UREDBA O GRANIČNIM VREDNOSTIMA EMISIJE ZAGAĐUJUĆIH MATERIJA U VODE I ROKOVIMA ZA NJIHOVO DOSTIZANJE

I UVODNE ODREDBE

Član 1

Ovom uredbom utvrđuju se granične vrednosti emisije za određene grupe ili kategorije zagađujućih supstanci (u daljem tekstu: zagađujuća materija) za: tehnološke otpadne vode pre njihovog ispuštanja u javnu kanalizaciju; tehnološke i druge otpadne vode koje se neposredno ispuštaju u recipijent; vode koje se posle prečišćavanja ispuštaju iz sistema javne kanalizacije u recipijent i otpadne vode koje se iz septičke i sabirne jame ispuštaju u recipijent, kao i rokovi za njihovo dostizanje.

Odredbe ove uredbe ne primenjuju se na emisije nastale iz procesa termičkog tretmana otpada.

Član 2

Granične vrednosti emisije za određene grupe ili kategorije zagađujućih materija u vodama iz člana 1. ove uredbe date su u Prilogu 2 - Granične vrednosti emisije za otpadne vode, koji je odštampan uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo (u daljem tekstu: Prilog 2).

Član 3

Pojedini izrazi, u smislu ove uredbe, imaju sledeće značenje:

1) BPK5 ili biohemijska potrošnja kiseonika je količina kiseonika (O2) neophodna za razgradnju organskih materija u otpadnim vodama od strane heterotrofnih mikroorganizama u toku prvih pet dana kultivacije pod odgovarajućim uslovima;

2) druge otpadne vode su komunalne otpadne vode i sve otpadne vode koje nisu tehnološke i koje vode poreklo iz objekata koji služe za uzgoj životinja (npr. riba) ili obavljanje stomatološke delatnosti i drugih zanatskih delatnosti koje nemaju tehnološke otpadne vode;

3) efluent je naziv za tehnološke otpadne vode koje se prečišćene ili neprečišćene ispuštaju u javnu kanalizaciju ili u površinske vode, kao i otpadne vode javne kanalizacije koje se prečišćene ili neprečišćene ispuštaju u površinske vode;

4) kompozitni uzorak je mešavina pojedinačnih uzoraka otpadne vode ili prečišćene otpadne vode uzetih u određenom vremenskom intervalu. Frekvencija zahvatanja pojedinačnih uzoraka od kojih se priprema kompozitni uzorak zavisi od protoka otpadnih i prečišćenih otpadnih voda. Kompozitni uzorak je proporcionalan vremenu i protoku;

4a) slučajni (trenutni) uzorak je pojedinačni uzorak otpadne vode ili prečišćene otpadne vode uzet u datom vremenu sa određenog mesta;

4b) dvočasovni uzorak je uzorak otpadne vode ili prečišćene otpadne vode koji se sastoji od najmanje pet slučajnih uzoraka uzetih u toku dva časa u intervalima ne manjim od dva minuta.

5) vode koje se posle prečišćavanja ispuštaju iz sistema javne kanalizacije u recipijent (u daljem tekstu: komunalne otpadne vode) su otpadne vode koje prvenstveno vode poreklo iz domaćinstava ili su mešavina upotrebljene vode iz domaćinstva sa tehnološkim vodama i/ili atmosferskim vodama. Komunalne otpadne vode su i otpadne vode koje se sakupljaju putem javne kanalizacije i vode poreklo prvenstveno iz javnih ustanova, hotela, restorana, kampova, bolnica ili poslovnih zgrada (otpadne vode iz domaćinstva) ili iz postrojenja i objekata koji služe u druge svrhe osim navedenih, pod uslovom da po sastavu odgovaraju komunalnim otpadnim vodama i/ili da se biološkim tretmanima ove otpadne vode mogu podjednako efikasno prečišćavati kao i otpadne vode iz domaćinstva;

6) odgovarajuće prečišćavanje otpadnih voda je obrada otpadnih voda bilo kojim postupkom i/ili načinom kojim se postižu zahtevane granične vrednosti emisije (GVE), odnosno ne narušava dobar status površinske vode nakon ispuštanja u recipijent;

7) opasne materije su materije koje su toksične, razgradljive, bioakumulativne i imaju štetno dejstvo na život i zdravlje ljudi, kao i na životnu sredinu;

8) operativni monitoring je monitoring koji ima za cilj da obezbedi informacije i neophodne podatke o koncentraciji i masenom protoku zagađujućih materija u otpadnim vodama i prečišćenim otpadnim vodama;

9) ostatak iz procesa prečišćavanja otpadnih voda je mulj obrađen ili neobrađen iz postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda;

10) otpadne vode su vode sa izmenjenim prirodnim fizičkim, hemijskim i/ili biološkim osobinama kao rezultat ljudske aktivnosti, kao i atmosferske i druge vode;

11) otpadne vode iz domaćinstva su otpadne vode iz stambenih naselja koje potiču pretežno od ljudskih metabolizama i kućnih aktivnosti;

12) prethodno prečišćavanje voda (predtretman) je uklanjanje grubog suspendovanog i plivajućeg materijala, inertnog materijala, plivajućeg ulja i ujednačavanje protoka otpadne vode i koncentracije zagađujućih materija u otpadnim vodama. Ono obuhvata i obradu tehnoloških i drugih otpadnih voda u skladu sa zahtevima za ispuštanje tehnoloških otpadnih voda u sistem javne kanalizacije;

13) primarno prečišćavanje je prečišćavanje otpadnih voda fizičkim i/ili hemijskim postupkom koji obuhvata taloženje suspendovanih materija ili druge postupke u kojima se BPK5 ulaznih otpadnih voda smanjuje za najmanje 20% pre ispuštanja, a ukupne suspendovane materije ulaznih otpadnih voda se smanjuju za najmanje 50%;

14) sekundarno prečišćavanje je prečišćavanje otpadnih voda postupkom koji uključuje biološko prečišćavanje sa sekundarnim taloženjem ili drugi postupak kojim se uklanja 70 - 90% BPK5 ulaznih otpadnih voda i 75% HPK ulaznih otpadnih voda;

15) tercijerno prečišćavanje je prečišćavanje otpadnih voda postupkom kojim se uz sekundarno prečišćavanje dodatno uklanja fosfor za 80% i/ili azot za 70 - 80%;

16) tehnološke otpadne vode su otpadne vode koje se izlivaju iz tehnoloških postrojenja, odnosno industrijskih objekata, i iz prostorija koje se koriste za vršenje zanatske delatnosti, osim sanitarnih otpadnih voda i atmosferskih voda;

17) HPK ili hemijska potrošnja kiseonika je hemijski potrebna količina kiseonika za oksidaciju organskih komponenata i neorganskih soli, a izražava se potrošnjom kiseonika (O2) u mg/l.

II GRANIČNE VREDNOSTI EMISIJE ZAGAĐUJUĆIH MATERIJA ZA OTPADNE VODE

Član 4

Granične vrednosti emisije zagađujućih materija za otpadne vode, u zavisnosti od tehnoloških postrojenja, izražavaju se kao:

1) koncentracija posmatrane zagađujuće materije u prečišćenoj otpadnoj vodi ili

2) količina zagađujuće materije u prečišćenoj vodi koja može da se ispusti u zavisnosti od kapaciteta proizvodnje, količine dobijenog proizvoda ili upotrebljene sirovine.

U slučaju da ne može da se dostigne granična vrednost emisije, neophodno je postići odgovarajuću efikasnost procesa prečišćavanja otpadnih voda. Efikasnost procesa prečišćavanja izražava se kao % smanjenja određenog parametra zagađenja ili kao količina ispuštene zagađujuće materije po jedinici dobijenog proizvoda ili po jedinici utrošene sirovine data je u Prilogu 2. Ona se izračunava na osnovu opterećenja otpadne vode i prečišćene otpadne vode tom zagađujućom materijom.

Merenje količina i kvaliteta otpadnih voda i efikasnosti procesa prečišćavanja u određenom vremenskom periodu vrši se radi kontrole postizanja zahteva iz st. 1. i 2. ovog člana.

Član 5

Dostizanje graničnih vrednosti emisije zagađujućih materija za otpadne vode ne može da se vrši putem razblaživanja.

Član 6

Određivanje granične vrednosti emisije za određene grupe ili kategorije opasnih materija vrši se iz reprezentativnog uzorka otpadne vode tako da:

1) uzorkovanje otpadnih voda koje sadrže opasne materije traje 24 časa;

2) uzorkovanje traje maksimalno 24 časa, u slučaju da datom tehnologijom sa kojom raspolaže operater nije moguće ispuniti zahtevane granične vrednosti emisije (npr. u slučaju smanjenja efekata uklanjanja azota zbog niskih temperatura i sl.), a ispuštanje otpadnih voda je uređeno u skladu sa uslovima emisije sadržanim u vodnoj dozvoli koja se izdaje u skladu sa zakonom kojim se uređuju vode za slučajeve date u Prilogu 2;

3) uzorkovanje za operativni monitoring otpadnih voda traje 2 časa ili se u izuzetnim slučajevima uzima trenutni uzorak.

Da bi uzorak otpadne vode bio reprezentativan potrebno je da na kanalizacionom odvodu otpadnih voda postoji šaht tako izgrađen da omogućuje merenje protoka i uzorkovanje otpadnih voda, tj. uzimanje kompozitnog uzorka proporcionalnog protoku.

Za kontrolu unutrašnjih tokova otpadnih voda (predtretman) u pogonima gde nastaju otpadne vode koje sadrže opasne materije potrebno je da poseban šaht bude izgrađen na tom kanalizacionom sistemu pre njegovog spajanja sa ostalim kanalizacionim sistemima na nivou preduzeća ili drugih pogona.

Član 7

Za određivanje pojedinačnih zagađujućih materija u otpadnim vodama moraju biti ispunjeni opšti kriterijumi dati u Prilogu 1 - Opšti kriterijumi za određivanje pojedinačnih zagađujućih materija u otpadnim vodama, koji je odštampan uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo.

1. Granične vrednosti emisije zagađujućih materija za tehnološke otpadne vode pre njihovog ispuštanja u javnu kanalizaciju

Član 8

Granične vrednosti emisije za određene grupe ili kategorije zagađujućih materija za tehnološke otpadne vode, pre njihovog ispuštanja u javnu kanalizaciju, date su u Prilogu 2. Glava III. Komunalne otpadne vode, Tabela 1. Granične vrednosti emisije za određene grupe ili kategorije zagađujućih materija za tehnološke otpadne vode, pre njihovog ispuštanja u javnu kanalizaciju.

Ispuštanje tehnoloških otpadnih voda u sistem javne kanalizacije vrši se u skladu sa aktom o ispuštanju otpadnih voda u javnu kanalizaciju koji donosi nadležni organ jedinice lokalne samouprave.

Kada akt za ispuštanje otpadnih voda u sistem javne kanalizacije iz stava 2. ovog člana nije donet, primenjivaće se granične vrednosti emisije iz Priloga 2. Glava III. Komunalne otpadne vode, Tabela 1. Granične vrednosti emisije za određene grupe ili kategorije zagađujućih materija za tehnološke otpadne vode, pre njihovog ispuštanja u javnu kanalizaciju.

Kada pravno lice, preduzetnik, odnosno fizičko lice ispušta otpadne vode koje vode poreklo iz tehnoloških procesa i od drugih aktivnosti i postupaka, a u kojima je utvrđeno prisustvo zagađujućih materija ili jedinjenja koja nisu navedena u Prilogu 2. Glava III. Komunalne otpadne vode, Tabela 1. Granične vrednosti emisije za određene grupe ili kategorije zagađujućih materija za tehnološke otpadne vode, pre njihovog ispuštanja u javnu kanalizaciju, nadležni organ jedinice lokalne samouprave propisuje granične vrednosti emisije za te zagađujuće materije ili jedinjenja.

U slučaju da nadležni organ jedinice lokalne samouprave ne propiše granične vrednosti emisije iz stava 4. ovog člana, a tehnološki uslovi su slični kao u nekom od odeljaka Priloga 2. primenjivaće se granične vrednosti iz odgovarajućeg odeljka.

2. Granične vrednosti emisije zagađujućih materija za tehnološke i druge otpadne vode koje se neposredno ispuštaju u recipijent

Član 9

Prilogom 2. utvrđene su granične vrednosti emisije zagađujućih materija za tehnološke i druge otpadne vode koje se neposredno ispuštaju u recipijent za pojedina industrijska postrojenja i druge zagađivače:

1) termoenergetska postrojenja - Glava I. Tehnološke otpadne vode, Odeljak 1. Granične vrednosti emisije otpadnih voda iz termoenergetskih postrojenja;

2) postrojenja i pogoni za pranje i separaciju uglja - Glava I. Tehnološke otpadne vode, Odeljak 2. Granične vrednosti emisije otpadnih voda iz postrojenja i pogona za pranje i separaciju uglja;

3) proizvodnja briketa mrkog uglja - Glava I. Tehnološke otpadne vode, Odeljak 3. Granične vrednosti emisije otpadnih voda iz postrojenja i pogona za proizvodnju briketa mrkog uglja;

4) proizvodnja koksa - Glava I. Tehnološke otpadne vode, Odeljak 4. Granične vrednosti emisije otpadnih voda iz postrojenja i pogona za proizvodnju koksa;

5) proizvodnja gvožđa, čelika i livnica kovanog gvožđa - Glava I. Tehnološke otpadne vode, Odeljak 5. Granične vrednosti emisije otpadnih voda iz objekata i postrojenja za proizvodnju gvožđa, čelika i livnica kovanog gvožđa;

6) proizvodnja i finalna obrada obojenih metala - Glava I. Tehnološke otpadne vode, Odeljak 6. Granične vrednosti emisije otpadnih voda iz objekata i postrojenja za proizvodnju i finalnu obradu obojenih metala;

7) prerada i fina obrada metala - Glava I. Tehnološke otpadne vode, Odeljak 7. Granične vrednosti emisije otpadnih voda iz objekata i postrojenja za preradu i finu obradu metala;

8) objekti i postrojenja za hloralkalnu elektrolizu - Glava I. Tehnološke otpadne vode, Odeljak 8. Granične vrednosti emisije otpadnih voda iz objekata i postrojenja za hloralkalnu elektrolizu;

9) proizvodnja kamena, kvarca, dolamita, azbestnog cementa - Glava I. Tehnološke otpadne vode, Odeljak 9. Granične vrednosti emisije otpadnih voda iz objekata i postrojenja za proizvodnju kamena, kvarca, dolamita, azbesnog cementa;

10) proizvodnja stakla i sintetičkih mineralnih vlakana - Glava I. Tehnološke otpadne vode, Odeljak 10. Granične vrednosti emisije otpadnih voda iz objekata i postrojenja za proizvodnju stakla i sintetičkih mineralnih vlakana;

11) proizvodnja keramičkih proizvoda - Glava I. Tehnološke otpadne vode, Odeljak 11. Granične vrednosti emisije otpadnih voda iz objekata i postrojenja za proizvodnju keramičkih proizvoda;

12) rafinacija nafte - Glava I. Tehnološke otpadne vode, Odeljak 12. Granične vrednosti emisije otpadnih voda iz objekata i postrojenja za rafinaciju nafte;

13) proizvodnja ugljovodonika - Glava I. Tehnološke otpadne vode, Odeljak 13. Granične vrednosti emisije otpadnih voda iz postrojenja i pogona za proizvodnju ugljovodonika;

14) proizvodnja hemijskih vlakana, filmova i poroznih obloga - Glava I. Tehnološke otpadne vode, Odeljak 14. Granične vrednosti emisije otpadnih voda iz objekata i postrojenja za proizvodnju hemijskih vlakana, filmova i poroznih obloga;

15) proizvodnja kaučuka, lateksa i gume - Glava I. Tehnološke otpadne vode, Odeljak 15. Granične vrednosti emisije otpadnih voda iz objekta i postrojenja za proizvodnju kaučuka, lateksa i gume;

16) proizvodnja organskih hemijskih proizvoda - Glava I Tehnološke otpadne vode, Odeljak 16 Granične vrednosti emisije otpadnih voda iz objekta i postrojenja za proizvodnju organskih hemijskih proizvoda;

17) proizvodnja premaznih materijala i glazura - Glava I. Tehnološke otpadne vode, Odeljak 17. Granične vrednosti emisije otpadnih voda iz objekta i postrojenja za proizvodnju premaznih materijala i glazura;

18) proizvodnja neorganskih boja - Glava I. Tehnološke otpadne vode, Odeljak 18. Granične vrednosti emisije otpadnih voda iz objekta i postrojenja za proizvodnju neorganskih boja;

19) proizvodnja veštačkih đubriva, izuzev kalijumovih đubriva - Glava I. Tehnološke otpadne vode, Odeljak 19. Granične vrednosti emisije otpadnih voda iz postrojenja i pogona za proizvodnju veštačkih đubriva, izuzev kalijumovih đubriva;

20) proizvodnja pulpe za papir - Glava I. Tehnološke otpadne vode, Odeljak 20. Granične vrednosti emisije otpadnih voda iz postrojenja i pogona za proizvodnju pulpe za papir;

21) proizvodnja papira i kartona - Glava I. Tehnološke otpadne vode, Odeljak 21. Granične vrednosti emisije otpadnih voda iz postrojenja i pogona za proizvodnju papira i kartona;

22) prerada i proizvodnja tekstila - Glava I. Tehnološke otpadne vode, Odeljak 22. Granične vrednosti emisije otpadnih voda iz postrojenja i pogona za preradu i proizvodnju tekstila;

23) prerada vune - Glava I. Tehnološke otpadne vode, Odeljak 23. Granične vrednosti emisije otpadnih voda iz pogona za preradu vune (predionice vune);

24) prerada i štavljenje kože i proizvodnja krzna - Glava I. Tehnološke otpadne vode, Odeljak 24. Granične vrednosti emisije otpadnih voda iz postrojenja i pogona za preradu i štavljenje kože i proizvodnje krzna;

25) proizvodnja lepila, tutkala i želatina - Glava I. Tehnološke otpadne vode, Odeljak 25. Granične vrednosti emisije otpadnih voda iz objekta i postrojenja za proizvodnju lepila, tutkala i želatina;

26) proizvodnja lesonita - Glava I. Tehnološke otpadne vode, Odeljak 26. Granične vrednosti emisije otpadnih voda iz objekta i postrojenja za proizvodnju lesonita;

