PRIMER

Države koje ne primenjuju međunarodne standarde u oblasti sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma

[ČLAN 8 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]

Član 41

Obveznik je dužan da kada uspostavlja poslovni odnos ili vrši transakciju kada poslovni odnos nije uspostavljen, sa strankom iz države koja ima strateške nedostatke u sistemu za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma, primeni pojačane radnje i mere iz stava 2. ovog člana. Strateški nedostaci posebno se odnose na:

1) pravni i institucionalni okvir države, a naročito na inkriminaciju krivičnih dela pranja novca i finansiranja terorizma, mere poznavanja i praćenja stranke, odredbe u vezi sa čuvanjem podataka, odredbe u vezi sa prijavljivanjem sumnjivih transakcija, dostupnost tačnih i verodostojnih informacija o stvarnim vlasnicima pravnih lica i lica stranog prava;

2) ovlašćenja i procedure nadležnih organa tih država u vezi sa pranjem novca i finansiranjem terorizma; 

3) delotvornost sistema za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma u otklanjanju rizika od pranja novca i finansiranja terorizma. 

U slučaju iz stava 1. ovog člana obveznik je dužan da: 

1) primeni radnje i mere iz člana 35. stav 2. ovog zakona na način i u obimu koji odgovara visokom riziku koji nosi poslovanje sa tom strankom;

2) prikupi dodatne informacije o stvarnom vlasniku stranke; 

3) prikupi podatke o poreklu imovine koja je predmet poslovnog odnosa ili transakcije; 

4) prikupi dodatne informacije o svrsi i nameni poslovnog odnosa ili transakcije; 

5) dodatno proveri podnete isprave; 

6) pribavi odobrenje člana najvišeg rukovodstva iz člana 52. stav 3. ovog zakona za uspostavljanje ili nastavak poslovnog odnosa;

7) prati, sa dužnom pažnjom, transakcije i druge poslovne aktivnosti stranke u toku trajanja poslovnog odnosa; 

8) preduzme druge adekvatne mere radi otklanjanja rizika.

Ministarstvo nadležno za poslove finansija, Narodna banka Srbije i Komisija za hartije od vrednosti, samostalno ili na zahtev nadležne međunarodne organizacije, mogu da utvrde da je poslovanje sa državom koja ima strateške nedostatke u sistemu za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma naročito rizično i mogu primeniti sledeće mere: 

1) zabraniti finansijskim i nefinansijskim institucijama za čiju su registraciju nadležne da osnivaju ogranke i poslovne jedinice u tim državama; 

2) zabraniti osnivanje ogranaka i poslovnih jedinica finansijskih i nefinansijskih institucija iz tih država u Republici Srbiji; 

3) ograničiti finansijske transakcije i poslovne odnose sa strankama iz te države; 

4) zahtevati od finansijskih i nefinansijskih institucija da procene, izmene ili kad je neophodno raskinu korespondentske ili slične odnose sa finansijskim i nefinansijskim institucijama iz tih država; 

5) druge adekvatne mere koje su srazmerne utvrđenim rizicima i nedostacima u sistemu za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma. 

Ukoliko je poslovni odnos već uspostavljen, obveznik primenjuje mere iz stava 1. ovog člana. 

Ministar, na predlog Uprave, utvrđuje listu država koje imaju strateške nedostatke, uzimajući u obzir liste relevantnih međunarodnih institucija, kao i izveštaje o proceni nacionalnih sistema za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma od strane međunarodnih institucija.

đ2) Pojednostavljene radnje i mere poznavanja i praćenja stranke

Opšte odredbe

[ČLAN 9 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]

Član 42

Pojednostavljene radnje i mere poznavanja i praćenja stranke obveznik može da izvrši u slučajevima iz člana 8. stav 1. tač. 1)-3) ovog zakona, osim ako u vezi sa strankom ili transakcijom postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma, ako je stranka:

1) obveznik iz člana 4. stav 1. tač. 1)-7), 10), 11) i 16) ovog zakona, izuzev posrednika i zastupnika u osiguranju;

