputstvom za popunjavanje obrazaca i preciziranjem uslova za dostavljanje projektne dokumentacije.
Projektni ciklus kapitalnog projekta sprovodi se kroz pripremnu fazu i fazu realizacije kapitalnog projekta.
Pripremnu fazu čine:
1) predselekcija projektne ideje;
2) analiza predloga projekta;
3) priprema projekta;
4) ocena spremnosti projekta;
5) selekcija.
Fazu realizacije čine:
1) realizacija projekta;
2) izmena plana realizacije i racionalizacija projekta;
3) završetak projekta;
4) ocena efekata realizovanog kapitalnog projekta (eks-post evaluacija).
Relevantnost projektne ideje utvrđuje se i proverava uzimajući u obzir sledeće aspekte:
1) planove i obaveze koje proizlaze iz dokumenata razvojnog planiranja ili dokumenata javnih politika u smislu zakona kojim se uređuje planski sistem;
2) međunarodne obaveze uključujući i obaveze koje proističu iz procesa evropskih integracija koje su preuzete tokom pregovora o pristupanju Evropskoj uniji;
3) efekte projekta sa aspekata klimatskih promena i njihovu međuzavisnost, odnosno efekte projekta u odnosu na obaveze Republike Srbije preuzete nadnacionalnim inicijativama i međunarodnim sporazumima koje se tiču ublažavanja efekata klimatskih promena ili njihovom prilagođavanju;
4) finansijske implikacije projekta na budžet Republike Srbije, budžet autonomne pokrajine ili budžet jedinice lokalne samouprave;
5) korisnost projekta u odnosu na procenjene troškove i rizike;
6) mogući uticaj nameravanog kapitalnog projekta na socijalni, ekonomski, regionalni i ekološki održivi razvoj, uticaj budućeg projekta na činioce životne sredine (floru i faunu, zemljište, vodu, vazduh, klimu i pejzaž, materijalna i kulturna dobra i dr) i njihovu međusobnu interakciju;
7) institucionalne kapacitete predlagača ideje, odnosno ovlašćenog predlagača za rukovođenje projektnim ciklusom.
Predselekcija projektne ideje predstavlja deo pripremne faze projektnog ciklusa.
Predselekcija projektne ideje je postupak tokom kojeg predlagač ideje formuliše projektnu ideju, a ovlašćeni predlagač proverava projektnu ideju, imajući u vidu aspekte propisane članom 13. ove uredbe.
Predlagač projektne ideje koji je formulisao projektnu ideju u skladu sa članom 13. ove uredbe, podnosi ovlašćenom predlagaču na proveru projektnu ideju na Obrascu 1.
Ovlašćeni predlagač, na osnovu dostavljenog Obrasca 1, vrši proveru projektne ideje, a imajući u vidu aspekte propisane članom 13. ove uredbe.
Nakon izvršene provere ovlašćeni predlagač iz stava 4. ovog člana unosi u PIMIS Obrazac 1 za projektne ideje za koje je ustanovio da ispunjavaju kriterijume relevantnosti u odnosu na aspekte propisane članom 13. ove uredbe.
Ministarstvo finansija konsoliduje projektne ideje unete u PIMIS u skladu sa stavom 5. ovog člana, najkasnije deset dana pre održavanja sednice Komisije, te na osnovu redosleda unosa Obrazaca 1 u PIMIS generiše predlog Jedinstvene liste projektnih ideja i istu dostavlja Komisiji na usvajanje.
Ministarstvo finansija daje preliminarno mišljenje u vezi sa projektnom idejom iz stava 6. ovog člana.
Izuzetno od stava 6. ovog člana, ukoliko se finansiranje ili sufinansiranje projekta planira iz sredstava Evropske unije, Ministarstvo za evropske integracije, pre generisanja Jedinstvene liste projektnih ideja, daje preliminarnu ocenu da li projektna ideja može da bude predmet finansiranja ili sufinansiranje iz sredstava Evropske unije.
Potkomisija preliminarno analizira projektne ideje iz člana 7. stav 1. ove uredbe koje se nalaze u predlogu Jedinstvene liste projektnih ideja, vrši preliminarno određivanje prioriteta u daljoj pripremi i realizaciji projektnih ideja u odnosu na njihovu stratešku relevantnost, daje preporuku o izvorima finansiranja i dostavlja konačan predlog Jedinstvene liste projektnih ideja Komisiji na usvajanje.