27) prerada mleka i proizvodnja mlečnih proizvoda - Glava I. Tehnološke otpadne vode, Odeljak 27. Granične vrednosti emisije otpadnih voda iz objekata i postrojenja za preradu mleka i proizvodnju mlečnih proizvoda;

28) prerada voća i povrća - Glava I. Tehnološke otpadne vode, Odeljak 28. Granične vrednosti emisije otpadnih voda iz objekta i postrojenja za preradu voća i povrća;

29) objekti i postrojenja za sušenje biljnih proizvoda za proizvodnju hrane - Glava I. Tehnološke otpadne vode, Odeljak 29. Granične vrednosti emisije otpadnih voda iz objekta i postrojenja za sušenje biljnih proizvoda za proizvodnju hrane;

30) proizvodnja bezalkoholnih pića i vode - Glava I. Tehnološke otpadne vode, Odeljak 30. Granične vrednosti emisije otpadnih voda iz objekta i postrojenja za proizvodnju bezalkoholnih pića i vode;

31) prerada ribe - Glava I. Tehnološke otpadne vode, Odeljak 31. Granične vrednosti emisije otpadnih voda iz objekta i postrojenja za preradu ribe;

32) prerada krompira - Glava I. Tehnološke otpadne vode, Odeljak 32. Granične vrednosti emisije otpadnih voda iz objekta i postrojenja za preradu krompira;

33) proizvodnja od semena uljarica, odnosno jestive masti i rafinacija jestivog ulja - Glava I. Tehnološke otpadne vode, Odeljak 33. Granične vrednosti emisije otpadnih voda iz objekta i postrojenja za proizvodnju od semena uljarica, odnosno jestive masti i rafinaciju jestivog ulja;

34) proizvodnja skroba, šećera i izošećera - Glava I. Tehnološke otpadne vode, Odeljak 34. Granične vrednosti emisije otpadnih voda iz objekta i postrojenja za proizvodnju skroba, šećera i izošećera;

35) proizvodnja šećera - Glava I. Tehnološke otpadne vode, Odeljak 35. Granične vrednosti emisije otpadnih voda iz objekta i postrojenja za proizvodnju šećera;

36) objekti i postrojenja za proizvodnju konditorskih proizvoda - Glava I. Tehnološke otpadne vode, Odeljak 36. Granične vrednosti emisije otpadnih voda iz objekta i postrojenja za proizvodnju konditorskih proizvoda;

37) prerada mesa i konzervisanje mesnih prerađevina - Glava I. Tehnološke otpadne vode, Odeljak 37. Granične vrednosti emisije otpadnih voda iz objekta i postrojenja za preradu mesa i konzervisanje mesnih prerađevina;

38) proizvodnja piva - Glava I. Tehnološke otpadne vode, Odeljak 38. Granične vrednosti emisije otpadnih voda iz objekta i postrojenja za proizvodnju piva;

39) proizvodnja slada - Glava I. Tehnološke otpadne vode, Odeljak 39. Granične vrednosti emisije otpadnih voda iz objekta i postrojenja za proizvodnju slada;

40) proizvodnja alkoholnih pića i alkohola - Glava I. Tehnološke otpadne vode, Odeljak 40. Granične vrednosti emisije otpadnih voda iz objekta i postrojenja za proizvodnju alkoholnih pića i alkohola;

41) proizvodnja kvasca - Glava I. Tehnološke otpadne vode, Odeljak 41. Granične vrednosti emisije otpadnih voda iz objekta i postrojenja za proizvodnju kvasca;

42) odlaganje i reciklaža životinjskih trupla i životinjskog otpada - Glava I. Tehnološke otpadne vode, Odeljak 42. Granične vrednosti emisije otpadnih voda iz objekta i postrojenja za odlaganje i reciklažu životinjskih trupla i životinjskog otpada;

43) proizvodnja polu-provodnika - Glava I. Tehnološke otpadne vode, Odeljak 43. Granične vrednosti emisije otpadnih voda iz postrojenja i pogona za proizvodnju polu-provodnika;

44) postrojenja za biološki tretman otpada - Glava I. Tehnološke otpadne vode, Odeljak 44. Granične vrednosti emisije otpadnih voda iz postrojenja za biološki tretman otpada;

44a) tretman vode, rashladni sistemi, generisanje pare - Glava I. Tehnološke otpadne vode, Odeljak 44a) Granične vrednosti emisije otpadnih voda koje vode poreklo od tretmana vode, iz rashladnih sistema i od generisanja pare;

45) objekti za uzgoj stoke - Glava II. Druge otpadne vode, Odeljak 1. Granične vrednosti emisije otpadnih voda iz objekata za uzgoj stoke;

46) odlaganje otpada na površini - Glava II. Druge otpadne vode, Odeljak 2. Granične vrednosti emisije otpadnih voda od odlaganja otpada na površini;

46a) prečišćavanje otpadnih voda nastalih spaljivanjem otpada - Glava II. Druge otpadne vode, Odeljak 2a) Granične vrednosti emisije otpadnih vodanastalih pri prečišćavanju otpadnih gasova nastalih pri spaljivanju otpada;

47) postrojenja za površinsku obradu materijala, predmeta ili proizvoda korišćenjem organskih rastvarača, posebno za odeću, štampanje, prevlačenje, odmašćivanje, vodootpornost, bojenje, čišćenje ili impregnaciju - Glava II. Druge otpadne vode, Odeljak 3. Granične vrednosti emisije otpadnih voda iz postrojenja za površinsku obradu materijala, predmeta ili proizvoda korišćenjem organskih rastvarača, posebno za odeću, štampanje, prevlačenje, odmašćivanje, vodootpornost, bojenje, čišćenje ili impregnaciju;

48) otpadne vode koje sadrže mineralna ulja - Glava II. Druge otpadne vode, Odeljak 4. Granične vrednosti emisije otpadnih voda koja sadrže mineralna ulja;

48a) tretman otpada putem fizičko-hemijskih procesa i prerada upotrebljenih ulja - Glava II. Druge otpadne vode, Odeljak 4a) Granične vrednosti emisije otpadnih voda koje nastaju tretmanom otpada putem fizičko-hemijskih procesa i preradom upotrebljenih ulja;

48b) prečišćavanje otpadnih gasova iz procesa spaljivanja - Glava II. Druge otpadne vode, Odeljak 4b) Granične vrednosti emisije otpadnih voda nastalih iz procesa spaljivanja;

49) stomatološke ordinacije i klinike - Glava II. Druge otpadne vode, Odeljak 5. Granične vrednosti emisije otpadnih voda koje vode poreklo iz stomatoloških ordinacija i klinika.

Član 10

Izuzetno, strožije granične vrednosti emisije zagađujućih materija za tehnološke i druge otpadne vode od onih iz člana 9. ove uredbe mogu se utvrditi u skladu sa propisima kojima se uređuju vode, zaštita životne sredine i integrisano sprečavanje i kontrola zagađivanja životne sredine.

Za biorazgradive tehnološke otpadne vode koje se ispuštaju direktno u recipijent primenjuju se odredbe za komunalne otpadne vode iz Priloga 2. Granične vrednosti emisije za otpadne vode, Glava III. Komunalne otpadne vode, Tabela 2. Granične vrednosti emisije za komunalne otpadne voda koje se ispuštaju u recipijent.

Član 11

Granične vrednosti emisije za određene grupe ili kategorije zagađujućih materija za otpadne vode iz člana 9. ove uredbe primenjuju se kod tehnoloških procesa i drugih aktivnosti i postupaka kod kojih se navedene materije ili jedinjenja proizvode ili koriste.

Granične vrednosti emisije za određene grupe ili kategorije zagađujućih materija iz odgovarajućih odeljaka Glave I. Tehnološke otpadne vode i Glave II. Druge otpadne vode, Priloga 2. ne primenjuju se za otpadne vode kod industrija kod kojih je upotreba tih grupa ili kategorija zagađujućih materija isključena iz tehnološkog procesa.

U slučaju kada se otpadne vode sa zagađujućim materijama i jedinjenjima iz stava 2. ovog člana prečišćavaju izvan proizvodnog pogona u postrojenju za prečišćavanje otpadnih voda namenjenom samo za te svrhe, granične vrednosti emisije iz odgovarajućih odeljaka Glave I. Tehnološke otpadne vode i Glave II. Druge otpadne vode, Priloga 2. primenjuju na otpadne vode koje se ispuštaju iz tih postrojenja.

Na emisije otpadnih voda iz proizvodnih aktivnosti i postupaka koji nisu navedeni u ovoj uredbi, a utvrđeno je ispuštanje materija ili jedinjenje koja su navedena u Prilogu 2. i pri sličnim tehnološkim uslovima kao u nekom od odeljaka tog priloga, primenjuju se granične vrednosti iz odgovarajućeg odeljka.

U slučaju otpadnih voda iz stava 4. ovog člana na koje se ne može primeniti ni jedan odeljak iz Priloga 2. otpadne vode se ispuštaju u skladu sa uslovima emisije sadržanim u dozvolama koje se izdaju u skladu sa zakonom kojim se uređuje integrisano sprečavanje i kontrola zagađivanja životne sredine i zakonom kojim se uređuju vode.

Član 12

Granične vrednosti emisije za otpadne vode iz postrojenja i pogona gde se koriste neke od opasnih materija, date su u Prilogu 2. Glava IV. Otpadne vode iz postrojenja i pogona gde se primenjuju neke od opasnih materija.

Granične vrednosti emisije iz stava 1. ovog člana odnose se na otpadne vode iz postrojenja ili delova postrojenja u kojima se opasne materije koriste, pre mešanja sa drugim otpadnim vodama.

Granične vrednosti emisije iz stava 1. ovog člana odnose se na svaki tehnološki proces u kome se opasne materije primenjuju ili produkuju.

Granične vrednosti emisije iz stava 1. ovog člana ne odnose se na slučajeve gde njihova primena nije moguća, ali je moguća primena graničnih vrednosti iz drugih odeljaka Priloga 2. Glava I. Tehnološke otpadne vode i Glava II. Druge otpadne vode, koje su podjednako stroge ili strožije od datih u Prilogu 2. Glava IV. Otpadne vode iz postrojenja i pogona gde se primenjuju neke od opasnih materija.

U slučaju kada se otpadne vode koje sadrže opasne materije prečišćavaju izvan proizvodnog pogona, objekata ili operativnih jedinica u postrojenju projektovanom da prečišćava otpadnu vodu koja sadrži opasne materije, granične vrednosti emisije iz odgovarajućih odeljaka Glave I. Tehnološke otpadne vode, Glave II. Druge otpadne vode i Glave IV. Otpadne vode iz postrojenja i pogona gde se primenjuju neke od opasnih materija, Priloga 2. primenjuju na otpadne vode koje se ispuštaju iz tog postrojenja.

3. Granične vrednosti emisije zagađujućih materija za vode koje se posle prečišćavanja ispuštaju iz sistema javne kanalizacije u recipijent

Član 13

Granične vrednosti emisije zagađujućih materija za komunalne otpadne vode koje se ispuštaju u recipijent date su u Prilogu 2. Glava III. Komunalne otpadne vode, Tabela 2. Granične vrednosti emisije za komunalne otpadne voda koje se ispuštaju u recipijent.

Granične vrednosti emisije zagađujućih supstanci za komunalne otpadne vode, u zavisnosti od kapaciteta postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, odnosno u odnosu na ekvivalent stanovnika (ES), date su u Prilogu 2. Glava III. Komunalne otpadne vode, Tabela 3. Granične vrednosti emisije za komunalne otpadne vode prema kapacitetu postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.

U slučaju kada se prečišćene komunalne otpadne vode ispuštaju u površinske vode koje se koriste za kupanje i rekreaciju, vodosnabdevanje i navodnjavanje, moraju ispuniti i zahtevane granične vrednosti date u Prilogu 2. Glava III. Komunalne otpadne vode, Tabela 4. Granične vrednosti emisije prečišćenih komunalnih otpadnih voda koje se ispuštaju u površinske vode koje se koriste za kupanje i rekreaciju, vodosnabdevanje i navodnjavanje.

Najmanji broj uzoraka koje je potrebno uzeti tokom godine za analizu prečišćenih komunalnih otpadnih voda, u zavisnosti od kapaciteta postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, dat je u Prilogu 2. Glava III. Komunalne otpadne vode, Tabela 5. Najmanji broj uzoraka za analizu prečišćenih komunalnih otpadnih voda u zavisnosti od kapaciteta postrojenja za prečišćavanje.

Dozvoljen maksimalan broj uzoraka u toku godine koji može odstupati od granične vrednosti emisije za prečišćene komunalne otpadne vode, u zavisnosti od ukupnog broja uzoraka uzetih u toku godine, dat je u Prilogu 2. Glava III. Komunalne otpadne vode, Tabela 6. Dozvoljen maksimalan broj uzoraka koji može odstupati od graničnih vrednosti emisije za prečišćene komunalne otpadne vode u zavisnosti od ukupnog broja uzoraka. Ovo se odnosi na uzorke sa ekstremnim vrednostima, koje se javljaju kao posledica vanrednih situacija (npr. jake kiše iznad proseka).

Član 14

Komunalne otpadne vode koje se ispuštaju iz sistema javne kanalizacije u recipijent moraju najmanje ispuniti date granične vrednosti emisije za postrojenje sa sekundarnim prečišćavanjem iz Priloga 2. Glava III. Komunalne otpadne vode, Tabela 2. Granične vrednosti emisije za komunalne otpadne voda koje se ispuštaju u recipijent.

Do izgradnje postrojenja sa sekundarnim prečišćavanjem, u skladu sa rokovima datim u planu zaštite voda od zagađivanja, ispuštanje komunalnih otpadnih voda vrši se u skladu sa uslovima iz vodnih dozvola, uz ispitivanje kvaliteta otpadnih voda u odnosu na pokazatelje za planirani stepen prečišćavanja i sa kontinuiranim zapisom praćenja količine ispuštene otpadne vode iz sistema javne kanalizacije.

Član 15

Granične vrednosti emisije za ostatke koji nastaju u procesu prečišćavanja komunalnih otpadnih voda dati su u Prilogu 2. Glava III Komunalne otpadne vode, Tabela 7. Granične vrednosti emisije za ostatke koji nastaju u procesu prečišćavanja (u daljem tekstu: ostaci od prečišćavanja) komunalnih otpadnih voda.

Ostaci od prečišćavanja komunalnih otpadnih voda mogu se koristiti u poljoprivredne i druge svrhe (npr. za prekrivanje deponija, za popravljanje pejzaža) ukoliko ispunjavaju propisane granične vrednosti emisije iz Priloga 2. Glava III. Komunalne otpadne vode, Tabela 7. Granične vrednosti emisije za ostatke od prečišćavanja komunalnih otpadnih voda. Pre upotrebe, nastali ostaci od prečišćavanja komunalnih otpadnih voda se moraju tretirati tako da se smanji broj patogena i prilagode osobinama za odgovarajuću namenu.

Tretman ostataka koji potiču od prečišćavanja tehnoloških otpadnih voda se sprovodi u skladu sa zakonom kojim se uređuje upravljanje otpadom.

Član 16

U slučaju da izgradnja sistema javne kanalizacije i prečišćavanja komunalnih otpadnih voda nije ekonomski opravdana u odnosu na korist koju bi proizvela u smislu zaštite životne sredine, koriste se pojedinačni sistemi ili drugi odgovarajući načini prečišćavanja kojima se postižu granične vrednosti emisije ili isti nivo zaštite voda.

U slučaju da viši stepen prečišćavanja komunalnih otpadnih voda iz aglomeracija manjih od 150.000 ekvivalent stanovnika (ES) ne bi doprineo smanjenju zagađenja recipijenta, može se primeniti niži stepen prečišćavanja, uz sledeće uslove:

1) najmanje sekundarno prečišćavanje ili odgovarajuće prečišćavanje komunalnih otpadnih voda uz ispitivanje komunalnih otpadnih voda kako je propisano zakonom kojim se uređuju vode;

2) kada se dokaže studijom o proceni uticaja na životnu sredinu da ispuštanje komunalnih otpadnih voda nakon sprovedenog planiranog prečišćavanja neće pogoršati kvalitet recipijenta.

Član 17

Komunalne otpadne vode koje se ispuštaju iz aglomeracija sa opterećenjem većim od 10.000 ekvivalent stanovnika (ES) pre ispuštanja u recipijent koji se nalazi u zaštićenim oblastima, moraju posle prečišćavanja ispuniti zahteve za granične vrednosti emisije nakon prečišćavanja na uređaju tercijarnog stepena prečišćavanja iz Priloga 2. Glava III. Komunalne otpadne vode, Tabela 2. Granične vrednosti emisije za komunalne otpadne vode koje se ispuštaju u recipijent.

4. Granične vrednosti emisije zagađujućih materija za otpadne vode koje se ispuštaju u recipijent iz septičke i sabirne jame

Član 18

Otpadne vode iz septičkih i sabirnih jama ispuštaju se isključivo u javnu kanalizaciju.

Izuzetno, u slučaju kada se otpadne vode iz septičkih i sabirnih jama ne mogu ispustiti u javnu kanalizaciju, za njihovo neposredno ispuštanje u recipijent primenjuju se granične vrednosti emisije zagađujućih materija u skladu sa članom 13. st. 1. i 3. ove uredbe.

III ROKOVI ZA DOSTIZANJE GRANIČNIH VREDNOSTI

Član 19

Pravno lice ili preduzetnik koji ima postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i/ili koja svoje otpadne vode ispušta u recipijent ili javnu kanalizaciju dužno je da svoje emisije uskladi sa graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u vode propisanih ovom uredbom, najkasnije do 31. decembra 2025. godine.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda iz aglomeracija sa opterećenjem većim od 2000 ekvivalent stanovnika (ES) koja svoje komunalne otpadne vode ispuštaju u recipijent uskladiće svoje emisije sa graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija propisanih ovom uredbom najkasnije do 31. decembra 2040. godine, a za komunalne otpadne vode koje se ispuštaju iz aglomeracija sa opterećenjem manjim od 2000 ekvivalent stanovnika (ES) uskladiće svoje granične vrednosti emisije zagađujućih materija u skladu sa planom upravljanja vodama.

Pravno lice ili preduzetnik, koje ima postrojenja iz st. 1. i 2. ovog člana koje ispušta svoje otpadne vode u recipijent ili javnu kanalizaciju dužno je da donese Akcioni plan za dostizanje graničnih vrednosti emisije (u daljem tekstu: Akcioni plan) u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ove uredbe, njime utvrdi rokove za postepeno dostizanje tih graničnih vrednosti, kao i da postupa saglasno Akcionom planu u skladu sa ovom uredbom.

