PRIMER

Energetska dozvola

[ČLAN 17 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]

Član 30

Energetski objekti se grade u skladu sa zakonom kojim se uređuju uslovi i način uređenja prostora, uređivanje i korišćenje građevinskog zemljišta i izgradnja objekata, tehničkim i drugim propisima, a po prethodno pribavljenoj energetskoj dozvoli koja se izdaje u skladu sa ovim zakonom.

Energetska dozvola se podnosi uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole.

Energetska dozvola se pribavlja za izgradnju sledećih objekata:

1) objekata za proizvodnju električne energije snage 1 MW i više;

2) objekata za proizvodnju električne energije snage do 1 MW koji kao primarni energetski resurs koriste vodu;

3) objekata za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije u termoelektranama - toplanama električne snage 1 MW i više i ukupne toplotne snage 1 MW i više;

4) (brisana)

[4) direktnih dalekovoda;]

5) objekata za proizvodnju derivata nafte;

6) naftovoda i produktovoda, objekata za skladištenje nafte, derivata nafte, biogoriva, komprimovanog prirodnog gasa i utečnjenog prirodnog gasa ukupnog rezervoarskog prostora većeg od 250 [10] m3;

7) objekata za transport prirodnog gasa, [objekata za distribuciju prirodnog gasa] i objekata za skladištenje prirodnog gasa;

8) direktnih gasovoda;

9) objekata za proizvodnju toplotne energije snage 1 MW i više;

10) objekata za proizvodnju biogoriva kapaciteta preko 10 t godišnje;[.]

10a) objekata za proizvodnju biometana.

Energetska dozvola nije potrebna za izgradnju energetskih objekata:

1) koji se grade u skladu sa zakonom kojim se uređuje javno-privatno partnerstvo i koncesije;

2) koji se grade u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje korišćenje obnovljivih izvora energije, kojima se propisuje strateško partnerstvo;

3) za proizvodnju električne energije za sopstvene potrebe bez obzira da li se višak električne energije predaje u sistem;

4) za koje se ne izdaje građevinska dozvola uključujući i objekte za koje se izdaje odobrenje za izvođenje radova u skladu sa zakonom kojim se uređuje planiranje i izgradnja;

5) za skladištenje električne energije.

[Energetska dozvola nije potrebna za izgradnju energetskih objekata koji se grade u skladu sa zakonom kojim se uređuje javno-privatno partnerstvo i koncesije.]

Član 31

Postupak za izdavanje energetske dozvole, pokreće se zahtevom za izdavanje energetske dozvole, koji mogu podneti domaća i strana pravna ili fizička lica ili preduzetnici osim ako ovim zakonom nije drugačije propisano.

Energetska dozvola izdaje se pod istim uslovima domaćim i stranim pravnim ili fizičkim licima ili preduzetnicima, na način i po postupku utvrđenim ovim zakonom i drugim zakonima i uz puno poštovanje principa nediskriminacije i primenom kriterijuma koji moraju biti objektivni i javni.

Član 32

Energetsku dozvolu izdaje Ministarstvo.

Poverava se jedinici lokalne samouprave izdavanje energetskih dozvola iz člana 30. stav 3. tač. 9) i 10) ovog zakona koji se grade na njenom području.

[ČLAN 18 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]

Član 33

Za izdavanje energetske dozvole moraju se ispuniti uslovi koji se odnose na:

1) pouzdan i siguran rad energetskog sistema;

1a) ispunjenost ciljeva utvrđenih Strategijom iz člana 4. zakona i to u delu kojim se uređuju dugoročni ciljevi za razvoj proizvodnih kapaciteta koji su u funkciji sigurnosti snabdevanja, projekcije energetskog razvoja, izvori i način obezbeđivanja potrebnih količina energije, pravci razvoja korišćenja energije iz obnovljivih i novih izvora, kao i ciljeva utvrđenih Integrisanim nacionalnim energetskim i klimatskim planom;

2) uslove za određivanje lokacije i korišćenja zemljišta;

2a) uslove u pogledu mogućnosti izgradnje na eksploatacionom polju;

3) mogućnost priključenja objekta na sistem;

4) energetsku efikasnost;

5) uslove korišćenja primarnih izvora energije;