Komisija usvaja Jedinstvenu listu projektnih ideja, a informacija o tome se kroz PIMIS prosleđuje svim ovlašćenim predlagačima čije su se projektne ideje našle na Jedinstvenoj listi projektnih ideja.
Projektne ideje za kapitalne projekte koje se nalaze na Jedinstvenoj listi projektnih ideja iz člana 14. stav 10. ove uredbe ovlašćeni predlagač razrađuje, priprema predlog projekta i na Obrascu 2 podnosi u PIMIS radi obezbeđivanja finansiranja projekta ili pripreme projekta iz budžeta.
Za republičke kapitalne projekte za koje ovlašćeni predlagač planira finansiranje ili sufinansiranje iz sredstava Evropske unije koji se nalaze na Jedinstvenoj listi projektnih ideja, ovlašćeni predlagač podnosi predlog projekta u PIMIS tek nakon dobijene ocene u ISDAKON-u uz šta prilaže i ishod ocenjivanja iz ISDAKON-a.
Predlozi projekata koji su kroz PIMIS dostavljeni Ministarstvu finansija na Obrascu 2 najkasnije do 10. januara, biće razmatrani za finansiranje u prvom narednom budžetskom ciklusu.
Predlozi projekata koji su podneti u skladu sa stavom 2. ovog člana biće razmatrani za finansiranje u procesu programiranja projekata Evropske unije u skladu sa uredbom kojom se propisuje upravljanje programima pretpristupne pomoći Evropske unije u okviru instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA) za određeni period.
Predlozi projekata koji su podneti u skladu sa st. 3. i 4. ovog člana biće razmatrani u zavisnosti od raspoloživog fiskalnog prostora, odnosno od potreba procesa programiranja projekata Evropske unije.
Ministarstvo finansija daje mišljenje u pogledu finansijskog i implementacionog aspekta i sumira informacije iz Obrazaca 2 radi pripreme predloga liste projekata u pripremi.
Prilikom pripreme predloga liste projekata u pripremi Ministarstvo finansija pribavlja po službenoj dužnosti mišljenje od ministarstva nadležnog za poslove zaštite životne sredine, odnosno obaveštenje o potrebi procene uticaja na životnu sredinu, u skladu sa zakonom kojim se uređuje procena uticaja na životnu sredinu.
Ministarstvo finansija, na osnovu redosleda kojim su uneti Obrasci 2 u PIMIS, priprema za Komisiju predlog liste projekata u pripremi za kapitalne projekte iz člana 4. stav 4. tačka 1) ove uredbe.
Predlog liste projekata u pripremi iz stava 1. ovog člana, osim mišljenja Ministarstva finansija iz člana 15. stav 6. ove uredbe, sadrži i informacije iz Obrasca 2, a naročito: procenjenu vrednost troškova pripreme projekta, procenjenu vrednost investicije, procenjenu vrednost operativnih troškova i planiranu dinamiku realizacije.
Predlog liste iz stava 1. ovog člana generiše i sumira informacije sa Obrasca 2 koji su uneti u PIMIS u skladu sa članom 15. st. 3. i 4. ove uredbe, do 1. marta.
U zavisnosti od raspoloživog fiskalnog prostora, predlog liste projekata u pripremi iz stava 1. ovog člana, koji generiše i sumira informacije sa Obrasca 2 koji su uneti u PIMIS najkasnije 45 dana pre dana održavanja sednice Komisije, može biti ažuriran do 1. septembra tekuće godine.
Komisija je dužna da usvoji Listu projekata u pripremi u roku od deset dana od dana dostavljanja predloga liste iz st. 3. i 4. ovog člana.
Kada Komisija usvoji Listu projekata u pripremi, informacija o tome se kroz PIMIS prosleđuje svim ovlašćenim predlagačima čije su se predlozi projekta našli na Listi projekata u pripremi.
Za predloge projekata koji se nalaze na Listi projekata u pripremi iz člana 16. stav 6. ove uredbe ovlašćeni predlagač priprema projekat, priprema potrebne studije, prikuplja potrebne dozvole i drugo i na Obrascu 3 podnosi u PIMIS.