Pravno lice ili preduzetnik iz stava 3. ovog člana dužno je da podnese izveštaj o sprovođenju Akcionog plana ministarstvima nadležnim za poslove zaštite životne sredine i vodoprivrede, svake dve godine od dana donošenja Akcionog plana.

Član 20

Izuzetno od člana 19. stav 1. ove uredbe, za postrojenja za koja se izdaje integrisana dozvola u skladu sa zakonom kojim se uređuje integrisano sprečavanje i kontrola zagađivanja životne sredine, nadležni organ može utvrditi drugačije rokove za dostizanje graničnih vrednosti emisije zagađujućih materija u postupku izdavanja te dozvole, u skladu sa propisima u oblasti integrisanog sprečavanja i kontrole zagađivanja životne sredine.

IIIa KAZNENE ODREDBE

Član 20a

Novčanom kaznom od 500.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako ne podnese izveštaj o sprovođenju Akcionog plana ministarstvima nadležnim za poslove zaštite životne sredine i vodoprivrede, svake dve godine od dana donošenja Akcionog plana (član 19. stav 4).

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 25.000 do 50.000 dinara.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se preduzetnik novčanom kaznom od 250.000 do 500.000 dinara.

IV ZAVRŠNA ODREDBA

Član 21

Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Samostalni član Uredbe o izmeni
Uredbe o graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u vode i rokovima za njihovo dostizanje

("Sl. glasnik RS", br. 48/2012)

Član 2

Ova uredba stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Samostalni član Uredbe o izmenama i dopunama
Uredbe o graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u vode i rokovima za njihovo dostizanje

("Sl. glasnik RS", br. 1/2016)

Član 9

Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Prilog 1.

OPŠTI KRITERIJUMI ZA ODREĐIVANJE POJEDINAČNIH ZAGAĐUJUĆIH MATERIJA U OTPADNIM VODAMA

Za određivanje navedenih zagađujućih materija mogu se primeniti sve standardizovane metode koje ispunjavaju zahteve date u tabeli ovog priloga.

Tabela: Zahtevi koje je potrebno ispoštovati pri odabiru analitičke metode za analizu zagađujućih materija u otpadnim vodama

(I) Korektnost je sistematska greška i predstavlja razliku između srednjih vrednosti velikog broja ponovljenih merenja od prave vrednosti.
(II) Preciznost je slučajna greška i izražava se kao standardna devijacija rezultata oko srednje vrednosti. Prihvatljiva je dvostruka standardna devijacija.
(III) Limit detekcije je ili:
- tri puta relativna standardna devijacija prirodnog uzorka sa niskom koncentracijom parametra, ili
- pet puta relativna standardna devijacija slepe probe.
(IV) U VOC spadaju: vinil hlorid, 1,1,1-trihloretan, 1,2-dihloretan, trihalometani (hloroform, bromdihlormetan, dibromhlormetan i bromoform), trihloreten, tetrahloretilen, hlorbenzen, 1,2-dihlorbenzen i 1,4-dihlorbenzen.

Prilog 2.

GRANIČNE VREDNOSTI EMISIJE ZA OTPADNE VODE

I TEHNOLOŠKE OTPADNE VODE

1. Granične vrednosti emisije otpadnih voda iz termoenergetskih postrojenja

Ovaj odeljak se odnosi na termoenergetska postrojenja snage više od 50 MW. Proizvodnja energije se postiže sagorevanjem čvrstih goriva u kotlovima: 1) sa ložištem sa rešetkama, 2) sagorevanje uglja u prahu i 3) u fluidizovnom sloju, kao i 4) sagorevanje tečnih i gasovitih goriva u kotlovima, 5) sagorevanje tečnih i gasovitih goriva u gasnim turbinama i 6) inegrisani sistemi za čvrsta, tečna i gasovita goriva.

Otpadne vode mogu poticati od: sistema za hlađenje, odmuljivanja rashladnog sistema, regeneracije jonoizmenjivača, omekšavanja vode primenom reverzne osmoze, postrojenja za odsumporavanja, pranja vozila za transposrt šljake i pepela.

Tabela 1.1. Granične vrednosti emisije na mestu ispuštanja u površinske vode

(I) Sve vrednosti se odnose na srednje dnevne proseke zasnovane na 24-časovnom kompozitnom uzorku proporcionalnom protoku, izuzev gde je navedeno suprotno i za pH, koji se odnose na kontinualne vrednosti. Navedeni nivoi se odnose na efluent pre razblaživanja primenom nekontaminirane struje kao što su atmosferske vode, rashladne vode itd.
(II) Temperature merene nizvodno od tačke termalnog ispuštanja, ne smeju da prevazilaze inicijalnu temperaturu za više od 1,5°C za salmonoidne vode i 3°C za ciprinidne vode.
(III) Vrednost HPK može dostići i 250 mgO2/l, s tim da je efikasnost uklanjanja najmanje 75%.
(IV) Vrednost ukupnog azota može dostići vrednost od 25 mg/l, s tim da je efikasnost uklanjanja najmanje 80% i da osetljivost vodoprijmniika to dozvoljava.
(V) Granične vrednosti emisije zavise od proizvodnog procesa, karakteristika otpadne vode i tretmana, kao i od ekološkog i hemijskog potencijala recipijenta. Za svaki konkretan slučaj nadležni organ će odrediti granične vrednosti emisije za ispuštanje na osnovu vrednosti u tabelama koje su date u nastavku teksta.
(VI) Broj jedinica toksičnosti TU=100/LC50 (sati trajanja testa) odn., TU=100/EC50 (sati trajanja testa) tako da veće TU vrednosti održavaju veći stepen toksičnosti. Za testove gde uginuće vrsta nije lako detektovati, imobilizacija se smatra ekvivalentom uginuća.

Tabela 1.2. Granične vrednosti emisije za otpadne vode nakon odsumporavanja, pre mešanja sa ostalim otpadnim vodama

(I) Vrednosti se odnose na dvočasovni uzorak.

Tabela 1.3. Granične vrednosti emisije za otpadne vode termoenergetskih postrojenja koja koriste ugalj kao energetsko gorivo, pre mešanja sa ostalim otpadnim vodama

(I) Vrednosti se odnose na dvočasovni uzorak.

2. Granične vrednosti emisije otpadnih voda iz postrojenja i pogona za pranje i separaciju uglja

Ovaj odeljak se odnosi na granične vrednosti emisije za otpadne vode koje potiču od pranja i separacije kamenog i mrkog uglja.

Tabela 2.1. Granične vrednosti emisije na mestu ispuštanja u površinske vode

(I) Vrednosti se odnose na dvočasovni uzorak.

3. Granične vrednosti emisije otpadnih voda iz postrojenja i pogona za proizvodnju briketa mrkog uglja

Ovaj odeljak se odnosi na granične vrednosti emisije za otpadnu vodu čije zagađenje prvenstveno potiče od proizvodnje briketa mrkog uglja ili se ova voda javlja u sklopu proizvodnje.

Tabela 3.1. Granične vrednosti emisije na mestu ispuštanja u površinske vode(II)

(I) Vrednosti se odnose na dvočasovni uzorak.
(II) Ovo se neće primeniti na otpadnu vodu koja potiče iz posrednih rashladnih sistema i postrojenja za tretman procesnih voda, niti na one od ispiranja gasova.
(III) Vrednosti za proizvodno-specifično opterećenje (g/t) odnose se na maksimalno instaliran kapacitet sušnica, izražen kao količina suvog uglja sušenog 2h u odnosu na masu vode između 16% i 18%. Ako se proizvodni kapaciteti odnose na suv ugalj u odnosu na količinu vode od 16% do 18%, tada se vrednost od 17% koristi kao osnova za račun kapaciteta sušnica. Količina zagađujućih supstanci je određena na osnovu koncentracije u dvočasovnom kompozitnom uzorku ili reprezentativnom slučajnom uzorku i protoka otpadne vode tokom suvog vremena (protok pri suvom vremenu) tokom 2h.

4. Granične vrednosti emisije otpadnih voda iz postrojenja i pogona za proizvodnju koksa

Granične vrednosti emisije za otpadne vode navedene u ovom odeljku se odnose na otpadnu vodu u kojoj opterećenje zagađujućim materijama prvenstveno potiče iz pogona za proizvodnju koksa.

Tabela 4.1. Granične vrednosti emisije na mestu ispuštanja u površinske vode(II)

(I) Vrednosti se odnose na dvočasovni uzorak.
(II) Ne primenjuje se na otpadnu vodu koja nastaje prilikom korišćenja hemikalija kao što su katran, fenolati, sirova fenolna ulja i sirovi benzin, prilikom gašenja koksa ili vodu iz indirektnih sistema za hlađenje kao i procesne vode.
(III) Granična vrednost za HPK u slučajnom ili dvočasovnom kompozitnom uzorku, treba da bude takva da je obezbeđena redukcija HPK za najmanje 90%. Efekat prečišćavanja se računa u odnosu na ulazni HPK u sistem za prečišćavanje otpadnih voda i izlaznu vrednost HPK u toku reprezentativnog vremenskog perioda koji nije duži od 24h.
(IV) Proizvodno-specifični nivoi opterećenja (g/t) odnose se na proizvodni kapacitet koksa izražen kao količina koksa na ulazu proprocionalna sa količinom vode od 10% u toku 2h. Ako se koristi koks sa manjim sadržajem vode, onda će kapacitet koksa biti zamenjen sadržajem vode sa koksom. Opterećenje je izračunato iz koncetracionih nivoa nasumičnog uzorka ili dvočasovnog kompozitnog uzorka i zapreminskog protoka otpadne vode koji odgovara uzorkovanju.

Tabela 4.2. Granične vrednosti emisije pre mešanja sa ostalim otpadnim vodama na nivou pogona

(I) Vrednosti se odnose na dvočasovni uzorak.
(II) Zahtevi za parametre kao što su fenolni indeks, cijanidi, toksičnost za ribe, ne odnose se na otpadnu vodu koja se dodatno meša sa ostalim otpadnim vodama u biološkom tretmanu pre ispuštanja u racipijent.
(III) Proizvodno-specifični nivoi opterećenja (g/t) odnose se na proizvodni kapacitet koksa izražen kao količina koksa na ulazu proprocionalna sa količinom vode od 10% u toku 2h. Ako se koristi koks sa manjim sadržajem vode, onda će kapacitet koksa biti zamenjen sadržajem vode sa koksom. Opterećenje je izračunato na osnovu koncentracije u nasumičnom uzorku ili dvočasovnom kompozitnom uzorku i zapreminskog protoka otpadne vode koji odgovara uzorkovanju.

5. Granične vrednosti emisije otpadnih voda iz objekata i postrojenja za proizvodnju gvožđa, čelika i livnica kovanog gvožđa

Granične vrednosti emisije iz ovog odeljka se odnose na otpadne vode čije zagađujuće materije (supstance) potiču uglavnom iz nekog od proizvodnih procesa u kojima se koristi gvožđe, liveni čelik i kovano gvožđe: 1) topionice; 2) oblasti gde se vrši livenje, hlađenje i pražnjenje; 3) operacije površinske zaštite; 4) proizvodnja kalupa i kondicioniranje livačkog peska; 5) postrojenja za oblikovanje proizvoda i poluproizvoda i 6) čišćenje proizvodnih sistema.

Tabela 5.1. Granične vrednosti emisije na mestu ispuštanja u površinske vode(II)

(I) Vrednosti se odnose na dvočasovni uzorak.
(II) Ne primenjuje se na vode iz indirektnog rashladnog sistema i otpadne vode od pripreme vode. Otpadna voda ne sme da sadrži: organski vezane halogene iz rastvarača i sredstava za čišćenje, otpadnu vodu od regeneracije livačkog pesaka. Dokaz da je ovaj uslov ispunjen može biti dostavljen u vidu liste, u operativnom dnevniku i prikazivanja informacija o proizvodnji, pokazujući time da ovi rastvarači i sredstva za čišćenje ne sadrže organski vezane halogene.
(III) Produkcija specifičnog ulaznog nivoa opterećenja (g/t) se odnosi na kapacitet proizvodnje (dobra proizvodnja odlivaka) na kojem je zasnovana dozvola za ispuštanje. Ulaz zagađujuće materije se određuje na osnovu koncentracije u pogodnom slučajnom uzorku ili dvočasovnom kompozitnom uzorku i zapreminskog protoka otpadne vode koji odgovara uzorkovanju.
(IV) Toksičnost za ribe se odnosi na produkciju specifičnog zapreminskog protoka otpadne vode od 0,5 m3/t za dobru proizvodnju odlivaka. Ukoliko vrednost faktora razblaženja, izračunata za odgovarajuću produkciju specifičnog zapreminskog protoka otpadne vode, ne odgovara faktoru razblaženja koji je primenjen u proceduri određivanja, tada treba primeniti sledeći veći faktor razblaženja.

Tabela 5.2. Granične vrednosti emisije pre mešanja sa ostalim otpadnim vodama na nivou pogona

(I) Vrednosti se odnose na dvočasovni uzorak.
(II) AOH-iz slučajnog uzorka.
(III) Produkcija specifičnog ulaznog nivoa opterećenja (g/t) se odnosi na kapacitet proizvodnje (dobra proizvodnja odlivaka) na kojem je zasnovana dozvola za ispuštanje. Ulaz zagađujuće materije se određuje na osnovu koncentracije u pogodnom slučajnom uzorku ili dvočasovnom kompozitnom uzorku, u slučaju AOH iz slučajnog uzorka, i zapreminskog protoka otpadne vode koji odgovara uzorkovanju.

6. Granične vrednosti emisije otpadnih voda iz objekata i postrojenja za proizvodnju i finalnu obradu obojenih metala

Granične vrednosti emisije iz ovog odeljka se odnose na otpadnu vodu čije zagađenje potiče prvenstveno od proizvodnje i livenja obojenih metala: olova, bakra, cinka, aluminijuma i dobijenih sporednih proizvoda, kao i od proizvodnje poluproizvoda.

Opterećenje zagađujućim materijama se održava u dozvoljenim granicama na više načina, u zavisnosti od svakog pojedinačnog slučaja, i to: 1) duga recirkulacija rashladne i vode za pranje; 2) višestruka upotreba tretirane vode i upotreba precipitovane vode gde to okolnosti dozvoljavaju; 3) odvajanje tokova otpadne vode koje zahtevaju tretman od onih koje to ne zahtevaju; 4) izbegavanje procesnih tehnologija koje uključuju velike zapremine otpadne vode i 5) upotreba sirovina i pomoćnih materijala sa niskim sadržajem zagađenja.

Tabela 6.1. Granične vrednosti emisije na mestu ispuštanja otpadnih voda u površinske vode(I. II)

(I) Vrednosti se odnose na dvočasovni uzorak.
(II) e primenjuje se za otpadne vode od proizvodnje fero legure, proizvodnje i livenja obojenih metala koji nisu nabrojani, niti iz posrednih rashladnih sistema ili postrojenja za tretman procesnih voda.
(III) Proizvodno-specifični nivoi opterećenja (kg/t) odnose se na kapacitet proizvodnje olova, bakra, cinka, aluminijuma i sporednih proizvoda na kojima je vodna dozvola bazirana. Opterećenje je izračunato na osnovu koncentracije u nasumičnom uzorku (trenutnom) ili dvočasovnom kompozitnom uzorku i zapreminskog protoka otpadne vode koji odgovara uzorkovanju.

Sledeće granične vrednosti će se primeniti na otpadnu vodu iz proizvodnje i livenja obojenih metala: olova, bakra, cinka i sporednih proizvoda kao i proizvodnje polufabrikata pre mešanja sa drugim otpadnim vodama:

Tabela 6.2. Granične vrednosti emisije pre mešanja sa ostalim otpadnim vodama na nivou pogona(I)

(I) Vrednosti se odnose na dvočasovni uzorak.
(II) Za sulfide i AOH primenjivaće se nivoi za slučajan uzorak.
(III) Ukoliko produkcioni kapacitet olova, bakra, cinka i sporednih proizvoda prevazilazi 10 t/dan, nivo opterećenja specifične proizvodnje ne sme preći navedenu graničnu vrednost.
(IV) Proizvodno-specifični nivoi opterećenja (g/t) odnose se na proizvodni kapacitet olova, bakra, cinka, aluminijuma i sporednih proizvoda na kojima je vodna dozvola bazirana. Opterećenje je izračunato na osnovu koncentracije u nasumičnom uzorku ili dvočasovnom kompozitnom uzorku i zapreminskog protoka otpadne vode koji odgovara uzorkovanju.
(V) Maksimalno dozvoljene količine po kojima nivo može biti premašen je 50% za kadmijum i živu.

Tabela 6.3. Granične vrednosti emisije za otpadnu vodu na mestu nastanka u pogonu(I)

(I) Otpadna voda od tretmana otpadnog vazduha kod prečišćavanja aluminijuma hlorom može biti ispuštena ako je u skladu sa graničnim vrednostima emisije za hlor i hlor-oslobađajuće supstance.
(II) Za heksahlorbenzene, takođe mora biti zadovoljena i granična vrednost za proizvodno-specifični nivo opterećenja od 3,0 mg/t hlorisanog aluminijuma (legura).

7. Granične vrednosti emisije otpadnih voda iz objekata i postrojenja za preradu i finu obradu metala

Granične vrednosti emisije navedene u ovom odeljku se odnose na otpadnu vodu čije zagađenje prvenstveno potiče od jednog od navedenih objekata ili postrojenja, uključujući odgovarajući predtretman, međutretman i naknadni tretman. Prerada i fina obrada metala obuhvata procese koji su u Tabeli 7.1. navedeni na sledeći način:

1 - galvanizacija;

2 - dekapiranje;

3 - anodizacija;

4 - bruniranje;

5 - toplo prevlačenje cinka, toplo kalajisanje;

6 - kalenje;

7 - proizvodnju štampanih kola;

8 - proizvodnja baterija;

9 - emajliranje;

10 - radionice za obradu metala;

11 - brušenje i

12 - farbanje.