6) zaštitu na radu i bezbednost ljudi i imovine;

7) zaštitu životne sredine;

8) ekonomsko-finansijsku sposobnost podnosioca zahteva da realizuje izgradnju energetskog objekta;

9) doprinos kapaciteta za proizvodnju električne energije u ostvarivanju ukupnog udela energije iz obnovljivih izvora energije u bruto finalnoj potrošnji energije u skladu sa Nacionalnim akcionim planom;

10) doprinos kapaciteta za proizvodnju električne energije smanjenju emisija;

10a) alternativna rešenja izgradnji novih objekata za proizvodnju električne energije, kao što su rešenja za upravljanje potrošnjom ili izgradnju objekata za skladištenje električne energije;

11) doprinos kapaciteta za transport ili skladištenje prirodnog gasa povećanju sigurnosti snabdevanja.

Na objekte iz člana 30. stav 3. tačka 10a) ne odnosi se uslov iz stava 1. tačka 1) ovog člana ako se ne priključuju na sistem.

Dokaz o pravu svojine, odnosno pravu zakupa zemljišta na kome se planira izgradnja energetskog objekta nije uslov za izdavanje energetske dozvole.

[ČLAN 19 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]

Član 34

Zahtev za izdavanje energetske dozvole sadrži naročito podatke o:

1) podnosiocu zahteva;

2) energetskom objektu;

3) vrednosti investicije;

4) načinu obezbeđenja finansijskih sredstava;

5) predviđenom eksploatacionom veku objekta, kao i načinu sanacije lokacije po završetku eksploatacionog veka objekta;

5a) usklađenosti sa ciljevima utvrđenim strategijom iz člana 4. ovog zakona i Integrisanim nacionalnim energetskim i klimatskim planom;

5b) o izvršenim analizama alternativnih rešenja iz člana 33. stav 1. tačka 10a) ovog zakona;

6) usklađenosti sa odgovarajućim planskim dokumentima u skladu sa zakonom kojim se uređuju uslovi i način uređenja prostora, uređivanje i korišćenje građevinskog zemljišta i izgradnja objekata;

7) roku završetka gradnje energetskog objekta.

[Uz zahtev iz stava 1. ovog člana, u slučaju kada se izgradnja energetskog objekta planira na eksploatacionom polju, potrebno je dostaviti i saglasnost ministarstva nadležnog za poslove geologije i rudarstva.]

Ministar bliže propisuje uslove za izdavanje energetske dozvole, sadržaj zahteva za izdavanje energetske dozvole u zavisnosti od vrste i namene energetskog objekta, način izdavanja energetske dozvole i sadržaj registra izdatih energetskih dozvola i registra energetskih dozvola koje su prestale da važe.

[ČLAN 20 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]

Član 35

Energetska dozvola se izdaje rešenjem u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva, ako su ispunjeni uslovi utvrđeni ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona.

U slučaju da se odbije zahtev za izdavanje energetske dozvole rešenje mora sadržati detaljno obrazloženje koje je zasnovano na objektivnim i nediskriminatornim kriterijumima i dostavljeno podnosiocu zahteva.

Ministarstvo može da odbije zahtev za izdavanje energetske dozvole ako utvrdi da bi se energetska delatnost proizvodnja električne energije u energetskom objektu koji je predmet zahteva, obavljala na način kojim bi onemogućila pružaoca javne usluge iz čl. 12. i 190. ovog zakona da pravno ili faktički, vrši javnu uslugu u skladu sa ovim zakonom.

Ministarstvo bliže uređuje uslove i dokaze iz stava 3. ovog člana aktom iz člana 34. stav 3. ovog zakona.

Protiv rešenja iz st. 1. i 2. ovog člana može se izjaviti žalba Vladi, u roku od 15 dana od dana prijema rešenja, odnosno Ministarstvu u slučajevima iz člana 32. stav 2. ovog zakona.

Rešenje Vlade, odnosno Ministarstva je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.

Energetska dozvola se izdaje sa rokom važenja tri godine od dana njene pravnosnažnosti.

U slučaju da je imalac energetske dozvole pribavio građevinsku dozvolu, energetska dozvola važi do isteka važenja izdate građevinske dozvole, a realizuje se priključenjem energetskog objekta.