2) lice iz člana 4. stav 1. tač. 1)-7), 10), 11) i 16) ovog zakona, izuzev posrednika i zastupnika u osiguranju iz strane države koja je na listi država koje primenjuju međunarodne standarde u oblasti sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma koji su na nivou standarda Evropske unije ili viši;

3) državni organ, organ autonomne pokrajine, organ jedinice lokalne samouprave, javna preduzeća, javna agencija, javna služba, javni fond, javni zavod ili komora;

4) privredno društvo čije su izdate hartije od vrednosti uključene na organizovano tržište hartija od vrednosti koje se nalazi u Republici Srbiji ili državi u kojoj se primenjuju međunarodni standardi na nivou standarda Evropske unije ili viši, a koji se odnose na podnošenje izveštaja i dostavljanje podataka nadležnom regulatornom telu;

5) lice za koje je na osnovu člana 6. stav 5. ovog zakona utvrđeno da postoji nizak stepen rizika od pranja novca ili finansiranja terorizma.

Osim u slučajevima iz stava 1. ovog člana, obveznik može da izvrši pojednostavljene radnje i mere poznavanja i praćenja stranke i u slučajevima kada, u skladu sa analizom rizika iz člana 6. ovog zakona, izrađenom i ažuriranom na osnovu procene rizika od pranja novca, finansiranja terorizma i finansiranja širenja oružja za masovno uništenje na nacionalnom nivou, proceni da zbog prirode poslovnog odnosa, oblika i načina vršenja transakcije, poslovnog profila stranke, odnosno drugih okolnosti povezanih sa strankom postoji neznatan ili nizak stepen rizika za pranje novca, finansiranje terorizma ili finansiranje širenja oružja za masovno uništenje.

[Osim u slučajevima iz stava 1. ovog člana, obveznik može da izvrši pojednostavljene radnje i mere poznavanja i praćenja stranke i u slučajevima kada, u skladu sa odredbama člana 6. ovog zakona, proceni da zbog prirode poslovnog odnosa, oblika i načina vršenja transakcije, poslovnog profila stranke, odnosno drugih okolnosti povezanih sa strankom postoji neznatan ili nizak stepen rizika za pranje novca ili finansiranje terorizma.]

Pri vršenju pojednostavljenih radnji i mera poznavanja i praćenja stranke obveznik je dužan da uspostavi adekvatan nivo praćenja poslovanja stranke tako da bude u stanju da otkrije neuobičajene i sumnjive transakcije.

Ministar, na predlog Uprave, bliže uređuje način i razloge na osnovu kojih obveznik svrstava stranku, poslovni odnos, uslugu koju pruža u okviru svoje delatnosti ili transakciju u kategoriju niskog rizika od pranja novca, finansiranja terorizma ili finansiranja širenja oružja za masovno uništenje, u skladu sa rezultatima Procene rizika od pranja novca, Procene rizika od finansiranja terorizma i Procene rizika od finansiranja širenja oružja za masovno uništenje, a na osnovu kojih preduzima pojednostavljene radnje i mere.

[Ministar, na predlog Uprave, bliže uređuje način i razloge na osnovu kojih obveznik svrstava stranku, poslovni odnos, uslugu koju pruža u okviru svoje delatnosti ili transakciju u kategoriju niskog rizika od pranja novca ili finansiranje terorizma, u skladu sa rezultatima Procene rizika od pranja novca i Procene rizika od finansiranja terorizma, a na osnovu kojih preduzima pojednostavljene radnje i mere.]

Podaci o stranci koji se pribavljaju i proveravaju

Član 43

U slučajevima kada se, na osnovu ovog zakona, vrše pojednostavljene radnje i mere poznavanja i praćenja stranke, obveznik je dužan da pribavi sledeće podatke:

1) pri uspostavljanju poslovnog odnosa iz člana 8. stav 1. tačka 1) ovog zakona:

(1) podatke iz člana 99. stav 1. tač. 1), 2), 5), 6) i 14) ovog zakona,

(2) podatke iz člana 99. stav 1. tačka 13) ovog zakona, osim u slučaju iz člana 42. stav 1. tač. 3) i 4) ovog zakona;

2) pri vršenju transakcije iz člana 8. stav 1. tač. 2) i 3) ovog zakona:

(1) podatke iz člana 99. stav 1. tač. 1), 2) i 7)-10) ovog zakona,

(2) podatke iz člana 99. stav 1. tačka 13) ovog zakona, osim u slučaju iz člana 42. stav 1. tač. 3) i 4) ovog zakona.

