STATUT ADVOKATSKE KOMORE ZAJEČAR("Sl. list grada Zaječara", br. 40/2016) |
Ovim Statutom uređuju se: zadaci i poslovi Advokatske komore Zaječar (u daljem tekstu: Advokatska komora), unutrašnja organizacija i organi Advokatske komore, postupak izbora organa Advokatske komore, prestanak mandata, opoziv članova organa i nosilaca funkcija Advokatske komore, postupak upisa u Imenik advokata i advokatskih pripravnika, disciplinska odgovornost i disciplinski postupak, osiguranje od profesionalnog rizika, način vršenja javnih ovlašćenja i druga pitanja od značaja za rad Advokatske komore u skladu sa Zakonom o advokaturi (u daljem tekstu: Zakon) i Statutom Advokatske komore Srbije (u daljem tekstu: Statut AKS).
Naziv Advokatske komore je:
"Advokatska komora Zaječar" napisan na srpskom jeziku ćiriličnim pismom.
Sedište Advokatske komore je u Zaječaru u ulici Hajduk Veljkova 5/I.
Advokatska komora ima svoj pečat, okruglog oblika, prečnika 2,5 cm, sadrži naziv i sedište Advokatske komore na srpskom jeziku i na ćiriličnom pismu.
Advokatska komora ima svoj štambilj koji je pravougaonog oblika, veličine 5 cm x 2 cm i sadrži naziv i sedište Advokatske komore, prostor za delovodni broj i datum.
Advokatska komora ima amblem.
Amblem Advokatske komore je okruglog oblika i predstavlja stilizovanu boginju pravde sa tekstom: "Advokatska komora Zaječar, 1972", ispisanim na srpskom jeziku ćiriličnim pismom, sa godinom osnivanja komore.
Advokatska komora ima svojstvo pravnog lica.
Advokatsku komoru predstavlja i zastupa Predsednik Advokatske komore Zaječar.
Advokatska komora ima sopstvena sredstva za rad koja obezbeđuje na način propisan Zakonom, Statutom AKS i ovim Statutom.
Za svoje obaveze Advokatska komora odgovara svim svojim sredstvima.
Rad Advokatske komore i njenih organa je javan osim u slučajevima i postupcima isključenja javnosti u toku rada pojedinih organa Advokatske komore, predviđenih ovim Statutom.
POSLOVI ADVOKATSKE KOMORE ZAJEČAR
Advokatska komora, pored javnih ovlašćenja predviđenih Zakonom o advokaturi, obavlja i sledeće poslove:
• predstavlja advokaturu, zastupa i štiti njene interese;
• stara se o obezbeđenju uslova za pravilno i zakonito vršenje advokature;
• preduzima mere za razvoj advokature;
• stara se o podizanju stručnog i etičkog nivoa advokature;
• stara se o jačanju profesionalne discipline i odgovornosti u vršenju advokature;
• stara se o obnavljanju advokature prvenstveno iz reda advokatskih pripravnika;
• održava odnose sa državnim i pravosudnim organima i drugim organizacijama;
• podnosi predloge za unapređenje advokature, pravosudnog i pravnog sistema;
• daje predloge o pitanjima značajnim za ostvarivanje i zaštitu ustavnih sloboda i prava građana i
• obavlja druge poslove od značaja za advokaturu.
Advokatska komora na svojoj teritoriji:
• unapređuje i afirmiše advokaturu kao nezavisnu profesiju;
• donosi Statut i druga opšta akta;
• odlučuje o načinu korišćenja sopstvenih sredstava;
• vrši javna ovlašćenja u oblasti advokature u skladu sa Zakonom;
• odlučuje o upisu u imenike i brisanju iz Imenika advokata, Imenika zajedničkih advokatskih kancelarija, upisnik A i upisnik B advokata stranih državljana i Imenika advokatskih pripravnika, kao prvostepeni organ;
• vodi Imenike advokata, zajedničkih advokatskih kancelarija, upisnik A i upisnik B advokata stranih državljana i Imenik advokatskih pripravnika za svoju teritoriju;
• obrazuje komisiju za polaganje advokatskog ispita, organizuje i sprovodi advokatski ispit za teritoriju Advokatske komore;
• vodi evidenciju o položenim advokatskim ispitima na svojoj teritoriji;
• dostavlja podatke o položenim advokatskim ispitima Advokatskoj komori Srbije;
• stara se o zakonitosti rada advokata, advokatskih pripravnika, organa i službe advokatske komore, kao i o sprovođenju Statuta AKS, svog Statuta i Kodeksa profesionalne etike advokata;
• sprovodi disciplinski postupak zbog povrede dužnosti i narušavanja ugleda advokature, u skladu sa odredbama Statuta AKS i ovog Statuta;
• zastupa interese advokata za svoju teritoriju, tj. za teritoriju za koju je osnovana;
• ostvaruje međunarodnu saradnju u skladu sa Zakonom i Statutom AKS i ovim Statutom, sve od interesa za advokaturu i Advokatsku komoru;
• predstavlja advokate sa svoje teritorije u poslovima koji su od značaja za Advokatsku komoru pred domaćim i inostranim profesionalnim udruženjima i organizacijama, pravnim i fizičkim licima;
• organizuje i sprovodi stalnu obuku advokata i advokatskih pripravnika radi stručnog usavršavanje u skladu sa Statutom AKS i ovim Statutom;
• organizuje pružanje besplatne pravne pomoći za teritoriju za koju je osnovana u skladu sa zakonom;
• štiti prava i interese advokata i advokatskih pripravnika za teritoriju za koju je osnovana;
• štiti interes i integritet Advokatske komore;
• inicira donošenje, izmene i dopune Zakona, opštih akata i drugih propisa;
• izdaje stalne ili povremene publikacije i
• obavlja druge poslove propisane Zakonom, Statutom AKS i ovim Statutom.
Advokatska komora ostvaruje svoje zadatke i poslove određene Zakonom, Statutom AKS i Statutom Advokatske komore posredstvom svojih organa.
ADVOKATSKA KOMORA ZAJEČAR I NADLEŽNOST ZA TERITORIJU ZA KOJU JE OSNOVANA
Advokatska komora je samostalna i nezavisna profesionalna organizacija advokata, sa sedištem u Zaječaru, kojoj pripadaju područja nadležnosti Višeg suda u Zaječaru, Višeg suda u Negotinu i Privrednog suda u Zaječaru.
Advokatska komora Statutom i opštim aktima uređuje unutrašnju organizaciju i rad u skladu sa Zakonom i Statutom AKS.
Advokatska komora poseduje imovinu koju je do sada stekla i ima pravo da stiče imovinu i njome samostalno raspolaže u skladu sa Zakonom, Statutom AKS i ovim Statutom.
Svi advokati koji imaju sedište advokatske kancelarije na teritoriji Advokatske komore istovremeno su i članovi AKS.
III ORGANI ADVOKATSKE KOMORE ZAJEČAR
Organi Advokatske komore Zaječar su:
• skupština,
• Upravni odbor,
• predsednik,
• potpredsednik,
• disciplinski tužilac,
• Disciplinski sud,
• Nadzorni odbor.
Skupština Advokatske komore je najviši organ Advokatske komore Zaječar.
Skupštinu Advokatske komore čine predstavnici koji se biraju iz reda advokata čije je sedište kancelarije u gradu Zaječaru i opštinama koje pripadaju području nadležnosti Advokatske komore.
Izborne jedinice su Grad Zaječar i opština Boljevac, opštine: Bor, Kladovo, Knjaževac, Majdanpek, Negotin i Sokobanja.
Iz svake izborne jedinice u Skupštinu Advokatske komore bira se po jedan predstavnik na svakih 4 advokata upisanih u Imenik advokata Advokatske komore.
Izborna lista izborne jedinice sačinjava se na način utvrđen ovim Statutom.
Bez obzira na broj svojih članova upisanih u Imenik advokata sa teritorije jedne izborne jedinice, nijedna izborna jedinica u sastavu Advokatske komore ne može da ima više od 49% ukupnog broja predstavnika u Skupštini Advokatske komore.
Upravni odbor Advokatske komore, prilikom predlaganja raspisivanja izbora za predstavnike u Skupštini Advokatske komore, svojom odlukom utvrđuje broj predstavnika za svaku izbornu jedinicu u Skupštini Advokatske komore prema broju advokata na dan donošenja te odluke, u skladu sa odredbom ovog člana, kao i konačni broj predstavnika za tu Skupštinu.
Postupak izbora, kriterijumi za kandidovanje i postupak opoziva predstavnika Skupštine Advokatske komore utvrđuju se ovim Statutom.
Mandat predstavnika traje 4 (četiri) godine i može se ponoviti još jednom, uzastopno.
Predstavnici izbornih jedinica advokata Advokatske komore u Skupštini Advokatske komore stiču prava i dužnosti predstavnika danom izbora od strane Skupštine svih advokata.
Prava i obaveze predstavnika iz prethodnog saziva traju do izbora novih predstavnika u Skupštini Advokatske komore.
Ukoliko predstavniku Skupštine Advokatske komore prestane mandat pre isteka roka na koji je biran, Upravni odbor Advokatske komore raspisuje dopunske izbore i o tome obaveštava onu izbornu jedinicu advokata u njenom sastavu koja je dužna da predloži kandidate za predstavnika, osim ukoliko nisu ispunjeni uslovi za primenu odredbe člana 60. Statuta Advokatske komore, da izabrani predstavnik ne želi da prihvati mandat, u kom slučaju će se izabranim smatrati sledeći kandidat sa najvećim brojem glasova dobijenim na redovnim izborima.
Na upražnjeno mesto predstavnika, izborna jedinica advokata u sastavu Advokatske komore kojoj to mesto pripada, predlaže za izbor drugog predstavnika u skladu sa ovim Statutom i o tome obaveštava Skupštinu i Upravni odbor Advokatske komore.
Mandat predstavniku Skupštine Advokatske komore izabranom na dopunskim izborima ističe kada i mandati ostalih predstavnika odnosno članova organa tog saziva.
Skupština Advokatske komore Zaječar:
(1) donosi:
• Statut, druge opšte akte i odluke o izmenama i dopunama istih,
• Poslovnik o svom radu i radu radnih tela koja obrazuje,
(2) odlučuje i raspravlja o:
• svim pitanjima koja su od interesa za advokaturu, profesionalni i društveni položaj advokata i advokatskih pripravnika, unapređenja pravnog i pravosudnog sistema i druga pitanja u vezi sa pružanjem pravne pomoći, koja su od opšteg značaja za javni interes i za zaštitu prava i sloboda građana i pravnih lica, i o tome donosi odluke,
• odobrava završni račun i donosi plan prihoda i rashoda Advokatske komore,
• razmatra izveštaje o radu organa Advokatske komore i o njima odlučuje,
• osniva fondove Advokatske komore Zaječar i donosi pravilnike o njihovom radu i
• obavlja druge poslove u skladu sa Zakonom, Statutom AKS i ovim Statutom;
(3) bira i opoziva tajnim glasanjem:
• članove Upravnog Odbora
• Odlučuje o opozivu i ostavci predstavnika u organima AK Zaječar, Skupštini AK Zaječar, organima AK Srbije i Skupštini AK Srbije,
• predsednika Advokatske komore,
• potpredsednika Advokatske komore,
• člana UO AKS,
• disciplinskog tužioca i njegove zamenike,
• predsednika, zamenika predsednika i sudije Disciplinskog suda i
• članove Nadzornog odbora.
Skupština Advokatske komore konstituiše se izborom predstavnika.
Predsednik Advokatske komore saziva sednicu Skupštine, kao redovnu, najmanje jedanput godišnje ili kao vanrednu, ukoliko to zahtevaju okolnosti ili pitanja o kojima treba Skupština da se izjasni.
Na predlog Upravnog odbora Advokatske komore ili najmanje 1/3 od ukupnog broja predstavnika Skupštine Advokatske komore, predsednik Advokatske komore je dužan da sazove vanrednu sednicu Skupštine u roku od 30 dana od dana prijema predloga.
Predlog iz stava 2. ovog člana mora biti sastavljen u pisanoj formi s predlogom tačaka dnevnog reda i materijalom koji se odnosi na predlog.
U slučaju da predsednik Advokatske komore ne sazove sednicu u roku određenom u stavu 2. ovog člana, predlagač može sazvati sednicu Skupštine u daljem roku od 30 dana. Poslove neophodne za sazivanje i organizovanje vanredne skupštine Advokatske komore obavlja administracija Advokatske komore po nalogu predlagača.
Nužne troškove sazivanja Skupštine snosi Advokatska komora, o čemu odluku donosi Upravni odbor Advokatske komore na obrazloženi predlog predlagača.
Po prijemu predloga za sazivanje vanredne Skupštine Advokatske komore ne može se pokrenuti postupak za izmene i dopune Statuta Advokatske komore koji se odnosi na podnošenje predloga i sazivanje vanredne Skupštine, do sazivanja te Skupštine.
Sednice Skupštine Advokatske komore su javne, a sednica se može održati ako joj prisustvuje više od polovine predstavnika. Ukoliko nema kvoruma za rad, predsedavajući je dužan da saopšti da ne postoje uslovi za održavanje Skupštine i da se Skupština ne može održati.
Ukoliko se broj prisutnih predstavnika smanji i bude manji od propisanog kvoruma, u toku zasedanja, predsedavajući je dužan da o tome odmah obavesti prisutne i zatvori zasedanje.
Naredna Skupština ne može biti zakazana u roku kraćem od 7, niti dužem od 30 dana.
Skupština odlučuje većinom glasova prisutnih predstavnika.
Statut Advokatske komore i njegove izmene i dopune Skupština donosi većinom glasova od ukupnog broja predstavnika u Skupštini.
Skupština se, po pravilu, održava u sedištu Advokatske komore, ali predsednik ili Upravni odbor Advokatske komore mogu sazvati sednicu Skupštine i u nekom drugom mestu koje pripada području Advokatske komore.
Pozivi za Skupštinu, sa naznačenjem mesta i vremena održavanja, predloženim dnevnim redom i radnim materijalom koji se odnosi na predloženi dnevni red, dostavljaju se predstavnicima u Skupštini najmanje osam dana pre održavanja sednice Skupštine.
Svi advokati Advokatske komore obaveštavaju se o vremenu i mestu održavanja Skupštine preko sajta Advokatske komore, u roku iz prethodnog stava, imaju pravo učešća u njenom radu, ali pravo glasa imaju samo izabrani predstavnici u Skupštini.
Izuzetno, u vanrednim okolnostima, pozivi za vanrednu sednicu Skupštine mogu biti dostavljeni predstavnicima u Skupštini telegramom, telefonom ili elektronskim putem, bez radnog materijala i u roku kraćem od roka propisanog u stavu 2. ovog člana.
Postojanje vanrednih okolnosti iz stava 4. ovog člana utvrđuje Upravni odbor Advokatske komore.
Skupština donosi odluke i zaključke.
Odlukom se odlučuje o donošenju Statuta, opštih akata, izmenama i dopunama istih, kao i o drugim poslovima iz delokruga rada Skupštine.
Zaključkom se odlučuje u svim ostalim slučajevima.
Sednicom Skupštine rukovodi predsednik Advokatske komore.
U odsustvu predsednika, sednicom Skupštine rukovodi potpredsednik.
Ukoliko je vanredna sednica Skupštine Advokatske komore sazvana na predlog ovlašćenih predlagača iz člana 19. ovog Statuta, Skupštinom predsedava predsednik Advokatske komore, a u slučaju njegovog odsustva ili sprečenosti, potpredsednik Advokatske komore, ili član Upravnog odbora koga odredi predsednik Advokatske komore, ili predstavnik u Skupštini ili član Upravnog odbora Advokatske komore, koga izabere Skupština Advokatske komore Zaječar da predsedava Skupštinom.
Predsedavajući vanredne sednice Skupštine dužan je da omogući ovlašćenim predlagačima nesmetano izlaganje predloga zbog kojih su sazvali Skupštinu, i razloga iz kojih predsednik Advokatske komore nije sazvao vanrednu sednicu Skupštine, i da se stara o vođenju sednice u skladu sa Poslovnikom.
Poslovnikom se utvrđuju način vođenja Skupštine, broj i dužina izlaganja, koja može biti vremenski ograničena, i druga pitanja od značaja za rad i vođenje Skupštine.
Sednicom Skupštine na kojoj se odlučuje o opozivu predsednika predsedava najstariji prisutni predstavnik.
Upravni odbor je organ Advokatske komore koji vrši prava i dužnosti utvrđene ovim Statutom i drugim opštim aktima.
Upravni odbor ima 7 članova, i to: 3 iz Zaječara i Boljevca, 2 iz Negotina, 1 iz Bora i 1 iz ostalih izbornih jedinica (Majdanpek, Knjaževac, Sokobanja i Kladovo) Advokatske komore, pri čemu će se, radi ravnomerne zastupljenosti, voditi računa o redosledu izbora članova.
Skupština neposredno bira 5 članova Upravnog odbora, a po funkciji su članovi Upravnog odbora i predsednika Advokatske komore i potpredsednik Advokatske komore.
Predsednik i potpredsednik Advokatske komore uračunavaju se u broj izabranih članova Upravnog odbora iz izborne jedinice, o čemu se vodi računa prilikom utvrđivanja rezultata izbora od strane Izborne komisije.
Članove Upravnog odbora Advokatske komore bira Skupština tajnim glasanjem na način i postupak utvrđen ovim Statutom.
Mandat člana Upravnog odbora Advokatske komore traje 4 godine, sa pravom izbora u još jednom uzastopnom mandatu.
Prava i dužnosti Upravnog odbora iz prethodnog saziva traju do potvrđivanja mandata novog saziva Upravnog odbora Advokatske komore.
Upravni odbor Advokatske komore konstituiše se izborom svih članova Upravnog odbora, predsednika Advokatske komore Zaječar i potpredsednika Advokatske komore Zaječar.