Opterećenje zagađujućim materijama se može održavati onoliko nisko koliko je to moguće, na sledeći način: 1) tretmanom procesnih kupki, u smislu pogodnih metoda, kao što su membranska filtracija, jonska izmena, elektroliza i termalni procese, u cilju maksimizacije radnog veka procesnih kupki; 2) zadržavanjem sastojaka kupki u smislu pogodnih metoda kao što su smanjen ulaz sirovina, optimizirani sastav kupke; 3) višestrukom upotrebom vode za ispiranje u smislu pogodnih metoda kao što je kaskadno ispiranje i recirkulaciona tehnologija korišćenjem jonske izmene; 4) povraćajem pogodnih sastojaka kupki, iz kupki za ispiranje u procesne kupke; 5) povraćajem EDTA (etilen diamin tetrasirćetna kiselina) i njene soli iz hemijskih kupki za bakar i odgovarajućih kupki za ispiranje.

Tabela 7.1. Granične vrednosti emisije na mestu ispuštanja u površinske vode(I, II)

(I) Vrednosti se odnose na dvočasovni uzorak.
(II) Ovaj sektor se neće primeniti na otpadnu vodu iz sistema za hlađenje i postrojenja za tretman otpadnih voda, niti na precipitovanu vodu.
(III) Zahtevi za ugljovodonike odnose se na slučajni uzorak.
(IV) U slučaju galvanizacionog stakla, TF=2.

Tabela 7.2. Granične vrednosti emisije pre mešanja sa ostalim otpadnim vodama na nivou pogona(I)

(I) Vrednosti se odnose na dvočasovni uzorak

Dodatni zahtevi za dostizanje granične vrednosti emisije za otpadnu vodu pre mešanja sa vodama iz ostalih pogona

1) Zahtevi za AOH i slobodan hlor, kao i zahtevi za instalaciju tanka, odnose se na slučajan uzorak. U slučaju hemijski redukujuće separacije nikla, nivo od 1mg/l će biti primenjen za nikl;

2) Za pogon galvanizaciije stakla, primenjivaće se samo zahtevi za bakar i nikl;

3) Nivo kadmijuma od 0,1mg/l biće primenjen na proizvodnju primarnih elemenata (proces 8);

4) Zahtevi za AOH u kategoriji galvanizacije i radionice za obradu metala smatraju se ispunjenim ako:

- Hidraulična ulja, masni agensi i agensi za istiskivanje vode korišćeni u proizvodnji ne sadrže halogene supstance.

- Hlorovodonična kiselina korišćena u proizvodnji i tretmanu otpadnih voda ne predstavlja nikakvo veće zagađenje organskim halogenim supstancama i hlorom.

- Soli gvožđa i aluminijuma koje se koriste u tretmanu otpadnih voda ne pokazuju opterećenje organskim halogenima veće od 100 mg po 1 kg gvožđa ili aluminijuma u agensima koji se koriste za tretman.

- Nakon izučavanja izvodljivosti svakog pojedinačnog slučaja:

- cijanidne kupke su zamenjene kupkama bez cijanida

- cijanidi su detoksifikovani bez upotrebe natrijum-hipohlorita i

- korišćeni su samo rashladni lubrikanti koji ne sadrže organske halogne komponente.

Zahtevi za dostizanje granične vrednosti emisije na mestu nastanka otpadne vode

1) Otpadna voda mora da sadrži samo one halogenovane rastvarače odobrene za upotrebu na osnovu studije uticaja. Zahtevi će se takođe smatrati ispunjenim ako postoje dokazi da su korišćeni samo dozvoljeni halogeni rastvarači. U suprotnom, za isparljive halogenovane ugljovodonike (suma trihloretena, tetrahloretena, 1,1,1-trihloretana, dihlormetana - računatih kao hlor), nivo od 0,1 mg/l mora se usaglasiti sa slučajnim uzorkom.

2) Kod otpadnih voda koje sadrže živu, mora biti ispunjen nivo od 0,05 mg/l žive u slučajnom uzorku ili dvočasovnom kompozitnom uzorku.

3) Otpadna voda iz kupki za odmašćivanje, demetalizirajućih kupki i niklovanih kupki ne sme sadrži EDTA.

4) Kod otpadne vode iz kupki koje sadrže kadmijum, uključujući ispiranje, mora biti zadovoljen nivo od 0,2 mg/l kadmijuma u slučajnom uzorku ili dvočasovnom kompozitnom uzorku.

5) Mesto nastajanja otpadne vode je izlaz iz postrojenja za predtretman za parametar koji se meri.

8. Granične vrednosti emisije otpadnih voda iz objekata i postrojenja za hloralkalnu elektrolizu

Granične vrednosti emisije ovog odeljka se odnose na otpadnu vodu u kojoj opterećenje zagađujućim materijama prvenstveno potiče iz procesa hloralkalne elektrolize. Potrebno je da se otpadna voda iz jedinice za hloralkalnu elektrolizu vraća u proizvodni proces koliko to dozvoljavaju tehnički uslovi.

Ovaj odeljak se ne odnosi na otpadnu vodu iz sistema za hlađenje ili procesnu vodu, niti vodu iz procesa elektrolitičke obrade soli, natrijum hlorida ili iz procesa hloralkalne elektrolize za proizvodnju alkoholata.

Tabela 8.1. Granične vrednosti emisije na mestu ispuštanja otpadnih voda u površinske vode(I)

(I) dvočasovni uzorak ili slučajan uzorak.

Tabela 8.2. Granične vrednosti emisije pre mešanja sa ostalim otpadnim vodama na nivou pogona hloralkalne elktrolize

(I) Vrednosti se odnose na dvočasovni uzorak.
(II) slučajan uzorak.
(III) Zahtev za živu je dat kao specifično opterećenje koje se odnosi na proizvodni kapacitet hlora u toku 24 h.

Zahtevi za dostizanje granične vrednosti emisije za otpadnu vodu na mestu njenog nastanka

1) Otpadna voda ne sme da sadrži živu ili azbest kao sirovine ili pomoćni materijal u proizvodnim procesima;

2) Otpadna voda ne sme da sadrži više od 25 mg/l AOH (adsorbujući organski halogen) i 0,2 mg/l slobodnog hlora u slučajnom uzorku.

9. Granične vrednosti emisije otpadnih voda iz objekata i postrojenja za proizvodnju kamena, kvarca, dolamita, azbestnog cementa

Ovaj odeljak se odnosi na otpadnu vodu, uključujući i vodu zagađenu taloženjem specifičnih proizvoda, čije zagađenje potiče prvenstveno od sledećih sektora proizvodnje: 1) rudarenje i prerada prirodnog kamena, kvarca, peska i šljunka i proizvodnja zemlje za beljenje, kreča i dolomita; 2) proizvodnja građevinskog peska; 3) proizvodnja betona i betonskih proizvoda i 4) proizvodnja azbestnog cementa.

Ovaj odeljak se ne može primeniti na: otpadne vode koje se ispuštaju u površinske vode i koje nastaju tokom rudarenja pod uslovom da je ta voda korišćena samo za pranje i ekstrakciju produkata koji su na tom mestu iskopani (izrudareni) i ne sadrži druge supstance izuzev mineralnih; sanitarne otpadne vode; otpadne vode iz indirektnih rashladnih sistema i procesne vode kao i otpadne vode nastale prečišćavanjem gasova.

Tabela 9.1. Granične vrednosti emisije na mestu ispuštanja u površinske vode(II)

(I) Vrednosti se odnose na dvočasovni uzorak.
(II) U toku proizvodnje betona i betonskih proizvoda, proizvodnje azbestnog cementa, otpadne vode se ne smeju ispuštati. U slučaju da se obezbedi rutinsko čišćenje i servisiranje proizvodne jedinice sadržaj suspendovanih materija ne sme da bude veći od 30 mg/l, a HPK ne sme da bude veći od 80 mgO2/l.

Tabela 9.2. Granične vrednosti emisije pre mešanja sa ostalim otpadnim vodama na nivou pogona(I, III)

(I) Vrednosti se odnose na dvočasovni uzorak.
(II) Slučajan uzorak.
(III) Zahtevi se moraju ispuniti u slučaju otpadne vode od čišćenja i servisiranja postrojenja pri proizvodnji azbestnog cementa, pre mešanja sa drugim otpadnim vodama.

10. Granične vrednosti emisije otpadnih voda iz objekata i postrojenja za proizvodnju stakla i sintetičkih mineralnih vlakana

Ovaj odeljak se odnosi na otpadnu vodu u kojoj opterećenje zagađujućim materijama prvenstveno potiče iz procesa proizvodnje i obrade stakla i sintetičkih mineralnih vlakana.

Tabela 10.1. Granične vrednosti emisije na mestu ispuštanja u površinske vode(II, III)

(I) Vrednosti se odnose na dvočasovni uzorak.
(II) Ne primenjuje se na na otpadnu vodu koja potiče od indirektnog sistema za hlađenje i procesne vode iz postrojenja niti na otpadnu vodu iz procesa elektrohemijskog tretmana stakla kao i mehaničke obrade optičkog stakla na mestu gde se vrši prerada optičkih okvira.
(III) Otpadna voda ne sme da sadrži halogenovane ugljovodonike koji su poreklom iz pomoćnih materijala i aditiva kao što su lubrikanti za hlađenje. To se dokazuje sertifikatom proizvođača korišćenih pomoćnih materijala i aditiva, u kome stoji da u njima nema halogenovanih ugljovodonika.

Granične vrednosti emisije za otpadnu vodu pre mešanja sa drugim otpadnim vodama odnose se na procese mehaničke obrade u pogonima olovnog stakla, specijalnog stakla, optičkog stakla i ravnog stakla. Pre mešanja sa drugim otpadnim vodama otpadna voda iz ovih pogona treba da bude recirkulisana, sem ako se utroši prilikom rukovanja opremom za mlevenje. Otpadna voda se sme ispustiti samo u slučaju zatvorenog ciklusa kao rezultat ulaska i prskanja, ili u slučaju kompletnog obnavljanja ciklusa usled dužeg prekida rada postrojenja (npr. godišnji odmori), održavanja, čišćenja i prebacivanja proizvodnje, ili u slučaju gde je nemoguća recirkulacija usled štetnih efekata na postrojenje, kao i prilikom sagorevanja i brušenja.

Tabela 10.2. Granične vrednosti emisije pre mešanja sa ostalim otpadnim vodama na nivou pogona

(I) Vrednosti se odnose na dvočasovni uzorak.
(II) Kada se koriste pomoćni materijali ili aditivi koji sadrže jedan ili više teških metala.

Otpadna voda na mestu nastanka ne sme da sadrži: 1) mulj od mlevenja iz mehaničkih procesa u pogonima (ili zoni) olovnog stakla, specijalnog stakla, optičkog stakla i ravnog stakla, niti kaustični mulj iz hemijskog površinskog tretmana u zoni olovnog stakla, specijalnog stakla, optičkog stakla; 2) mulj koji sadrži srebro i bakar iz procesa oplate srebrom i bakrom.

11. Granične vrednosti emisije otpadnih voda iz objekata i postrojenja za proizvodnju keramičkih proizvoda

Ovaj odeljak se odnosi na otpadne vode čije zagađujuće materije potiču uglavnom od komercijalne proizvodnje keramičkih proizvoda.

Otpadna voda iz proizvodnje vatrostalnih materijala i brušenja alata, split pločica, pločica i cigala ne sme se ispuštati u vodna tela. Te otpadne vode se ne koriste za čišćenje i održavanje proizvodnih kapaciteta i pranje sirovina. Otpadna voda se može ispuštati samo ukoliko je reciklirana do sledećeg stepena, za navedene proizvodne sektore: 1) proizvodnja piezo-keramike, do najmanje 50%; 2) proizvodnja posuđa i sličnih proizvoda, do najmanje 50% i 3) proizvodnja sanitarne opreme, do najmanje 30%.

Tabela 11.1. Granične vrednosti emisije na mestu ispuštanja u površinske vode(II)

(I) Vrednosti se odnose na dvočasovni uzorak.
(II) Ne primenjuje se na vode iz indirektnog rashladnog sistema, za sanitarne vode.

Tabela 11.2. Granične vrednosti emisije pre mešanja sa ostalim otpadnim vodama na nivou pogona(III, IV)

(I) Vrednosti se odnose na dvočasovni uzorak.
(II) Zahtevi za AOH se odnose na slučajne uzorke.
(III) Vrednosti prikazane u tabeli, koje se odnose na mešanje sa drugim otpadnim vodama na nivou preduzeća, se ne primenjuju ako po danu nije nastalo više od 4 m3 otpadne vode i ukoliko otpadna voda nije nastala tokom gaziranja.
(IV) U slučaju da je produkcija otpadne vode do 8 m3/dan, za supstance koje se uklanjaju filtracijom, zahtevi za dostizanje granične vrednosti emisije će se smatrati ispunjenim ukoliko je sistem za tretman otpadnih voda, instaliran, operativan i održavan pod uslovima licenciranja i ako se proverava pre puštanja u rad, kao i u redovnim vremenskim intervalima koji ne prelaze pet godina, kako bi se proveravala ispravnost sistema. Ovo se dokazuje putem studije uticaja zatečenog stanja na životnu sredinu.

12. Granične vrednosti emisije otpadnih voda iz objekata i postrojenja za rafinaciju nafte

Granične vrednosti emisije navedene u ovom odeljku se odnose na otpadne vode opterećene zagađujućim materijama koje vode poreklo prvenstveno iz procesa rafinacije nafte (sirove nafte) i produkata iz rafinerija. Ovo se takođe odnosi na rafinerije sa delimičnom ili celokupnom proizvodnjom maziva.

Tabela 12.1. Granične vrednosti emisije na mestu ispuštanja u površinske vode(II)

(I) Vrednosti se odnose na dvočasovni uzorak.
(II) Ne odnosi se na indirektni rashladni sistem u proizvodnji ugljovodonika.
(III) Granična vrednost za HPK od 100 mgO2/l u slučajnom ili dvočasovnom kompozitnom uzorku je prihvatljiva, čime je obezbeđeno da se opterećenje HPK smanji za najmanje 80% u centralnom postrojenju. Redukcija opterećenja HPK se odnosi na odnos između opterećenja HPK u efluentu iz uljanog separatora i efluent iz biološkog postrojenja tokom reprezentativnog perioda vremena koje ne prelazi 24 h.
(IV) Visoke koncentracije ukupnog azota su prihvatljive, ako je obezbeđeno smanjenje opterećenja ukupnim azotom za najmanje 75%, na centralnom postrojenju.

Tabela 12.2. Granične vrednosti emisije pre mešanja sa ostalim otpadnim vodama na nivou pogona

(I) Vrednosti se odnose na dvočasovni uzorak.

13. Granične vrednosti emisije otpadnih voda iz postrojenja i pogona za proizvodnju ugljovodonika

Ovaj odeljak se primenjuje na otpadne vode čije zagađenje prvenstveno potiče od sledećih područja proizvodnje ugljovodonika: 1) proizvodnja određenih ugljovodonika, primarno olefinskih uljovodonika, sa dva do četiri atoma ugljenika, kao i benzena, toluena i ksilena iz produkata mineralnih ulja dobijenih krekingom uz dodatak pare; 2) proizvodnja čistih ugljovodonika ili određenih smeša ugljovodonika iz produkata mineralnih ulja korišćenjem metoda fizičke separacije; 3) konverzija ugljovodonika u druge ugljovodonike korišćenjem hemijskih tehnika hidratacije, dehidratacije, alkilacije, dealkilacije, hidrodealkilacije, izomerizacije ili disprporcijacije; 4) takođe treba uključiti bilo kakvu precipitovanu vodu koja dolazi u kontakt sa ugljovodonicima u proizvodnom delu postrojenja.

Tabela 13.1. Granične vrednosti emisije na mestu ispuštanja u površinske vode(I)

(I) Ne primenjuje se na vode iz indirektnog rashladnog sistema i otpadne vode iz postrojenja za pripremu vode, proizvodnju čistog parafina, voskova i rafinaciju nafte.
(II) Vrednosti se odnose na dvočasovni uzorak.
(III) Za HPK mogu biti dozvoljene koncentracije i do 190 mgO2/l u reprezentativnom uzorku ili u kompozitnom dvočasovnom, ako je omogućeno da se HPK opterećenje redukuje barem 80% u centralnom postrojenju za tretman otpadnih voda. Redukcija HPK opterećenja odnosi se na odnos između HPK opterećenja efluenta iz separatora ulja koji je gravitacionog tipa i efluenta iz biološkog postrojenja za tretman otpadnih voda tokom reprezentativnog perioda vremena koje ne prelazi 24 h.
(IV) Za ukupan azot, više koncentracije su dozvoljene, ako je omogućena redukcija azotnog opterećenja barem 75% u centralnom postrojenju za tretman otpadnih voda. Redukcija azotnog opterećenja odnosi se na odnos između azotnog opterećenja u efluentu iz separatora ulja koji je gravitacionog tipa i efluenta iz biološkog postrojenja za tretman otpadnih voda tokom reprezentativnog perioda vremena koje ne prelazi 24 h. Ukupan vezani azot (organski i neorganski) se koristi kao osnova za računanje opterećenja.

Tabela 13.2. Granične vrednosti emisije pre mešanja sa ostalim otpadnim vodama na nivou pogona

(I) Vrednosti se odnose na dvočasovni uzorak.
(II) Otpadne vode iz proizvodnje etilbenzena i kumena mogu da sadrže i više koncentarcije AOH (adsorbujući organski halogen), ali taj sadržaj ne sme da bude više od 1 mg/l AOH u slučajnom uzorku.

14. Granične vrednosti emisije otpadnih voda iz objekata i postrojenja za proizvodnju hemijskih vlakana, filmova i poroznih obloga

Ovaj odeljak se odnosi na otpadne vode sa opterećenjem zagađujućim materijama koje vode poreklo prvenstveno iz jednog ili više proizvođačkih sektora (pogona), obuhvatajući ujedinjene preliminarne faze proizvodnje: 1) viskozna kontinualna vlakna; 2) veštačka creva za kobasice i sunđeraste krpe zasnovane na viskozi; 3) celofan; 4) celulozno-acetatna vlakna.

Ovaj odeljak se ne može primeniti na otpadne vode iz indirektnih rashladnih sistema i procesne vode iz postrojenja.