Za stranku koja je fizičko lice, obveznik pri uspostavljanju poslovnog odnosa iz člana 8. stav 1. tačka 1) ovog zakona i vršenju transakcije iz člana 8. stav 1. tač. 2) i 3) ovog zakona prikuplja podatke iz člana 99. stav 1. tač. 3), 5)-10) i 13) ovog zakona.

e) Ograničenja poslovanja sa strankama

Zabrana pružanja usluga koje omogućavaju prikrivanje identiteta stranke

Član 44

Obveznik ne sme strankama otvoriti, izdavati ili za njih voditi anonimne račune, štedne knjižice na šifru ili donosioca, anonimne sefove, odnosno vršiti druge usluge, koje posredno ili neposredno omogućavaju prikrivanje identiteta stranke.

Pružanje usluga povezanih s digitalnom imovinom koja posredno ili neposredno omogućava prikrivanje identiteta stranke, kao i vršenje transakcija s takvom digitalnom imovinom - zabranjeno je.

Izdavanje digitalne imovine iz stava 2. ovog člana zabranjeno je.

Izdavalac digitalne imovine i pružalac usluga povezanih s digitalnom imovinom ne mogu koristiti resurse informacionog sistema (softverske komponente, hardverske komponente i informaciona dobra) koji omogućavaju i/ili olakšavaju prikrivanje identiteta stranke i/ili koji onemogućavaju i/ili otežavaju praćenje transakcija s digitalnom imovinom.

Odredbe ovog člana ne dovode u pitanje primenu mera i aktivnosti radi zaštite bezbednosti informacionih sistema u skladu s propisima.

Zabrana poslovanja sa kvazi bankama

Član 45

Obveznik ne sme uspostavljati niti nastaviti korespondentske odnose sa bankom koja posluje ili koja bi mogla poslovati kao kvazi banka, ili sa drugom sličnom institucijom za koju se osnovano može pretpostaviti da bi mogla dozvoliti korišćenje svojih računa kvazi banci.

[ČLAN 10 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]

Ograničenje gotovinskog poslovanja i pozajmljivanja gotovog novca

Član 46

Lice koje se bavi prodajom robe i nepokretnosti ili vršenjem usluga u Republici Srbiji ne sme od stranke ili trećeg lica da primi gotov novac za njihovo plaćanje u iznosu od 10.000 evra ili više u dinarskoj protivvrednosti, bez obzira na to da li se radi o jednoj ili više međusobno povezanih gotovinskih transakcija ili jednom ili više ugovora u periodu od godinu dana, već se navedeni novčani iznos mora uplatiti na račun otvoren kod banke.

Ograničenje iz stava 1. ovog člana odnosi se i na fizičko lice koje prima gotov novac po osnovu ugovora o zajmu ili ugovora o kupoprodaji nepokretnosti.

Uplata gotovog novca u iznosu od 10.000 evra ili više u dinarskoj protivvrednosti, na račun lica iz st. 1. i 2. ovog člana, otvorenog kod banke se ne smatra primanjem gotovog novca u smislu ovog člana u odnosu na ta lica.

[Ograničenje gotovinskog poslovanja

Član 46

Lice koje se bavi prodajom robe i nepokretnosti ili vršenjem usluga u Republici Srbiji ne sme od stranke ili trećeg lica da primi gotov novac za njihovo plaćanje u iznosu od 10.000 evra ili više u dinarskoj protivvrednosti.

Ograničenje iz stava 1. ovog člana važi i u slučaju ako se plaćanje robe i usluge vrši u više međusobno povezanih gotovinskih transakcija u ukupnom iznosu od 10.000 evra ili više u dinarskoj protivvrednosti.]

 

Potpunom tekstu mogu pristupiti samo pretplatnici na pravnu bazu Paragraf Lex. Za više informacija,
pogledajte https://www.paragraf.rs/strane/pravna_baza_paragraf.html