Energetska dozvola nije prenosiva.

Na zahtev imaoca energetske dozvole, Ministarstvo, odnosno jedinica lokalne samouprave, može produžiti rok važenja energetske dozvole najduže za još jednu godinu.

Zahtev za produženje podnosi se najkasnije 30 dana pre isteka roka važenja energetske dozvole.

Rok važenja energetske dozvole će se produžiti ako su ispunjeni uslovi za izdavanje energetske dozvole utvrđeni ovim zakonom kao i sledeći uslovi:

1) da je podnosilac zahteva dostavio dokaz o pribavljenoj dokumentaciji potrebnoj za izgradnju energetskog objekta, odnosno da je pokrenuo odgovarajući postupak pred nadležnim organima za pribavljanje dokumentacije;

2) da je podnosilac zahteva dostavio dokaz da je preduzeo sve mere pred nadležnim organima u skladu sa zakonom u cilju pribavljanja dokumentacije.

Novi postupak za izdavanje energetske dozvole može se pokrenuti samo ukoliko se prethodno iskoristi mogućnost produženja roka važenja izdate energetske dozvole saglasno stavu 7. ovog člana.

Energetski subjekt kome je izdata energetska dozvola može za vreme važenja energetske dozvole podneti zahtev za njeno ukidanje.

Imalac energetske dozvole, u roku važenja energetske dozvole izdate za izgradnju objekata za proizvodnju električne energije može podneti zahtev za izmenu energetske dozvole.

Zahtev iz stava 1. može se podneti do izdavanja građevinske dozvole za ceo ili za deo objekta ako taj deo predstavlja funkcionalnu celinu, izuzetno ukoliko se građevinskom dozvolom predviđa mogućnost fazne izgradnje, zahtev iz stava 1. se može podneti u odnosu na posebnu fazu najkasnije do početka izvođenja radova na toj fazi.

Uslovi za izmenu energetske dozvole propisani su članom 33. ovog zakona.

III.a SPROVOĐENJE POSTUPKA U VEZI SA ENERGETSKOM DOZVOLOM, LICENCOM ZA OBAVLJANJE ENERGETSKE DELATNOSTI I SAGLASNOŠĆU ZA SKLADIŠTENJE I SNABDEVANJE ZA SOPSTVENE POTREBE

Postupanje Ministarstva, odnosno Agencije

[ČLAN 21 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]

Član 35a

Tokom sprovođenja postupka u vezi sa energetskom dozvolom, licencom za obavljanje energetske delatnosti i saglasnošću za skladištenje i snabdevanje za sopstvene potrebe, Ministarstvo, odnosno Agencija (u daljem tekstu: organ nadležan za rešavanje [nadležni organ]), vrši proveru ispunjenosti sledećih uslova:

1) nadležnost za postupanje po zahtevu;

2) da li je podnosilac zahteva lice koje, u skladu sa ovim zakonom, može biti podnosilac zahteva;

3) da li zahtev sadrži sve propisane podatke;

4) da li je uz zahtev priložena sva dokumentacija propisana ovim zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu ovog zakona;

5) da li je uz zahtev priložen dokaz o uplati propisane takse;

6) da li su ispunjeni uslovi propisani ovim zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu ovog zakona za usvajanje zahteva.

Podatke iz službenih evidencija, koji su neophodni za sprovođenje postupaka iz stava 1. ovog člana, organ nadležan za rešavanje [nadležni organ] obezbeđuje preko servisne magistrale organa u skladu sa propisima koji uređuju elektronsku upravu, bez plaćanja takse.

Podaci pribavljeni na način iz stava 2. ovog člana smatraju se pouzdanim i imaju istu dokaznu snagu kao overeni izvodi iz tih evidencija.

Organi državne uprave, posebne organizacije i imaoci javnih ovlašćenja dužni su da organu nadležnom za rešavanje [nadležnom organu] na zahtev, u roku od tri dana od dana podnošenja zahteva, dostave sve podatke o kojim vode službene evidencije koje su od značaja za sprovođenje postupaka iz stava 1. ovog člana.

Postupci iz stava 1. ovog člana sprovede se u postupku neposrednog odlučivanja u smislu zakona kojim je uređen opšti upravni postupak.