Uz Obrazac 3 iz stava 1. ovog člana, ovlašćeni predlagač prilaže u PIMIS i svu prateću dokumentaciju (studije, dozvole i slično).
Za projekte koji se finansiraju ili sufinansiraju iz sredstava Evropske unije koji se nalaze na Listi projekata u pripremi iz člana 16. stav 6. ove uredbe, ovlašćeni predlagač podnosi Obrazac 3 u PIMIS nakon dobijene ocene spremnosti u ISDAKON-u, uz koji prilaže i ishod ocenjivanja spremnosti iz ISDAKON-a.
Ukoliko projekat iz stava 1. ovog člana podleže reviziji revizione komisije u skladu sa zakonom kojim se uređuje planiranje i izgradnja, ovlašćeni predlagač u PIMIS prilaže i izveštaj revizione komisije, a u slučaju kada reviziona komisija nije dostavila svoj izveštaj ovlašćeni predlagač prilaže zahtev za revizijom koji je podnet revizionoj komisiji.
Projekti koji su kroz PIMIS dostavljeni Ministarstvu finansija na Obrascu 3 najkasnije do 10. januara, biće razmatrani za finansiranje u prvom narednom budžetskom ciklusu.
Projekti koji su podneti, u skladu sa stavom 3. ovog člana, biće razmatrani za finansiranje u procesu programiranja projekata Evropske unije u skladu sa uredbom kojom se propisuje upravljanje programima pretpristupne pomoći Evropske unije u okviru instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA) za određeni period.
Predlozi projekata koji su podneti u skladu sa st. 5. i 6. ovog člana biće razmatrani u zavisnosti od raspoloživog fiskalnog prostora, odnosno od potreba procesa programiranja projekata Evropske unije.
Ministarstvo finansija analizira informacije iz Obrazaca 3, kao i dostavljena dokumenta, radi pripreme predloga liste pripremljenih projekata.
Ministarstvo finansija može zahtevati od ovlašćenog predlagača ili organa iz člana 10. stav 7. ove uredbe dodatna pojašnjenja, informacije i mišljenja, a sve u cilju što boljeg sagledavanja dostavljenog projekta.
U slučaju zahteva iz stava 2. ovog člana, Ministarstvo finansija jasno označava za koji deo Obrasca 3 je potrebno izjašnjenje.
Ovlašćeni predlagač ili organ iz člana 10. stav 7. ove uredbe je dužan da se u roku od 20 dana od prijema zahteva iz stava 2. ovog člana, izjasni u vezi sa tim zahtevom.
Ministarstvo finansija na osnovu prikupljenih informacija i dokumenata u vezi sa Obrascem 3, vrši preliminarnu kontrolu dostavljene dokumentacije, daje mišljenje o finansijskom i implementacionom aspektu projekta i priprema predlog liste pripremljenih projekata.
Smatra se da je projekat pripremljen ako Ministarstvo finansija utvrdi da se radi o projektu koji poseduje kompletnu dokumentaciju, što podrazumeva spremnost projektno-tehničke i planske dokumentacije u smislu propisa kojima se uređuje planiranje i izgradnja, odnosno koji je spreman za sprovođenje postupka javne nabavke.
Ministarstvo finansija, na osnovu redosleda kojim su uneti Obrasci 3 u PIMIS, priprema za Komisiju predlog liste pripremljenih projekata za kapitalne projekte iz člana 4. stav 4. tačka 1) ove uredbe.
Predlog liste pripremljenih projekata iz stava 1. ovog člana, osim mišljenja Ministarstva finansija iz člana 18. stav 5. ove uredbe, sadrži i informacije iz Obrasca 3.
Predlog liste iz stava 1. ovog člana generiše i sumira informacije sa Obrasca 3 koji su uneti u PIMIS u skladu sa članom 17. st. 5. i 6. ove uredbe, do 1. marta.
U zavisnosti od raspoloživog fiskalnog prostora, predlog liste pripremljenih projekata iz stava 1. ovog člana, koji generiše i sumira informacije sa Obrasca 2 koji su uneti u PIMIS najkasnije 45 dana pre dana održavanja sednice Komisije, može biti ažuriran do 1. septembra tekuće godine.