Otpadna voda se može ispustiti u površinske vode ukoliko je njeno opterećenje zagađujućim materijama nisko, a u skladu sa graničnim vrednostima emisije datim u Tabeli 14.1. To se može postići na sledeće načine: 1) primenom tehnike uštede vode tokom procesa pranja i purifikacije, kao što su protivstrujno pranje i recirkulacija; 2) kondezacijom izduvnih para kroz indirektno hlađenje ili preko rashladnih tornjeva; 3) upotrebom otpadne vode - tehnike po izboru za stvaranje vakuuma; 4) redukcijom gubitaka iz mašine za predenje; 5) reprocesiranjem i recirkulacijom viška lužine; 6) povraćajem i ponovnom upotrebom sirćetne kiseline i acetona u proizvodnju celulozno-acetatnih vlakana; 7) upotrebom celuloze koja sadrži organski vezane halogene, merene kao AOH (adsorbujući organski halogen) koji ne sme da prekorači vrednost od 150 g po toni celuloze; 8) upotrebom izbeljivača koji ne sadrže hlor ili proizvode koji oslobađaju hlor; 9) upotrebom proizvoda koji dostižu eliminaciju rastvorenog organskog ugljenika od 80% nakon sedam dana ili retencijom, reciklažom, separacionim odlaganjem ili primenom nekorišćenih proizvoda na vlakna ili filmove.

Dokaz da otpadna voda ne sadrži hlor ili njegove derivate može se dobiti pregledom informacija proizvođača koje pokazuju da rastvori korišćeni kao izbeljivači ne sadrže hlor ili njegove derivate, date u vidu upustava proizvođača za rastvore za izbeljivanje, kao i vođenjem evidencije o tome koji su se rastvori koristili u toku proizvodnje.

Tabela 14.1. Granične vrednosti emisije na mestu ispuštanja u površinske vode(I)

(I) Vrednosti se odnose na dvočasovni uzorak.
(II) Oblast: 1 - viskozna kontinualna vlakna; 2 - veštačka creva za kobasice i sunđeraste krpe zasnovane na viskozi; 3 - celofan; 4 - celulozno-acetatna vlakna.
(III) Produkcija specifičnog opterećenja za HPK (kgO2/t) se odnosi na proizvodni kapacitet odgovarajućih ciljanih produkata (od 1-4). Opterećenje se određuje iz koncentracije HPK za slučajni i dvočasovni kompozitni uzorak i zapreminskog opterećenja otpadne vode.

Tabela 14.2. Granične vrednosti emisije pre mešanja sa ostalim otpadnim vodama na nivou pogona(I,V)

(I) Vrednosti se odnose na dvočasovni uzorak.
(II) Oblast: 1 - viskozna kontinualna vlakna; 2 - veštačka creva za kobasice i sunđeraste krpe zasnovane na viskozi; 3 - celofan; 4 - celulozno-acetatna vlakna.
(III) Slučajan uzorak.
(IV) Za otpadne vode iz pranja i purifikacije, specifično opterećenje za cink od 8 kg/t za slučajni ili dvočasovni kompozitni uzorak se primenjuje u slučaju proizvodnje viskoznih kontinualnih vlakana.
(V) Produkcija specifičnog opterećenja (g/t, kg/t) se odnosi na proizvodni kapacitet odgovarajućih ciljanih produkata (od 1-4). Opterećenje je određeno iz koncentracije za slučajni i dvočasovni kompozitni uzorak (u slučaju AOH za slučajni uzorak) i zapreminskog opterećenja otpadne vode.

Zahtevi za dostizanje granične vrednosti emisije na mestu nastanka otpadne vode

Otpadna voda iz procesa odmašćivanja i prskanja može jedino sadržati organske kompleksirajuće agense kojima se postiže 80% degradacije rastvorenog organskog ugljenika nakon dvadeset osam dana.

15. Granične vrednosti emisije otpadnih voda iz objekta i postrojenja za proizvodnju kaučuka, lateksa i gume

Ovaj odeljak se odnosi na opterećenje koje vodi poreklo prvenstveno iz: 1) proizvodnje čvrstog kaučuka (a) mešavine kaučuka, slepe probe i rastvora kaučuka; b) izdvojeni delovi; v) gumeni i metalno-gumeni delovi u alatima za presovanje; g) gumene tkanine i drugi unapređeni materijali; d) automobilske gume); 2) proizvodnje lateksa.

Opterećenje otpadnih voda zagađujućim materijama (supstancama) će biti nisko, ukoliko je zadovoljeno sledeće: 1) upotreba tehnika uštede vode prilikom direktnog hlađenja mešavina kaučuka, uključujući pogodne aplikacije vodenih agenasa za razdvajanje; 2) upotreba otpadne vode za čišćenje unutrašnjih miksera (mlinova); 3) upotreba otpadne vode za čišćenje i pranje gumenih delova; 4) redukcija kontaminacije otpadne vode kroz mehaniku separaciju soli za adheziju nakon vulkanizacije; 5) višestruka upotreba vode za ispiranje za čišćenje kalupa i vretena; 6) upotreba otpadne vode u tretmanu otpadnog vazduha u zonama nastajanja rastvora kaučuka, gumenih i drugih unapređenih tkanina; 7) upotreba tretirane otpadne vode za čišćenje podova; 8) izbegavanje upotrebe visokomolekularnih, vodorastvorljivih agenasa za razdvajanje (poliglikoli) kojima se ne postiže eliminicija rastvorenog ugljenika za 80% nakon sedam dana.

Tabela 15.1. Granične vrednosti emisije na mestu ispuštanja u površinske vode(II)

(I) Vrednosti se odnose na dvočasovni uzorak.
(II) Ne odnosi se na indirektni rashladni sistem, na otpadne vode od tretmana metalnih delova pre njihovog spajanja sa gumom.
(III) Za otpadnu vodu iz procesa vulkanizacije, primenjuje se koncentracioni nivo nitritnog azota od 3 mg/l.

Tabela 15.2. Granične vrednosti emisije pre mešanja sa ostalim otpadnim vodama na nivou pogona

(I) Vrednosti se odnose na dvočasovni uzorak -
(II) Za AOH se primenjuju vrednosti koje se odnose na slučajan uzorak.

16. Granične vrednosti emisije otpadnih voda iz objekta i postrojenja za proizvodnju organskih hemijskih proizvoda

Ovaj odeljak se primenjuje prvenstveno na proizvodnju: 1) osnovnih organskih materijala; 2) osnovnih sirovina za plastične mase; 3) hemijskih proizvoda koji se koriste u poljoprivredi; 4) premaza za boje; 5) osnovnih materijala u farmaceutskoj industriji; 6) proizvoda za farmaceutsku prodaju; 7) sredstava za čišćenje; 8) proizvoda za negu tela.

Zahtevi za dostizanje graničnih vrednosti dati u ovom odeljku će se primenjivati na otpadne vode poreklom prvenstveno iz proizvodnje supstanci upotrebom hemijskih, biohemijskih ili fizičkih tehnika, ukljućujući i odgovarajuće tehnologije za pripremu, međutretman i završni tretman i naknadnu obradu proizvoda. Neće se primenjivati za ispuštanje otpadnih voda manje od 10 m3/dan. Odeljak se ne odnosi na preradu nafte, odnosno na proizvodnju ugljovodonika.

Opšti zahtevi

Otpadne vode se mogu ispuštati samo u slučaju, ako se nivo opterećenja zagađujućih materija drži na tako niskom nivou u skladu sa graničnim vrednostima emisije datim u ovom odeljku, što se utvrđuje na osnovu ispitivanja na mestu nastajanja otpadnih voda. U zavisnosti od uslova i specifičnosti industrije, ovo se postiže putem jedne od sledećih radnji ili njihovom kombinacijom:

- primenom postupaka štednje vode i materijala;

- višestrukim korišćenjem i vraćanjem u proces (recirkulacija) vode, na primer u procesima pranja i prečišćavanja;

- uvođenjem indirektnog hlađenja;

- upotrebom tehnike bez stvaranja otpadne vode za generisanje vakuuma i za prečišćavanje zagađenog vazduha;

- prema postojećim mogućnostima, primenom sirovina i pomoćnih materijala koji sadrže malo zagađujućih materija;

- zadržavanjem ili regeneracijom supstanci putem prerade osnovnog rastvora ili putem optimizacije tehnike.

Granične vrednosti emisije za otpadne vode pre ispuštanja u površinske vode

Sledeće zahteve za dostizanje graničnih vrednosti emisije je potrebno ispuniti na mestima ispuštanja otpadne vode u vodno telo:

1) Vrednosti za HPK: 150 mgO2/l kod pojedinačnog uzorka ili na osnovu dvočasovnog uzorka. Izuzetno, može biti dozvoljena i veća vrednost, maksimalno 300 mgO2/l, u slučaju da je efekat smanjenja HPK najmanje 85%;

2) Ukupni neorganski azot (amonijačni, nitritni i nitratni): 50 mg/l u određenom slučajnom uzorku ili dvočasovnom kompozitnom uzorku. Dozvoljena je i veća vrednost, maksimalno 75 mg/l ako je efekat smanjenja 75% računato u odnosu na ukupan (organski i neorganski) azot, ako je temperatura vode koja se ispušta iz biološkog postrojenja 12°C;

3) Ukupan fosfor: 2 mg/l u reprezentativnom slučajnom uzorku (trenutni) ili dvočasovnom kompozitnom uzorku;

4) Toksičnost (zahtevi se odnose na reprezentativne slučajne uzorke (trenutni) ili dvočasovni kompozit):

Granične vrednosti emisije za otpadne vode pre mešanja sa drugim otpadnim vodama

Sledeće granične vrednosti emisije se primenjuju na otpadnu vodu pre mešanja sa drugim otpadnim vodama:

Tabela 16.1. Granične vrednosti emisije za adsorbujuće organske halogene (AOH) u pojedinačnom uzorku ili dvočasovnom srednjem uzorku

(I) Nivo opterećenja se odnosi na kapacitet ciljnih organskih produkata.

Tabela 16.2.Granične vrednosti emisije za druge supstance

(I) Reprezentativan slučajni uzorak ili dvočasovni kompozitni uzorak.
(II) Zahtevi iz kolone I se odnose na otpadne vode iz proizvodnje, unapređenog procesa i primene tih materija, pre mešanja sa ostalim otpadnim vodama. Zahtevi iz kolone II ne potiču primarno iz proizvodnje, unapređenog procesa ili primene tih supstanci, ali je voda na drugi način zagađena tim supstancama ispod nivoa koncentracija u koloni I.

Granične vrednosti emisije na mestu nastanka otpadne vode

1) Za hrom VI, primeniće se koncentracija od 0,1 mg/l u slučajnom uzorku;

2) Za volatilne organske halogene, primeniće se koncentracija od 10 mg/l u slučajnom uzorku. Ovaj zahtev će se smatrati ispunjenim, pod uslovom da je postignut pre ulaska u kanalizacioni sistem bez prethodnog rizika od curenja i gubitaka odnosno razblaženja otpadne vode.

17. Granične vrednosti emisije otpadnih voda iz objekta i postrojenja za proizvodnju premaznih materijala i glazura

Ovaj odeljak se odnosi na otpadne vode čije zagađujuće materije potiču uglavnom od proizvodnje vodenih disperzionih boja, sintetičkih prevlaka i premaza, voda koje potiču od premaznih materijala, glazura i premaznih materijala na bazi rastvarača, kao i iz pomoćnih dodatnih postrojenja.

U slučaju generisanja vakuuma za vreme proizvodnog procesa, zapreminu otpadne vode treba držati na što manjem stepenu što se omogućava primenom tehnologija koje ne produkuju otpadne vode.

Otpadna voda ne sme da sadrži jedinjenja žive ili organo-kalajna jedinjenja koja potiču od konzervanasa i mikrobicidnih aditiva. Dokaz da otpadna voda ne sadrži jedinjenja žive ili organo-kalajna jedinjenja se obezbeđuje prikazivanjem informacija o proizvodnji, pokazujući da ulazni materijali i pomoćni materijali koji se koriste za konzervisanje i mikrobicidno podešavanje ne sadrže ova jedinjenja.

Otpadna voda iz proizvodnje premaznih materijala na bazi rastvarača sa pomoćnim postojenjima, dobijena kvenčovanjem destilata od regenerisanja rastvarača, ne sme se ispuštati.

Tabela 17.1. Granične vrednosti emisije na mestu ispuštanja u površinske vode(II)

(I) Vrednosti se odnose na dvočasovni uzorak.
(II) Ne primenjuje se na otpadne vode koje potiču od proizvodnje pigmenata za organske boje i neorganskih pigmenata, vode iz indirektnog rashladnog sistema i postrojenja za tretman procesnih voda.
(III) U slučaju otpadne vode čiji HPK na mestu nastajanja premašuje 50 gO2/l, HPK se mora smanjiti na 500 mgO2/l.

Tabela 17.2. Granične vrednosti emisije pre mešanja sa ostalim otpadnim vodama na nivou pogona(I)

(I) Vrednosti se odnose na dvočasovni uzorak

Granične vrednosti emisije za AOH i VOC (suma trihloretena, perhloretana, 1,1,1-trihloretana, dihlormetana - izračunato kao hlor) se odnose na slučajne uzorke. Zahtevi za dostizanje graničnih vrednosti emisije za VHHC (volatilni halogenovani ugljovodonici) se smatraju ispunjenim obezbeđivanjem dokaza da se halogenovani ugljovodonici ne koriste u proizvodnji niti za čišćenje.

18. Granične vrednosti emisije otpadnih voda iz objekta i postrojenja za proizvodnju neorganskih boja

Ovaj odeljak se odnosi na otpadnu vodu čije zagađenje potiče prvenstveno od prozvodnje neorganskih pigmenata, koji su u tabelama označeni na sledeći način:

1 - olovni i pigmenti sa cinkom;

2 - kadmijumski pigmenti;

3 - litoponi, cink-sulfidni pigmenti i precipitovani barijum-sulfat;

4 - silikatne ispune;

5 - pigmenti koji sadrže gvožđe-oksid;

6 - pigmenti koji sadrže hromne okside i

7 - miksirane boje.

Tabela 18.1. Granične vrednosti emisije na mestu ispuštanja u površinske vode(I, II)

(I) Vrednosti se odnose na dvočasovni uzorak. Opterećenje je izračunato iz koncentracionih nivoa slučajnog uzorka ili iz dvočasovnog kompozitnog uzorka i iz zapreminskog protoka otpadne vode koji odgovara uzorkovanju.
(II) Ne primenjuje se na otpadnu vodu iz proizvodnje visoko disperznih oksida i pigmenata nosača, niti na vodu iz posrednih rashladnih sistema i postrojenja za tretman procesne vode.
(III) U slučaju proizvodnje gvožđe-oksidnih pigmenata (neorganski pigment 5), zahtevi za sulfat će se primeniti samo na proizvodnju baziranu na metodi precipitacije i Penniman metodi. Za proizvodnju baziranu na anilin metodi, za sulfat će biti primenjen nivo od 40 kg/t. Zahtevi za gvožđe će biti primenjeni samo na gvožđe-oksidne pigmente i tehnički gvožđe-oksid. Za bistre i visoko-čiste gvožđe-oksidne pigmente, biće primenjena vrednost od 1 kg/t.

Tabela 18.2. Granične vrednosti emisije pre mešanja sa ostalim otpadnim vodama na nivou pogona(I)

(I) Vrednosti se odnose na dvočasovni uzorak.
(II) U slučaju proizvodnje gvožđe-oksidnih pigmenata (neorganski pigment 5), zahtevi za anilin će se primenjivati za proizvodnju baziranu na anilin metodi.
(III) Specifični nivoi opterećenja, koji su specifični u zavisnosti od proizvodnje (kg/t) kod dobijanja kadmijumskih pigmenata, odnosiće se na količinu upotrebljenog kadmijuma.
(IV) Opterećenje zagađujućim materijama je izračunato iz koncentracionih nivoa slučajnog uzorka ili dvočasovnog kompozitnog uzorka i zapreminskog protoka otpadne vode koji odgovara uzorkovanju.

19. Granične vrednosti emisije otpadnih voda iz postrojenja i pogona za proizvodnju veštačkih đubriva, izuzev kalijumovih đubriva

Granične vrednosti emisije navedene u ovom prilogu se odnose na otpadne vode čije opterećenje zagađujućim materijama potiče iz proizvodnje mineralnih veštačkih đubriva.

Tabela 19.1. Granične vrednosti(I) emisije na mestu ispuštanja u površinske vode(II, III)

(I) Odnosi se na efluent iz postrojenja za prečišćavanje voda.
(II) Ne odnosi se na otpadne vode iz proizvodnje kalijumovih veštačkih đubriva, otpadne vode iz proizvodnje fosforne kiseline bez ekstrakcije gipsa, otpadne vode iz rashladnih sistema i pripreme procesne vode.
(III) Vrednosti se odnose na dvočasovni uzorak.
(IV) Odnosi se na trenutan pojedinačan uzorak.
(V) Vrednosti specifičnog opterećenja proizvoda se odnosi na dvočasovni kompozitni uzorak. Opterećenje za kadmijum, fosfor i fluoride daju se preračunavanjem P2O5 u fosfate, opterećenje azotom se računa na osnovu sadržaja amonijačnog i nitratnog jedinjenja u svakom jedinjenju.

20. Granične vrednosti emisije otpadnih voda iz postrojenja i pogona za proizvodnju pulpe za papir

Ovaj odeljak se odnosi na otpadne vode čije zagađujuće materije potiču uglavnom od izbeljene pulpe, putem sulfitnih ili sulfatnih procedura.

Opterećenje zagađujućim materijama treba održavati ispod propisanih nivoa graničnih vrednosti emisije, nakon ispitivanja situacije za svaki slučaj posebno, primenom sledećih radnji: 1) uklanjanje površinskog sloja otpadne vode; 2) optimizovanje uklanjanja vlakana iz drveta (intenzivno ključanje, delignifikacija kiseonikom); 3) zatvoreno pranje i sortiranje nebeljene pulpe; 4) sakupljanje najmanje 98% organskih supstanci, rastvorenih tokom uklanjanja vlakana, putem postupka pranja sa uštedom vode; 5) recikliranje nusprodukata pranja pulpe; 6) neutralizacija i otparavanje rastvora za pranje; 7) recikliranje koncentrata otparavanja (zgusnuta tečnost) i regenerisanje hemikalija za uklanjanje vlakana; 8) "striping" i ponovna upotreba visoko koncentrisanog kondenzata otparavanja; 9) primena izbeljivača koji ne sadrže elementarni hlor i hemikalija koje ispuštaju hlor, izuzev hlor-dioksida, u proizvodnji (pulpa koja ne sadrži elementarni hlor) sulfatne pulpe; i 10) izbegavanje primene i zadržavanja organskih kompleksirajućih agenasa kojima se ne postiže 80% degradacije rastvorenog organskog ugljenika nakon dvadeset osam dana.