Upravni odbor vrši sledeće poslove:
1. sprovodi odluke i zaključke Skupštine;
2. donosi odluke o postojanju vanrednih okolnosti za sazivanje vanredne sednice Skupštine u skladu sa odredbama ovog Statuta;
3. utvrđuje predlog statuta i drugih opštih akata koje donosi Skupština;
4. uređuje organizaciju, način polaganja i izdavanja uverenja o položenom advokatskom ispitu;
5. organizuje opšte, posebne i specijalizovane obuke advokata i advokatskih pripravnika;
6. utvrđuje način izbora i rada članova komisija za polaganje advokatskog ispita;
7. uređuje sadržaj i način vođenja Imenika advokata, zajedničkih advokatskih kancelarija i advokatskih pripravnika;
8. vodi jedinstveni Imenik advokata, zajedničkih advokatskih kancelarija, Upisnik A i Upisnik B imenika advokata stranih državljana i Imenik advokatskih pripravnika za teritoriju Advokatske komore;
9. izvršava konačne presude Disciplinskog suda Advokatske komore;
10. utvrđuje visinu troškova upisa u Imenik advokata koji se odnosi na korišćenje trajnih dobara Advokatske komore;
11. donosi odluku o raspisivanju izbora za članove organa i nosilaca funkcija u Advokatskoj komori;
12. donosi odluke o imenovanju Izborne komisije;
13. potvrđuje liste kandidata;
14. odlučuje po prigovorima na rešenja o odbacivanju kandidature Izborne komisije i utvrđivanju liste kandidata;
15. odlučuje u prvom stepenu o prigovorima povodom rezultata izbora;
16. odlučuje po predlogu Izborne komisije za otklanjanje nepravilnosti, kao i o daljem toku izbornog postupka;
17. usklađuje stavove Advokatske komore sa državnim i drugim organima u stvarima koje se donose uz saglasnost nadležnog državnog organa;
18. preduzima mere i učestvuje u saradnji zajednica u sastavu AKS sa državnim i pravosudnim organima, advokatskim komorama i drugim profesionalnim i stručnim organizacijama iz zemlje i inostranstva;
19. predlaže državnim organima mere za unapređenje advokature, pravosudnog i pravnog sistema;
20. prati rad advokata i zajedničkih advokatskih kancelarija na teritorije Advokatske komore i preduzima odgovarajuće mere u skladu sa Zakonom i ovim Statutom;
21. donosi odluke o vrsti, oblicima i trajanju mera za zaštitu profesionalnih prava i interesa advokata i o njihovoj primeni;
22. donosi rešenja o privremenoj zabrani bavljenja advokaturom i određuje privremenog zamenika;
23. donosi odluku o brisanju advokata iz Imenika u slučaju kada nije zaključen ugovor o obaveznom osiguranju od profesionalne odgovornosti;
24. donosi odluke o brisanju iz Imenika advokata iz razloga propisanih ovim Statutom po pitanjima o kojima ne odlučuje predsednik.
25. utvrđuje predlog plana prihoda i rashoda i stara se o njegovom urednom izvršavanju;
26. usvaja godišnji račun Advokatske komore;
27. određuje lica koja mogu raspolagati materijalnim sredstvima i granice njihovih ovlašćenja;
28. odlučuje o dodeli nagrada i priznanja: zahvalnica, plaketa i povelja Advokatske komore, i predlaže Advokatskoj komori Srbije kandidate za dodelu najviših priznanja;
29. određuje osnovnu orijentaciju štampanih i elektronskih izdanja i prezentacija Advokatske komore;
30. predlaže kandidate za izbor organa i nosilaca funkcije Advokatske komore;
31. predlaže kandidate Advokatskoj komori Srbije za izborne članove Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, u skladu sa ovim Statutom;
32. određuje predstavnike Advokatske komore i članove organa i tela iz reda advokata u organima i organizacijama;
33. inicira postupak za opoziv predstavnika u Skupštini člana organa, odnosno nosioca funkcija AK Zaječar, kao i člana organa odnosno nosioca funkcije AK Srbije koje bira Advokatska komora Zaječar;
34. odlučuje o statusnim, materijalnim i drugim pitanjima radnika službe Advokatske komore;
35. odlučuje o poslovima i pitanjima koji Zakonom, ovim Statutom i drugim opštim aktom nisu stavljeni u delokrug rada Skupštine ili nekog drugog organa;
36. ostvaruje međunarodnu saradnju u skladu sa Zakonom o advokaturi, Statutom AKS i ovim Statutom;
37. donosi opšta akta u skladu sa ovim Statutom;
38. donosi Poslovnik o svom radu i
39. vrši druge poslove koje mu poveri Skupština.
Za obavljanje poslova iz svog delokruga, Upravni odbor može obrazovati stalna ili povremena radna tela i imenovati članove tih tela iz reda advokata i kada oni nisu članovi organa Advokatske komore.
Upravni odbor radi u sednicama kojima mora prisustvovati većina od ukupnog broja izabranih članova, a odlučuje većinom glasova prisutnih članova.
Sednice Upravnog odbora Advokatske komore održavaju se najmanje jednom mesečno.
Sednice Upravnog odbora su javne, a Poslovnikom o radu Upravnog odbora utvrđuju se slučajevi u kojima javnost može biti isključena.
Predsednik Advokatske komore saziva sednice Upravnog odbora.
Sednica Upravnog odbora Advokatske komore Zaječar mora se zakazati u roku od 10 dana od prijema pismeno obrazloženog predloga najmanje 3 člana Upravnog odbora.
3. Predsednik i potpredsednik Advokatske komore Zaječar
Predsednik Advokatske komore Zaječar:
1. predstavlja i zastupa Advokatsku komoru;
2. saziva sednice Skupštine, predlaže dnevni red, predsedava i rukovodi sednicom Skupštine;
3. saziva sednice Upravnog odbora, predlaže dnevni red, predsedava i rukovodi sednicom Upravnog odbora;
4. potpisuje odluke i druge akte koje donose Skupština i Upravni odbor;
5. donosi rešenja kada se odluke donose u upravnom postupku;
6. izvršava odluke Skupštine i Upravnog odbora;
7. donosi odluke o raspolaganju sredstvima Advokatske komore u skladu sa Zakonom, Statutom AKS, ovim Statutom, odlukama Upravnog odbora i Skupštine Advokatske komore;
8. donosi rešenja o brisanju iz Imenika advokata iz člana 191. stava 1. tačke 1., 2. i 3. ovog Statuta i
9. obavlja i druge poslove određene ovim Statutom ili drugim opštim aktima Advokatske komore.
Za svoj rad predsednik odgovara Skupštini Advokatske komore i Upravnom odboru Advokatske komore.
Predsednika Advokatske komore u odsustvu zamenjuje potpredsednik Advokatske komore, a u slučaju njegove sprečenosti, član Upravnog odbora koga odredi predsednik.
Predsednik i potpredsednik Advokatske komore Zaječar biraju se na Izbornoj Skupštini na način predviđen ovim Statutom.
Prava i dužnosti predsednika Advokatske komore iz prethodnog saziva traju do izbora novog predsednika.
Mandat predsednika i potpredsednika traje 4 godine i može se još jednom uzastopno ponoviti.
Potpredsednik zamenjuje predsednika u njegovom odsustvu i obavlja i druge poslove koje mu je poverio predsednik.
Nadzorni odbor je organ Advokatske komore koji vrši kontrolu raspolaganja sredstvima Komore.
Nadzorni odbor je samostalan organ Advokatske komore i za svoj rad neposredno odgovara Skupštini Advokatske komore Zaječar.
Skupština Advokatske komore neposredno bira članove Nadzornog odbora.
Nadzorni odbor ima 3 člana i mandat Nadzornog odbora traje 4 godine.
Prava i dužnosti Nadzornog odbora iz prethodnog saziva traju do izbora novog saziva Nadzornog odbora.
Nadzorni odbor bira svog predsednika na prvom sastanku koji se održava u roku od 30 dana od dana izbora članova.
Nadzorni odbor je dužan da pregleda završni račun i, najmanje jednom godišnje, finansijsko poslovanje Advokatske komore, da dâ svoj nalaz i podnese izveštaj na redovnoj godišnjoj Skupštini.
Nadzorni odbor je ovlašćen da daje mišljenje i preporuke Skupštini Advokatske komore i drugim organima Advokatske komore u pogledu raspolaganja sredstvima Komore, kako bi se imovina i novčana sredstva očuvala, namenski koristila od strane ovlašćenih organa i u skladu sa zakonom i ovim Statutom.
Disciplinski organi Advokatske komore su: disciplinski tužilac i Disciplinski sud.
Disciplinske organe neposredno bira Skupština Advokatske komore tajnim glasanjem.
Mandat disciplinskih organa traje 4 (četiri) godine. Prava i dužnosti disciplinskih organa iz prethodnog saziva traju do izbora novih disciplinskih organa.
Disciplinski organi su nezavisni u svom radu i drugi organi Advokatske komore ne mogu da vrše nadzor nad radom disciplinskih organa, niti da izdaju naloge za postupanje u pojedinačnim disciplinskim predmetima, kao ni da na bilo koji drugi način ugrožavaju nezavisan položaj disciplinskih organa.
Disciplinski organi podnose izveštaj o svom radu i odgovaraju Skupštini Advokatske komore.
Disciplinsku odgovornost advokata i advokatskih pripravnika utvrđuju disciplinski organi u disciplinskom postupku koji je utvrđen ovim Statutom.
Disciplinski organi Advokatske komore u disciplinskom postupku postupaju kao prvostepeni organi.
Disciplinski organi su dužni da postupaju hitno, a naročito u slučajevima vođenja disciplinskog postupka u kojima je doneto rešenje o privremenoj zabrani bavljenja advokaturom.
Disciplinski tužilac je organ disciplinskog gonjenja.
Disciplinski tužilac je samostalan i nezavisan organ Advokatske komore.
Disciplinski tužilac ima jednog zamenika, koji u disciplinskom postupku ima ista prava i dužnosti kao i disciplinski tužilac, i dužan je da postupa po njegovim obaveznim uputstvima.
Disciplinski tužilac pokreće disciplinski postupak, podiže i zastupa optužnicu pred Disciplinskim sudom, ulaže pravne lekove i predlaže Upravnom odboru utvrđivanje privremene zabrane bavljenja advokaturom (suspenzije).
Disciplinski tužilac i zamenik disciplinskog tužioca Advokatske komore Zaječar su podređeni disciplinskom tužiocu Advokatske komore Srbije i dužni su da postupaju po obaveznim uputstvima disciplinskog tužioca Advokatske komore Srbije.
Disciplinski sud Advokatske komore samostalan je i nezavisan u svom radu.
Disciplinski sud Advokatske komore postupa kao prvostepeni sud u disciplinskim postupcima.
Disciplinski sud Advokatske komore čine predsednika suda, zamenik predsednika suda i 4 sudije.
Radom Disciplinskog suda rukovodi predsednik suda, a u njegovom odsustvu njegov zamenik.
Disciplinski sud sudi u veću koje čini troje sudija toga suda. Predsednika i sastav Veća utvrđuje rešenjem predsednik Disciplinskog suda. Veće odlučuje prostom većinom glasova.
Advokatska komora može imati Savet Advokatske komore.
Savet daje mišljenja i predloge Skupštini i Upravnom odboru o pitanjima koja su od značaja za advokaturu.
Članovi Saveta Advokatske komore su: predsednik Advokatske komore i predsednici Advokatske komore iz ranijih saziva.
Predsednik Saveta je poslednji raniji predsednik Advokatske komore, a ukoliko to nije moguće, predsednika Saveta Advokatske komore iz svog sastava biraju većinom glasova članovi Saveta Advokatske komore.
Sednice Saveta Advokatske komore zakazuje predsednik Saveta, ili se zakazuju na predlog: predsednika Advokatske komore, Upravnog odbora Advokatske komore i stalnog člana Saveta.
Savet o svom radu podnosi izveštaj Skupštini Advokatske komore.
Skupština i Upravni odbor Advokatske komore dužni su da stave na dnevni red i razmotre predloge i mišljenja Saveta Advokatske komore na prvoj narednoj sednici.
Predsednik Saveta Advokatske komore obaveštava se o održavanju sednice i Skupštine Advokatske komore.
IV IZBORNI POSTUPAK, PRESTANAK MANDATA I POSTUPAK OPOZIVA ZA ČLANOVE ORGANA I NOSIOCE FUNKCIJA ADVOKATSKE KOMORE ZAJEČAR
1. Izbori i mandat članova organa i nosilaca funkcija
Advokati koji su upisani u Imenik advokata Advokatske komore imaju pravo da biraju i budu birani za članove organa i nosioce funkcija u Advokatskoj komori i Advokatskoj komori Srbije u skladu sa Zakonom, Statutom AKS i ovim Statutom.
Skupština Advokatske komore bira članove organa i nosioce funkcija neposredno, tajnim glasanjem na mandatni period od 4 (četiri) godine.
Članovi organa i nosioci funkcija u Advokatskoj komori mogu biti članovi organa i obavljati istu funkciju najviše u dva mandata.
Predstavnike u Skupštini Advokatske komore biraju svi advokati iz Advokatske komore svake četvrte godine na Izbornoj Skupštini Advokatske komore tajnim glasanje.
Predstavnik u Skupštini Advokatske komore stiče prava i dužnosti danom izbora od strane Skupštine Advokatske komore.
Do konstituisanja Skupštine Advokatske komore, u smislu odredaba ovog Statuta, prava i dužnosti Skupštine Advokatske komore vrši Skupština Advokatske komore prethodnog saziva.
2. Organi za sprovođenje izbora
Organ za sprovođenje izbora je Izborna komisija Advokatske komore.
Izborna komisija Advokatske komore ima: predsednika, zamenika predsednika i 2 člana koji imaju po jednog zamenika.
Mandat Izborne komisije Advokatske komore traje 4 (četiri) godine.
Izborna komisija radi u sastavu predsednika i dva člana komisije i odluke donosi većinom glasova.
Predsednik, zamenik predsednika, članovi Izborne komisije i njihovi zamenici, ne mogu biti kandidati, niti predlagači kandidata za članove organa i nosioce funkcija u organima Advokatske komore. U slučaju da predsednik ili neki od članova Izborne komisije ili njihovih zamenika postanu kandidati ili predlagači kandidata za člana organa ili nosioca funkcije u Advokatskoj komori, prestaje im funkcija u Izbornoj komisiji.
U slučaju iz prethodnog stava sprovodi se novi postupak za izbor tog člana, a ako je u pitanju predsednik Izborne komisije, Izborna komisija se raspušta i Upravni odbor donosi odluku o imenovanju nove komisije.
Izborna komisija Advokatske komore:
1. stara se o zakonitom sprovođenju izbora,
2. organizuje tehničku pripremu za izbore,
3. prati primenu i daje objašnjenja u vezi sa primenom ovog Statuta i sprovođenjem pojedinih izbornih radnji,
4. propisuje obrasce za sprovođenje izbornih radnji propisanih ovim Statutom,
5. sačinjava biračke spiskove,
6. utvrđuje izgled, broj i način zaštite glasačkih listića i overava ih,
7. utvrđuje da li je predlog kandidature sastavljen i podnet u skladu sa ovim Statutom,
8. utvrđuje ispunjenost uslova za kandidovanja predloženog kandidata,
9. utvrđuje liste kandidata za članove organa Advokatske komore Srbije i nosioce funkcija Advokatske komore Zaječar,
10. u slučaju prigovora na liste kandidata, Upravnom odboru Advokatske komore dostavlja mišljenje o osnovanosti prigovora i potreban materijal za odlučivanje po prigovoru, kao i predlog odluke po prigovoru,
11. sprovodi postupak glasanja,
12. utvrđuje i objavljuje rezultate izbora, odmah nakon završetka istih, i o tome obaveštava Skupštinu Advokatske komore,
13. vodi zapisnik o svom radu koji potpisuju svi članovi Izborne komisije Advokatske komore,
14. podnosi izveštaj Upravnom odboru Advokatske komore o sprovedenim izborima,
15. određuje način čuvanja i rukovanja izbornim materijalom i
16. obavlja i druge poslove predviđene ovim Statutom.
Odluku o početku izbornog postupka donosi Upravni odbor Advokatske komore, najkasnije 120 dana pre isteka mandata ranije izabranim organima i nosiocima funkcija u Advokatskoj komori.
Odluku o raspisivanju izbora za organe i nosioce funkcija donosi Upravni Odbor najkasnije 90 dana pre isteka mandata ranije izabranim organima i nosiocima funkcija.
Odluka o početku izbornog postupka i odluka o raspisivanju izbora objavljuju se na internet-stranici i oglasnoj tabli Advokatske komore.
Odlukom o raspisivanju izbora utvrđuju se organi, broj članova organa i funkcije čiji se izbor vrši, rokovi za sprovođenje izbornih radnji, imenuje se izborna komisija Advokatske komore, i određuju rokovi za kandidovanje i utvrđivanje liste kandidata.
Advokati Advokatske komore imaju pravo da predlože kandidata ili dostave liste predstavnika za Skupštinu i članove Upravnog odbora Advokatske komore, kao i za ostale organe za koje su raspisani izbori, u skladu sa ovim Statutom, najkasnije u roku od 30 dana posle donošenja odluke o raspisivanju izbora.
Za predsednika i potpredsednika Advokatske komore može se kandidovati advokat koji ispunjava sledeće kriterijume:
• najmanje 15 godina staža u advokaturi pre kandidovanja,
• da je pre kandidovanja najmanje 1 mandat radio u organima Advokatske komore Srbije ili Advokatske komore Zaječar,
• da nije disciplinski odgovarao u periodu od 15 godina koje neposredno prethode podnošenju kandidature,
• da nije krivično odgovarao za krivično delo koje bi ga činilo nedostojnim za bavljenje advokaturom i
• da nije član organa političke stranke.
Za člana Upravnog odbora Advokatske komore može se kandidovati advokat koji ispunjava sledeće kriterijume:
• najmanje 10 godina staža u advokaturi pre kandidovanja,
• da nije disciplinski odgovarao u periodu od 10 godina koje neposredno prethode podnošenju kandidature,
• da nije krivično odgovarao za krivično delo koje bi ga činilo nedostojnim za bavljenje advokaturom i
• da nije član organa političke stranke.
Za člana Nadzornog odbora Advokatske komore može se kandidovati advokat koji ispunjava sledeće kriterijume:
• najmanje 3 godina staža u advokaturi pre kandidovanja,
• da nije disciplinski odgovarao u periodu od 3 godine koje neposredno prethode podnošenju kandidature,
• da nije krivično odgovarao za krivično delo koje bi ga činilo nedostojnim za bavljenje advokaturom i
• da nije član organa političke stranke.