Komisija je dužna da usvoji Listu pripremljenih projekata u roku od deset dana od dana dostavljanja predloga liste iz st. 3. i 4. ovog člana uz rangiranje projekata prema značaju, uzimajući u obzir sve okolnosti, a naročito procenu uticaja na činioce životne sredine (floru i faunu, zemljište, vodu, vazduh, klimu i pejzaž, materijalna i kulturna dobra i dr) i njihovu međusobnu interakciju.
Rangiranjem projekata na Listi pripremljenih projekata iz stava 5. ovog člana, Komisija odlučuje koji će projekti sa liste imati prioritet u finansiranju, uz navođenje izvora finansiranja i vremenskog okvira.
Kada Komisija usvoji Listu pripremljenih projekata, informacija o tome se kroz PIMIS prosleđuje svim ovlašćenim predlagačima čiji su se projekti našli na Listi pripremljenih projekata.
Za projekte koji se nalaze na Listi pripremljenih projekata iz člana 19. stav 7. ove uredbe ovlašćeni predlagač priprema plan realizacije kapitalnog projekta i na Obrascu 5 pripremljeni plan realizacije podnosi u PIMIS do kraja kalendarske godine u kojoj je projekat uvršten na Listu pripremljenih projekata.
Realizacija kapitalnog projekta obuhvata ugovaranje i izvršavanje nabavki dobara, izvođenje radova i pružanje usluga potrebnih za izgradnju objekta ili njegovu sanaciju.
Tokom realizacije kapitalnog projekta ovlašćeni predlagač tromesečno priprema izveštaj o napretku realizacije kapitalnog projekta, na Obrascu 6 taj izveštaj podnosi u PIMIS i na taj način dostavlja Ministarstvu finansija.
Pored obaveza iz st. 1. i 3. ovog člana, za kapitalne projekte koji se finansiraju ili sufinansiraju iz sredstava Evropske unije, ovlašćeni predlagač je dužan da postupa i u skladu sa dinamikom praćenja i izveštavanja u odgovarajućem formatu shodno uredbi kojom se propisuje upravljanje programima pretpristupne pomoći Evropske unije u okviru instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA) za određeni period, tako što, tokom realizacije kapitalnog projekta, popunjava odgovarajući obrazac i kroz ISDAKON dostavlja Ministarstvu za evropske integracije.
Ministarstvo finansija prati realizaciju kapitalnog projekta na osnovu dostavljene dokumentacije iz st. 1. i 3. ovog člana i utvrđuje režim praćenja vrednosti pokazatelja učinka.
Analizom ključnih pokazatelja učinka, Ministarstvo finansija utvrđuje da li se projekat sprovodi u skladu sa planom realizacije iz stava 1. ovog člana.
Ovlašćeni predlagač je dužan da, nezavisno od obaveza iz st. 3. i 4. ovog člana, neposredno po saznanju za moguće nastupanje izuzetnih i opravdanih okolnosti koje mogu dovesti ili su dovele do značajnog odstupanja od plana realizacije, o tome bez odlaganja obavesti Ministarstvo finansija.
Ovlašćeni predlagač kapitalnog projekta koji je proglašen projektom od posebnog značaja za Republiku Srbiju izveštava o realizaciji kapitalnog projekta u skladu sa odredbama ove uredbe.
Ministar finansija donosi akt kojim bliže propisuje način i režim praćenja, kao i vrstu i referentne vrednosti pokazatelja učinka kapitalnih projekata.
Izmena plana realizacije i racionalizacija projekta
Ukoliko analizom iz člana 20. stav 6. ove uredbe Ministarstvo finansija utvrdi da kapitalni projekat značajno odstupa od utvrđenih graničnih vrednosti, odnosno utvrdi, na osnovu podataka iz Obrasca 6, značajno odstupanje od plana realizacije kapitalnog projekta, ovlašćenom predlagaču se upućuje zahtev da u roku od 15 dana od dana prijema dostavi sledeće:
1) obrazloženje razloga odstupanja (zbog čega se projekat ne sprovodi u skladu sa planom realizacije);
2) dokaze za svoje navode u obrazloženju iz tačke 1) ovog stava;
3) predlog izmenjenog plana realizacije na Obrascu 5.