Tabela 20.1. Granične vrednosti emisije na mestu ispuštanja u površinske vode(III, V)

(I) Vrednosti se odnose na 24-časovni srednji uzorak.
(II) Trenutni uzorak.
(III) Ne primenjuje se na otpadne vode iz proizvodnje pulpe za do jedne godinu stara postrojenja, otpadne vode koje potiču iz indirektnog rashladnog sistema i procesne otpadne vode.
(IV) Vrednosti specifičnog proizvodnog opterećenja se odnose na 24-časovni kapacitet proizvodnje (računato na krajnji proizvod celulozu koja je sušena na vazduhu).
(V) Pre mešanja sa otpadanim vodama iz drugih izvora, otpadna voda ne sme da sadrži hlor i i jedinjenja koja ispuštaju hlor, ili adsorbujuće organske halogenide (AOH) od izbeljivanja. Otpadna voda iz proizvodnje sulfatne pulpe (pulpa koja ne sadrži elementarni hlor) može da sadrži do 0,25 kg AOH/t pulpe u 24-časovnom kompozitnom uzorku.
(VI) Standard definisan za ukupni azot se smatra ispunjenim ukoliko se izmereni standard slaže sa ukupnim vezanim azotom.

21. Granične vrednosti emisije otpadnih voda iz postrojenja i pogona za proizvodnju papira i kartona

Granične vrednosti emisije navedene u ovom odeljku se odnose na otpadne vode čije zagađujuće materije potiču iz proizvodnje papira i kartona grupisanih u Tabeli 21.1. na sledeći način:

1 - Papiri i kartoni (lepenka) gde se ne koristi drvo kao sirovina.

2 - Ostali papiri i kartoni gde se ne koristi drvo kao sirovina.

3 - Jako obojeni papiri, kartoni od čiste celuloze, i specijalni papiri kod kojih se na godišnjem proseku bar jedanput dnevno menja vrsta u proizvodnji.

4 - Pravi pergament.

5 - Bezdrvni i drugi papiri sa premazom (sa nešto više od 10 g premaza po m2).

6 - Papir koji se proizvodi od drveta (iz integralne proizvodnje drvene pulpe, pretežno od primarnih vlakana).

7 - Papir i karton proizveden pretežno od otpadnog papira.

Tabela 21.1. Granične vrednosti emisije na mestu ispuštanja u površinske vode(I)

(I) Ne primenjuje se na otpadne vode iz rashladnog sistema i pripremu tehnološke vode.
(II) Vrednosti specifičnog proizvodnog opterećenja se odnose na kapacitet proizvedenog papira i kartona. Opterećenje zagađujućim materijama se izračunava iz koncentracije zagađenja u dvočasovnom uzorku i količine protekle vode u tom vremenu.

Otpadna voda ne sme da sadrži halogenovana organska jedinjenja, benzen, toluen i ksilen, koja potiču od sredstava za rastvaranje i čišćenje. To se utvrđuje putem sertifikata proizvođača rastvarača ili sredstva za pranje, koji dokazuje da oni ne sadrže halogenovana organska jedinjenja, benzen, toluen i ksilen, kao i podacima iz dnevnika rada i evidencije svakog korišćenog rastvarača i sredstva za pranje.

22. Granične vrednosti emisije otpadnih voda iz postrojenja i pogona za preradu i proizvodnju tekstila

Ovaj odeljak se primenjuje na otpadnu vodu čije zagađenje prvenstveno potiče od komercijalnog i industrijskog tretmana i prerade tekstilnih materijala i niti/prediva kao i od obrade tekstila.

Opterećenje zagađujućim materijama mora se održavati što nižim, u zavisnosti od okolnosti pojedinačnih slučajeva, pomoću navedenih radnji:

1) Prerada i ponovna upotreba vode iz postrojenja za štampanje koja je korišćena za pranje štamparskih obloga i za čišćenje opreme za štampanje (šabloni, cilindri, ramovi, kada za tretmane itd);

2) Izbegavanje upotrebe sintetičkih proizvoda koji ne mogu dostići 80%-otno uklanjanje;

3) Izbegavanje upotrebe organskih-kompleksirajućih agenasa koji ne mogu dostići 80%-otno uklanjanje. Ovo se ne odnosi na upotrebu fosfonata, poliakrilata i kopolimera maleinske kiseline za finu obradu tekstila;

4) Izbegavanje upotrebe surfaktanata koji ne mogu dostići 80%-otno uklanjanje;

5) Izbegavanje upotrebe hlorisanih predtretmana pod pritiskom za vunu i podloge od mešane vune;

6) Izbegavanje upotrebe alkilfenol etoksilata, izuzev za polimerdisperzije koje se primenjuju na površini tekstila, i koji se zadržavaju na takvim površinama i do 99%;

7) Minimizacija količina, zadržavanje i ponovna upotreba: (I) sintetičkih produkata od uklanjanja nečistoća, (II) ostataka od boja, (III) ostataka od završnih dopunskih kupki, (IV) ostataka kupki od prevlačenja i postavljanja, (V) ostataka od kupki za spajanja tekstilnih obloga ravne površine i drugih sličnih materijala, i (VI) ostaci od pasti za štampanje;

8) Tretman razdvojenih tokova izlistanih pod tačkom 7, gde ponovna upotreba nije moguća, u smislu procesa koji garantuju najmanje 80% eliminacije HPK ili ukupnog organskog ugljenika (TOC) ili, u slučaju ostataka tečnosti za bojenje i ostataka od pasti za štampanje, koji garantuju najmanje 95% eliminacije pigmenata.

Tabela 22.1. Granične vrednosti emisije na mestu ispuštanja u površinske vode(I)

(I) Ove granične vrednosti emisije se ne primenjuju na otpadnu vodu: 1) od ispiranja sirove vune, 2) iz oblasti fotografske prerade i galvanizacije (kao što je proizvodnja štamparskih šablona i cilindara za utiskivanje), 3) iz hemijskog suvog čišćenja tekstila gde se koriste rastvarači sa halogenovanim ugljovodonicima, 4) iz postrojenja za tretman procesnih voda i iz posrednih sistema za hlađenje.
(II) Vrednosti se odnose na dvočasovni uzorak.
(III) Ako analiza mesečnog prosečnog 24-časovnog uzorka pokaže da je vrednost HPK u otpadnoj vodi na ulazu u biološki reaktor postrojenja za tretman otpadnih voda veći od 1350 mg/l, granična vrednost za HPK treba biti takva, da efiksanost prethodnog prečišćavanja tehnološke otpadne vode ne sme biti manja od 80%. U tom slučaju efikasnost prečišćavanja se izračunava iz prosečne vrednosti HPK 24-časovnog kompozitnog uzorka otpadne vode pre i posle prethodnog prečišćavanja.
(IV) Ako analiza mesečnog prosečnog 24-časovnog uzorka pokaže da je vrednost ukupnog organskog ugljenika (TOC) u otpadnoj vodi na ulazu u biološki reaktor postrojenja za tretman otpadnih voda veći od 400 mg/l, granična vrednost za TOC treba biti takva, da efikasnost prethodnog prečišćavanja tehnološke otpadne vode ne sme biti manja od 85%. U tom slučaju efikasnost prečišćavanja se izračunava iz prosečne vrednosti TOC 24-časovnog kompozitnog uzorka otpadne vode pre i posle prethodnog prečišćavanja.
(V) Zahtevi za amonijačni azot i ukupni azot se primenjuju pri temperaturi vode od 12 °C i iznad, u efluentu iz biološkog reaktora postrojenja za tretman otpadnih voda.
(VI) Zahtevi za ukupan fosfor se ne primenjuju u slučaju otpadne vode od upotrebe jedinjenja koja sadrže organski fosfor koja se upotrebljavaju za vatrostalnu obradu.

Tabela 22.2. Granične vrednosti emisije pre mešanja sa ostalim otpadnim vodama na nivou pogona

(I) Vrednosti se odnose na dvočasovni uzorak.
(II) Za AOH se primenjuju vrednosti koje se odnose na slučajan uzorak.

23. Granične vrednosti emisije otpadnih voda iz pogona za preradu vune (predionice vune)

Ovaj odeljak se odnosi na otpadne vode koje potiču od pranja vune, karbonizacije sirove vune i završne obrade.

Opšti zahtevi za ove otpadne vode su sledeći:

1) sa izuzetkom vode za ispiranje, otpadna vode nakon procesa pranja vune se ne sme ispuštati u recipijente;

2) količinu zagađujućih materija je potrebno svesti na najmanju moguću meru, primenom sledećih koraka: a) predčišćenje bubnjeva i buradi (bez otpadnih voda) i b) korišćenje organskih kompleksirajućih agenasa koji dostižu stepen eliminacije rastvorenog organskog ugljenika od 80% nakon dvadeset osam dana;

3) otpadna voda ne sme da sadrži sledeće a) alkilfenol etoksilate iz deterdženata i sredstava za čišćenje, b) surfaktante ili druge aktivne supstance koji su teško biodegradabilni. Potrebno je da postoji dokaz koji se može dobiti pregledom informacija proizvođača koje pokazuju da korišćena sredstva ne sadrže navedene supstance.

Tabela 23.1. Granične vrednosti emisije na mestu ispuštanja u površinske vode(I)

(I) Ne odnosi se na otpadne vode koje potiču iz tretmana procesnih voda ili indirektnih sistema za hlađenje.
(II) Vrednosti se odnose na dvočasovni uzorak.
(III) Vrednosti specifičnog organskog opterećenja (kg/t) se odnosi na kapacitet prerađene vune.
(IV) Granične vrednosti za ukupni neorganski azot i ukupni azot (organski i neorganski) se primenjuju kada je temperatura iz biološkog prečišćavanja veća od 12 °C.
(V) Pre mešanja sa drugim otpadnim vodama, otpadna voda ne sme da pređe vrednost toksičnosti za dafnije TD=2.

Zahtevi za dostizanje granične vrednosti emisije na mestu nastanka otpadne vode

Otpadna voda nakon postupka završne obrade ne sme sadržati hlor ili supstance koje oslobađaju hlor. Pregledom informacija proizvođača može se dobiti dokaz da korišćena sredstva ne sadrže navedene supstance.

24. Granične vrednosti emisije otpadnih voda iz postrojenja i pogona za preradu i štavljenje kože i proizvodnje krzna

Ovaj odeljak se odnosi na otpadne vode čije zagađujuće materije potiču uglavnom iz postrojenja i pogona za preradu i štavljenje kože i proizvodnje krzna.

Tokom prerade i štavljenja kože opterećenje zagađujućim materijama treba održavati na najmanjem mogućem niou na sledeći način: 1) čuvanjem krzna na niskim temperaturama; 2) primenom nedenaturisanih soli; 3) zadržavanjem soli iz štavljenja kože pogodnim tehnikama kao što su sušenje ili vraćanje u proizvodnju.

Zagađenje otpadne vode koje potiče od AOH (adsorbujući organski halogenidi) treba održavati na što nižem nivou, a ovo je moguće putem odabira i primene odgovarajućih sredstava za čišćenje i dezinfektanata ili drugih sirovina i pomoćnih materijala.

Tabela 24.1. Granične vrednosti emisije na mestu ispuštanja u površinske vode(I)

(I) Ne primenjuje se na vode iz indirektnog rashladnog sistema.
(II) Vrednosti se odnose na dvočasovni uzorak.
(III) Ako je nakon mehaničkog prečišćavanja BPK5 veći od 300 mgO2/l u prosečnom mesečnom uzorku koji je dobijen u 24-časovnom kompozitnom uzorku umesto granične vrednosti za BPK5 može se koristiti procenat smanjenja opterećenja koji ne sme biti manji od 90%. Efikasnost prečišćavanja se izračunava kao procenat uklanjanja koji je izračunat na osnovu 24-časovnog opterećenja otpadnih voda meren kao BPK5 pre i nakon prečišćavanja. U slučaju otpadne vode u kojoj je BPK5 u influentu biološkog tretmana procenjen iznad 1000 mgO2/l u prosečnom mesečnom uzorku, za BPK5 u dvočasovnom kompozitnom uzorku ili slučajnom kompozitnom uzorku može se koristiti procenat smanjenja opterećenja koji ne sme biti manji od 97,5%.
(IV) Ako je nakon mehaničkog prečišćavanja HPK veći od 2500 mgO2/l u prosečnom mesečnom uzorku koji je dobijen u 24-časovnom kompozitnom uzorku umesto granične vrednosti za BPK5 može se koristiti procenat smanjenja opterećenja koji ne sme biti manji od 90%. Efikasnost prečišćavanja se izračunava kao procenat uklanjanja koji je izračunat na osnovu 24-časovnog opterećenja otpadnih voda meren kao HPK pre i nakon prečišćavanja.
(V) Za otpadne vode koje se prečišćavaju na uređaju za prečišćavanje sa više od 150 kg/dan BPK5, opterećenje otpadne vode sa ukupnim organskim ugljenikom, odnosno ukupnim azotom nakon prečišćavanja mora se smanjiti za najmanje 75%.
(VI) Granična vrednost za sulfate, kada se otpadne vode ispuštaju u površinske, ne sme prekoračiti vrednost od 1500 mg/l
(VII) Pre mešanja sa otpadnim vodama iz drugih pogona ne sme prevazići 2 mg/l sulfida i 1 mg/l ukupnog hroma.
(VIII) Za ispuštanje otpadne vode iz prerade krzna, treba primeni vrednost za toksičnost za ribe od TF=4.

Zahtevi za dostizanje granične vrednosti emisije pre mešanja sa ostalim otpadnim vodama

Otpadna voda od natapanja, lepljenja i odlepljivanja, uključujući ispiranje ne sme da premašuje nivo od 2 mg/l sulfida u pogodnom slučajnom uzorku ili dvočasovnom kompozitnom uzorku.

Otpadna voda od štavljenja, uključujući dehidrataciju, vodu od neutralizacije, ponovnog štavljenja, bojenja, punjenja, pri čemu svaka operacija uključuje ispiranje, ili od prerade kože, ne sme da prevazilazi nivo od 1 mg/l ukupnog hroma u pogodnom slučajnom uzorku ili dvočasovnom kompozitnom uzorku.

25. Granične vrednosti emisije otpadnih voda iz objekata i postrojenja za proizvodnju lepila, tutkala i želatina

Granične vrednosti emisije navedene u ovom odeljku se odnose na otpadne vode čije zagađujuće materije potiču uglavnom od nusproizvoda klanja životinja i rezidua koje nastaju tokom prerade kože u lepila, tutkala, želatin ili naturin.

Tabela 25.1. Granične vrednosti emisije na mestu ispuštanja u površinske vode(II)

(I) Vrednosti se odnose na dvočasovni uzorak.
(II) Ne primenjuje se na vode iz rashladnog sistema.
(III) Zahtevi za amonijačni azot i ukupan azot se primenjuju na otpadnu vodu temperature 12°C ili više u efluentu iz bioaeracionog bazena postrojenje za tretman čije je optrećenje otpadne vode sa ukupnim azotom veće od 100 kg/dan. Vodna dozvola može dopustiti više koncentracije ukupnog azota do 50 mg/l ako je smanjenje ukupnog opterećenja azotom najmanje 85%. Smanjenje se ustanovljava odnosom opterećenja azotom u otpadnoj vodi i u efluentu, tokom reprezentativnog perioda vremena koje ne treba da bude manje od 24 h. Ukupan vezani azot treba uzeti kao osnovu za računanje opterećenja.
(IV) Zahtev za ukupni fosfor se primenjuje ako opterećenje ukupnim fosforom u otpadnoj vodi na kome se zasniva vodna dozvola prevazilazi 20 kg/dan.

26. Granične vrednosti emisije otpadnih voda iz objekta i postrojenja za proizvodnju lesonita

Ovaj odeljak se odnosi na otpadne vode primarno iz proizvodnje lesonita.

Tabela 26.1. Granične vrednosti emisije na mestu ispuštanja u površinske vode(II)

(I) Vrednosti se odnose na dvočasovni uzorak.
(II) Ovaj prilog se ne primenjuje za otpadne vode od indirektnih rashladnih sistema i procesnih voda postrojenja.
(III) U slučaju proizvodnje teških lesonita (sa gustinom većom od 900 kg/m3) koji se proizvodi upotrebom metode mokre obrade i koji ima vlakna sa nivoom vlažnosti većim od 20% u fazi matiranja, nivo HPK od 2 kg/t će biti primenjen.
(IV) Proizvodno specifični zahtevi (g/t, kg/t) odnose se na kapacitet proizvodnje lesonita (potpuno suvog). Opterećenje zagađenjem se određuje iz koncentracionog nivoa reprezentativnog slučajnog uzorka ili dvočasovnog kompozitnog uzorka i iz količine protoka otpadne vode pri uzorkovanju.

27. Granične vrednosti emisije otpadnih voda iz objekata i postrojenja za preradu mleka i proizvodnju mlečnih proizvoda

Granične vrednosti emisije navedene u ovom odeljku se odnose na otpadne vode čije zagađenje nastaje prilikom isporuke, dekantovanja ili prerade mleka, sira i drugih mlečnih proizvoda u okviru objekata i postrojenja za preradu mleka i mlečnih proizvoda.

Tabela 27.1. Granične vrednosti emisije na mestu ispuštanja u površinske vode(II)

(I) Vrednosti se odnose na dvočasovni uzorak.
(II) Ne primenjuje se na uređaje sa opterećenjem manjim od 3 kg BPK5 na dan, na one iz indirektnog rashladnog sistema.
(III) Zahtevi za amonijačni azot i ukupan azot se primenjuju na otpadnu vodu temperature 12 °C ili više u efluentu iz bioaeracionog bazena postrojenje za tretman čije je opterećenje otpadne vode sa ukupnim azotom veće od 100 kg/dan. Dozvola za ispuštanje prečišćene otpadne vode može dopustiti više koncentracije ukupnog azota do 25 mg/l ako je smanjenje ukupnog opterećenja azotom najmanje 70%. Smanjenje se ustanovljava odnosom opterećenja azotom u otpadnoj vodi i u efluentu, tokom reprezentativnog perioda vremena koje ne treba da bude manje od 24 h. Ukupan vezani azot treba uzeti kao osnovu za računanje opterećenja.
(IV) Zahtev za ukupni fosfor se primenjuje ako opterećenje ukupnim fosforom u otpadnoj vodi na kome se zasniva dozvola prevazilazi 20 kg/dan.
(V) U efluentima kanalizacionih laguna, dizajniranih sa vremenom zadržavanja od 24 h ili više u kojima dnevna zapremina otpadne vode, na kojoj je bazirana dozvola za ispuštanje, ne prelazi 500 m3, gde je uzorak očigledno obojen usled prisustva algi, HPK i BPK5 treba određivati iz uzorka koji ne sadrži alge. U tom slučaju vrednosti prikazane u tabeli se smanjuju na 15 mgO2/l za HPK i na 5 mgO2/l za BPK5.