Za disciplinskog tužioca, zamenika disciplinskog tužioca, predsednika Disciplinskog suda, zamenika Disciplinskog suda i sudije Disciplinskog suda Advokatske komore može se kandidovati advokat koji ispunjava sledeće kriterijume:
• najmanje 5 godina neprekidnog staža u advokaturi pre kandidovanja,
• da je pre kandidovanja najmanje 1 mandat radio u organima Advokatske komore Srbije ili Advokatske komore Zaječar,
• da nije disciplinski odgovarao u periodu od 5 godina koje neposredno prethode podnošenju kandidature,
• da nije krivično odgovarao za krivično delo koje bi ga činilo nedostojnim za bavljenje advokaturom i
• da nije član organa političke stranke.
Za predstavnika u Skupštini Advokatske komore Srbije može se kandidovati advokat koji ispunjava sledeće kriterijume:
• najmanje 10 godina staža u advokaturi pre kandidovanja,
• da nije disciplinski odgovarao u periodu od 10 godina koje neposredno prethode podnošenju kandidature,
• da nije krivično odgovarao za krivično delo koje bi ga činilo nedostojnim za bavljenje advokaturom,
• da je doprineo ugledu advokature i očuvanju njenog samostalnog i nezavisnog položaja i
• da nije član organa političke stranke.
Za predstavnika u Skupštini Advokatske komore može se kandidovati advokat koji ispunjava sledeće kriterijume:
• najmanje 3 godine staža u advokaturi pre kandidovanja,
• da nije disciplinski odgovarao u periodu od 3 godine koje neposredno prethode podnošenju kandidature,
• da nije krivično odgovarao za krivično delo koje bi ga činilo nedostojnim za bavljenje advokaturom,
• da je doprineo ugledu advokature i očuvanju njenog samostalnog i nezavisnog položaja i
• da nije član organa političke stranke.
Kandidature se dostavljaju u pisanoj formi Izbornoj komisiji Advokatske komore, neposredno ili preporučenom poštom. Kandidature se zavode u delovodni protokol Advokatske komore. Kandidatura sadrži sledeće podatke: ime i prezime advokata koji se kandiduje za člana organa ili nosioca funkcije, sedište njegove advokatske kancelarije, organ ili funkciju za koju se kandidat predlaže i saglasnost kandidata.
Predlagač može predložiti samo jednog kandidata za jednu funkciju. Kandidatura mora biti overena advokatskim pečatom i potpisom predlagača, a saglasnost predloženog kandidata njegovim advokatskim pečatom i potpisom.
Uz kandidaturu predlagač dostavlja potvrdu Advokatske komore o profesionalnom statusu predloženog advokata u kojoj se navode podaci o dužini bavljenja advokaturom, da li je kandidat disciplinski odgovarao, ako jeste, kada i za koju povredu dužnosti i ugleda advokata, kada je obavljao funkciju člana organa ili nosioca funkcije u Advokatskoj komori i izjavu da nije član organa političke stranke.
Isti kandidat ne može biti istovremeno uvršćen u dve liste kandidata za člana organa ili nosioca funkcije Advokatske komore Srbije i Advokatske komore Zaječar. Ako je isti advokat kandidovan na više izbornih lista u Advokatskoj komori Srbije i Advokatskoj komori Zaječar, Izborna komisija Advokatske komore će ga pozvati da se opredeli za jednu od lista.
Ako kandidat ne postupi po zahtevu Izborne komisije Advokatske komore iz prethodnog stava, Izborna komisija komore će ga staviti na listu za koju je, prema evidenciji Advokatske komore, prispela prva kandidatura.
Predstavnik u Skupštini Advokatske komore Srbije ili Advokatske komore Zaječar može biti kandidovan za člana organa ili za nosioca funkcija u Advokatskoj komori Srbije ili u Advokatskoj komori Zaječar. U slučaju izbora za člana organa ili nosioca funkcije u Advokatskoj komori Srbije ili Advokatskoj komori Zaječar, prestaje mu mandat predstavnika u Skupštini Advokatske komore Srbije ili Advokatske komore Zaječar.
U slučaju da izabrani kandidat za predstavnika u Skupštini Advokatske komore Srbije i predstavnika u Skupštini Advokatske komore Zaječar ili član organa Advokatske komore Srbije i Advokatske komore Zaječar ili nosilac funkcije Advokatske komore Srbije i Advokatske komore Zaječar ne želi da se prihvati članstva u tom organu, ili mu po bilo kom osnovu prestane funkcija člana tog organa pre isteka mandata, izabranim će se smatrati sledeći kandidat sa najvećim brojem glasova dobijenim na redovnim izborima za članove tih organa, na osnovu izveštaja Izborne komisije Advokatske komore.
Mandat sledećem izabranom predstavniku u Skupštini ili članu u Upravnom odboru Advokatske komore iz prethodnog stava ovog člana, traje do isteka mandata u tom izbornom periodu.
U slučaju da ne postoje uslovi za primenu odredbe ovog člana sprovode se dopunski izbori koje raspisuje Upravni odbor Advokatske komore, u skladu sa ovim Statutom.
Odredbe ovog člana važe i za sve ostale nosioce funkcija u Advokatskoj komori.
Od prvog dana određenog za prijem kandidatura do utvrđivanja liste kandidata, Izborna komisija Advokatske komore je u stalnom zasedanju.
Sekretarske poslove za Izbornu komisiju obavlja Služba Advokatske komore koja postupa po nalozima Izborne komisije Advokatske komore.
5. Utvrđivanje liste kandidata
Izborna komisija proverava ispunjenost uslova za kandidovanje i utvrđuje liste kandidata najkasnije 15 dana pre dana održavanja izborne sednice Skupštine Advokatske komore. Redosled kandidata utvrđuje se prema vremenu prijema izborne liste od strane Izborne komisije. Liste kandidata sa potvrdom o vremenu prijema liste iz delovodnog protokola dostavljaju se na potvrdu Upravnom odboru Advokatske komore.
Izborna komisija pre utvrđivanja liste kandidata proverava kandidature i, ako utvrdi da neka od kandidatura ne ispunjava uslove propisane ovim Statutom, pozvaće predlagača da nedostatke otkloni u roku od 3 dana od dana prijema pismenog obaveštenja. Ako predlagač nedostatke ne otkloni, Izborna komisija Advokatske komore će rešenjem kandidaturu odbaciti.
Posle provere kandidatura Izborna komisija utvrđuje listu kandidata.
Protiv rešenja Izborne komisije o odbacivanju kandidature dozvoljen je prigovor Upravnom odboru u roku od 48 sati od dana prijema rešenja.
Protiv odluke Izborne komisije Advokatske komore o utvrđivanju liste kandidata dozvoljen je prigovor Upravnom odboru u roku od 48 sati od dana objavljivanja odluke.
Odluka o utvrđivanju liste kandidata objavljuje se na internet-stranici i na oglasnoj tabli Advokatske komore sa tačnim vremenom objavljivanja.
Pravo na prigovor iz stava 4. i 5. imaju predlagač i kandidat.
O prigovorima iz stava 4. i 5. ovog člana odlučuje Upravni odbor Advokatske komore u narednom roku od 48 sati.
Odluka Upravnog odbora Advokatske komore po prigovorima je konačna.
Izborna komisija Advokatske komore odluke donosi većinom glasova.
Ukoliko u toku sprovođenja izbornog postupka, Izborna komisija utvrdi nepravilnosti, koje se ne otklone, ovlašćena je da Upravnom Odboru predloži donošenje odluke o otklanjanju nepravilnosti i o daljem toku izbornog postupka.
Izborna komisija potvrđene liste kandidata najkasnije 5 dana pre dana održavanja izborne sednice Skupštine Advokatske komore, listu kandidata objavljuje na internet-stranici AK Zaječar i na oglasnoj tabli Advokatske komore Zaječar, sa tačnim vremenom objavljivanja.
Izborni materijal sadrži:
• odluku Upravnog odbora Advokatske komore o početku izbornog postupka, obaveštenje predsednika Advokatske komore o početku izbornog postupka i odluku o raspisivanju izbora,
• kandidature,
• liste kandidata,
• potvrđene liste kandidata,
• birački spisak,
• eventualne prigovore i odluke po prigovorima,
• glasačke listiće,
• kontrolne listiće i
• zapisnik Izborne komisije o utvrđivanju rezultata glasanja za svaku pojedinačnu listu kandidata.
Birački spisak sadrži prezimena i imena advokata u Advokatskoj komori prema azbučnom redu prezimena, koji imaju biračko pravo.
Na dan održavanja izborne sednice Skupštine Advokatske komore ne mogu se vršiti izmene u biračkom spisku.
Nakon potvrđivanja izbornih lista, Izborna komisija Advokatske komore priprema i overava glasačke listiće.
Glasački listić sadrži: datum održavanja Izborne Skupštine, naziv organa ili funkcije za koju se vrši izbor kandidata, redni broj koji se stavlja ispred prezimena i imena kandidata, prezime i ime kandidata sa naznakom o broju članova ili nosilaca funkcija za koje se glasa zaokruživanjem rednog broja ispred ličnog imena kandidata.
Izborna komisija utvrđuje: izgled, oblik, broj glasačkih listića, koji mora biti jednak broju birača upisanih u birački spisak. Glasački listići štampaju se na jednom mestu pod kontrolom Izborne komisije Advokatske komore i mogu biti štampani na hartiji zaštićenoj vodenim žigom ili obeleženoj na drugi način, radi potvrđivanja sigurnosti glasanja.
Glasački listić Izborna komisija Advokatske komore overava pečatom Advokatske komore. Predsednik Izborne komisije Advokatske komore odgovoran je za zakonitu upotrebu pečata i rad Izborne komisije Advokatske komore.
Kontrolni listić sadrži podatke o datumu i mestu održavanja izborne sednice Skupštine Advokatske komore i ima drugačiju boju od ostalih glasačkih listića.
Izborni materijal se čuva najmanje 4 (četiri) godine.
7. Izborna skupština Advokatske komore Zaječar
Izbornu sednicu Skupštine Advokatske komore saziva predsednik Advokatske komore prethodnog saziva najkasnije 90 dana od dana prestanka mandata predstavnika prethodnog saziva Skupštine Advokatske komore.
Izbore za predstavnike Skupštine Advokatske komore, po ovom Statutu, raspisuje predsednik Advokatske komore na predlog Upravnog odbora AK Zaječar, posle stupanja na snagu ovog Statuta, u godini isteka mandata svim advokatima na funkcijama.
Predstavnici u Skupštini Advokatske komore biraju se neposrednim i tajnim glasanjem na izbornoj Skupštini u Advokatskoj komori Zaječar.
Izborna lista je jedinstvena za celu Advokatsku komoru Zaječar, a sadrži kandidate za predstavnike po principu predviđenom u članu 14. ovog Statuta.
Izbore za Skupštinu AK sprovodi Izborna komisija.
Glasanje na Izbornoj skupštini po stupanju na snagu ovog Statuta se sprovodi prema biračkom spisku u koji su upisani svi advokati Advokatske komore na dan raspisivanja izbora za predstavnike u Skupštini Advokatske komore, a na narednim izbornim sednicama skupštine prema biračkom spisku koji čine predstavnici u Skupštini AK Zaječar.
Za predstavnika u Skupštinu Advokatske komore bira se kandidat koji je dobio najveći ukupan broj glasova. Ukoliko dva ili više kandidata imaju jednak i istovremeno najveći broj glasova, bira se kandidat sa dužim stažom u advokaturi.
Nakon završetka procesa izbora i sačinjenog izveštaja, predsednik Izborne komisije saopštava rezultate izbora.
Glasanje se sprovodi glasačkim listićima.
Glasanje je tajno.
Niko ne sme ni na koji način uticati na odluku birača.
Na dan održavanja izborne sednice Skupštine Advokatske komore, Izborna komisija Advokatske komore utvrđuje da li je pripremljen izborni materijal, i da li je pripremljeni materijal potpun, ispravan i u skladu sa odredbama ovog Statuta, kao i to da li su obezbeđeni uslovi koji omogućavaju tajnost glasanja, i sve unosi u zapisnik o svom radu.
Pre početka glasanja Izborna komisija Advokatske komore proverava glasačku kutiju u prisustvu prvog glasača i ubacuje kontrolni listić, koji potpisuju članovi Izborne komisije i prvi glasač, nakon čega se kutija pečati. Ovaj postupak se unosi u zapisnik o radu Izborne komisije Advokatske komore.
Po otvaranju glasačke kutije, najpre se proverava sa li se u kutiji nalazi kontrolni listić. Ako u glasačkoj kutiji nema kontrolnog listića, glasanje se, za tu izbornu listu, ponavlja.
Prilikom glasanja, Izborna komisija Advokatske komore utvrđuje identitet glasača na osnovu lične karte ili advokatske legitimacije i zaokružuje redni broj ispred prezimena glasača na biračkom spisku. Birač potpisuje birački spisak i uzima glasačke listiće.
Glasanje se obavlja zaokruživanjem rednog broja ispred prezimena kandidata. Glasa se za onaj broj članova organa i nosilaca funkcija koji se na datom glasanju bira.
Glasati se može samo za kandidate koji su navedeni na glasačkom listiću.
Po završenom glasanju, glasač glasački listić ubacuje u glasačku kutiju napravljenu od providnog materijala i napušta biračko mesto.
Tokom glasanja Izborna komisija Advokatske komore odgovorna je za red na biračkom mestu i za zakonito i statutarno sprovođenje procesa glasanja.
9. Utvrđivanje rezultata glasanja
Po završenom glasanju, Izborna komisija pristupa utvrđivanju rezultata glasanja na biračkom mestu. Glasačke kutije se ne smeju iznositi iz prostorije u kojoj sprovedeno glasanje pre utvrđivanja konačnog rezultata glasanja. Utvrđivanju rezultata glasanja prisustvuju samo članovi Izborne komisije Advokatske komore.
Izborna komisija Advokatske komore utvrđuje broj neupotrebljenih glasačkih listića i stavlja ih u poseban omot, koji pečati.
Na osnovu biračkog spiska utvrđuje se broj glasača.
Kada se otvori glasačka kutija, posle provere kontrolnog listića, važeći glasački listići odvajaju se od nevažećih. Nevažeći glasački listić je glasački listić koji je na materijalu koji nije preuzet od strane Izborne komisije i koji je nepopunjen ili je popunjen tako da se ne može sa sigurnošću utvrditi za kog kandidata je birač glasao, ili ako je na glasačkom listiću zaokružen veći broj kandidata od onog koji se bira, ili ako je na glasačkom listiću bilo šta dopisano.
Ako se utvrdi da je broj glasačkih listića u glasačkoj kutiji veći od broja birača koji su glasali, glasanje za tu izbornu listu se ponavlja.
Po utvrđivanju rezultata glasanja, Izborna komisija Advokatske komore, sačinjava zapisnik u koji se unose podaci o: broju primljenih glasačkih listića, broju neupotrebljenih glasačkih listića, broju nevažećih glasačkih listića, broju važećih glasačkih listića, broju birača prema biračkom spisku, broju birača koji je preuzeo birački materijal, broju birača koji su glasali i broju glasova koje je dobio svaki kandidat ponaosob.
Izabrani kandidati su kandidati sa najvećim brojem glasova.
Ako postoji jednaka podela glasova između dva ili više kandidata, zbog koje se ne može izvršiti potpun izbor organa i nosilaca funkcija, izabranim se smatra onaj kandidat koji ima duži staž u advokaturi do dana kandidovanja.
Ako Izborna komisija Advokatske komore, na osnovu akata AK Zaječar i izbornog materijala, utvrdi nepravilnosti koje su očito uticale na rezultate izbora za pojedine liste, predložiće predsedniku Izborne komisije da poništi glasanje za tu listu, o čemu predsednik Izborne komisije obaveštava Skupštinu koja donosi odluku o ponovnom glasanju za tu izbornu listu.
O ponavljanju izbornog postupka odlučuje Upravni odbor Advokatske komore.
Ukoliko Izborna komisija Advokatske komore ne utvrdi nepravilnosti, podnosi izveštaj Skupštini Advokatske komore o izabranim kandidatima.
Svaki kandidat, predlagač i svaki predstavnik u Skupštini Advokatske komore ima pravo prigovora. Prigovor se podnosi Upravnom odboru Advokatske komore u roku od 24 sata od časa saopštavanja rezultata izbora.
O prigovoru, Upravni odbor Advokatske komore donosi odluku odmah, a najkasnije u roku od 24 sata od prijema prigovora.
Kandidat, predlagač i svaki predstavnik u Skupštini Advokatske komore može izjaviti žalbu protiv odluke Upravnog odbora Advokatske komore Zaječar o izboru ili neizboru Upravnom odboru Advokatske komore Srbije u roku od 48 sati od dana prijema.
Ako Upravni odbor Advokatske komore Srbije usvoji žalbu i poništi izbornu radnju ili celokupne izbore, izborni postupak će se ponoviti u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti odluke Upravnog odbora Advokatske komore Srbije.
Protiv odluke Upravnog odbora Advokatske komore Srbije kojom je odbijena žalba, može se pokrenuti upravni spor pred Upravnim sudom.
Ako se za vreme trajanja mandata smanji broj predstavnika u Skupštini Advokatske komore, odnosno članova organa Advokatske komore, za više od jedne četvrtine, a ne mogu se primeniti odredbe ovog Statuta, radi popunjavanja upražnjenih mesta, sprovode se dopunski izbori na način i po postupku predviđenom ovim Statutom za redovne izbore.
Mandat predstavniku u Skupštini Advokatske komore, odnosno članu organa Advokatske komore izabranom na dopunskim izborima, ističe u trenutku isteka mandata ostalih predstavnika, odnosno članova organa tog saziva.
Ukoliko je mandat predstavnika, člana organa ili nosioca funkcije koji je izabran na dopunskim izborima, kraći od dve godine, ne smatra se da je ostvario mandat.
10. Prestanak mandata, opoziv članova organa i nosilaca funkcija Advokatske komore Zaječar
Predstavniku u Skupštini, članu organa i nosiocu funkcije Advokatske komore prestaje mandat danom izbora novoizabranih predstavnika, članova organa i nosilaca funkcija Advokatske komore.
Članovi organa i nosioci funkcija u Advokatskoj komori postupaju u skladu sa interesima profesije, a u donošenju odluka postupaju u skladu sa ličnim uverenjem i dužni su da se staraju o poštovanju i izvršavanju odluka organa u čijem radu učestvuju.
