PRAVILNIK O BLIŽIM USLOVIMA ZA DIGITALIZACIJU KULTURNOG NASLEĐA("Sl. glasnik RS", br. 76/2018) |
Ovim pravilnikom uređuju se bliži uslovi, zadaci, poslovi, standardi i procesi digitalizacije kulturnog nasleđa, odnosno pokretnih i nepokretnih kulturnih dobara, nematerijalnog kulturnog nasleđa i dobara koja uživaju prethodnu zaštitu.
Pojmovi upotrebljeni u ovom pravilniku imaju sledeće značenje:
1) digitalni zapis (tekst, fotografija, zvučni, video, vektorski ili neki drugi oblik zapisa) je skup podataka nastao u procesu digitalizacije kulturnog nasleđa i pripadajuće dokumentacije koji se čuvaju na nekom uređaju za skladištenje podataka (elektronskom, magnetnom, optičkom ili drugom mediju);
2) metapodaci su struktuirani podaci o kulturnom dobru kojima se ono identifikuje i opisuje;
3) digitalni objekat je digitalni zapis sa pripadajućim metapodacima;
4) digitalizovano kulturno nasleđe je skup digitalnih objekata;
5) informacioni sistem je jedinstveno centralizovano softversko rešenje za upravljanje digitalnim objektima određene vrste kulturnog dobra;
6) Agregator kulturnog nasleđa - jedinstveno softversko rešenje za pretragu svih dostupnih podataka iz informacionih sistema u upotrebi u ustanovama kulture.
Ustanova zaštite koja vrši delatnost zaštite kulturnih dobara u procesu digitalizacije koristi informacioni sistem određene vrste kulturnog dobra, i to:
1) muzej - Jedinstveni informacioni sistem (IMUS) kojim upravlja Istorijski muzej Srbije;
2) zavod - Informacioni sistem nepokretnih kulturnih dobara kojim upravlja Republički zavod za zaštitu spomenika kulture;
3) arhiv - Arhivski informacioni sistem kojim upravlja Arhiv Srbije;
4) biblioteka - Baza digitalizovane bibliotečko-informacione građe, koja se odnosi na staru i retku knjigu, kojom upravlja Narodna biblioteka Srbije;
5) kinoteka - Informacioni sistem filmske i audio-vizuelne građe kojim upravlja Jugoslovenska kinoteka.
Podaci o kulturnom dobru koje se nalazi van ustanova zaštite unose se u odgovarajući informacioni sistem iz stava 1. ovog člana.
Informacioni sistemi obezbeđuju prikupljanje i dostavljanje grupe podataka za vođenje registara i centralnih registara za koje su nadležne matične, odnosno centralne ustanove.
Svrha i ciljevi digitalizacije kulturnog nasleđa
Digitalizacija kulturnog nasleđa vrši se radi zaštite kulturnog nasleđa i dugotrajnog čuvanja digitalnih objekata, a u cilju: obezbeđivanja dostupnosti informacija o kulturnom nasleđu, omogućavanja razmene podataka između ustanova zaštite, stvaranja nove i dopune postojeće dokumentacije o kulturnom nasleđu, promocije i predstavljanja kulturnog nasleđa, povećanja broja korisnika, stvaranja novih sadržaja i uvođenja novih usluga.
Ustanova zaštite dužna je da proces digitalizacije realizuje kroz sledeće poslove:
1) određivanje prioriteta digitalizacije;
2) izradu planova i programa digitalizacije;
3) odabir i priprema kulturnih dobara i prateće dokumentacije za proces digitalizacije;
4) formiranje digitalnog zapisa;
5) unos digitalnog zapisa i pripadajućih metapodataka u informacioni sistem;
6) upravljanje digitalizovanim kulturnim nasleđem;
7) kontrolu kvaliteta digitalnih objekata;
8) čuvanje digitalizovanog kulturnog nasleđa;
9) obezbeđivanje dostupnosti digitalizovanog kulturnog nasleđa.
Određivanje prioriteta digitalizacije
Ustanova zaštite određuje prioritete i obim digitalizacije u skladu sa raspoloživim resursima i sledećim kriterijumima:
1) značaj kulturnog dobra;
2) stanje kulturnog dobra, odnosno nivo očuvanosti, osetljivost na manipulaciju, postojanost medija;
3) učestalost i nivo korišćenja kulturnog dobra;
4) celovitost i obrađenost zbirke, fonda;
5) ograničenost pristupa kulturnom dobru;
6) fizičke karakteristike kulturnog dobra (format, veličina, oblik, vrsta materijala) u vezi sa raspoloživim tehničkim i ljudskim resursima za proces digitalizacije;
7) obezbeđivanje saglasnosti nosilaca autorskih prava;
8) potrebe realizacije drugih planiranih aktivnosti ustanove zaštite.