28. Granične vrednosti emisije otpadnih voda iz objekta i postrojenja za preradu voća i povrća

Ovaj odeljak se odnosi na otpadne vode čije zagađujuće materije potiču uglavnom od proizvodnje proizvoda od voća i povrća kao i gotovih obroka baziranih na voću i povrću.

Tabela 28.1. Granične vrednosti emisije na mestu ispuštanja u površinske vode(II)

(I) Vrednosti se odnose na dvočasovni uzorak.
(II) Ne primenjuje se na otpadne vode čije zagađenje potiče iz proizvodnje hrane za bebe, čaja i lekova na bazi bilja, kao ni na otpadne vode koje potiču iz indirektnog rashladnog sistema.
(III) Zahtevi za amonijačni azot i ukupan azot se primenjuju na otpadnu vodu temperature 12 °C ili više u efluentu iz bioaeracionog bazena postrojenja za tretman čije je opterećenje otpadne vode sa ukupnim azotom veće od 100 kg/dan. Vodna dozvola može dopustiti više koncentracije ukupnog azota do 25 mg/l ako je smanjenje ukupnog opterećenja azotom najmanje 70%. Smanjenje se ustanovljava odnosom opterećenja azotom u otpadnoj vodi i u efluentu, tokom reprezentativnog perioda vremena koje ne treba da bude manje od 24 h. Ukupan vezani azot treba uzeti kao osnovu za računanje opterećenja.
(IV) Zahtev za ukupni fosfor se primenjuje ako opterećenje ukupnim fosforom u otpadnoj vodi na kome se zasniva dozvola prevazilazi 20 kg/dan.
(V) U efluentima kanalizacionih laguna, dizajniranih sa vremenom zadržavanja od 24 h ili više u kojima dnevna zapremina otpadne vode, na kojoj je bazirana dozvola za ispuštanje, ne prelazi 500 m3, gde je uzorak očigledno obojen usled prisustva algi, HPK i BPK5 treba određivati iz uzorka koji ne sadrži alge. U tom slučaju vrednosti prikazane u tabeli se smanjuju na 15 mgO2/l za HPK i na 5 mgO2/l za BPK5.
(VI) U preradi paradajza dozvoljeno je da HPK dostigne vrednost od 150 mgO2/l.

29. Granične vrednosti emisije otpadnih voda iz objekta i postrojenja za sušenje biljnih proizvoda za proizvodnju hrane

Granične vrednosti emisije navedene u ovom odeljku se odnose na otpadne vode čije zagađujuće materije potiču uglavnom od direktnog i indirektnog sušenja biljnih proizvoda za proizvodnju hrane.

Tabela 29.1. Granične vrednosti emisije na mestu ispuštanja u površinske vode(II)

(I) Vrednosti se odnose na dvočasovni uzorak.
(II) Ne odnosi se na otpadne vode koje potiču od nusprodukata sušenja biljnih proizvoda za proizvodnju hrane i od vode iz indirektnog rashladnog sistema ili postrojenja za tretman procesnih voda.
(III) Zahteve za ukupni fosfor treba primeniti tamo gde opterećenje sirove vode ukupnim fosforom na kome se bazira dozvola za ispuštanje efluenta dostiže 20 kg/dan.
(IV) U efluentima kanalizacionih laguna, dizajniranih sa vremenom zadržavanja od 24 h ili više u kojima dnevna zapremina otpadne vode, na kojoj je bazirana dozvola za ispuštanje, ne prelazi 500 m3, gde je uzorak očigledno obojen usled prisustva algi, HPK i BPK5 treba određivati iz uzorka koji ne sadrži alge. U tom slučaju vrednosti prikazane u tabeli se smanjuju na 15 mgO2/l za HPK i na 5 mgO2/l za BPK5. U slučaju taložnih laguna, zahtevi se odnose na slučajni uzorak. Ne treba smatrati da se zahtevi odnose i na slučaj kada je taložna laguna isušena pre postizanja zadatih nivoa.

30. Granične vrednosti emisije otpadnih voda iz objekta i postrojenja za proizvodnju bezalkoholnih pića i vode

Ovaj odeljak se odnosi na otpadne vode čije zagađujuće materije potiču uglavnom od proizvodnje bezalkoholnih pića i vode, ekstrakcije i flaširanja mineralnih, izvorskih i lekovitih voda, kao i flaširanja svih vrsta pića, pri čemu je potrebno obezbediti da se otpadne vode iz procesa flaširanja vode ne tretiraju zajedno sa otpadnom vodom iz proizvodnje osnovnih sastojaka i esencija bezalkoholnih pića.

Tabela 30.1. Granične vrednosti emisije na mestu ispuštanja u površinske vode(II)

(I) Vrednosti se odnose na dvočasovni uzorak.
(II) Ne primenjuje se na vode iz rashladnog sistema i procesne otpadne vode.
(III) Zahtev za ukupni fosfor se primenjuje ako opterećenje ukupnim fosforom u otpadnoj vodi na kome se zasniva dozvola prevazilazi 20 kg/dan.
(IV) U efluentima kanalizacionih laguna, dizajniranih sa vremenom zadržavanja od 24 h ili više u kojima dnevna zapremina otpadne vode, na kojoj je bazirana dozvola za ispuštanje, ne prelazi 500 m3, gde je uzorak očigledno obojen usled prisustva algi, HPK i BPK5 treba određivati iz uzorka koji ne sadrži alge. U tom slučaju vrednosti prikazane u tabeli se smanjuju na 15 mgO2/l za HPK i na 5 mgO2/l za BPK5.

31. Granične vrednosti emisije otpadnih voda iz objekta i postrojenja za preradu ribe

Granične vrednosti emisije navedene u ovom odeljku se odnose na otpadne vode čije zagađujuće materije potiču uglavnom od prerade ribe, u ribarnicama i objektima za preradu ribe, pri čemu HPK otpadne vode koja potiče iz objekata za preradu ribe čini dve trećine ukupnog ulaznog HPK i BPK5 iznosi najmanje 600 kg/dan.

Tabela 31.1. Granične vrednosti emisije na mestu ispuštanja u površinske vode(II)

(I) Vrednosti se odnose na dvočasovni uzorak.
(II) Ne primenjuje se na vode iz rashladnog sistema.
(III) Granična vrednost za azot (amonijačni azot) i granična vrednost za ukupan neorganski azot se primenjuje kada je temperatura efluenta iz biološkog prečistača 12°C i kada je optrećenje ukupnog ulaznog azota, koje je dato u vodnoj dozvoli veće od 100 kg/dan. Efekat prečišćavanja se računa u odnosu na ulazni ukupni azot (organski i neorganski) i izlaznu vrednost ukupnog azota u toku reprezentativnog vremenskog perioda koji nije duži od 24 h.
(IV) Zahtev za ukupni fosfor se primenjuje ako opterećenje ukupnim fosforom u otpadnoj vodi na kome se zasniva dozvola prevazilazi 20 kg/dan. U slučaju da opterećenje organskim materijama po BPK5 veće od 6000 kg/dan onda je granična vrednost za ukupan fosfor 1 mg/l.

32. Granične vrednosti emisije otpadnih voda iz objekta i postrojenja za preradu krompira

Ovaj odeljak se odnosi na otpadne vode čije zagađujuće materije potiču uglavnom od prerade krompira za ljudsku ishranu.

Tabela 32.1. Granične vrednosti emisije na mestu ispuštanja u površinske vode(II)

(I) Vrednosti se odnose na dvočasovni uzorak.
(II) Ne primenjuje se na otpadne vode koje potiču iz prerade krompira u destilerijama, fabrika skroba, objekata za sušenje povrća za proizvodnju hrane, preradu voća i povrća, kao ni na otpadne vode koje potiču iz indirektnog rashladnog sistema i procesne otpadne vode.
(III) Granična vrednost za azot (amonijačni azot) i granična vrednost za ukupan neorganski azot se primenjuje kada je temperatura efluenta iz biološkog prečistača 12°C i kada je opterećenje ukupnog ulaznog azota, koje je dato uvodnoj dozvoli veće od 100 kg/dan. Efekat prečišćavanja se računa u odnosu na ulazni ukupni azot (organski i neorganski) i izlaznu vrednost ukupnog azota u toku reprezentativnog vremenskog perioda koji nije duži od 24 h.
(IV) Zahtev za ukupni fosfor se primenjuje ako opterećenje ukupnim fosforom u otpadnoj vodi na kome se zasniva dozvola prevazilazi 20 kg/dan.
(V) U efluentima kanalizacionih laguna, dizajniranih sa vremenom zadržavanja od 24 h ili više u kojima dnevna zapremina otpadne vode, na kojoj je bazirana dozvola za ispuštanje, ne prelazi 500 m3, gde je uzorak očigledno obojen usled prisustva algi, HPK i BPK5 treba određivati iz uzorka koji ne sadrži alge. U tom slučaju vrednosti prikazane u tabeli se smanjuju na 15 mgO2/l za HPK i na 5 mgO2/l za BPK5.

33. Granične vrednosti emisije otpadnih voda iz objekta i postrojenja za proizvodnju od semena uljarica, odnosno jestive masti i rafinaciju jestivog ulja

Ovaj odeljak se odnosi na objekte i postrojenja: za preradu sirovog ulja, proizvodnju rafinisanog ulja i proizvodnju margarina.

Tabela 33.1. Granične vrednosti emisije na mestu ispuštanja u površinske vode(II)

(I) Vrednosti se odnose na dvočasovni uzorak.
(II) Ne primenjuje se na vode iz rashladnog sistema i pripreme vode.
(III) Specifično proizvodno opterećenje (g/t) se odnosi na kapacitet prerade sirovine(IV). Opterećenje zagađujućim materijama se određuje na osnovu vrednosti koncentracije iz dvočasovnog srednjeg uzorka i zapremine vode koja je merena za vreme uzorkovanja.
(IV) Sirovine kod rafinacije jestivih masti i ulja su (1) proizvedeno sirovo ulje; (2) neispravne, ili u proizvodni tok vraćene količine, koje se ponovo rafinišu; (3) poluproizvodi, koje prolaze više tehnoloških stepenica.

34. Granične vrednosti emisije otpadnih voda iz objekta i postrojenja za proizvodnju skroba, šećera i izošećera

Ovaj odeljak se odnosi na objekte i postrojenja za proizvodnju šećera, skroba i izošećera od kukuruza.

Tabela 34.1. Granične vrednosti emisije na mestu ispuštanja u površinske vode(II)

(I) Vrednosti se odnose na dvočasovni uzorak.
(II) Ne primenjuje se na vode iz rashladnog sistema i pripreme vode.
(III) Granična vrednost za azot (amonijačni-azot) i granična vrednost za ukupan neorganski azot se primenjuje kada je temperatura efluenta iz biološkog prečistača 12 °C i kada je opterećenje ukupnog ulaznog azota, koje je dato u dozvoli veće od 100 kg/dan. Efekat prečišćavanja se računa u odnosu na ulazni ukupni azot (organski i neorganski) i izlaznu vrednost ukupnog azota u toku reprezentativnog vremenskog perioda koji nije duži od 24 h.

35. Granične vrednosti emisije otpadnih voda iz objekta i postrojenja za proizvodnju šećera

Granične vrednosti emisije navedene u ovom odeljku se odnose na otpadne vode čije zagađujuće materije potiču uglavnom od ekstrakcije čvrstih i tečnih šećera i sirupa iz šećerne repe i šećerne trske.

Otpadna voda ne sme da sadrži organski vezane halogene koji potiču iz primene hlora ili jedinjenja koja oslobađaju hlor, sa izuzetkom hlor-dioksida u ciklusu vode iz toplih bunara. Dokaz da je ovaj uslov ispunjen može biti lista, u operativnom dnevniku, ulaznih i pomoćnih materijala koji se koriste, kao i prikaz informacija o proizvodnji, pokazujući time da otpadna voda ne sadrži navedene supstance ili grupe supstanci.

Tabela 35.1. Granične vrednosti emisije na mestu ispuštanja u površinske vode(II)

(I) Vrednosti se odnose na dvočasovni uzorak. U slučaju taložnih laguna, zahtevi se odnose na slučajni uzorak. Ne treba smatrati da se zahtevi odnose i na slučaj kada je taložna laguna isušena pre postizanja zadatih nivoa.
(II) Ne primenjuje se na otpadne vode koje potiču iz indirektnog rashladnog sistema, tretmana procesnih voda i ispiranje gasova.
(III) Zahtevi za amonijačni azot i ukupan azot se primenjuju na otpadnu vodu temperature 12°C ili više u efluentu iz bioaeracionog bazena. Dozvola za ispuštanje prečišćene otpadne vode može dopustiti više koncentracije ukupnog azota do 50 mg/l ako je smanjenje ukupnog opterećenja azotom najmanje 70%. Smanjenje se ustanovljava odnosom opterećenja azotom u otpadnoj vodi i u efluentu, tokom reprezentativnog perioda vremena koje ne treba da bude duže od 24 h. Ukupan vezani azot treba uzeti kao osnovu za računanje opterećenja.

36. Granične vrednosti emisije otpadnih voda iz objekta i postrojenja za proizvodnju konditorskih proizvoda

Granične vrednosti emisije navedene u ovom odeljku se odnose na otpadne vode čije zagađujuće materije potiču uglavnom od proizvodnje konditorskih proizvoda: pekarski proizvodi, proizvodnja biskvita, keksa, kakaoa za napitke, čokolada, kuvanih slatkiša itd.

Tabela 36.1. Granične vrednosti emisije na mestu ispuštanja u površinske vode(II)

(I) Vrednosti se odnose na dvočasovni uzorak.
(II) Ne primenjuje se na na otpadne vode koje potiču iz prerade krompira u destilerijama, fabrika skroba, kao ni na otpadne vode koje potiču iz indirektnog rashladnog sistema i procesne otpadne vode.
(III) Granična vrednost za azot (amonijačni-amonijak) i granična vrednost za ukupan neorganski azot se primenjuje kada je temperatura efluenta iz biološkog prečistača 12°C i kada je optrećenje ukupnog ulaznog azota, koje je dato u dozvoli veće od 100 kg/dan. Efekat prečišćavanja se računa u odnosu na ulazni ukupni azot (organski i neorganski) i izlaznu vrednost ukupnog azota u toku reprezentativnog vremenskog perioda koji nije duži od 24 h.
(IV) Zahtev za ukupni fosfor se primenjuje ako opterećenje ukupnim fosforom u otpadnoj vodi na kome se zasniva dozvola prevazilazi 20 kg/dan.
(V) U efluentima kanalizacionih laguna, dizajniranih sa vremenom zadržavanja od 24 h ili više u kojima dnevna zapremina otpadne vode, na kojoj je bazirana dozvola za ispuštanje, ne prelazi 500 m3, gde je uzorak očigledno obojen usled prisustva algi, HPK i BPK5 treba određivati iz uzorka koji ne sadrži alge. U tom slučaju vrednosti prikazane u tabeli se smanjuju na 15 mgO2/l za HPK i na 5 mgO2/l za BPK5.

37. Granične vrednosti emisije otpadnih voda iz objekta i postrojenja za preradu mesa i konzervisanje mesnih prerađevina

Granične vrednosti emisije navedene u ovom odeljku se odnose na otpadne vode čije zagađujuće materije potiču uglavnom iz klanica, prerade mesa, uključujući preradu iznutrica, kao i proizvodnju gotovih proizvoda od mesa.

Tabela 37.1. Granične vrednosti emisije na mestu ispuštanja u površinske vode(II)

(I) Vrednosti se odnose na dvočasovni uzorak.
(II) Ne primenjuje se na one iz procesa gde je opterećenje otpadne vode manje od 10kg BPK5/nedeljno i vode iz indirektnog rashladnog sistema.
(III) Granična vrednost za azot (amonijačni-azot) i granična vrednost za ukupan neorganski azot se primenjuje kada je temperatura efluenta iz biološkog prečista 12°C i kada je optrećenje ukupnog ulaznog azota, koje je dato u dozvoli veće od 100 kg/dan. Efekat prečišćavanja se računa u odnosu na ulazni ukupni azot (organski i neorganski) i izlaznu vrednost ukupnog azota u toku reprezentativnog vremenskog perioda koji nije duži od 24 h.
(IV) Zahteve za ukupni fosfor treba primeniti tamo gde opterećenje sirove vode ukupnim fosforom na kome se bazira dozvola za ispuštanje efluenta dostiže 20 kg/dan.
(V) U efluentima kanalizacionih laguna, dizajniranih sa vremenom zadržavanja od 24 h ili više u kojima dnevna zapremina otpadne vode, na kojoj je bazirana dozvola za ispuštanje, ne prelazi 500 m3, gde je uzorak očigledno obojen usled prisustva algi, HPK i BPK5 treba određivati iz uzorka koji ne sadrži alge. U tom slučaju vrednosti prikazane u tabeli se smanjuju na 15 mgO2/l za HPK i na 5 mgO2/l za BPK5.

38. Granične vrednosti emisije otpadnih voda iz objekta i postrojenja za proizvodnju piva

Granične vrednosti emisije navedene u ovom odeljku se odnose na otpadne vode čije zagađujuće materije potiču uglavnom od proizvodnje piva. Mogu se primeniti i na integrisane sladare, pod uslovom da pokrivaju zahteve pivare.