Ministarstvo finansija, dostavlja dokumentaciju iz stava 1. ovog člana Komisiji, koja donosi zaključak o korekciji projekta koji se dostavlja ovlašćenom predlagaču i Ministarstvu finansija.
Korekcija projekta se vrši kroz dostavljanje novog plana realizacije iz člana 20. stav 1. ove uredbe, ukoliko je utvrđeno da je došlo do nastupanja izuzetnih i opravdanih okolnosti koje zahtevaju izmenu plana, odnosno da je izmena plana neophodna zbog specifične prirode ugovora.
Dalje praćenje realizacije projekta se vrši u odnosu na novi plan realizacije.
Izuzetno, kada se utvrdi da nije moguće realizovati kapitalni projekat na osnovu plana realizacije kapitalnog projekta iz stava 3. ovog člana, Komisija pokreće fazu racionalizacije.
U fazi racionalizacije, a imajući u vidu značaj projekta, rokove za realizaciju projekta i potrebna sredstva za realizaciju projekta, Komisija može, u vezi sa tim projektom, da odluči sledeće:
1) odlaganje projekta;
2) gašenje projekta.
Odlaganje projekta iz stava 6. tačka 1) ovog člana podrazumeva da se privremeno prekine sa realizacijom projekta u određenom periodu usled nepovoljnih okolnosti, odnosno nastavak realizacije projekta u nekom budućem roku i ova faza podrazumeva da se odloženi projekat i dalje nalazi na Listi pripremljenih projekata iz člana 19. stav 7. ove uredbe.
Gašenje projekta iz stava 6. tačka 2) ovog člana sprovodi se u izuzetnim slučajevima i podrazumeva trajan prekid realizacije projekta, kao i brisanje sa Liste pripremljenih projekata iz člana 19. stav 7. ove uredbe.
Ukoliko je sprovedeno gašenje projekta iz stava 6. tačka 2) ovog člana ovlašćeni predlagač je dužan da u PIMIS podnese izveštaj o gašenju projekta.
Komisija donosi zaključak o sprovođenju racionalizacije kapitalnog projekta u skladu sa st. 7. i 8. ovog člana.
Za kapitalne projekte od posebnog značaja za Republiku Srbiju, Komisija podnosi Vladi predlog o pokretanju mehanizma racionalizacije, o čemu odlučuje Vlada.
Zaključak iz stava 10. ovog člana, odnosno akt Vlade iz stava 11. ovog člana dostavljaju se radi realizacije ovlašćenom predlagaču i Ministarstvu finansija.
Odredbe st. 5-11. ovog člana se ne primenjuju na kapitalne projekte koji se finansiraju ili sufinansiraju iz sredstava Evropske unije.
Ministar finansija donosi akt kojim bliže uređuje racionalizaciju kapitalnog projekta.
Nakon okončanja realizacije projekta iz člana 20. ove uredbe, ovlašćeni predlagač je dužan da u roku od 60 dana pripremi završni izveštaj o sprovedenom kapitalnom projektu, na Obrascu 7 taj izveštaj podnese u PIMIS i na taj način dostavi Ministarstvu finansija.
Ministarstvo finansija obaveštava Komisiju o završenim kapitalnim projektima iz stava 1. ovog člana.
Ocena efekata realizovanog kapitalnog projekta (eks-post evaluacija)
Za kapitalne projekte iz člana 4. stav 4. tačka 1) ove uredbe, ovlašćeni predlagač nakon tri godine od završetka kapitalnog projekta priprema izveštaj o efektima kapitalnog projekta, koji unosi u PIMIS, i na taj način dostavlja Ministarstvu finansija.
Ovlašćeni predlagač sagledava efekte koji su postignuti realizacijom kapitalnog projekta i vrši njihovo upoređivanje sa prvobitno planiranim i procenjenim efektima na ostvarenje društvenog, ekonomskog, regionalnog i održivog razvoja, uključujući efekte kapitalnog projekta na činioce životne sredine (floru i faunu, zemljište, vodu, vazduh, klimu i pejzaž, materijalna i kulturna dobra i dr.) i njihovu međusobnu interakciju.