Izrada plana i programa digitalizacije
Ustanova zaštite u okviru godišnjeg plana i programa rada ustanove utvrđuje plan i program digitalizacije kojim se određuju kulturna dobra i prateća dokumentacija koja će se digitalizovati i planiraju finansijska sredstva (rashodi i izdaci) neophodna za potrebe digitalizacije.
Pri planiranju i realizaciji aktivnosti iz plana i programa digitalizacije, ustanove zaštite, shodno resursima kojima raspolažu ostvaruju saradnju sa drugim ustanovama u cilju optimizacije i uštede finansijskih sredstava.
Formiranje digitalnog zapisa obuhvata sledeće aktivnosti:
1) prevođenje kulturnog dobra sa pripadajućom dokumentacijom u digitalnu formu u skladu sa smernicama za digitalizaciju kulturnog nasleđa;
2) unos digitalnog zapisa i pripadajućih metapodataka u informacioni sistem.
Aktivnosti iz stava 1. ovog člana vrše zaposleni u ustanovama zaštite koji obavljaju poslove u okviru delatnosti zaštite, kao i lica angažovana na poslovima digitalizacije.
Broj digitalnih zapisa i pripadajućih metapodataka koji se unose u određenom periodu u informacioni sistem utvrđuje ministarstvo nadležno za poslove kulture u zavisnosti od vrste kulturnog dobra.
Upravljanje digitalizovanim kulturnim nasleđem
Ustanova zaštite nadležna za upravljanje informacionim sistemom za određenu vrstu kulturnog dobra iz člana 3. ovog pravilnika dužna je da odredi administratora informacionog sistema.
Ustanova zaštite nadležna za upravljanje informacionim sistemom za određenu vrstu kulturnog dobra iz člana 3. ovog pravilnika odobrava pristup imenovanim administratorima svake ustanove zaštite.
Administrator ustanove zaštite autorizuje pristup licima iz člana 8. stav 2. ovog pravilnika u skladu sa poslovima koje oni obavljaju.
Ustanova zaštite iz stava 1. ovog člana dužna je da drugim ustanovama zaštite omogući pristup i preuzimanje podataka iz informacionog sistema kojim upravlja bez nadoknade.
Ministarstvo nadležno za poslove kulture obezbeđuje uslove za implementaciju jedinstvenog softverskog rešenja za vođenje arheološke terenske dokumentacije u cilju objedinjavanja podataka i dostupnosti informacija ustanovama zaštite i drugim državnim organima.
Ustanova zaštite dužna je da sprovodi kontrolu kvaliteta i verifikaciju podataka unetih u informacioni sistem.
Čuvanje digitalizovanog kulturnog nasleđa
Digitalizovano kulturno nasleđe čuva se posredstvom informacionog sistema u državnom centru za upravljanje i čuvanje podataka u skladu sa propisima kojima se uređuje elektronska uprava.
Ustanova zaštite dužna je da postupak čuvanja digitalizovanog kulturnog nasleđa uredi u skladu sa propisima kojima se uređuje informaciona bezbednost.
Dostupnost digitalizovanog kulturnog nasleđa
Javni pristup podacima o kulturnom nasleđu koji se vode u informacionim sistemima po vrstama kulturnih dobara vrši se preko Agregatora kulturnog nasleđa.
Agregator kulturnog nasleđa omogućava pristup digitalnom objektu, preuzimanjem metapodataka iz informacionih sistema iz člana 3. ovog pravilnika.
Ustanova zaštite može omogućiti pristup podacima o digitalizovanom kulturnom nasleđu putem drugog portala, odnosno mobilne aplikacije.
Ministarstvo nadležno za poslove kulture u okviru poslova digitalizacije kulturnog nasleđa prati realizaciju poslova, zadataka i standarda navedenih u ovom pravilniku.
Ustanove zaštite dužne su da uspostave informacione sisteme iz člana 3. ovog pravilnika u roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu ovog pravilnika.
Ustanove zaštite, izuzev arhiva, dužne su da digitalizuju celokupno kulturno nasleđe u roku od pet godina.
Ministarstvo nadležno za poslove kulture uspostaviće Agregator kulturnog nasleđa u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog pravilnika.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