Postupanje po zahtevu

[ČLAN 21 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]

Član 35b

Po zahtevu za izdavanje, odnosno izmenu upravnog akta organ nadležan za rešavanje [nadležni organ] u rokovima propisanom ovim zakonom donosi rešenje u formi elektronskog dokumenta.

Zahtev se smatra neurednim ako ima nedostatke koje organ nadležan za rešavanje [nadležni organ] sprečavaju da po njemu postupa, ako nije razumljiv ili potpun.

Ako organ nadležan za rešavanje [Ministarstvo] utvrdi da je zahtev neuredan, rešenjem odbacuje zahtev u kome taksativno navodi sve nedostatke, odnosno razloge za odbacivanje, nakon čijeg će otklanjanja moći da postupi u skladu sa zahtevom.

Ako podnosilac zahteva u roku od 30 dana od dana objavljivanja rešenja iz stava 3. ovog člana, podnese novi zahtev i postupi u skladu sa rešenjem iz stava 3. ovog člana, smatra se da je odbačen zahtev iz stava 3. ovog člana od početka bio uredan.

Ako podnosilac zahteva u roku od 30 dana od dana objavljivanja rešenja iz stava 3. ovog člana, podnese novi zahtev sa pozivanjem na broj rešenja kojim je raniji zahtev odbačen i otkloni sve utvrđene nedostatke, ne dostavlja ponovo dokumentaciju koja nije imala nedostatke i plaća polovinu propisanog iznosa administrativne takse.

Način dostave

Član 35v

Podnesci i dokumenta dostavljaju se elektronskim putem, u skladu sa zakonom kojim se uređuje elektronska uprava.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, žalbu i druge pravne lekove, dokaze koji se uz njih prilažu, kao i dokumenta i podneske koji sadrže tajne podatke i koji su označeni stepenom tajnosti u skladu sa propisima kojima se uređuje tajnost podataka, stranka dostavlja u formi papirnog dokumenta.

Ministarstvo nadležno za oblast energetike bliže uređuje način razmene dokumenata i podnesaka iz stava 1. ovog člana.

Forma dokumenata koji se dostavljaju

Član 35g

Dokumenti koji se dostavljaju elektronskim putem u skladu sa članom 35đ ovog zakona, dostavljaju se u formi elektronskog dokumenta sastavljenog u skladu sa zakonom koji uređuje elektronski dokument.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, ako plaćanje takse nije izvršeno elektronskim putem, dokaz o plaćanju takse može se dostaviti i u elektronskom formatu, koji nije potpisan kvalifikovanim elektronskim potpisom.

Dostava rešenja

[ČLAN 21 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]

Član 35d

Rešenje organa nadležnog za rešavanje [nadležnog organa] dostavlja se podnosiocu zahteva u formi elektronskog dokumenta, preko jedinstvenog elektronskog sandučića, u skladu sa zakonom koji uređuje elektronsku upravu, ako se dostava vrši preko portala e-uprava.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, licu koje nema jedinstveni elektronski sandučić, rešenje se dostavlja u formi odštampanog primerka elektronskog dokumenta, overenog u skladu sa zakonom koji uređuje elektronsko poslovanje, preporučenom pošiljkom preko poštanskog operatora.

Danom ekspedovanja rešenja u skladu sa st. 1. i 2. ovog člana, organ nadležan za rešavanje [nadležni organ] rešenje objavljuje i na svojoj internet stranici.

Ako dostava preporučenom pošiljkom iz stava 2. ovog člana nije mogla da bude izvršena jer je stranka u momentu dostave bila nedostupna na naznačenoj adresi, dostavljač o tome sačinjava belešku i ostavlja obaveštenje stranci na mestu na kome je pismeno trebalo da bude uručeno, u kome naznačava lično ime primaoca, podatke kojim se pismeno identifikuje, kao i datum kada je obaveštenje ostavljeno, sa pozivom stranci da na tačno određenoj adresi dostavljača, odnosno poštanskog operatora preuzme pošiljku, u roku od 15 dana od dana pokušaja dostave.