Ovlašćeni predlagač posebno sagledava efekte projekta na aspekte klimatskih promena i njihovu međuzavisnost, odnosno efekte projekta u odnosu na obaveze Republike Srbije preuzete nadnacionalnim inicijativama i međunarodnim sporazumima koje se tiču ublažavanja efekata klimatskih promena ili njihovom prilagođavanju.
Ministarstvo finansija nakon obrade izveštaja iz stava 1. ovog člana, obaveštava Komisiju o efektima realizovanog kapitalnog projekta.
Ministar finansija donosi akt kojim bliže uređuje način procene efekata iz st. 2. i 3. ovog člana.
III PRETHODNA STUDIJA IZVODLJIVOSTI I STUDIJA IZVODLJIVOSTI
Prethodna studija izvodljivosti
Prethodna studija izvodljivosti je studija u kojoj se sagledavaju i analiziraju različite opcije za koje se smatra da na tehničko-tehnološki, društveno-ekonomski, finansijski i vremenski prihvatljiv način ostvaruju ciljeve koji su postavljeni u predlogu ideje kapitalnog projekta, uzimajući u obzir prostorna, ekološka, tržišna, društveno-ekonomska, finansijska, zakonska i ostala ograničenja, uključujući procenu uticaja na činioce životne sredine (floru i faunu, zemljište, vodu, vazduh, klimu i pejzaž, materijalna i kulturna dobra i dr) i njihovu međusobnu interakciju, kojima se utvrđuje osnova za donošenje odluke o daljoj razradi kapitalnog projekta.
Studija izvodljivosti je studija koja se izrađuje za odabranu opciju iz prethodne studije izvodljivosti, odnosno za više opcija ukoliko u prethodnoj studiji izvodljivosti nije bilo moguće doneti odgovarajući zaključak o tome koja je opcija najpovoljnija ili u slučaju da nije izrađena prethodna studija izvodljivosti.
Studija izvodljivosti sadrži detaljnu analizu i sagledavanje tehničkih, tehnoloških, tržišnih, društveno-ekonomskih, finansijskih i drugih elemenata kapitalnog projekta, uz proveru ispunjenosti prostornih, ekoloških, zakonskih i ostalih ograničenja i rizika predloženog rešenja, uključujući procenu uticaja na činioce životne sredine (floru i faunu, zemljište, vodu, vazduh, klimu i pejzaž, materijalna i kulturna dobra i dr.) i njihovu međusobnu interakciju, kao i analizu troškova i koristi.
Studija izvodljivosti predstavlja osnovu za donošenje odluke o podobnosti za realizaciju kapitalnog projekta.
Primena prethodne studije izvodljivosti i studije izvodljivosti
Prethodna studija izvodljivosti i studija izvodljivosti izrađuju se za kapitalne projekte iz člana 4. stav 4. tačka 1) ove uredbe za koje nije izrađena prethodna studija opravdanosti i studija opravdanosti u skladu sa zakonom kojim se uređuje planiranje i izgradnja.
Prethodna studija izvodljivosti izrađuje se za kapitalne projekte iz stava 1. ovog člana čiji procenjeni troškovi iznose preko 25.000.000 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan podnošenja Obrasca 1, dok se studija izvodljivosti izrađuje za sve kapitalne projekte iz stava 1. ovog člana.
Prethodna studija izvodljivosti, odnosno studija izvodljivosti podnosi se Ministarstvu finansija u svrhu revizije finansijskog i ekonomskog aspekta realizacije kapitalnog projekta, kao i ministarstvu nadležnom za poslove zaštite životne sredine, radi informisanja.
Ministar finansija donosi akt kojim bliže uređuje sadržinu prethodne studije izvodljivosti i studije izvodljivosti, i propisuje način i metodologiju izrade parametara finansijske i ekonomske analize u okviru prethodne studije izvodljivosti i studije izvodljivosti.
IV POKRAJINSKI I LOKALNI KAPITALNI PROJEKTI
Na pokrajinske kapitalne projekte iz člana 4. stav 4. tačka 2) ove uredbe i lokalne kapitalne projekte iz člana 4. stav 4. tačka 3) ove uredbe shodno se primenjuju odredbe ove uredbe koje se odnose na republičke kapitalne projekte iz člana 4. stav 4. tačka 1) ove uredbe, osim ukoliko drugačije nije propisano odredbama čl. 27. do 30. ove uredbe.