Predstavniku u Skupštini, članu organa, odnosno nosiocu funkcije u Advokatskoj komori Zaječar, kao i članu organa, odnosno nosiocu funkcije u Advokatskoj komori Srbije koji je biran iz Advokatske komore Zaječar, prestaje mandat pre isteka vremena na koje je izabran:
• ako izgubi svojstvo člana Advokatske komore Zaječar;
• smrću;
• opozivom;
• ostavkom ili
• iz drugih razloga.
Predstavnik u Skupštini, član organa, odnosno nosilac funkcije u Advokatskoj komori Zaječar, kao i član organa, odnosno nosilac funkcije u Advokatskoj komori Srbije koji je biran iz Advokatske komore Zaječar, može biti opozvan:
- ako duže od šest meseci ne vrši svoju dužnost,
- ako za vreme trajanja mandata neopravdano izostane sa dva uzastopna sastanka,
- ako ne izvršava zaključke i stavove organa Advokatske komore Zaječar i Advokatske komore Srbije, za čije je izvršenje zadužen,
- ako ne obaveštava Advokatsku komoru Zaječar o svom radu u organima Advokatske komore Srbije,
- ako svojim radom i ponašanjem nanosi štetu ugledu Advokatske komore Zaječar, Advokatske komore Srbije i advokaturi.
Neopravdani izostanak predstavnika u Skupštini ili člana organa Advokatske komore Zaječar predstavlja težu povredu dužnosti advokata.
Postupak za opoziv predstavnika u Skupštini, člana organa, odnosno nosioca funkcije u Advokatskoj komori Zaječar, kao i člana organa, odnosno nosioca funkcije u Advokatskoj komori Srbije, koji je biran iz Advokatske komore Zaječar, mogu pokrenuti:
• Skupština Advokatske komore Zaječar,
• Upravni odbor Advokatske komore Zaječar,
• Skupština Advokatske komore Srbije,
• organ Advokatske komore Zaječar čiji se član opoziva i
• organ Advokatske komore Srbije čiji se član opoziva.
Opoziv predstavnika u Skupštini, člana organa, odnosno nosioca funkcije u Advokatskoj komori Zaječar, kao i člana organa, odnosno nosioca funkcije u Advokatskoj komori Srbije, koji je biran iz Advokatske komore Zaječar, vrši se po postupku za njihov izbor, određen ovim Statutom.
Zakonitost sprovođenja postupka opoziva predstavnika u Skupštini, člana organa, odnosno nosioca funkcije u Advokatskoj komori Zaječar, kao i člana organa, odnosno nosioca funkcije u Advokatskoj komori Srbije, koji je biran iz Advokatske komore Zaječar, prati Izborna komisija Advokatske komore Zaječar, koja o tome podnosi izveštaj Skupštini Advokatske komore Zaječar.
Izborna komisija Advokatske komore dužna je da upozori Advokatsku komoru Zaječar na eventualno kršenje odredbi Statuta Advokatske komore.
Opoziv predstavnika i članova organa iz stava 1. ovog člana ne može se izvršiti bez prethodnog pribavljanja mišljenja organa čiji su članovi.
Skupština Advokatske komore Zaječar odluku o opozivu donosi apsolutnom većinom 50% plus 1 (jedan) glas od ukupnog broja prisutnih predstavnika u Skupštini Advokatske komore Zaječar.
Organ koji pokreće postupak opoziva člana organa ili nosioca funkcije koga bira Skupština Advokatske komore Zaječar, dužan je da Skupštini Advokatske komore Zaječar dostavi pismeni predlog sa obrazloženjem i dokazima na kojima zasniva razloge za opoziv predstavnika u Skupštini Advokatske komore Zaječar, člana organa i nosioca funkcije u Advokatskoj komori Zaječar i Advokatskoj komori Srbije.
Skupština Advokatske komore Zaječar donosi odluku o opozivu na način kako je to predviđeno u članu 92. stav 4. ovog Statuta.
Ostavka predstavnika u Skupštini, člana organa, odnosno nosioca funkcije u AK Zaječar, kao i člana organa, odnosno nosioca funkcije u AK Srbije, podnosi se u pismenom obliku Skupštini AK Zaječar.
O podnetoj ostavci Skupština Advokatske komore odlučuje na isti način kao i u slučaju opoziva.
Mandat podnosiocu ostavke traje do odluke Skupštine.
11. Odgovornost Advokatske komore Zaječar i njenih organa
Advokatska komora Zaječar dužna je da se u vršenju svojih prava i dužnosti pridržava Ustava, zakona, Statuta AK Srbije, ovog Statuta i drugih propisa i ugovora koje je zaključila.
Organi, članovi organa i nosioci funkcija u Advokatskoj komori za svoj rad odgovaraju Skupštini Advokatske komore Zaječar.
U vršenju prava i dužnosti organi, članovi organa i nosioci funkcija Advokatske komore Zaječar u obavezi su da postupaju u skladu sa Ustavom, zakonom, Statutom AK Srbije, ovim Statutom i drugim opštim aktima Advokatske komore Zaječar, kao i u interesu očuvanja i unapređenja samostalnog i nezavisnog položaja advokature.
Advokatska komora Zaječar ima sledeća javna ovlašćenja:
• odlučivanje o zahtevima za upis u Imenik advokata, Imenik zajedničkih advokatskih kancelarija, upisnik A i upisnik B Imenika advokata, Imenik advokatskih pripravnika i Imenik advokatskih pripravnika volontera,
• određivanje visine troškova upisa u Imenik advokata Advokatske komore Zaječar,
• organizacija polaganja advokatskog ispita pri Advokatskoj komori Zaječar,
• odlučivanje o zahtevima za privremeni prestanak prava na bavljenje advokaturom,
• odlučivanje o zahtevima za nastavak obavljanja advokaturom posle privremenog prestanka prava na bavljenje advokaturom,
• odlučivanje o privremenoj zabrani bavljenja advokaturom,
• određivanje privremenog zamenika i preuzimatelja advokatske kancelarije,
• odlučivanje o pokretanju i vođenju disciplinskog postupka protiv advokata ili advokatskog pripravnika, o njihovoj disciplinskoj odgovornosti i o izricanju disciplinskih mera,
• uređivanje sadržaja i načina vođenja Imenika iz tačke 1) ovog člana,
• vođenje Imenika iz tačke 1) ovog člana,
• izdavanje i produžavanje važenja advokatskih legitimacija i legitimacija advokatskih pripravnika i
• određivanje visine redovnih obaveza prema Advokatskoj komori Zaječar.
Imenik advokata, Imenik advokatskih pripravnika, Imenik zajedničkih advokatskih kancelarija, upisnik A i upisnik B Imenika advokata stranih državljana su javne knjige.
Izvodi iz ovih imenika i potvrde izdate na osnovu podataka iz ovih imenika su javne isprave.
U vršenju javnih ovlašćenja i u postupku koji vodi Advokatska komora kada rešava o pravima, obavezama ili pravnim interesima, primenjuju se odredbe zakona koje uređuje opšti upravni postupak.
Pravo na bavljenje advokaturom stiče se donošenjem odluke o upisu u Imenik advokata i polaganjem advokatske zakletve.
Postupak za ostvarivanje prava na bavljenje advokaturom pokreće se pismenim zahtevom kandidata za upis u Imenik advokata podnetim Advokatskoj komori.
Uslovi za donošenje odluke o upisu u Imenik advokata, ukoliko Zakonom o advokaturi nije drugačije određeno, su:
1) diploma pravnog fakulteta stečena u Republici Srbiji ili diploma pravnog fakulteta stečena u stranoj državi i priznata u skladu sa propisima koji uređuju oblast visokog obrazovanja,
2) položen pravosudni i advokatski ispit u Republici Srbiji,
3) državljanstvo Republike Srbije,
4) opšta zdravstvena i potpuna poslovna sposobnost,
5) nepostojanje radnog odnosa,
6) neosuđivanost za krivično delo koje bi kandidata činilo nedostojnim poverenja za bavljenje advokaturom,
7) nepostojanje druge registrovane samostalne delatnosti ili statusa statutarnog zastupnika, direktora ili predsednika Upravnog odbora u pravnom licu, člana ili predsednika izvršnog odbora banke, zastupnika državnog kapitala, stečajnog upravnika, prokuriste i lica koje ugovorom o radu ima utvrđenu zabranu konkurencije,
8) dostojnost za bavljenje advokaturom,
9) obezbeđen radni prostor pogodan za bavljenje advokaturom i ispunjenost tehničkih uslova, u skladu sa aktom Advokatske komore Srbije i
10) protek najmanje tri godine od donošenja konačne odluke o odbijanju zahteva za upis u Imenik advokata bilo koje od advokatskih komora u sastavu Advokatske komore Srbije, ako je kandidat prethodno podnosio zahtev koji je odbijen. Smatra se da nije dostojan poverenja za bavljenje advokaturom kandidat iz čijeg se života i rada, u skladu sa opšteprihvaćenim moralnim normama i kodeksom, može zaključiti da se neće savesno baviti advokaturom i čuvati njen ugled.
Ispunjenost uslova za upis u Imenik advokata iz stava 1. tač. 6. i 8. ovog člana Advokatska komora Zaječar procenjuje po slobodnoj oceni.
Kandidat je dužan da uz zahtev za upis dostavi i dokaze i podatke o ispunjavanju uslova propisanih Zakonom o advokaturi i to:
1) izvod iz matične knjige rođenih,
2) uverenje o državljanstvu Republike Srbije,
3) diplomu pravnog fakulteta ili uverenje o diplomi pravnog fakulteta,
4) uverenje o položenom pravosudnom ispitu,
5) uverenje o položenom advokatskom ispitu,
6) uverenje nadležnih sudova i nadležnih tužilaštava da se protiv kandidata za upis ne vodi krivični postupak,
7) uverenje centra za socijalni rad da je kandidat poslovno sposoban,
8) lekarsko uverenje o opštoj zdravstvenoj sposobnosti za bavljenje advokatskom delatnošću,
9) kopiju lične karte,
10) potvrdu da je kandidat raskinuo radni odnos, ili izjava da će raskinuti radni odnos,
11) izjavu da nema drugu registrovanu samostalnu delatnost ili status statutarnog zastupnika, direktora ili predsednika upravnog odbora u pravnom licu, člana ili predsednika izvršnog odbora banke, zastupnika državnog kapitala, stečajnog upravnika, prokuriste i lica koje ugovorom o radu ima utvrđenu zabranu konkurencije,
12) potvrdu prethodnog poslodavca o tome da li je kandidat disciplinski odgovarao, a ukoliko jeste, kada i za koju povredu radne obaveze i koja je disciplinska mera tom prilikom izrečena i
13) dve fotografije.
Advokatska komora Zaječar po službenoj dužnosti pribavlja dokaze o ispunjenosti uslova iz člana 6. stav 1. Zakona o advokaturi i to:
1) neosuđivanost kandidata za krivično delo koje bi ga činilo nedostojnim poverenja za bavljenje advokaturom,
2) dostojnost za bavljenje advokaturom,
3) protek najmanje tri godine od donošenja konačne odluke o odbijanju zahteva za upis u Imenik advokata bilo koje od advokatskih komora u sastavu Advokatske komore Srbije, ukoliko je kandidat prethodno podnosio zahtev koji je odbijen i
4) mišljenje advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije na čijoj je teritoriji kandidat obavljao profesionalnu delatnost pre podnošenja zahteva za upis u Imenik advokata.
Podneti zahtevi za upis u Imenik advokata evidentiraju se na prvoj sednici Upravnog odbora Advokatske komore, od kada teče rok za evidenciju na koju je zahtev evidentiran.
Po isteku roka za evidenciju, koji ne može biti duži od 30 dana, Upravni odbor odlučuje o zahtevu kandidata.
Upravni Odbor može prethodno obaviti razgovor sa kandidatom za upis i tražiti razjašnjenje određenih činjenica, a ukoliko ima primedbi po njegovom zahtevu, upoznaće kandidata sa sadržinom istih i dati mu mogućnost da se u roku od 8 dana o njima izjasni.
Podnosilac zahteva za upis u Imenik advokata može prisustvovati sednici Upravnog odbora na kojoj se donosi odluka o njegovom zahtevu i davati, po odobrenju predsedavajućeg, potrebna usmena objašnjenja i predloge.
U postupku većanja i glasanja o zahtevu za upis javnost je isključena.
Ako kandidat ispunjava uslove iz člana 6. stav 1. Zakona o advokaturi, Advokatska komora donosi odluku o upisu u Imenik advokata.
Advokatska komora odbiće zahtev za upis u Imenik advokata kandidata koji ne ispunjava uslove propisane u članu 6., stav 1. Zakona o advokaturi.
O odluci iz stava 3 ovog člana Advokatska komora Zaječar dužna je da bez odlaganja obavesti Advokatsku komoru Srbije i sve advokatske komore u njenom sastavu.
Upravni odbor Advokatske komore odlučuje o zahtevu za upis u Imenik advokata u roku koji ne može biti duži od 60 dana od podnošenja zahteva.
Ako Upravni odbor Advokatske komore Zaječar ne odluči o zahtevu za upis u roku od 60 dana, podnosilac zahteva može izjaviti žalbu Upravnom odboru Advokatske komore Srbije.
Upravni odbor Advokatske komore će poništiti odluku o upisu u Imenik advokata ako se naknadno utvrdi da nisu postojali propisani uslovi za upis.
Protiv rešenja Upravnog odbora Advokatske komore kojim se odbija zahtev za upis, ili kojim se poništava upis kandidata u Imenik advokata Advokatske komore Zaječar, može se izjaviti žalba Upravnom odboru Advokatske komore Srbije u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja.
Žalba se podnosi Advokatskoj komori Zaječar u dva primerka.
O žalbi odlučuje Upravni odbor Advokatske komore Srbije.
Advokatska komora dužna je da u roku od 30 dana od donošenja odluke o upisu u Imenik advokata omogući kandidatu polaganje advokatske zakletve, pod uslovom da je uplatio troškove upisa, a ako se radi o stranom državljaninu, i pod uslovom da je podneo dokaz o zaključenom ugovoru o osiguranju od profesionalne odgovornosti u Republici Srbiji.
Advokatska zakletva polaže se pred predsednikom Advokatske komore ili licem koje on ovlasti.
Advokatska zakletva glasi: "Zaklinjem se da ću dužnost advokata obavljati savesno, da ću se u svom radu pridržavati Ustava, zakona i drugih propisa, Statuta Advokatske komore i Kodeksa profesionalne etike advokata i da ću svojim postupcima i ponašanjem čuvati ugled advokature".
Nakon usmeno položene zakletve, kandidat potpisuje svečanu izjavu sa tekstom zakletve.
Kandidat koji je pre podnošenja zahteva za upis u Imenik advokata bio u radnom odnosu dužan je da pre polaganja zakletve dostavi dokaz o prestanku tog radnog odnosa, dokaz o zaključenom ugovoru o osiguranju od profesionalne odgovornosti i dokaz o uplati propisane upisnine.
Advokatska komora, na dan položene advokatske zakletve, donosi rešenje o upisu u Imenik advokata i izdaje advokatsku legitimaciju.
Advokatska legitimacija služi kao dokaz svojstva advokata.
Advokatska legitimacija sadrži: ime i prezime advokata, lični broj ili jedinstveni matični broj građana (JMBG), njegovu fotografiju, redni broj i dan, mesec i godinu upisa u Imenik advokata, kao i druge podatke od značaja za utvrđivanje svojstva advokata, predviđene opštim aktom Advokatske komore.
2. Upis u Imenik zajedničkih advokatskih kancelarija
Dva ili više advokata mogu ugovorom, kojim uređuju međusobne poslovne i imovinske odnose, osnovati zajedničku advokatsku kancelariju.
Ugovor iz stava 1. ovog člana i zahtev za upis u Imenik zajedničkih advokatskih kancelarija, ugovorne strane dužne su da dostave nadležnoj advokatskoj komori u roku od 15 dana od dana zaključenja ugovora.
Svi advokati iz zajedničke advokatske kancelarije moraju imati isto sedište kancelarije.
Zajednička advokatska kancelarija mora imati istaknutu tablu sa nazivom: "Zajednička advokatska kancelarija" i imenom zajedničke advokatske kancelarije, u skladu sa ugovorom o osnivanju, Statutom Advokatske komore Srbije i ovim Statutom.
Ime zajedničke advokatske kancelarije sadrži samo prezime jednog, više ili svih članova zajedničke advokatske kancelarije.
Zajednička advokatska kancelarija nema svojstvo pravnog lica.
Zajednička advokatska kancelarija prestaje sporazumom ili ako u njoj ostane samo jedan advokat.
O zahtevu za upis u Imenik zajedničkih advokatskih kancelarija odlučuje u prvom stepenu Upravni odbor Advokatske komore Zaječar.
U slučaju da potpisnik ugovora o osnivanju zajedničke advokatske kancelarije ima sedište kancelarije van sedišta zajedničke advokatske kancelarije, dužan je da uz zahtev za upisu u Imenik zajedničkih advokatskih kancelarija podnese zahtev za preseljenje sedišta advokatske kancelarije u sedište zajedničke advokatske kancelarije.
Zajednička advokatska kancelarija ima pečat sa nazivom: "Zajednička advokatska kancelarija", imenom i adresom sedišta zajedničke advokatske kancelarije, a u skladu sa ugovorom o osnivanju, Statutom Advokatske komore Srbije i ovim Statutom.
Advokat koji je član zajedničke advokatske kancelarije dužan je da, uz pečat iz st. 1. ovog člana, koristi i svoj pečat.
Zajednička advokatska kancelarija ima jedno sedište.
Punomoćje za zastupanje stranaka daje se pojedinim, ili svim članovima zajedničke advokatske kancelarije.
Za vreme trajanja suspenzije ili mirovanja prava i obaveza pojedinih članova zajedničke advokatske kancelarije ne može se strankama davati na potpis punomoćje sa njihovim imenima.
Članovi kancelarije su dužni da obaveste Advokatsku komoru Zaječar o prestanku rada, kao i o statusnim i personalnim promenama, u roku od 8 dana od dana kada je promena nastupila.
3. Upis u Imenik advokata stranih državljana
Advokat - strani državljanin, može se upisati u upisnik A i upisnik B Imenika advokata ako se bavi advokaturom u matičnoj državi u skladu sa propisima te države i ako, u zavisnosti od vrste upisa, ispunjava uslove iz Zakona o advokaturi.