Obaveštenje stranci iz stava 4. ovog člana sadrži i informaciju o danu objavljivanja rešenja na internet stranici organa nadležnog za rešavanje [nadležnog organa], pravnu pouku stranci da će se u slučaju nepreuzimanja pošiljke u ostavljenom roku rešenje smatrati dostavljenim istekom roka od 30 dana od objavljivanja rešenja na veb stranici organa nadležnog za rešavanje [nadležnog organa].

U slučaju iz stava 4. ovog člana, ako u ostavljenom roku stranka ne podigne pošiljku, dostavljač će je vratiti zajedno sa beleškom o razlozima neuručenja.

Dostava stranci će se smatrati izvršenom:

1) danom prijema rešenja na način propisan stavom 1. odnosno stavom 2. ovog člana;

2) istekom roka od 30 dana od dana oglašavanja rešenja na internet stranici organa nadležnog za rešavanje [nadležnog organa] ako dostava nije izvršena u skladu sa odredbama st. 1, 2. i 4. ovog člana.

Ako je adresa prebivališta, odnosno boravišta, odnosno sedišta stranke nepoznata, dostava toj stranci smatraće se izvršenom na dan isteka roka od 30 dana od dana objavljivanja rešenja na internet stranici organa nadležnog za rešavanje [nadležnog organa].

Organ nadležan za rešavanje [Nadležni organ] će na zahtev stranke, u svojim prostorijama, toj stranci izdati kopiju rešenja bez odlaganja, s tim što to uručenje nema dejstvo na računanje rokova u vezi sa dostavom.

Potvrda dostave

Član 35đ

Kada se rešenje dostavlja elektronskim putem, uredna dostava se dokazuje elektronskom potvrdom o prijemu dokumenta (dostavnica).

[ČLAN 21 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]

Elektronska oglasna tabla roka od 30 dana od dana objavljivanja rešenja na internet stranici organa nadležnog za rešavanje [nadležnog organa]

Član 35e

Organ nadležan za rešavanje [Nadležni organ] je dužan da na svojoj internet stranici uspostavi i održava oglasnu tablu, koja služi za potrebe javnog saopštavanja, odnosno objavljivanja rešenja u skladu sa članom 35d ovog zakona, kao i drugih akata koje donese organ nadležan za rešavanje [nadležni organ].

Shodna primena propisa

Član 35ž

Na pitanja koja se odnose na postupke u vezi sa energetskom dozvolom, licencom za obavljanje energetske delatnosti i saglasnošću za skladištenje i snabdevanje za sopstvene potrebe, a koja ovim zakonom nisu posebno uređena, primenjuje se zakon kojim se uređuje opšti upravni postupak.

[ČLAN 22 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]

Direktni gasovod

Član 36

Proizvođač, odnosno snabdevač prirodnim gasom imaju pravo da snabdevaju krajnje kupce, kao i svoje prostorije i prostorije zavisnog privrednog društva putem direktnog gasovoda.

Krajnji kupci koji planiraju da zaključe ugovor o snabdevanju, a ne mogu da dobiju pristup mreži, imaju pravo da im se prirodni gas isporučuje preko direktnog gasovoda od strane proizvođača, odnosno snabdevača prirodnim gasom.

Mogućnost snabdevanja prirodnim gasom putem direktnog gasovoda ne utiče na mogućnost ugovaranja kupovine prirodnog gasa na tržištu, odnosno na pravo kupca na slobodan izbor snabdevača, u skladu sa ovim zakonom.

Energetska dozvola za izgradnju direktnih gasovoda iz člana 30. stav 3. tačka 8) zakona, može se izdati u slučaju odbijanja pristupa sistemu ili otpočinjanja rešavanja spora povodom pristupa sistemu.

Izdavanje energetske dozvole za izgradnju direktnog gasovoda može se odbiti, uz detaljno obrazloženje, ako bi izgradnja tog gasovoda mogla prouzrokovati poremećaje na tržištu i zaštitu kupaca.

[Direktni dalekovod i direktni gasovod

Član 36

Proizvođač električne energije, odnosno prirodnog gasa i snabdevač imaju pravo da snabdevaju krajnje kupce, kao i svoje prostorije i prostorije zavisnog privrednog društva putem direktnog dalekovoda, odnosno gasovoda.