Tabela 38.1. Granične vrednosti emisije na mestu ispuštanja u površinske vode(II)

(I) Vrednosti se odnose na dvočasovni uzorak.
(II) Ne primenjuje se na vode iz indirektnog rashladnog sistema i sistema za pripremu procesne vode.
(III) Granična vrednost za azot (amonijačni-azot) i granična vrednost za ukupan neorganski azot se primenjuje kada je temperatura efluenta iz biološkog prečistača 12°C i kada je optrećenje ukupnog ulaznog azota, koje je dato u dozvoli veće od 100 kg/dan. Efekat prečišćavanja se računa u odnosu na ulazni ukupni azot (organski i neorganski) i izlaznu vrednost ukupnog azota u toku reprezentativnog vremenskog perioda koji nije duži od 24 h.
(IV) Zahteve za ukupni fosfor treba primeniti tamo gde opterećenje sirove vode ukupnim fosforom na kome se bazira dozvola za ispuštanje efluenta dostiže 20 kg/dan.
(V) U efluentima kanalizacionih laguna, dizajniranih sa vremenom zadržavanja od 24 h ili više u kojima dnevna zapremina otpadne vode, na kojoj je bazirana dozvola za ispuštanje, ne prelazi 500 m3, gde je uzorak očigledno obojen usled prisustva algi, HPK i BPK5 treba određivati iz uzorka koji ne sadrži alge. U tom slučaju vrednosti prikazane u tabeli se smanjuju na 15 mgO2/l za HPK i na 5 mgO2/l za BPK5. U slučaju taložnih laguna, zahtevi se odnose na slučajni uzorak. Ne treba smatrati da se zahtevi odnose i na slučaj kada je taložna laguna isušena pre postizanja zadatih nivoa.

39. Granične vrednosti emisije otpadnih voda iz objekta i postrojenja za proizvodnju slada

Ovaj odeljak se odnosi na otpadne vode primarno iz proizvodnje slada iz žitarica.

Tabela 39.1. Granične vrednosti emisije na mestu ispuštanja u površinske vode(II)

(I) Vrednosti se odnose na dvočasovni uzorak.
(II) Ne primenjuje se za otpadne vode od proizvodnje slada koji je integrisan u pivarstvu, ukoliko ovo pokriva samo potrebe pivare, niti otpadna voda iz indirektnih rashladnih sistema i procesa postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.
(III) Zahtevi za amonijačni azot i ukupan azot se primenjuju na otpadnu vodu temperature 12°C ili više u efluentu iz bioaeracionog bazena postrojenje za tretman koje dobija otpadnu vodu sa ukupnim azotom od 100 kg/dan. Smanjenje se ustanovljava odnosom opterećenja azotom u otpadnoj vodi i u efluentu, tokom reprezentativnog perioda vremena koji ne treba da bude duže od 24 h. Ukupan vezani azot treba uzeti kao osnovu za računanje opterećenja.
(IV) Zahteve za ukupni fosfor treba primeniti tamo gde opterećenje sirove vode ukupnim fosforom na kome se bazira dozvola za ispuštanje efluenta dostiže 20 kg/dan.
(V) U kanalizacionim lagunama projektovanim sa vremenom zadržavanja od 24 h ili duže u kome dnevna zapremina otpadne vode za koje dozvole za ispuštanje vode ne prelaze više od 500m3, gde je boja uzoraka posledica algi, tada se HPK i BPK5 određuju iz uzorka koji ne sadrži alge. U takvim slučajevima, koncetracija označena u paragrafu (1) se smanjuje za 15 mgO2/l u slučaju HPK i 5 mgO2/l u slučaju BPK5.

40. Granične vrednosti emisije otpadnih voda iz objekta i postrojenja za proizvodnju alkoholnih pića i alkohola

Ovaj odeljak se odnosi na otpadne vode čije zagađujuće materije potiču uglavnom od proizvodnje, prerade i flaširanja alkohola, iz legalno odobrenih materijala za destilaciju, kao i iz proizvodnje, prerade i flaširanja alkoholnih pića.

Tabela 40.1. Granične vrednosti emisije na mestu ispuštanja u površinske vode(II)

(I) Vrednosti se odnose na dvočasovni uzorak.
(II) Ne primenjuje se na otpadne vode iz destilerije koje imaju maksimalni produkcioni limit od 50 l godišnje i na vode iz indirektnog rashladnog sistema.
(III) Granična vrednost za azot (amonijačni-azot) i granična vrednost za ukupan neorganski azot se primenjuje kada je temperatura efluenta iz biološkog prečistača 12°C i kada je optrećenje ukupnog ulaznog azota, koje je dato u dozvoli veće od 100 kg/dan. Efekat prečišćavanja se računa u odnosu na ulazni ukupni azot (organski i neorganski) i izlaznu vrednost ukupnog azota u toku reprezentativnog vremenskog perioda koji nije duži od 24 h.

41. Granične vrednosti emisije otpadnih voda iz objekta i postrojenja za proizvodnju kvasca

Ovaj odeljak se odnosi na otpadne vode čije zagađujuće materije potiču uglavnom od proizvodnje svežeg pekarskog kvasca, suvog aktivnog kvasca, inaktivnog kvasca za stočnu hranu i ekstrakta (autolizata) kvasca.

Tabela 41.1. Granične vrednosti emisije na mestu ispuštanja u površinske vode(II)

(I) Vrednosti se odnose na dvočasovni uzorak.
(II) Zavisi od biološke degradabilnosti organskih materija i može da se kreće do 1800 mgO2/l, s tim da efikasnost uklanjanja ne može biti niža od 90%.
(III) Granična vrednost za azot (amonijačni-azot) i granična vrednost za ukupan neorganski azot se primenjuje kada je temperatura efluenta iz biološkog prečistača 12°C i kada je optrećenje ukupnog ulaznog azota, koje je dato u dozvoli veće od 100 kg/dan. Dozvoljena je i veća vrednost ukupnog azota od one u dozvoli sve do 25 mg/l, ako je efekat uklanjanja ukupnog azota najmanje 70%. Efekat prečišćavanja se računa u odnosu na ulazni ukupni azot (organski i neorganski) i izlaznu vrednost ukupnog azota u toku reprezentativnog vremenskog perioda koji nije duži od 24 h.

42. Granične vrednosti emisije otpadnih voda iz objekta i postrojenja za odlaganje i reciklažu životinjskih trupla i životinjskog otpada

Ovaj odeljak se odnosi na otpadne vode koje potiču prvenstveno od sakupljanja, skladištenja i prerade životinjskih leševa, životinjskih delova tela i proizvoda životinjskog porekla u objektima za sakupljanje i odlaganje životinjskih trupla.

Ovaj odeljak se ne može primeniti na otpadne vode iz indirektnih rashladnih sistema.

Opterećenje otpadnih voda zagađujućim materijama može se održavati na što nižem nivou, primenom sledećih radnji: 1) hlađenje sirovina tokom skladištenja i obrade i obezbeđivanje brze obrade; 2) upotrebom nedenaturisanih soli za kožu i prezervaciju; 3) zadržavanjem tečnosti od kože putem odgovarajućih tehnika, kao što su suvo odlaganje ili vraćanje u proizvodnju.

Tabela 42.1. Granične vrednosti emisije na mestu ispuštanja u površinske vode

(I) Vrednosti se odnose na dvočasovni uzorak.
(II) Zahtevi za ukupan azot će se primenjivati na temperaturi otpadne vode 12°C i iznad u efluentima iz bioloških reaktora za tretman otpadnih voda.
(III) U kanalizacionim lagunama projektovanim sa vremenom zadržavanja 24 h ili više, gde je uzorak jasno obojen usled prisustva algi, tada će HPK i BPK5 biti određen iz uzorka koji ne sadrži alge. U takvim slučajevima, naznačena koncentracija će biti smanjena za 15 mgO2/l u slučaju HPK i 5 mgO2/l u slučaju BPK5.

Zahtevi za dostizanje granične vrednosti emisije pre mešanja sa ostalim otpadnim vodama

Pre mešanja sa otpadnom vodom iz drugih izvora, otpadna voda ne sme imati veću koncetraciju od 0,1 mg/l adsorbujućih organskih halogena (AOH) u slučajnom uzorku. Ovaj uslov će biti ispunjen ukoliko se koriste sredstva za čišćenje i dezifektanti ili druge sirovine i pomoćni materijali koji ne sadrže bilo koja organska halogena jedinjenja ili halogen-oslobađajuće supstance. Dokaz može biti spisak sirovina i pomoćnih materijala koji se koriste u operativnom radu i deklaracije proizvođača koje pokazuju da one ne sadrže ni jednu od supstanci ili grupe supstanci prethodno navedenih.

43. Granične vrednosti emisije otpadnih voda iz postrojenja i pogona za proizvodnju polu-provodnika

Ovaj odeljak se odnosi prvenstveno na otpadne vode koje vode poreklo iz procesa proizvodnje polu-provodnika i solarnih ćelija.

Ovaj odeljak se ne može primeniti na otpadne vode indirektnih rashladnih sistema i procesne vode, uključujući supstance akumulirane primenom membranskih tehnika.

Ovo opterećenje se može svesti na minimum, ukoliko se sprovode sledeće radnje: 1) upotreba štedljivih sistema za prskanje, 2) višestruka upotreba odgovarajuće tretirane vode za prskanje (recirkulacija preko jonoizmenjivača, membranska tehnologija), 3) višestruka upotreba odgovarajuće vode za prskanje u druge svrhe, kao rashladnu i procesnu vodu, u elektrohemijskim procesima, u proizvodnji PCB itd., 4) recirkulacija otpadnog vazduha, 5) ponovna upotreba reciklirane ili procesne kupke (kiseline, organski rastvarači).

Zahtevi za dostizanje graničnih vrednosti emisije na mestu ispuštanja otpadnih voda u recipijent

Na mestu ispuštanja otpadnih voda u recipijent prihvaćena je vrednost za toksičnost ribe od TF=2.

Tabela 43.1. Granične vrednosti emisije za otpadnu vodu pre mešanja sa drugim otpadnim vodama

(I) Vrednosti se odnose na dvočasovni uzorak.
(II) Slučajni uzorak.

Zahtevi za dostizanje granične vrednosti emisije za otpadne vode na mestu njihovog nastanka

Dokaz da otpadne vode iz procesa čišćenja mogu jedino sadržati halogenovane rastvarače može biti obezbeđen pregledom sirovina i pomoćnih materijala nabrojanih u operativnom uputstvu i proverom njihove upotrebe, kao i pregledom informacija proizvođača koje pokazuju da korišćene sirovine i pomoćni materijali ne sadrže nedozvoljene supstance.

Za slučajni uzorak, prihvaćena je koncentracija od 0,1 mg/l za volatilne halogenovane ugljovodonike (suma trihloretena, tetrahloretena, 1,1,1,-trihloretana, dihlormetana).

Moraju se ispuniti sledeći uslovi u elektrohemijskim procesima:

Tabela 43.2. Granične vrednosti emisije u elektrohemijskim procesima

(I) Slučajni uzorak.

EDTA i njene soli ne smeju biti prisutne u otpadnoj vodi. Za hrom VI i cijanide ne smeju se prekoračiti dozvoljene granične vrednosti.

Za otpadnu vodu koja sadrži arsen iz proizvodnje poluprovodnika galijum arsenida, vrednost od 0,3 mg/l u slučajnom uzorku se ne sme prekoračiti.

Za otpadnu vodu koja sadrži kadmijum i selen, vrednost od 0,2 mg/l za kadmijum i 1 mg/l za selen, u slučajnom uzorku se ne sme prekoračiti.

44. Granične vrednosti emisije otpadnih voda iz postrojenja za biološki tretman otpada

Ovaj odeljak će se primeniti na: 1) otpadne vode čije opterećenje polutantima potiče uglavnom od postrojenja za biološki tretman otpada nastalog iz ljudskih naselja i drugog otpada koji treba da bude tretiran kao otpad iz ljudskih naselja, i 2) kontaminiranu vodu, taloženu kroz operacije u okviru postrojenja.

Količinu i opterećenje zagađenjem otpade vode iz postrojenja je moguće smanjiti na sledeći način: 1) obimnom reciklažom i višekratnom upotrebom procesnih voda; 2) sprečavanjem ulaska padavina u skladište otpada i područja postrojenja, putem zatvaranja, stavljanja krovova ili poklopaca.

Otpadne vode mogu se ispuštati u recipijent samo kao procesne vode iz procesa i tretmana otpadnog vazduha u mehaničko-aerobnim-biološkim postrojenjima koje ne mogu biti upotrebljene u potpunosti u internim procesima. U takvim slučajevima, primenjuju se granične vrednosti emisije koje su definisane u narednim tabelama:

Tabela 44.1. Granične vrednosti emisije na mestu ispuštanja u površinske vode(II)

(I) Reprezentativan slučajan uzorak ili dvočasovni kompozitni uzorak.
(II) Ne primenjuje se na otpadne vode iz postrojenja za tretman odvojenog sakupljenog biološkog otpada sa postrojenja za proizvodnju komposta, iz indirektnih rashladnih sistema i iz procesa prerade vode.
(III) Zahtevi za ukupan ugljenik odnose se na slučajni uzorak.

Tabela 44.2. Granične vrednosti emisije pre mešanja sa ostalim otpadnim vodama na nivou pogona

(I) Reprezentativan slučajan uzorak ili dvočasovni kompozitni uzorak.
(II) Za AOH, hrom VI, lako dostupne cijanide i sulfide se primenjuju vrednosti koje se odnose na slučajan uzorak.

Otpadna voda može biti mešana sa drugim otpadnim vodama, osim sa otpadnom vodom sa površinskih skladišta otpada, zbog zajedničkog biološkog tretmana, samo ako se očekuje da je najmanje jedan od sledećih zahteva ispunjen:

1) U slučaju korišćenja ribe, luminescentnih bakterija ili dafnija kao test organizama, u reprezentativnom uzorku otpadne vode, posle sprovođenja eliminacionih testova korišćenjem kanalizacionog postrojenja za biološki tretman laboratorijskog-tipa sledeće granične vrednosti se ne smeju prekoračiti:

- Toksičnost za ribe: TF = 2 (mora se voditi računa da amonijak (NH3) ne bude razlog prevazilaženja te vrednosti);

- Toksičnost za dafnije: TD = 4;

- Toksičnost za luminiscetne bakterije: TL = 4.

2) Da se postiže uklanjanje rastvorenog organskog ugljenika 75%.

3) U slučaju da pre zajedničkog biološkog tretmana sa drugim otpadnim vodama, otpadna voda već poseduje koncentraciju rastvorenog organskog ugljenika manju od 400 mg/l.

44a Granične vrednosti emisije otpadnih voda koje vode poreklo od tremana vode, iz rashladnih sistema i generisanja pare

Ovaj odeljak se primenjuje za otpadne vode čije zagađujuće materije potiču iz sledećih sektora: (a) tretman vode za piće, vode iz bazena za kupanje i procesne vode u industriji; (b) sistemi za hlađenje kod energetskih sistema i sistemi za indirektno hlađenje industrijskih i ostalih procesa hlađenja; i (v) otpadne vode nastale u proizvodnji pare.

Ovaj odeljak se ne primenjuje za otpadnu vodu iz sistema za prečišćavanje otpadnih gasova sistema za sagorevanje, zatim iz skrubera za prečišćavanje otpadnih gasova nastalih insineracijom i ko-insineracijom otpada iz kontrolisanih oblasti nuklearnih elektrana. Takođe se ne primenjuje za ispuštanja otpadne vode manja od 10 m3 nedeljno. Osim toga, ne primenjuje se na otpadnu vodu nastalu pražnjenjem bazena za kupanje.

Opšti zahtev

Otpadna voda ne sme da sadrži sledeće supstance ili grupe supstanci, koje su nastale primenom kao procesne ili pomoćne supstance: (a) organski kompleksirajući agensi (izuzev fosfonata i polikarboksilata) za koje se ne može postići stepen degradacije od 80% računato preko rastvorenog organskog ugljenika nakon dvadeset osam dana; (b) jedinjenja hroma i žive, nitriti, organometalna jedinjenja i merkaptobenzotiazol; (v) jedinjenja cinka iz agenasa za kondicioniranje rashladnih voda koja se oslobađaju u glavni ispust za rashladne vode kod postrojenja za proizvodnju energije; i (g) mikrobiocidni agensi koji se primenjuju u rashladnim vodama postrojenja za proizvodnju energije.

Otpadne vode iz rashladnih sistema industrijskih i ostalih rashladnih procesa, kao i efluenti otpadne vode iz postrojenja za proizvodnju energije i otpadna voda od pražnjenja glavnog rashladnog sistema postrojenja za proizvodnju energije, mogu da sadrže mikrobiocidne agense samo nakon tretmana sa mikrobiocidima. Ovo se ne odnosi na primenu vodonik-peroksida ili ozona.

Mora se obezbediti dokaz da su zahtevi postavljeni u stavu (1) ispunjeni, obezbeđivanjem spiska procesnih i pomoćnih supstanci koje se koriste vođenjem dnevnika i dostavljanjem informacija proizvođača, kojima se dokazuje da otpadna voda ne sadrži supstance ili grupe supstanci navedene u stavu (1).

Dozvola za ispuštanje vode obuhvata opterećenje kontaminantima, prema odgovarajućem parametru, prisutnim u vodi pre tretmana (početno zagađenje), ukoliko je početna koncentracija i dalje prisutna nakon ispuštanja vode u recipijent.

Za rezervoare za skladištenje, sve vrednosti specificirane u tabelama se primenjuju za slučajni (trenutni) uzorak. Vrednosti se odnose na karakteristike otpadnih voda pre ispuštanja.

Zahtevi za otpadne vode na mestu ispuštanja

Sledeće zahteve treba primeniti na otpadne vode na mestu ispuštanja u recipijent:

1. Priprema vode

a) Za supstance koje se uklanjaju filtracijom, primenjuje se vrednost od 50 g/l za reprezentativni slučajni uzorak ili dvočasovni uzorak. Ovaj zahtev se ne primenjuje za ispuštanje otpadne vode nastale tretmanom voda čiji maksimalan protok premašuje prosečan protok u trenutku uklanjanja; ovaj zahtev se takođe ne primenjuje za vode od pranja filtera;

b) Otpadne vode od povratnog pranja filtera moraju se vratiti u proces prečišćavanja. Ovo se ne primenjuje na otpadne vode od povratnog pranja filtera iz obrade površinskih voda, voda iz bunara i drenažnih voda, gde se takva voda mehanički obrađuje bez aditiva, takođe se ne primenjuje na vodu za piće i vodu iz bazena za kupanje;

c) Za otpadne vode nastale tretmanom voda iz bazena za kupanje treba primeniti vrednost od 30mg/l za hemijsku potrošnju kiseonika (HPK) za reprezentativni slučajni uzorak ili dvočasovni kompozitni uzorak.

2. Rashladni sistemi

Tabela 44a.1. Granične vrednosti emisije na mestu ispuštanja za rashladne sisteme