O upisu advokata - stranog državljanina, Advokatska komora Zaječar obaveštava Advokatsku komoru Srbije koja obaveštava nadležnu advokatsku komoru u njegovoj matičnoj državi.
Na rad advokata - stranih državljana, primenjuju se odredbe Zakona o advokaturi koje se odnose na domaće advokate, Statuta advokatske komore Srbije i Kodeksa profesionalne etike advokata, ako Zakonom o advokaturi nije drugačije propisano.
Advokat upisan u upisnik A i upisnik B Imenika advokata stranih državljana nema pravo:
• da bira i da bude biran za člana organa i nosioca funkcija u Advokatskoj komori Zaječar,
• da zapošljava advokatske pripravnike radi obavljanja pripravničke vežbe, u skladu sa zakonom i
• da bude imenovan za privremenog zastupnika, poreskog zastupnika ili branioca po službenoj dužnosti, da pruža besplatnu pravnu pomoć u skladu sa važećim propisima, da bude punomoćnik stranke koja je oslobođena od plaćanja sudskih troškova, niti da bude medijator.
4. Upis u imenik advokata stranih državljana - Upisnik A
Pružanje pravne pomoći advokata stranog državljanina, upisanog u upisnik A Imenika advokata stranih državljana, ograničeno je samo na davanje usmenih i pismenih pravnih saveta i mišljenja koja se odnose na primenu prava njegove matične države i međunarodnog prava.
Za upis u upisnik A Imenika advokata stranih državljana kandidat mora:
• da ispunjavati uslove iz člana 6. i 14. Zakona o advokaturi,
• da bude upisan u Imenik advokata u matičnoj državi,
• da ima opštu zdravstvenu i potpunu poslovnu sposobnost,
• da nije u radnom odnosu van advokature,
• da ispunjava uslov neosuđivanosti za krivično delo koje bi kandidata činilo nedostojnim poverenja za bavljenje advokaturom,
• nepostojanje druge registrovane samostalne delatnosti ili statusa statutarnog zastupnika, direktora ili predsednika upravnog odbora u pravnom licu, člana ili predsednika izvršnog odbora banke, zastupnika državnog kapitala, stečajnog upravnika, prokuriste i lica koje ugovorom o radu ima utvrđenu zabranu konkurencije,
• da bude dostojan za bavljenje advokaturom,
• da obezbedi radni prostor pogodan za bavljenje advokaturom i ispunjenost tehničkih uslova,
• protek najmanje tri godine od donošenja konačne odluke o odbijanju zahteva za upis u Imenik advokata bilo koje od advokatskih komora u sastavu Advokatske komore Srbije, ako je kandidat prethodno podnosio zahtev koji je odbijen i
• da ima zaključen ugovor o osiguranju od profesionalne odgovornosti u Republici Srbiji.
Uz zahtev za upis u upisnik A Imenika advokata advokat - strani državljanin je dužan da dostavi dokaze i podatke o ispunjavanju uslova propisanih Zakonom o advokaturi i to:
• potvrdu advokatske komore čiji je član o tome da u matičnoj državi ima status advokata, u izvorniku i overenom prevodu na srpski jezik, ne stariju od tri meseca,
• uverenje o državljanstvu države čiji je državljanin, u izvorniku i overenom prevodu na srpski jezik,
• uverenje da se protiv kandidata za upis ne vodi krivični postupak u matičnoj državi i u Republici Srbiji,
• uverenje da kandidat nije lišen poslovne sposobnosti u matičnoj državi,
• lekarsko uverenje o opštoj zdravstvenoj sposobnosti u Republici Srbiji,
• kopiju putne isprave i original na uvid,
• izjavu da nema zasnovan radni odnos van advokature,
• izjavu da nema drugu registrovanu samostalnu delatnost ili status statutarnog zastupnika, direktora ili predsednika upravnog odbora u pravnom licu, člana ili predsednika izvršnog odbora banke, zastupnika državnog kapitala, stečajnog upravnika, prokuriste i lica koje ugovorom o radu ima utvrđenu zabranu konkurencije,
• da ima obezbeđen radni prostor pogodan za bavljenje advokaturom i ispunjenost tehničkih uslova, u skladu sa aktom Advokatske komore Srbije,
• da ima zaključen ugovor o osiguranju od profesionalne odgovornosti u Republici Srbiji i
• dve fotografije.
Strani dokumenti se dostavljaju u izvorniku i overenom prevodu po propisima u Republici Srbiji.
Advokatska komora Zaječar po službenoj dužnosti pribavlja dokaze o ispunjenosti uslova iz ovog Statuta i to:
• neosuđivanost kandidata za krivično delo koje kandidata čini nedostojnim poverenja za bavljenje advokaturom,
• dostojnost za bavljenje advokaturom od advokatske komore čiji je član i
• protek najmanje tri godine od donošenja konačne odluke o odbijanju zahteva za upis u Imenik advokata stranih državljana bilo koje od advokatskih komora u sastavu Advokatske komore Srbije, ako je kandidat prethodno podnosio zahtev koji je odbijen.
Ispunjenost uslova za upis u Imenik advokata stranih državljana - upisnik A, u pogledu neosuđivanosti kandidata za krivična dela koja ga čine nedostojnim poverenja za bavljenje advokaturom i dostojnosti za bavljenje advokaturom, nadležni organ Advokatske komore Zaječar ceni po slobodnoj oceni.
Pre donošenja rešenja o upisu u Imenik advokata stranih državljana - upisnik A, kandidat je dužan da izvrši uplatu troškova upisa i dostavi dokaz o zaključenom ugovoru o osiguranju od profesionalne odgovornosti u Republici Srbiji.
Advokatska komora je dužna da u roku od 30 dana od dana donošenja odluke o upisu u Imenik advokata stranih državljana - Upisnik A, omogući kandidatu advokatu stranom državljaninu polaganje advokatske zakletve.
Advokatska zakletva polaže se na srpskom ili maternjem jeziku pred predsednikom Advokatske komore ili licem koje on ovlasti.
Advokatska zakletva glasi:
"Zaklinjem se da ću dužnost advokata obavljati savesno, da ću se u svom radu pridržavati Ustava, zakona i drugih propisa, Statuta advokatske komore i Kodeksa profesionalne etike advokata i da ću svojim postupcima i ponašanjem čuvati ugled advokature".
Nakon usmeno položene zakletve kandidat potpisuje svečanu izjavu sa tekstom zakletve.
U slučaju da kandidat advokat strani državljanin polaže advokatsku zakletvu na maternjem jeziku, istu polaže u prisustvu ovlašćenog sudskog tumača.
Advokatska komora Zaječar, na dan položene advokatske zakletve, donosi rešenje o upisu u Imenik advokata i kandidatu izdaje advokatsku legitimaciju.
Advokatska legitimacija služi kao dokaz svojstva advokata.
Advokatska legitimacija sadrži ime i prezime advokata, njegov profesionalni naziv u matičnoj državi, lični broj ili jedinstveni matični broj građana (JMBG), broj putne isprave, njegovu fotografiju, redni broj i dan, mesec i godinu upisa u Imenik advokata, podatke o upisniku u koji je upisan, kao i druge podatke od značaja za utvrđivanje svojstva advokata predviđene Zakonom, opštim aktom, Statutom Advokatske komore Srbije i ovim Statutom.
5. Upis u Imenik advokata stranih državljana - Upisnik B
Pružanje pravne pomoći advokata stranog državljanina, upisanog u upisnik B Imenika advokata stranih državljana, izjednačeno je sa pružanjem pravne pomoći domaćeg advokata, uz uslov da u periodu od tri godine od dana upisa u upisnik B Imenika advokata stranih državljana može postupati u Republici Srbiji samo zajedno sa domaćim advokatom.
Za upis u upisnik B Imenika advokata stranih državljana kandidat mora ispunjavati uslove iz člana 6. i 14. Zakona o advokaturi:
• da je upisan u Imenik advokata u matičnoj državi,
• da ima opštu zdravstvenu i potpunu poslovnu sposobnost,
• nepostojanje radnog odnosa van advokature,
• da nije osuđivan za krivično delo koje bi kandidata činilo nedostojnim poverenja za bavljenje advokaturom,
• nepostojanje druge registrovane samostalne delatnosti ili statusa statutarnog zastupnika, direktora ili predsednika upravnog odbora u pravnom licu, člana ili predsednika izvršnog odbora banke, zastupnika državnog kapitala, stečajnog upravnika, prokuriste i lica koje ugovorom o radu ima utvrđenu zabranu konkurencije,
• dostojnost za bavljenje advokaturom,
• obezbeđen radni prostor pogodan za bavljenje advokaturom i ispunjenost tehničkih uslova,
• protek najmanje tri godine od donošenja konačne odluke o odbijanju zahteva za upis u Imenik advokata bilo koje od advokatskih komora u sastavu Advokatske komore Srbije, ukoliko je kandidat prethodno podnosio zahtev koji je odbijen i
• da ima zaključen ugovor o osiguranju od profesionalne odgovornosti u Republici Srbiji.
Uz zahtev za upis u upisnik B Imenika advokata stranih državljana advokat - strani državljanin je dužan da dostavi dokaze o ispunjenosti uslova za upis i to:
• potvrdu advokatske komore čiji je član o tome da u matičnoj državi ima status advokata, u izvorniku i overenom prevodu na srpski jezik, ne starije od tri meseca,
• uverenje o položenom pravosudnom i advokatskom ispitu u Republici Srbiji,
• uverenje da se protiv kandidata za upis ne vodi krivični postupak u matičnoj zemlji i u Republici Srbiji,
• uverenje da kandidat nije lišen poslovne sposobnosti u matičnoj državi,
• lekarsko uverenje o opštoj zdravstvenoj sposobnosti u Republici Srbiji,
• kopiju putne isprave i original na uvid,
• izjavu da nema zasnovan radni odnos van advokature,
• izjavu da nema drugu registrovanu samostalnu delatnost ili status statutarnog zastupnika, direktora ili predsednika upravnog odbora u pravnom licu, člana ili predsednika izvršnog odbora banke, zastupnika državnog kapitala, stečajnog upravnika, prokuriste i lica koje ugovorom o radu ima utvrđenu zabranu konkurencije,
• da ima obezbeđen radni prostor pogodan za bavljenje advokaturom i ispunjenost tehničkih uslova, u skladu sa aktom Advokatske komore Srbije,
• da ima zaključen ugovor o osiguranju od profesionalne odgovornosti u Republici Srbiji i
• dve fotografije.
Strani dokumenti se dostavljaju u izvorniku i overenom prevodu po propisima u Republici Srbiji.
Advokatska komora Zaječar po službenoj dužnosti pribavlja dokaze o ispunjenosti uslova propisanih Zakonom o advokaturi i ovim Statutom i to o:
• neosuđivanosti kandidata za krivično delo koje bi ga činilo nedostojnim poverenja za bavljenje advokaturom,
• dostojnost za bavljenje advokaturom i
• proteku najmanje tri godine od donošenja konačne odluke o odbijanju zahteva za upis u Imenik advokata stranih državljana bilo koje od advokatskih komora u sastavu Advokatske komore Srbije, ako je kandidat prethodno podnosio zahtev koji je odbijen.
Ispunjenost uslova za upis u Imenik advokata stranih državljana - upisnik B, u pogledu neosuđivanosti kandidata za krivična dela koja ga čine nedostojnim poverenja za bavljenje advokaturom i o dostojnosti za bavljenje advokaturom, nadležni organ Advokatske komore ceni po slobodnoj oceni.
Pre donošenja rešenja o upisu u Imenik advokata stranih državljana - upisnik B, kandidat je dužan da izvrši uplatu troškova upisa i dostavi dokaz o zaključenom ugovoru o osiguranju od profesionalne odgovornosti u Republici Srbiji.
Advokatska komora Zaječar je dužna da u roku od 30 dana od donošenja odluke o upisu u Imenik advokata, omogući kandidatu advokatu stranom državljaninu polaganje advokatske zakletve.
Advokatska zakletva polaže se na srpskom jeziku pred predsednikom advokatske komore ili licem koje on ovlasti.
Advokatska zakletva glasi:
"Zaklinjem se da ću dužnost advokata obavljati savesno, da ću se u svom radu pridržavati Ustava, zakona i drugih propisa, Statuta Advokatske komore i Kodeksa profesionalne etike advokata i da ću svojim postupcima i ponašanjem čuvati ugled advokature".
Nakon usmeno položene zakletve kandidat potpisuje svečanu izjavu sa tekstom zakletve.
Advokatska komora Zaječar na dan položene advokatske zakletve, donosi rešenje o upisu u Imenik advokata stranih državljana - Upisnik B i izdaje advokatsku legitimaciju.
Advokatska legitimacija služi kao dokaz svojstva advokata.
Advokatska legitimacija sadrži ime i prezime advokata i profesionalni naziv u matičnoj državi, lični broj ili jedinstveni matični broj građana (JMBG) i broj putne isprave, njegovu fotografiju, redni broj i dan, mesec i godinu upisa u Imenik advokata, podatke o upisniku u koji je upisan, kao i druge podatke od značaja za utvrđivanje svojstva advokata predviđene opštim aktom Advokatske komore.
Advokat - strani državljanin upisan u upisnik B Imenika advokata, posle tri godine neprekidnog bavljenja advokaturom u Republici Srbiji, stiče pravo da podnese zahtev za upis u Imenik advokata koji se vodi za advokate državljane Republike Srbije, bez ispitivanja uslova za upis.
6. Upis u Imenik advokatskih pripravnika
Advokatski pripravnik može da započne obavljanje pripravničke vežbe ako je upisan u Imenik advokatskih pripravnika i ako je položio zakletvu advokatskog pripravnika.
Uslovi za donošenje odluke o upisu u Imenik advokatskih pripravnika Advokatske komore Zaječar su:
1. Diploma pravnog fakulteta ili Uverenje o završenom pravnom fakultetu stečeno u Republici Srbiji ili diploma pravnog fakulteta stečena u stranoj državi, koja je priznata u skladu sa propisima koji uređuju oblast visokog obrazovanja,
2. državljanstvo Republike Srbije,
3. opšta zdravstvena i potpuna poslovna sposobnost,
4. nepostojanje radnog odnosa,
5. neosuđivanost za krivično delo koje bi kandidata činilo nedostojnim poverenja za bavljenje advokaturom,
6. nepostojanje druge registrovane samostalne delatnosti ili statusa statutarnog zastupnika ili direktora u pravnom licu, predsednika upravnog odbora u dobitnom pravnom licu, člana ili predsednika izvršnog odbora banke, zastupnika državnog kapitala, prokuriste i lica koje ugovorom o radu ima utvrđenu zabranu konkurencije,
7. nepostojanje položenog pravosudnog ispita ili radnog iskustva koje kandidatu daje pravo na polaganje pravosudnog ispita,
8. dostojnost za obavljanje advokatske službe i
9. zaključen ugovor o radu sa advokatom koji ima najmanje tri godine advokatske prakse, sedište kancelarije na teritoriji Advokatske komore Zaječar i važeću advokatsku legitimaciju, ili zaključen ugovor o radu sa društvom u kome iste uslove ispunjava advokat koji je označen da će biti zadužen za realizaciju plana i programa obuke advokatskog pripravnika i nadzirati njegov rad i stručno usavršavanje.
Zahtev za upis u Imenik advokatskih pripravnika podnosi se u pismenoj formi Upravnom odboru AK Zaječar.
Uz zahtev za upis u Imenik advokatskih pripravnika Advokatske komore Zaječar kandidat je dužan da priloži u originalu ili u overenom prepisu:
1. uverenje o državljanstvu Republike Srbije,
2. izvod iz matične knjige rođenih,
3. diplomu pravnog fakulteta ili uverenje o diplomi na pravnom fakultetu,
4. uverenje nadležnih sudova i nadležnih tužilaštava da se protiv kandidata za upis ne vodi krivični postupak,
5. uverenje centra za socijalni rad da kandidat nije lišen poslovne sposobnosti,
6. lekarsko uverenje o opštoj zdravstvenoj sposobnosti za bavljenje advokaturom,
7. kopiju lične karte,
8. ugovor o radu i
9. dve fotografije.
Uz zahtev kandidat daje podatke o eventualnom ranijem kretanju u službi i popunjava upitnik koji mu daje služba Advokatske komore.
U Imenik advokatskih pripravnika neće se upisati kandidat koji ispunjava uslove za polaganje pravosudnog ispita, ili uslove za upis u Imenik advokata.
Za upis u Imenik advokatskih pripravnika analogno se primenjuju odredbe ovog Statuta kojima je regulisan postupak upisa u Imenik advokata.
Advokatska komora po službenoj dužnosti pribavlja dokaze o ispunjenosti uslova iz Zakona o advokaturi i ovog Statuta i to o:
• neosuđivanosti kandidata za krivično delo koje bi ga činilo nedostojnim poverenja za bavljenje advokaturom,
• dostojnosti za bavljenje advokaturom o
• proteku najmanje tri godine od donošenja konačne odluke o odbijanju zahteva za upis u Imenik advokatskih pripravnika bilo koje od advokatskih komora u sastavu Advokatske komore Srbije, ukoliko je kandidat prethodno podnosio zahtev koji je odbijen.
Advokatska komora je dužna da u roku od 30 dana od donošenja odluke o upisu u Imenik advokatskih pripravnika omogući kandidatu za advokatskog pripravnika polaganje pripravničke zakletve.
Pripravnička zakletva polaže se pred predsednikom nadležne advokatske komore ili licem koje on ovlasti.
Pripravnička zakletva glasi:
"Zaklinjem se da ću dužnost advokatskog pripravnika obavljati savesno, da ću se u svom radu pridržavati Ustava, zakona i drugih propisa, Statuta advokatske komore i Kodeksa profesionalne etike advokata i da ću svojim postupcima i ponašanjem čuvati ugled advokature."
Na dan položene pripravničke zakletve, Advokatska komora donosi rešenje o upisu u Imenik advokatskih pripravnika i izdaje pripravničku legitimaciju.
Na pripravničku legitimaciju shodno se primenjuju odredbe Zakona o advokaturi, Statuta Advokatske komore Srbije i ovog Statuta kojima je uređen izgled i sadržina advokatske legitimacije.
Na upis u podlistak volontera koji se vodi u okviru Imenika advokatskih pripravnika shodno se primenjuju odredbe ovog Statuta o upisu u Imenik advokatskih pripravnika.