Krajnji kupci koji planiraju da zaključe ugovor o snabdevanju, a ne mogu da dobiju pristup mreži, imaju pravo da im se električna energija, odnosno prirodni gas isporučuje preko direktnog dalekovoda, odnosno gasovoda od strane proizvođača električne energije, odnosno prirodnog gasa i snabdevača.

Mogućnost snabdevanja električnom energijom, odnosno prirodnim gasom putem direktnog dalekovoda, odnosno gasovoda ne utiče na mogućnost ugovaranja kupovine električne energije, odnosno prirodnog gasa na tržištu, odnosno na pravo kupca na slobodan izbor snabdevača, u skladu sa ovim zakonom.

Energetska dozvola za izgradnju direktnih dalekovoda i direktnih gasovoda iz člana 30. stav 3. tač. 4) i 8) ovog zakona, može se izdati u slučaju odbijanja pristupa sistemu ili otpočinjanja rešavanja spora povodom pristupa sistemu.

Izdavanje energetske dozvole za izgradnju direktnog dalekovoda, odnosno gasovoda može se odbiti, uz detaljno obrazloženje, ako bi izgradnja tog dalekovoda, odnosno gasovoda ugrozila obavljanje delatnosti od opšteg interesa, odnosno obavezu pružanja javne usluge, uključujući i zaštitu kupaca.]

[ČLAN 23 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]

Direktni vod

Član 36a

Svi proizvođači i snabdevači osnovani na području Republike Srbije mogu da snabdevaju električnom energijom svoje objekte, svoja zavisna privredna društava i krajnje kupce putem direktnog voda, a da pritom ne budu izloženi neosnovanim administrativnim procedurama ili troškovima.

Svi krajnji kupci na području Republike Srbije, pojedinačno ili grupno, mogu da se snabdevaju električnom energijom direktnim vodovima od strane proizvođača i snabdevača.

Mogućnost snabdevanja električnom energijom putem direktnog voda iz st. 1. i 2. ovog člana, ne može uticati na mogućnost zaključenja ugovora o snabdevanju električnom energijom u skladu sa ovim zakonom.

Saglasnost

Član 36b

Direktni vodovi grade se u skladu sa zakonom kojim se uređuje planiranje i izgradnja objekata, a po prethodno pribavljenoj saglasnosti Ministarstva.

Ministarstvo izdaje saglasnost, ako su ispunjeni sledeći uslovi:

1) ako je krajnjem kupcu, odnosno proizvođaču odbijeno priključenje u skladu sa zakonom i ako su iscrpljena sva pravna sredstva za ostvarivanje prava;

2) ako nije planirana izgradnja dela elektroenergetskog sistema za koji je podnet zahtev za priključenje u planovima razvoja i planovima investicija operatora sistema;

3) ako ne ugrožava bezbedan i siguran rad elektroenergetskog sistema.

Dokazi o ispunjenosti uslova iz stava 2. ovog člana prilažu se uz zahtev za izdavanje saglasnosti.

Propisom iz člana 34. stav 2. ovog zakona bliže se uređuju sadržaj zahteva za izdavanje saglasnosti, obrazac zahteva, dokazi koji se prilažu uz zahtev o ispunjenosti uslova za izgradnju direktnog voda, sadržaj registra izdatih saglasnosti.

Izdavanje saglasnosti

Član 36v

Ministarstvo rešenjem izdaje saglasnost za izgradnju direktnog voda ako su ispunjeni uslovi iz člana 36b ovog zakona.

Saglasnost se izdaje sa rokom važnosti od tri godine i ne može se produžiti.

Ministarstvo će odbiti izdavanje saglasnosti za izgradnju direktnog voda samo ako bi izdavanje takve saglasnosti moglo uticati na pružanje javne usluge iz člana 12. ovog zakona.

U slučaju odbijanja izdavanja saglasnosti iz stava 3. ovog člana, u rešenju se mora dati obrazloženje.

Protiv rešenja iz stava 1. ovog člana ne može se izjaviti žalba, ali se može pokrenuti upravni spor.

 

Potpunom tekstu mogu pristupiti samo pretplatnici na pravnu bazu Paragraf Lex. Za više informacija,
pogledajte https://www.paragraf.rs/strane/pravna_baza_paragraf.html