Nadležni organ za poslove finansija
Odredbe ove uredbe kojima se uređuje položaj i uloga Ministarstva finansija, shodno se primenjuju na pokrajinski organ nadležan za poslove finansija, za pokrajinske kapitalne projekte iz člana 4. stav 4. tačka 2) ove uredbe.
Odredbe ove uredbe kojima se uređuje položaj i uloga Ministarstva finansija, shodno se primenjuju na organ nadležan za poslove finansija lokalne samouprave, za lokalne kapitalne projekte iz člana 4. stav 4. tačka 3) ove uredbe.
Nadležna komisija za kapitalne investicije
Pokrajinsku komisiju za kapitalne investicije (u daljem tekstu: Pokrajinska komisija) obrazuje Pokrajinska vlada za pokrajinske kapitalne projekte iz člana 4. stav 4. tačka 2) ove uredbe i određuje njen sastav.
Pokrajinska komisija obavlja poslove i nadležnosti Komisije utvrđene ovom uredbom, osim one poslove i nadležnosti za koje je odredbama ove uredbe izričito propisano da ih obavlja isključivo Komisija.
Administrativne i stručno-tehničke poslove Pokrajinske komisije obavlja pokrajinski sekretarijat nadležan za poslove finansija.
Pokrajinska komisija donosi poslovnik o radu kojim bliže uređuje način svog rada i odlučivanja.
Lokalnu komisiju za kapitalne investicije (u daljem tekstu: Lokalna komisija) obrazuje jedinica lokalne samouprave za lokalne kapitalne projekte iz člana 4. stav 4. tačka 3) ove uredbe, koju čine predsednik skupštine opštine, predsednik opštine i načelnik opštinske uprave, odnosno načelnik opštinske uprave nadležan za poslove finansija, u slučaju kada je opštinska uprava organizovana u više uprava.
Za grad kao jedinicu lokalne samouprave, Lokalnu komisiju iz stava 5. ovog člana čine predsednik skupštine grada, gradonačelnik i načelnik gradske uprave, odnosno načelnik gradske uprave nadležan za poslove finansija, u slučaju kada je gradska uprava organizovana u više uprava.
Lokalna komisija obavlja poslove i nadležnosti Komisije utvrđene ovom uredbom, osim one poslove i nadležnosti za koje je odredbama ove uredbe izričito propisano da ih obavlja isključivo Komisija.
Administrativne i stručno-tehničke poslove Lokalne komisije obavlja organ nadležan za poslove finansija lokalne samouprave.
Lokalna komisija donosi poslovnik o radu kojim bliže uređuje način svog rada i odlučivanja.
Pokrajinska komisija i Lokalna komisija dužne su da na svakih šest meseci dostave Ministarstvu finansija izveštaj o radu koji sadrži osnovne podatke o kapitalnim projektima iz njihove nadležnosti, a naročito:
1) usvojenu listu projekata u pripremi;
2) usvojenu listu pripremljenih projekata;
3) zaključke o korekciji projekata na osnovu izmenjenih planova realizacije, odnosno zaključke o sprovođenju racionalizacije kapitalnih projekata.
Na Pokrajinsku komisiju i Lokalnu komisiju ne primenjuju se odredbe o usvajanju Jedinstvene liste projektnih ideja (Single Project Pipeline) iz člana 6. stav 4. tačka 2) ove uredbe.
Podnošenje obrazaca i projektni ciklus
Za pokrajinske kapitalne projekte i lokalne kapitalne projekte iz člana 4. stav 4. tač. 2) i 3) ove uredbe ne podnosi se Obrazac 1 iz člana 11. stav 2. tačka 1) ove uredbe.
Na pokrajinske kapitalne projekte i lokalne kapitalne projekte iz člana 4. stav 4. tač. 2) i 3) ove uredbe, ne primenjuju se odredbe člana 14. ove uredbe kojima je propisana predselekcija projektne ideje.