7. Privremeni prestanak i zabrana bavljenja advokaturom
7.1. Privremeni prestanak prava na bavljenje advokaturom
Advokat ima pravo na privremeni prestanak prava na bavljenje advokaturom:
1. zbog stručnog usavršavanja ili drugih opravdanih razloga, dok traju razlozi,
2. za vreme privremene sprečenosti usled bolesti, porodiljskog odsustva, odsustva za negu deteta i drugih zdravstvenih razloga i
3. zbog izbora za narodnog poslanika ili odbornika, u trajanju poslaničkog ili odborničkog mandata.
Advokat je dužan da najkasnije 30 dana pre početka korišćenja prava iz stava 1., tačke 1. ovog člana i u roku od 30 dana od nastanka privremene sprečenosti iz stava 1., tačke 2. i 3. ovog člana, dostavi Advokatskoj komori Zaječar obrazloženi zahtev sa odgovarajućim dokazom i podacima o početku i trajanju privremenog prestanka rada.
Advokatu privremeno prestaje pravo na bavljenje advokaturom u slučaju izbora, imenovanja ili postavljenja na javnu funkciju koja zahteva zasnivanje radnog odnosa u organu Republike Srbije, autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave.
Advokat je dužan da u roku od 30 dana od dana početka obavljanja javne funkcije iz stava 1. ovog člana podnese Advokatskoj komori zahtev za privremeni prestanak prava na bavljenje advokaturom.
Ako advokat ne postupi u skladu sa obavezom iz stava 2. ovog člana, Advokatska komora će, po službenoj dužnosti, doneti rešenje o njegovom brisanju iz Imenika advokata.
Ako advokat u roku od 60 dana od dana prestanka javne funkcije iz stava 1. ovog člana ne podnese zahtev da mu se odobri dalji nastavak bavljenja advokaturom, Advokatska komora će doneti odluku o njegovom brisanju iz Imenika advokata sa danom prestanka javne funkcije.
U slučaju privremenog prestanka bavljenja advokaturom iz člana 39. Zakona o advokaturi, Advokatska komora donosi rešenje o korišćenju prava na privremeni prestanak prava na bavljenje advokaturom kojim određuje osnov, dužinu trajanja privremenog prestanka prava na bavljenje advokaturom i privremenog zamenika.
Privremeni zamenik iz stava 1. ovog člana može biti samo advokat upisan u Imenik advokata Advokatska komora Zaječar.
Za privremenog zamenika odrediće se advokat koga predloži privremeno zamenjivani advokat, ukoliko priloži pismenu saglasnost tog advokata, a ako takvog predloga ili saglasnosti nema, Upravni odbor Advokatske komore određuje privremenog zamenika iz redova advokata, vodeći računa o međusobnim odnosima privremeno zamenjivanog advokata i njegovog mogućeg zamenika i o srodnosti oblasti prava kojima se oni u praksi bave.
Privremeni prestanak prava na bavljenje advokaturom počinje da teče najranije od dana podnetog zahteva.
U periodu korišćenja prava na privremeni prestanak prava na bavljenje advokaturom, advokat koji to pravo koristi zadržava status advokata i plaća članarinu Advokatskoj komori, dok njegova prava i dužnosti kao advokata miruju.
Advokat koji koristi prava na privremeni prestanak prava na bavljenje advokaturom dužan je da deponuje advokatsku legitimaciju u službi Advokatske komore.
Advokatska komora Zaječar je dužna da o korišćenju prava na privremeni prestanak prava na bavljenje advokaturom obavesti sudove i nadležne državne organe.
7.2. Privremena zabrana bavljenja advokaturom
Privremena zabrana bavljenja advokaturom može se odrediti samo pod uslovima propisanim Zakonom o advokaturi, Statutom Advokatske komore Srbije i ovim Statutom.
Advokatu će se privremeno zabraniti bavljenje advokaturom, ako je protiv njega:
1) određen pritvor i
2) pokrenut postupak za poništaj upisa u Imenik advokata.
Advokatu se može privremeno zabraniti bavljenje advokaturom:
1) ako je protiv njega pokrenut krivični ili disciplinski postupak za delo koje ga čini nedostojnim za bavljenje advokaturom,
2) ako svojim postupcima otežava ili onemogućava vođenje disciplinskog postupka koji je protiv njega pokrenut i
3) ako se nakon podignute optužnice, protiv istog advokata podigne jedna ili više novih optužnica za težu povredu dužnosti advokata.
Advokatska komora će rešenjem o određivanju privremene zabrane bavljenja advokaturom zbog vođenja disciplinskog ili krivičnog postupka:
1) odlučiti o vremenu trajanja zabrane i
2) odrediti privremenog zamenika, vodeći računa o merilima iz člana 41. stav 3. Zakona o advokaturi.
Ukoliko se privremena zabrana izriče zbog vođenja disciplinskog postupka, disciplinski organ, pred kojim se postupak vodi, dostaviće Upravnom odboru Advokatske komore na uvid spise predmeta i dati eventualna razjašnjenja.
Ukoliko se privremena zabrana izriče zbog vođenja krivičnog postupka, od organa koji taj postupak vodi, može se tražiti odobrenje za uvid u spise predmeta, kao i usmena ili pismena objašnjenja.
Upravni odbor koji je doneo odluku o privremenoj zabrani bavljenja advokaturom može istu ukinuti i pre okončanja disciplinskog ili krivičnog postupka, po zahtevu advokata, disciplinskog organa ili po sopstvenoj inicijativi, ukoliko nađe da su prestali razlozi zbog kojih je određena privremena zabrana.
Advokat kome je izrečena privremena zabrana obavljanja advokatske delatnosti (suspenzija), ne može za to vreme obavljati advokatsku delatnost niti bilo koje poslove (službenik i sl.) u advokatskoj kancelariji.
O predlogu za određivanje privremene zabrane odlučuje Upravni odbor Advokatske komore Zaječar rešenjem, na predlog disciplinskog tužioca ili veća disciplinskog suda koje postupa u tom predmetu, nakon podizanja disciplinske optužnice, ili po sopstvenoj inicijativi, u skladu sa članom 146. ovog Statuta.
Protiv rešenja Upravnog odbora Advokatske komore Zaječar o privremenoj zabrani obavljanja advokature, dozvoljena je žalba Upravnom odboru Advokatske komore Srbije u roku od 15 dana od dana dostavljanja, a koja se podnosi preko Advokatske komore Zaječar.
Žalba protiv rešenja o privremenoj zabrani bavljenja advokaturom ne zadržava njegovo izvršenje.
O privremenoj zabrani bavljenja advokaturom Advokatska komora Zaječar obaveštava sve sudove u Republici Srbiji, Advokatsku komoru Srbije i advokatske komore u njenom sastavu.
Postupak za upis u Imenik advokata ili advokatskih pripravnika će se obnoviti i rešenje o upisu poništiti ako se sazna da u vreme donošenja odluke o upisu podnosilac zahteva nije ispunjavao Zakonom propisane uslove za upis, ili ako je lažnim prikazivanjem ili prikrivanjem činjenica doveo u zabludu organ koji je o upisu odlučivao u pogledu bitnih elemenata važnih za odlučivanje po zahtevu.
9. Disciplinska odgovornost i disciplinski postupak
Advokati i advokatski pripravnici dužni su da se odgovorno, stručno i savesno bave advokaturom i čuvaju ugled advokature.
Za povrede dužnosti i za narušavanje ugleda advokature advokati i advokatski pripravnici odgovaraju disciplinski, prema odredbama Zakona o advokaturi, Statuta Advokatske komore Srbije, ovog Statuta i Kodeksa profesionalne etike advokata.
Disciplinski postupak pokreće disciplinski tužilac Advokatske komore Zaječar.
U slučaju preseljenja sedišta advokatske kancelarije ili advokatskog pripravnika u toku trajanja disciplinskog postupka, disciplinski postupak se nastavlja i okončaće se pred disciplinskim organima Advokatske komore Zaječar, pred čijim je organima i započet.
Disciplinski postupak može se pokrenuti na osnovu prijave koju podnosi zainteresovano lice ili državni organ, na osnovu predloga organa Advokatske komore Srbije, Advokatske komore Zaječar ili po službenoj dužnosti.
Disciplinska prijava ili predlog podnosi se disciplinskom tužiocu Advokatske komore Zaječar pismeno, u dva primerka, sa odgovarajućim dokazima.
O podnetoj prijavi disciplinski tužilac obaveštava prijavljenog advokata, uz dostavljanje prijave i priloženih dokaza, sa pozivom da se u roku 8 dana od dana prijema izjasni o prijavi.
Ukoliko se prijavljeni advokat ne izjasni o navodima iz disciplinske prijave u ostavljenom roku, disciplinski tužilac će odlučiti o prijavi bez izjašnjenja, na osnovu raspoloživih dokaza.
Disciplinski postupak se smatra pokrenutim činom dostavljanja disciplinske prijave prijavljenom advokatu na izjašnjenje.
Prijavljeni advokat u disciplinskom postupku može se braniti sam, a može i angažovati branioca.
Branilac može biti samo advokat upisan u Imenik advokata Advokatske komore Srbije.
U toku disciplinskog postupka, disciplinski tužilac može tražiti dodatna objašnjenja i dokaze od podnosioca prijave ili drugih državnih organa, fizičkih i pravnih lica.
U slučaju da se podnosilac prijave ne izjasni ili ne dostavi tražene podatke u ostavljenom roku, disciplinski tužilac će doneti odluku o disciplinskoj prijavi na osnovu raspoloživih dokaza.
Po prispeću izjašnjenja prijavljenog advokata, odnosno dostave dodatnih objašnjenja i dokaza od podnosioca prijave, disciplinski tužilac odlučuje da li će podići optužnicu ili odbaciti prijavu.
Ako disciplinski tužilac odbaci prijavu, podnosilac prijave ne može preuzeti gonjenje pred Disciplinskim sudom Advokatske komore Zaječar, ali može, u roku od 8 dana od prijema rešenja o odbačaju prijave, uložiti prigovor disciplinskom tužiocu Advokatske komore Srbije.
Podignutu optužnicu sa svim dokazima disciplinski tužilac dostavlja Disciplinskom sudu.
U trenutku dostavljanja optužnice Disciplinskom sudu, optužnica stupa na pravnu snagu.
Predsednik Disciplinskog suda u roku od 8 dana od dana prijema disciplinske optužnice određuje tročlano veće koje će odlučivati po podnetoj optužnici.
Disciplinsko veće, po pravilu, u roku od 8 dana, uz poziv za disciplinski pretres, optuženom advokatu dostavlja optužnicu.
Protiv podignute optužnice optuženi advokat nema pravo na prigovor.
Zahtev za izuzeće mogu podneti stranke i branilac do zakazivanja glavnog pretresa.
Zahtev za izuzeće mora biti obrazložen.
O zahtevu za izuzeće zamenika predsednika i sudija prvostepenog Disciplinskog suda odlučuje predsednik Disciplinskog suda Advokatske komore Zaječar.
O zahtevu za izuzeće predsednika Disciplinskog suda Advokatske komore Zaječar odlučuje predsednik Disciplinskog suda Advokatske komore Srbije.
Zahtev za izuzeće disciplinskog tužioca i njegovog zamenika nije dozvoljen.
Sve dostave prvostepenog i drugostepenog disciplinskog tužioca i Disciplinskog suda dostavljaju se prijavljenom, odnosno optuženom advokatu, preko sedišta advokatske kancelarije upisane u Imenik advokata, preporučenom poštom uz povratnicu.
U slučaju da dostava ne uspe, ista će se još jednom ponoviti, a ako i druga dostava ne uspe, sledeća će se izvršiti preko oglasne table Advokatske komore Zaječar.
Protekom osmog dana od dana isticanja na oglasnoj tabli dostava se smatra uredno izvršenom.
Ukoliko prijavljeni, odnosno optuženi advokat, angažuje branioca, sva pismena u disciplinskom postupku se dostavljaju i braniocu, po pravilima dostavljanja iz ovog člana.
Rokovi za žalbu računaju se od dana dostavljanja optuženom, a ako ima branioca, od dana kada je izvršena prva dostava.
Disciplinski pretres se može održati u odsustvu uredno pozvanog optuženog advokata i njegovog branioca, koji svoj izostanak nisu opravdali.
Disciplinski pretresi održavaju se u sedištu Advokatske komore.
9.3. Spajanje i razdvajanje postupka
Stranke i branilac mogu posle podignute optužnice staviti predlog za spajanje ili razdvajanje postupka.
Disciplinski tužilac predlog iz stava 1. ovog člana može podneti Disciplinskom sudu Advokatske komore Zaječar najkasnije osam dana pre zakazanog pretresa.
O podnetom predlogu odlučuje predsednik Disciplinskog suda Advokatske komore Zaječar.
Protiv odluke predsednika Disciplinskog suda podnosilac predloga nema pravo žalbe.
U toku trajanja disciplinskog pretresa odluku o spajanju i razdvajanju disciplinskog postupka donosi Veće Disciplinskog suda koje postupa u prvom stepenu
9.4. Odluke disciplinskog suda
Nakon sprovedenog disciplinskog pretresa Veće Disciplinskog suda donosi presudu kojom se optuženi advokat:
1. oglašava krivim,
2. oslobađa od optužbe, ako se utvrdi da povreda koja je predmet optužbe ne predstavlja lakšu, odnosno težu povredu dužnosti i ugleda advokature, ili ako postoje okolnosti koje isključuju disciplinsku odgovornost, ili ako nema dokaza da je optuženi advokat povredu izvršio, ili se utvrdi da delo nije učinio i
3. kojom se optužba odbija ako disciplinski tužilac odustane od optužnice ili ako se utvrdi da je nastupila zastarelost disciplinskog gonjenja.
U presudi kojom se okrivljeni advokat oglašava krivim, Veće Disciplinskog suda navodi:
1. povredu za koju se oglašava krivim, te činjenice i okolnosti koje čine lakšu ili težu povredu ugleda i dužnosti advokata;
2. disciplinsku meru koja je optuženom advokatu izrečena i
3. odluku o troškovima postupka.
Za lakše povrede dužnosti i ugleda advokature može se izreći opomena ili novčana kazna, a za teže povrede može se izreći novčana kazna ili mera brisanja iz Imenika advokata.
Prilikom odmeravanja i izricanja disciplinske mere Disciplinski sud uzima u obzir stepen utvrđene odgovornosti, težinu posledica povrede dužnosti i ugleda advokature, subjektivne i objektivne okolnosti pod kojima je povreda izvršena, nastalu štetu, pobude, raniju kažnjavanost za disciplinske prestupe i materijalne prilike učinioca.
Odlukom disciplinskog suda odlučuje se i o troškovima postupka koje je optuženi advokat dužan da plati u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude.
Troškovi disciplinskog postupa utvrđuje se u skladu sa merilima iz odluke Upravnog odbora Advokatske komore.
U disciplinskom postupku ne može se odlučivati o zahtevu za naknadu štete nastale izvršenjem disciplinske povrede.
Pismeni otpravak presude dostavlja se optuženom advokatu, njegovom braniocu i disciplinskom tužiocu u roku od 30 dana od dana zaključenja disciplinskog pretresa.
9.5. Žalba protiv prvostepene presude
Protiv presude Disciplinskog suda Advokatske komore optuženi advokat, njegov branilac i disciplinski tužilac mogu izjaviti žalbu, u roku od 8 dana od dana prijema odluke u postupku zbog lakše povrede dužnosti advokata i ugleda advokature, odnosno u roku od 15 dana od dana primanja odluke u postupku zbog teže povrede dužnosti advokata i ugleda advokata.
Rok za žalbu računa se od dana dostavljanja odluke optuženom, a ako ima branioca od dana kada je izvršena prva dostava.
O žalbi protiv prvostepene presude Disciplinskog suda Zaječar odlučuje Disciplinski sud Advokatske komore Srbije.
Primerak žalbe dostavlja se protivnoj stranci, koja može dati odgovor u roku od 3 dana kod postupaka za lakše povede dužnosti i ugleda advokata, odnosno u roku od 8 dana kod postupaka za teže povrede dužnosti i ugleda advokata.
Disciplinski postupak je hitan.
Predsednik veća održava red tokom glavnog pretresa i ovlašćen je da u slučaju narušavanja reda udalji sa glavnog pretresa lice koje narušava red.
U slučaju odlaganja glavnog pretresa i u slučaju promene jednog ili više članova Veća izvedeni dokazi se neće ponovo izvoditi, već će se zapisnici o izvedenim dokazima pročitati, osim ako Veće drugačije ne odluči.
Predsednik Disciplinskog suda Advokatske komore dostavlja disciplinsku presudu Upravnom odboru Advokatske komore u čiji je Imenik advokat upisan, u roku od osam dana po konačnosti presude Disciplinskog suda Advokatske komore radi sprovođenja izvršenja.
Odredbe Zakonika o krivičnom postupku shodno se primenjuju na disciplinski postupak, na sve ono što nije uređeno Zakonom o advokaturi, Statutom Advokatske komore Srbije i ovim Statutom.
9.7. Izvršenje disciplinskih odluka
Pravosnažnu presudu Disciplinskog suda Advokatske komore, kojom je izrečena disciplinska mera brisanja iz Imenika advokata Advokatske komore, izvršava Upravni odbor Advokatske komore, po hitnom postupku i po službenoj dužnosti.
Upravni odbor Advokatske komore na prvoj sednici po prijemu pravosnažne presude Disciplinskog suda, kojom je izrečena disciplinska mera brisanje iz Imenika advokata, izvršava presudu Disciplinskog suda donošenjem rešenja o prestanku prava na bavljenje advokaturom u smislu odredbe člana 83., stav 1., tačka 4. Zakona o advokaturi.
Upravni odbor Advokatske komore će pravosnažnu presudu disciplinskog suda, kojom je izrečena novčana kazna sa određenim rokom, radi izvršenja - uplate izrečene novčane kazne i troškova postupka, po isteku roka za izvršenje obaveze izvršiti podnošenjem predloga nadležnom sudu radi izvršenja - naplatom izrečene novčane kazne i dosuđenih troškova postupka.
Protiv rešenja Upravnog odbora Advokatske komore, kojom se utvrđuje prestanak prava na bavljenje advokaturom, donetim na osnovu pravosnažne presude Disciplinskog suda, odgovorni advokat ima pravo žalbe Upravnom odboru Advokatske komore Srbije u roku od tri dana i to ako:
• presuda Disciplinskog suda nije konačna i
• ako je nastupila apsolutna zastarelost izvršenja.
Po pravnosnažnosti rešenja o brisanju iz Imenika advokata, odnosno izrečenoj novčanoj kazni, izrečena disciplinska mera unosi se u dosije osuđenog advokata.
9.8. Povrede dužnosti i ugleda advokata
Povrede dužnosti advokata mogu biti teže i lakše.
Lakše povrede dužnosti i ugleda advokature su narušavanje dužnosti i ugleda advokature manjeg značaja.
Lakše povrede dužnosti advokata su:
1. lakša povreda zakonske obaveze prema advokatskom pripravniku;
2. lakša povreda Kodeksa profesionalne etike advokata;
3. izostajanje sa sednica organa advokatske komore u koje je izabran, neobavljanje ili nesavesno obavljanje dužnosti u organu ili drugom telu advokatske komore;
4. neuredno izvršavanje materijalnih obaveza prema Advokatskoj komori u trajanju do tri meseca;
5. neprijavljivanje statusnih promena i neodjavljivanje advokatskog pripravnika po prestanku pripravničke prakse.
Pod težom povredom dužnosti advokata i ugleda advokature smatra se narušavanje dužnosti i ugleda advokature propisanih zakonom, Statutom Advokatske komore Srbije, ovim Statutom i Kodeksom profesionalne etike advokata.
Teže povrede dužnosti advokata su:
1. očigledno nesavestan rad u advokaturi;
2. pružanje pravne pomoći u slučajevima u kojima je advokat dužan da odbije pružanje pravne pomoći;
3. bavljenje poslovima koji su nespojivi sa ugledom i nezavisnošću advokature i koji ne spadaju u poslove advokature, osim Zakonom o advokaturi dozvoljenim;
4. povreda dužnosti čuvanja advokatske tajne;
5. traženje naknade veće od naknade propisane tarifom, prekomerno ugovaranje nagrade ili naknade troškova protivno odredbama Tarife, i traženje nagrade od stranke koju je dužan da zastupa besplatno;
6. prihvatanje i postupanje u odbranama okrivljenih i zastupanje oštećenih po službenoj dužnosti u krivičnim postupcima suprotno redosledu u angažovanju utvrđenim aktima komore;
7. odbijanje izdavanja stranci, na njen zahtev, obračuna nagrade i naknade troškova za izvršene radnje i izdatke za troškove;
8. zastupanje kod sudova, državnih organa i drugih organizacija protivno zakonu, Statutu Advokatske komore Srbije, ovom Statutu i Kodeksu profesionalne etike advokata;
9. nepovraćaj spisa i dokumenata na zahtev stranke;
10. neizvršavanje i nepostupanje po odlukama i zahtevima organa komore;
11. postupanje advokata koji je član političke stranke ili njenog organa na štetu advokature ili na način kojim se ugrožava njena samostalnosti i nezavisnosti;
12. davanje netačnih podataka, te tim dovođenje organa komore u zabludu pri donošenju odluka;
13. nesavesno vršenje poslova privremenog zamenika, ili preuzimatelja advokatske kancelarije;
14. nesavesno vođenje poslova i gubitak dokumentacije stranke;
15. zadržavanje novca naplaćenog za račun stranke;
16. kupovina stvari koje su izložene na javnoj prodaji na kojoj zastupa stranku za svoj račun ili račun trećeg lica;
17. povreda prava advokatskog pripravnika na praksi u advokatskoj kancelariji;
18. omogućavanje rada advokatskom pripravniku bez nadzora;
19. stavljanje pečata kancelarije na tuđe podneske;
20. neizvršavanje materijalnih obaveza prema komori u neprekidnom trajanju od šest meseci;
21. davanje izjava u javnosti i istupanje u javnosti sračunato u svrhu reklamiranja i isticanja svoje ličnosti;
22. istovremeno zastupanje interesa dve ili više stranaka suprotstavljenih interesa u istom postupku;
23. zloupotreba poverenja stranke koju zastupa;
24. nelojalno preuzimanje stranke od drugih advokata;
25. neopravdano odbijanje pružanja pravne pomoći;
26. zastupanje pred sudovima ili drugim organima koji vode postupak bez važeće advokatske legitimacije;
27. zastupanje pred nadležnim pravosudnim ili državnim organom pod dejstvom alkohola ili narkotika;
28. odavanje advokatske ili druge poslovne tajne;
29. falsifikovanje zapisnika ili druge dokumentacije;
30. obavljanje advokature na neposredan ili posredan način za vreme privremenog odsustva ili privremene zabrane bavljenja advokaturom;
31. pribavljanje klijentele preko posrednika;
32. držanje filijale advokatske kancelarije;
33. neobaveštavanje Advokatske komore o prekidu ili obustavi svog rada u roku od 30 dana od dana nastupanja promene;
34. neopravdano izostajanje sa sednica organa Advokatske komore Zaječar više od tri puta uzastopno;
35. neisticanje table koja sadrži naziv advokat na zgradi gde se nalazi njegova kancelarija, na propisani način;
36. neprijavljivanje promene sedišta advokatske kancelarije u propisanom roku;
37. teža povreda Kodeksa profesionalne etike advokata.
Za lakše povrede dužnosti i narušavanja ugleda advokature, može se izreći opomena ili novčana kazna, a za teže povrede može se izreći novčana kazna ili mera brisanja iz Imenika advokata.
Visina novčane kazne za lakšu povredu dužnosti i ugleda advokature ne može biti manja od desetostrukog iznosa najniže nagrade propisane Tarifom za inicijalni akt, niti viša od tridesetostrukog iznosa ove nagrade, propisane Tarifom koja se primenjuje na dan izricanja Disciplinske mere.
Visina novčane kazne za težu povredu dužnosti i ugleda advokature ne može biti manja od tridesetostrukog iznosa najniže nagrade propisane Tarifom za inicijalni akt, niti viša od šezdesetostrukog iznosa ove nagrade, propisane Tarifom koja se primenjuje na dan izricanja Disciplinske mere.
Mera brisanja iz Imenika advokata može se izreći na period od šest meseci do trajnog gubitka prava na bavljenja advokaturom.
Advokat ne sme da se bavi poslovima koji su nespojivi sa ugledom i nezavisnošću advokature.
Advokat ne može imati drugu registrovanu samostalnu delatnost.
Advokat nema pravo da zasniva radni odnos, osim u advokatskom ortačkom društvu, da bude statutarni zastupnik, direktor ili predsednik upravnog odbora u pravnom licu, član ili predsednik izvršnog odbora banke, zastupnik državnog kapitala, prokurista ili lice koje ima utvrđenu zabranu konkurencije.
Nespojivi poslovi sa ugledom i nezavisnošću advokature su i poslovi posredovanja u prometu roba i usluga, stečajnog upravnika, likvidacionog upravnika, sudskog veštaka, sudije, javnog tužioca, javnog pravobranioca, javnog beležnika, privatnog izvršitelja, ili poslovi u čijem obavljanju može doći do sukoba interesa.
11. Prestanak prava na bavljenje advokaturom
Advokatu prestaje pravo na bavljenje advokaturom:
1. na lični zahtev, od dana koji je odredio u zahtevu, a u slučaju da u zahtevu za brisanje iz Imenika advokata nije određen dan prestanka prava bavljenja advokaturom ili je određen dan koji prethodi danu podnošenja zahteva - od dana donošenja odluke o brisanju iz Imenika advokata;
2. u slučaju smrti ili proglašenja za umrlog - danom smrti, odnosno proglašenja za umrlog;
3. u slučaju potpunog ili delimičnog lišavanja poslovne sposobnosti - od dana pravnosnažnosti odluke nadležnog suda;
4. u slučaju izricanja disciplinske mere brisanja iz Imenika advokata - od dana pravosnažnosti odluke o brisanju iz Imenika;
5. u slučaju izricanja mere bezbednosti zabrane bavljenja advokaturom u krivičnom postupku - od dana pravnosnažnosti presude nadležnog suda;
6. u slučaju osude za krivično delo koje ga čini nedostojnim za bavljenje advokaturom - od dana pravnosnažnosti presude nadležnog suda;
7. u slučaju osude za krivično delo na bezuslovnu kaznu zatvora u trajanju dužem od šest meseci - od dana stupanja na izdržavanje kazne, o čemu Advokatsku komoru obaveštava sud nadležan za izvršavanje krivičnih sankcija;
8. u slučaju da se ne bavi advokaturom neprekidno duže od šest meseci - od dana donošenja pravosnažne odluke o brisanju iz Imenika;
9. u slučaju zasnivanja radnog odnosa van advokature, upisa u registar preduzetnika, sticanja statusa statutarnog zastupnika, imenovanja za direktora ili predsednika upravnoga odbora u pravnom licu, izbora ili imenovanja za člana ili predsednika izvršnog odbora banke, imenovanja za zastupnika državnog kapitala ili za prokuristu - od dana zasnivanja radnog odnosa, upisa u registar, imenovanja ili izbora;
10. u slučaju da ne zaključi ugovor o osiguranju od profesionalne odgovornosti - od dana donošenja konačne odluke o brisanju iz Imenika;
11. u slučaju da advokatu upisanom u upisnik A i upisnik B Imenika advokata Advokatske komore Zaječar, prestane svojstvo advokata ili mu bude zabranjen rad u matičnoj državi - od dana donošenja odluke nadležnog organa matične države.
Smatraće se da se advokat ne bavi advokaturom neprekidno duže od šest meseci, ako u tom roku nisu mogle da mu se dostave pismena na adresu sedišta advokatske kancelarije, ili ako u tom roku ne izvršava materijalne obaveze prema Advokatskoj komori, što se utvrđuje odlukom Advokatske komore.
Nakon konačnosti odluke o nastupanju uslova za brisanje iz Imenika advokata Advokatska komora je dužna da u roku od 15 dana od dana nastupanja nekog od razloga za prestanak prava na bavljenje advokaturom iz stava 1. ovog člana, donese rešenje o brisanju iz Imenika advokata, sprovede brisanje iz Imenika advokata i imenuje preuzimatelja predmeta advokatske kancelarije.
Ako je advokat prestao da se bavi advokaturom na lični zahtev, ima pravo da sam predloži preuzimatelja svoje advokatske kancelarije.
Dostavljanje svih pismena sprovešće se u skladu sa odredbom ovog Statuta o dostavljanju pismena u disciplinskom postupku.
Odredbe ovog člana shodno se primenjuju i na advokatske pripravnike.
Rešenje o brisanju iz Imenika advokata u slučajevima iz stava 1. tačke, 1., 2. i 3. prethodnog člana donosi predsednik Advokatske komore.
Protiv rešenja o brisanju iz Imenika advokata dozvoljena je žalba Upravnom odboru Advokatske komore Srbije u roku od 15 dana od dana prijema.
Rešenje o brisanju advokatskog pripravnika i advokatskog pripravnika volontera iz odgovarajućeg Imenika advokatskih pripravnika donosi predsednik advokatske komore na čijoj teritoriji je sedište advokatske kancelarije njegovog principala.
U slučaju brisanja iz Imenika advokata zbog neobavljanja advokatskog posla duže od šest meseci, donosi se i rešenje o brisanju advokatskih pripravnika i advokatskih pripravnika volontera zaposlenih kod tog advokata.
Protiv rešenja o brisanju iz Imenika advokatskih pripravnika i advokatskih pripravnika volontera dozvoljena je žalba Upravnom odboru Advokatske komore Srbije u roku od 15 dana od dana prijema.
Po isteku dve godine od ispunjenog uslova za polaganje pravosudnog ispita, Advokatska komora po službenoj dužnosti donosi rešenje o brisanju advokatskog pripravnika ili advokatskog pripravnika volontera iz odgovarajućeg Imenika advokatskih pripravnika.
Advokat je dužan:
1. da se stvarno i stalno bavi advokaturom;
2. da pravnu pomoć pruža stručno i savesno, u skladu sa zakonom, Statutom Advokatske komore Srbije, ovim Statutom i Kodeksom profesionalne etike advokata;
3. da čuva advokatsku tajnu;
4. da u profesionalnom radu i u privatnom životu koji je dostupan javnosti čuva ugled advokature i
5. da Advokatskoj komori plaća članarinu i druge materijalne obaveze.
Advokat koji ima advokatskog pripravnika dužan je da mu obezbedi odgovarajuće uslove za rad i obuku u skladu sa svrhom pripravničke prakse, da sprovodi plan i program obuke i da nadzire njegov rad i stručno usavršavanje.
Advokat je obavezan da Advokatskoj komori prijavi svaku statusnu promenu advokatskog pripravnika koji se nalazi na pripravničkoj praksi kod njega.
Advokat slobodno odlučuje da li će prihvatiti pružanje pravne pomoći, osim u slučajevima predviđenim Zakonom o advokaturi, Statutom Advokatske komore Srbije, ovim Statutom i Kodeksom profesionalne etike advokata.
Advokat ne može odbiti pružanje pravne pomoći ako ga kao zastupnika ili branioca u skladu sa zakonom postavi sud, drugi državni organ ili Advokatska komora, osim ako postoje razlozi predviđeni Zakonom o advokaturi, Statutom Advokatske komore Srbije, ovim Statutom i Kodeksom profesionalne etike advokata.
Advokat je dužan da odbije pružanje pravne pomoći:
1. ako je u istoj pravnoj stvari zastupao suprotnu stranku;
2. ako je bio advokatski pripravnik u advokatskoj kancelariji u kojoj se u istoj pravnoj stvari zastupa ili je zastupana suprotna stranka;
3. ako je član ili je bio član zajedničke advokatske kancelarije ili advokatskog ortačkog društva u kojima se u istoj pravnoj stvari zastupa ili je zastupana suprotna stranka;
4. ako je u istoj pravnoj stvari postupao kao nosilac pravosudne funkcije ili službeno lice u državnom organu, organu teritorijalne autonomije ili organu jedinice lokalne samouprave;
5. ako su interesi stranke koja traži pravnu pomoć u suprotnosti sa njegovim interesima ili interesima njegovih bliskih srodnika, saradnika ili drugih stranaka, a što se propisuje Statutom Advokatske komore Srbije, ovim statutom i Kodeksom profesionalne etike advokata;
6. ako postoje opravdani razlozi predviđeni Kodeksom profesionalne etike advokata i
7. u drugim slučajevima utvrđenim zakonom, Statutom Advokatske komore Srbije, ovim Statutom i Kodeksom profesionalne etike advokata.
Advokat je dužan da, u skladu sa Zakonom o advokaturi, Statutom Advokatske komore Srbije, ovim Statutom i Kodeksom profesionalne etike advokata, čuva kao profesionalnu tajnu i da se stara da to čine i lica zaposlena u njegovoj advokatskoj kancelariji, sve što mu je stranka ili njegov ovlašćeni predstavnik poverio ili što je u predmetu u kome pruža pravnu pomoć na drugi način saznao ili pribavio, u pripremi, tokom i po prestanku zastupanja.
Obaveza čuvanja advokatske tajne nije vremenski ograničena.
Obaveza čuvanja advokatske tajne je garantovano ljudsko pravo stranke.
Način čuvanja advokatske tajne i postupanje u vezi sa advokatskom tajnom bliže se uređuju Kodeksom profesionalne etike advokata.
Advokata može zameniti advokatski pripravnik zaposlen u njegovoj kancelariji ili drugi advokat sve u skladu sa zakonskim propisima.
Za propuste advokatskog pripravnika odgovara advokat kod koga je advokatski pripravnik zaposlen.
Advokat ima pravo na nagradu i naknadu troškova za svoj rad, u skladu sa Tarifom, koju donosi Upravni odbor Advokatske komore Srbije.
Obračun o nagradi i naknadi troškova advokata predstavlja verodostojnu ispravu u izvršnom postupku.
Zabranjeno je reklamiranje advokata, zajedničke advokatske kancelarije i advokatskog ortačkog društva.
Zabrana reklamiranja i dopušteni način predstavljanja bliže se uređuju Kodeksom profesionalne etike advokata.
Advokat ima pravo da bira i da bude biran u organe Advokatske komore Srbije i organe Advokatske komore Zaječar.
Advokat ima pravo da, u skladu sa Statutom Advokatske komore Srbije i ovim Statutom, učestvuje u radu organa Advokatske komore Srbije i Advokatske komore Zaječar, u skladu sa njihovim statutima i drugim aktima Advokatske komore Srbije i Advokatske komore Zaječar.
Advokat je dužan da uredno plaća članarinu i ispunjava druge materijalne obaveze propisane odlukama organa Advokatske komore.
Advokat je dužan da stavi svoj potpis i pečat na svaku ispravu, podnesak i dopis koji je sastavio.
Advokat je dužan da na zgradi u kojoj se nalazi njegova advokatska kancelarija ima istaknutu tablu koja sadrži naziv: "Advokat" i ime i prezime advokata.
Advokat - strani državljanin na tabli ističe naziv profesije i na jeziku matične države.
Advokat ima pečat koji sadrži naziv: "advokat", ime i prezime advokata i adresu sedišta advokatske kancelarije.
Advokat može da ima samo jednu advokatsku kancelariju.
Advokat može pružati pravnu pomoć samo u svojoj advokatskoj kancelariji, osim kada zastupa na raspravama, pretresima, uviđajima, rekonstrukcijama, pregovorima ili na zaključenju pravnih poslova ili na drugim mestima kada to priroda posla zahteva.
Izuzetno, zbog posebnih okolnosti slučaja i prirode pravne pomoći, advokat može pružiti pravnu pomoć i u stanu ili poslovnoj prostoriji stranke.
Advokat je dužan da prijavi promenu sedišta svoje advokatske kancelarije na teritorije Advokatske komore u roku od 15 dana od dana promene sedišta.
U advokatskoj kancelariji ne može da se obavlja bilo kakva druga delatnost osim poslova sudskog tumača.
Advokatska kancelarija po svom izgledu i uređenju mora biti u skladu sa značajem i ugledom advokature i uslovima neophodnim za čuvanje advokatske tajne.
Razgovor sa strankom je poverljivog karaktera i njemu mogu prisustvovati advokat, stranka, advokatski pripravnik ili lice zaposleno u advokatskoj kancelariji i lice sa čijim se prisustvom saglasi stranka.
Advokat je dužan da spise vodi uredno i tačno, da ih čuva na način koji obezbeđuje poštovanje advokatske tajne.
Po prestanku zastupanja advokat je dužan da, na zahtev stranke, istoj preda sve spise i isprave iz njenog predmeta.