Za pokrajinske kapitalne projekte i lokalne kapitalne projekte iz člana 4. stav 4. tač. 2) i 3) ove uredbe, predlagač ideje formuliše projektnu ideju, a ovlašćeni predlagač proverava projektnu ideju uzimajući u obzir sve aspekte propisane članom 13. ove uredbe, a nakon provere, na Obrascu 2 podnosi predlog projekta u PIMIS.
Predlozi projekta koji su kroz PIMIS, na Obrascu 2, dostavljeni pokrajinskom, ili organu lokalne samouprave nadležnom sa poslove finansija do 10. jula, biće razmatrani za finansiranje u prvom narednom budžetskom ciklusu.
Predlozi projekta koji su kroz PIMIS, na Obrascu 3, dostavljeni pokrajinskom, ili organu lokalne samouprave nadležnom sa poslove finansija do 10. jula, biće razmatrani za finansiranje u prvom narednom budžetskom ciklusu.
Predlog liste iz člana 16. stav 2. ove uredbe, pripremljene u skladu sa stavom 4. ovog člana, generiše i sumira informacije sa Obrazaca 2 koji su uneti u PIMIS do 1. septembra.
Predlog liste iz člana 19. stav 2. ove uredbe pripremljene u skladu sa stavom 5. ovog člana, generiše i sumira informacije sa Obrazaca 3 koji su uneti u PIMIS do 1. septembra.
Novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice predlagača projektne ideje, odnosno odgovorno lice ovlašćenog predlagača, koje:
1) postupi suprotno odredbama člana 5. st. 4. i 5. ove uredbe;
2) postupi suprotno odredbama člana 18. stav 4. ove uredbe;
3) postupi suprotno odredbama člana 22. stav 1. ove uredbe;
4) postupi suprotno odredbama člana 23. stav 1. ove uredbe.
Novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice jedinice lokalne samouprave, koje:
1) postupi suprotno odredbama člana 29. stav 10. ove uredbe;
2) postupi suprotno odredbama člana 34. ove uredbe.
Za kapitalne projekte koji nisu završeni do trenutku stupanja na snagu ove uredbe, a bili su predmet primene Uredbe o upravljanju kapitalnim projektima ("Službeni glasnik RS", br. 51/19 i 139/22), ovlašćeni predlagači su dužni da u roku od 120 dana od dana stupanja na snagu ove uredbe, u PIMIS unesu obrazac, odnosno dokumenta koji odgovaraju fazi u kojoj se postojeći projekat nalazi u skladu sa odredbama ove uredbe i da se dalji postupak nastavi u skladu sa odredbama ove uredbe.
Projektna dokumentacija do uspostavljanja PIMIS-a
Do razvoja PIMIS-a u punom obimu u skladu sa članom 5. ove uredbe, svi učesnici projektnog ciklusa dužni su da projektnu dokumentaciju dostavljaju u papirnoj ili elektronskoj formi, ili na drugi podoban način.
Rok za obrazovanje Lokalne komisije
Jedinica lokalne samouprave dužna je da obrazuje Lokalnu komisiju iz člana 29. stav 5. ove uredbe u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ove uredbe, i da o tome obavesti Ministarstvo finansija.
Propise iz čl. 11, 20, 21. i 26. ove uredbe ministar finansija donosi u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ove uredbe, dok propise iz čl. 5. i 23. ove uredbe ministar finansija donosi u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ove uredbe.
Propisi doneti na osnovu Uredbe o upravljanju kapitalnim projektima ("Službeni glasnik RS", br. 51/19 i 139/22) ostaju na snazi do donošenja propisa iz ove uredbe ukoliko nisu u suprotnosti sa ovom uredbom.
Danom početka primene ove uredbe prestaje da važi Uredba o upravljanju kapitalnim projektima ("Službeni glasnik RS", br. 51/19 i 139/22).
Odredbe člana 23. ove uredbe primenjivaće se nakon isteka 120 dana od dana stupanja na snagu ove uredbe.
Odredbe čl. 27. do 30. ove uredbe primenjivaće se nakon isteka 90 dana od dana stupanja na snagu ove uredbe.
Stupanje na snagu i odložena primena
Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjuje se po isteku 60 dana od dana stupanja na snagu ove uredbe.