Advokat je dužan da čuva spise i isprave stranke u skladu sa Pravilnikom o čuvanju arhivske građe u advokatskim kancelarijama i advokatskim ortačkim društvima i Listom kategorija registraturskog materijala u advokatskim kancelarijama i advokatskim ortačkim društvima.
VII PRAVA I DUŽNOSTI ADVOKATSKIH PRIPRAVNIKA
Advokatski pripravnik ima pravo na odgovarajuće uslove rada i na obuku u skladu sa svrhom pripravničke vežbe i prakse.
Za vreme pripravničke prakse advokatski pripravnik ima pravo na zaradu i ostala prava iz radnog odnosa, u skladu sa zakonom i ugovorom o radu, osim ako praksu obavlja na osnovu ugovora o volonterskoj praksi.
Advokatski pripravnik je dužan da radi po uputstvima i u okviru ovlašćenja dobijenih od advokata kod koga je na pripravničkoj praksi.
Pred državnim organom ili drugim licem advokatski pripravnik može da zamenjuje samo advokata kod koga je na pripravničkoj praksi.
Advokatski pripravnik ne može samostalno da se bavi poslovima advokature.
Na advokatskog pripravnika shodno se primenjuju odredbe Zakona o advokaturi, Statuta Advokatske komore Srbije, ovog Statuta i Kodeksa profesionalne etike advokata o dužnostima i disciplinskoj odgovornosti advokata.
Advokatskom pripravniku prestaje status pripravnika ako ni posle dve godine od sticanja prava na polaganje pravosudnog ispita ne položi pravosudni ispit.
Nakon položenog pravosudnog ispita pripravnički staž može trajati najduže još godinu dana, ali ne duže od roka iz stava 1. ovog člana.
Po isteku roka iz stava 1. i 2. ovog člana, Advokatska komora po službenoj dužnosti donosi rešenje o brisanju pripravnika iz Imenika advokatskih pripravnika.
Na advokatske pripravnike volontere shodno se primenjuju odredbe Zakona o advokaturi, Statuta Advokatske komore Srbije, ovog Statuta i Kodeksa profesionalne etike advokata o advokatskim pripravnicima, kao i posebni propisi o volonterskom radu.
VIII OSIGURANJE OD PROFESIONALNOG RIZIKA
Advokat je dužan da zaključi ugovor o obaveznom osiguranju od profesionalne odgovornosti sa organizacijom registrovanom za ovu vrstu osiguranja.
Advokatska komora može zaključiti ugovor o obaveznom osiguranju od profesionalne odgovornosti advokata za sve advokate upisane u njen Imenik advokata.
Advokatska komora uskratiće izdavanje ili produženje važenja advokatske legitimacije advokatu koji nije zaključio ugovor o osiguranju osim u slučaju osiguranja iz stava 2. ovog člana.
Član 216
Ugovor o individualnom ili kolektivnom osiguranju advokata zaključuje se na period od godinu dana i osigurani period počinje svakog 17.05. u godini. Ugovoreni iznos osiguranja ne može biti niži od minimalne sume osiguranja koju utvrđuje Advokatska komora Srbije.
Ukoliko se advokat opredeli za zaključenje ugovora o kolektivnom osiguranju od profesionalne odgovornosti advokata, isti mora uplatiti na poslovni račun Advokatske komore iznos godišnje premije osiguranja jednokratno, ili pod uslovima iz ugovora o kolektivnom osiguranju.
U slučaju da se advokat opredeli za zaključenje ugovora o individualnom obaveznom osiguranju od profesionalne odgovornosti, dužan je da o tome dostavi dokaz do 17.05. tekuće godine.
Ako su svi članovi advokatskog ortačkog društva zaključili ugovor o indiviudualnom osiguranju od profesionalne odgovornosti, smatraće se da je advokatsko ortačko društvo ispunilo uslov iz člana 48., stav 1. Zakona o advokaturi.
Advokatsko ortačko društvo je dužno da o osiguranju svih članova advokatskog ortačkog društva dostavi pismenu izjavu Advokatskoj komori Srbije o saglasnosti, kao i ovlašćenje Advokatskoj komori Srbije da može u njihovo ime i za njihov račun da zaključi ugovor o kolektivnom osiguranju za narednu godinu, najkasnije do 31.12. tekuće godine.
Ukoliko advokatsko ortačko društvo ne dostavi izjavu i ovlašćenje iz prethodnog stava ovog člana u ostavljenom roku, smatraće se da se opredelilo za zaključenje ugovora o individualnom obaveznom osiguranju od profesionalne odgovornosti i dužno je da najkasnije do 17.05. tekuće godine dostavi dokaz o zaključenom ugovoru o obaveznom osiguranju od profesionalne odgovornosti prema minimalno propisanim uslovima iz odluke Upravnog odbora Advokatske komore Srbije.
Advokati i advokatska ortačka društva mogu da imaju i dodatno osiguranje od profesionalne odgovornosti.
Ukoliko advokat ima neizmirene materijalne obaveze prema Advokatskoj komori, ne može zaključiti ugovor o osiguranju od profesionalne odgovornosti preko kolektivne polise osiguranja.
Advokat - strani državljanin, koji je upisan, ili koji je podneo zahtev za upis u Imenik advokata - stranih državljana Upisnik A ili Upisnik B, mora zaključiti ugovor o osiguranju od profesionalne odgovornosti u Republici Srbiji ukoliko polisa o osiguranju u matičnoj državi ne pokriva eventualne štete u obavljanju advokature na teritoriji Republike Srbije.
Dokaz o osiguranju od profesionalne odgovornosti advokat - strani državljanin mora dostavljati svake poslovne godine.
Advokat - strani državljanin ne može biti osiguran polisom o kolektivnom osiguranju advokata državljana Republike Srbije.
U slučaju da advokat - strani državljanin ne ispunjava obaveze u pogledu osiguranja od profesionalne odgovornosti advokata, na njega se primenjuju odredbe o prestanku prava na bavljenje advokaturom iz Zakona o advokaturi i iz ovog Statuta.
Polaganje advokatskog ispita je obavezno za sve kandidate pre podnošenja zahteva za upis u Imenik advokata.
Advokatski ispit se sastoji iz provere znanja Zakona o advokaturi, Kodeksa profesionalne etike advokata, Statuta Advokatske komore Srbije, advokatske tarife, kao i provere poznavanja međunarodnih propisa koji se odnose na advokatsku profesiju.
Kandidat koji nije položio advokatski ispit stiče pravo na ponovno polaganje po proteku roka od 60 dana od neuspelog polaganja.
Program advokatskog ispita utvrđuje Upravni odbor Advokatske komore Zaječar u skladu sa programom advokatskog ispita koji utvrđuje Upravni odbor Advokatske komore Srbije.
Upravni odbor Advokatske komore Zaječar obrazuje Komisiju za polaganje advokatskog ispita i imenuje predsednika i članove Komisije.
Komisija za polaganje advokatskog ispita sastoji se od predsednika i 2 člana.
Predsednik i članovi Komisije imaju svoje zamenike.
Za predsednika i člana Komisije za polaganje advokatskog ispita može biti imenovan advokat koji ispunjava sledeće uslove:
• najmanje 15 godina neprekidnog staža u advokaturi pre imenovanja,
• da je pre imenovanja najmanje 1 mandat radio u organima Advokatske komore Srbije ili Advokatske komore Zaječar,
• da nije disciplinski kažnjavan u periodu od 15 godina koje neposredno prethode imenovanju,
• da nije krivično osuđivan za krivično delo koje bi ga činilo nedostojnim za bavljenje advokaturom i
• da nije član organa političke stranke.
Način rada i odlučivanja Komisije za polaganje advokatskog ispita sprovodi se u skladu sa Pravilnikom za polaganje advokatskog ispita Advokatske komore Srbije.
Uverenje o položenom advokatskom ispitu izdaje Advokatska komora Zaječar na osnovu izveštaja Komisije za polaganje advokatskog ispita.
Uverenje o položenom advokatskom ispitu potpisuju predsednik Komisije za polaganje advokatskog ispita i predsednik Advokatske komore.
Kandidati snose troškove polaganja advokatskog ispita.
Visina naknade za polaganje advokatskog ispita plaća se prema odluci Upravnog odbora Advokatske komore Srbije.
Iz sredstava naknade obezbeđuju se sredstva za tehničku pripremu i organizovanje ispita, rad ispitivača i izdavanje uverenja.
X ADVOKATSKA LEGITIMACIJA I LEGITIMACIJA ADVOKATSKOG PRIPRAVNIKA
Advokatska komora, na dan položene advokatske zakletve, donosi rešenje o upisu u Imenik advokata i izdaje advokatsku legitimaciju.
Advokatska legitimacija overena za tekuću godinu služi kao dokaz svojstva advokata.
Advokatska legitimacija sadrži ime i prezime advokata, njegovu fotografiju, redni broj upisa u Imenik advokata, dan, mesec i godinu upisa u Imenik advokata, važenje advokatske legitimacije, kao i druge podatke od značaja za utvrđivanje svojstva advokata predviđene opštim aktom Advokatske komore Srbije.
2. Legitimacija advokatskog pripravnika
Advokatska komora, na dan položene zakletve advokatskog pripravnika, donosi rešenje o upisu u Imenik advokatskih pripravnika i izdaje legitimaciju advokatskog pripravnika.
Legitimacija advokatskog pripravnika sadrži ime i prezime advokatskog pripravnika, njegovu fotografiju, redni broj upisa, dan, mesec i godinu upisa u Imenik advokatskih pripravnika, važenje legitimacije advokatskog pripravnika, kao i druge podatke od značaja za utvrđivanje svojstva advokatskog pripravnika predviđene opštim aktom Advokatske komore Srbije.
XI MATERIJALNO I FINANSIJSKO POSLOVANJE ADVOKATSKE KOMORE ZAJEČAR
Advokatska komora se samostalno finansira.
Sredstva Advokatske komore su nepokretnosti, inventar i prihodi.
Materijalno poslovanje Advokatske komore vrši se na osnovu godišnjeg plana prihoda i rashoda koji utvrđuje Upravni odbor Advokatske komore, najkasnije do dana usvajanja godišnjeg računa Advokatske komore za prethodnu poslovnu godinu.
Izvori finansiranja Advokatske komore su:
1. članarina i drugi doprinosi čiju visinu utvrđuje Upravni odbori Advokatske komore,
2. upisnina i naknada za upis u Imenik advokata kao i druge naknade,
3. prihodi od donacija,
4. iznosi naplaćenih novčanih kazni u disciplinskom postupku,
5. drugi prihodi.
Odluka Advokatske komore o visini dugovanja po osnovu članarine, visine troškova upisa i drugih redovnih i vanrednih materijalnih obaveza advokata prema Advokatskoj komori ima svojstvo verodostojne isprave u izvršnom postupku.
Advokatska komora raspolaže sredstvima u skladu sa Zakonom i Statutom.
Advokatska komora sredstva može upotrebiti za:
1. svoje redovne aktivnosti;
2. pribavljanje imovine i imovinskih prava;
3. članarinu Advokatskoj komori Srbije;
4. zarade zaposlenih u stručnoj službi;
5. pomoć advokatima i njihovim porodicama koji su ostali bez najnužnijih sredstava;
6. humanitarne svrhe;
7. druge svrhe u skladu sa Zakonom i Statutom.
2. Fondovi Advokatske komore Zaječar
Advokatska komora može osnivati fondove na osnovu odluke Upravnog odbora Advokatske komore.
Fondovi posluju prema pravilniku koji donosi Upravni odbor prilikom osnivanja fonda.
Fondovi se osnivaju iz sredstava Advokatske komore, naknada advokata čiju visinu utvrđuje Upravni odbor, donacija, poklona i drugih sredstava.
O prijemu poklona i donacija odlučuje Upravni odbor Advokatske komore.
Opšti akti Advokatske komore Zaječar su:
1. Statut,
2. Poslovnik o radu Skupštine,
3. Poslovnik o radu Upravnog odbora,
4. Pravilnik o sistematizaciji radnih mesta i Pravilnik o radu za stručnu službu Advokatske komore,
5. Pravilnik o nagradama i priznanjima,
6. Pravilnik o zaštiti na radu i zaštiti od požara.
Inicijativu za donošenje ili izmenu ili dopunu Statuta ili drugog opšteg akta može podneti svaki organ Advokatske komore ili predstavnik u Skupštini Advokatske komore.
Upravni odbor Advokatske komore odlučuje o prihvatanju inicijative za izmenu ili dopunu Statuta Advokatske komore ili drugog opšteg akta Advokatske komore.
Ukoliko Upravni odbor Advokatske komore prihvati inicijativu za izmenu ili dopunu Statuta ili drugog opšteg akta, formiraće Komisiju koja će uraditi tekst nacrta Statuta ili drugog opšteg akta.
Upravni odbor Advokatske komore utvrđuje nacrt Statuta, nacrt izmene ili dopune Statuta ili drugog opšteg akta, i dostavlja na javnu diskusiju svim advokatima Advokatske komore.
Javna rasprava o nacrtu iz stava 2. ovog člana traje 30 dana od dana donošenja odluke Upravnog odbora Advokatske komore o utvrđivanju nacrta Statuta, izmena ili dopune Statuta ili nacrta drugog opšteg akta Advokatske komore.
Nakon završetka javne rasprave, Upravni odbor Advokatske komore utvrđuje predlog Statuta, izmena ili dopuna Statuta ili drugog opšteg akta i predlaže predsedniku Advokatske komore da, u roku određenom ovim Statutom, sazove Skupštinu radi odlučivanja o predlogu za donošenje, izmenu ili dopunu Statuta ili drugog opšteg akta Advokatske komore.
Upravni odbor Advokatske komore prilikom utvrđivanja predloga iz stava 1. ovog člana razmatra mišljenja, primedbe i predloge iz javne rasprave i obrazlaže razloge za neusvajanje određenih primedbi i predloga.
Skupština Advokatske komore prilikom pretresa predloga za donošenje, izmenu ili dopunu Statuta ili drugog opšteg akta postupa sa primedbama i predlozima po proceduri propisanoj za amandmane.
Skupština Advokatske komore odluku o usvajanju predloga Statuta ili predloga izmena i dopuna Statuta Advokatske komore donosi apsolutnom većinom - 50% plus 1, predstavnika u Skupštini Advokatske komore.
Statut Advokatske komore Zaječar, kao i njegove izmene i dopune, objavljuju se u "Službenom listu grada Zaječara" i stupaju na snagu osmog dana od dana objavljivanja.
Upravni odbor Advokatske komore odluku o usvajanju, izmeni ili dopuni drugih opštih akata donosi većinom glasova prisutnih članova Upravnog odbora.
Drugi opšti akti Advokatske komore Zaječar, kao i izmene i dopune istih, objavljuju se na oglasnoj tabli i internet-stranici Advokatske komore.
XIII JAVNOST RADA ADVOKATSKE KOMORE ZAJEČAR
1. Javnost rada i informisanje
Javnost rada obezbeđuje se održavanjem javnih sednica svih organa Advokatske komore, obaveštavanjem o održavanju sednica, isticanjem preko oglasne table Advokatske komore, objavljivanjem izveštaja i informacija o radu organa Advokatske komore, internet-prezentacijom i sms-porukom.
Najmanje jedanput godišnje organi Advokatske komore sastavljaju i podnose pismene izveštaje o svom radu Skupštini Advokatske komore.
Obaveštavanje članstva o održavanju sednica organa Advokatske komore vrši se ličnom dostavom, pisanim putem, isticanjem akta o sazivu na oglasnoj tabli, putem sms-poruka i preko internet-sajta.
Advokatska komore Zaječar ima prezentaciju na internetu.
Advokatska komora ima biblioteku u kojoj prikuplja i čuva stručnu literaturu.
Knjižni fond se sastoji od stručnih i drugih knjiga i listova, kao i od stručnih elektronskih zapisa koji se vode u Advokatskoj komori kao biblioteka komore.
Advokatska komora vodi registar biblioteke, a Upravni odbor odlučuje o nabavci stručnih knjiga, listova i elektronskih zapisa, kao i o prijemu donacija za biblioteku.
Način poslovanja biblioteke uređuje se opštim aktom koji donosi Upravni odbor Advokatske komore.
Program proslave "Dana advokature Srbije", 28. februar, na teritoriji AK Zaječar utvrđuje Upravni odbor Advokatske komore.
U znak priznanja advokatima za postignute izuzetne rezultate u vršenju advokature, za unapređenje njenog razvoja, kao i onima van advokature koji su svojim ličnim doprinosom uticali na razvoj i napredak advokature, dodeljuju se nagrade i priznanja.
Nagrade koje dodeljuje Advokatska komora mogu biti novčane i u vidu poklona.
Priznanja koja dodeljuje Advokatska komora su zahvalnice, povelje i plakete.
Zahvalnice se dodeljuju advokatima Advokatske komore koji se 20 godina bave advokaturom.
Povelje se dodeljuju advokatima Advokatske komore koji se 30 godina bave advokaturom.
Plakete se dodeljuju advokatima Advokatske komore koji se 40 godina bave advokaturom.
Priznanja iz ovog člana dodeljuju se advokatima na sednici Skupštine Advokatske komore u godini u kojoj advokat stiče uslov za dodelu priznanja.
Uz priznanje iz prethodnog člana Advokatska komora dodeljuje i značke: srebrnu, zlatnu i platinastu.
XV STRUČNA SLUŽBA ADVOKATSKE KOMORE ZAJEČAR
Služba Advokatske komore obavlja administrativno-stručne i pomoćne poslove.
Zaposleni u službi imaju sva prava utvrđena pozitivnim propisima i odlukama organa Advokatske komore.
Uslovi za zasnivanje radnog odnosa u Službi Advokatske komore bliže se uređuju Pravilnikom o sistematizaciji radnih mesta ili ugovorom o radu.
XVI PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Funkcija članova organa Advokatske komore Zaječar i predstavnika u Advokatskoj komori Srbije nakon stupanja na snagu ovog statuta nastaviće se do isteka mandata na koji su izabrani.
Stupanjem na snagu ovog Statuta prestaje da važi Statut Advokatske komore Zaječar usvojen na Skupštini Advokatske komore Zaječar dana 28.04.2012. godine (Službeni list grada Zaječara broj 23 od 04.09.2012. godine).
Ovaj statut stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u Službenom listu grada Zaječara.