Član 1.

U Zakonu o ugovorima o prevozu u železničkom saobraćaju („Službeni glasnik RS”, broj 38/15), član 2. menja se i glasi:

„Član 2.

Javni prevoz putnika i stvari u železničkom saobraćaju se obavlja prema uslovima definisanim ovim zakonom i opštim uslovima prevoza. U slučajevima koji nisu definisani ovim zakonom, primenjuju se opšti uslovi prevoza.

Prevoznik sa korisnicima zaključuje ugovore o prevozu prema odredbama ovog zakona i opštih uslova prevoza.

Prevoznik može s pojedinim korisnicima svojih usluga ugovoriti i niže cene prevoza ili davati druge olakšice, pod uslovima koji su propisani opštim uslovima prevoza.”.

Član 2.

Član 4. menja se i glasi:

„Član 4.

Opšte uslove prevoza utvrđuje prevoznik.

Opšti uslovi prevoza se javno objavljuju.

Smatra se da su opšti uslovi prevoza javno objavljeni kada ih prevoznik učini dostupnim korisnicima prevoza, u štampanoj formi i u elektronskoj formi na internet stranici prevoznika.

Izmena prevoznih troškova i druge izmene i dopune opštih uslova prevoza, ne mogu se primenjivati pre isteka roka utvrđenog opštim uslovima prevoza.”.

Član 3.

U članu 5. tačka 4) menja se i glasi:

„4) železnički prevoznik (u daljem tekstu: prevoznik) je privredno društvo ili drugo pravno lice koje je registrovano za pretežnu delatnost pružanja usluga železničkog prevoza robe i/ili putnika, i kome je izdata licenca, uz obavezu da obezbedi vuču ili koje obezbeđuje samo vuču;”.

Tačka 8) menja se i glasi:

„8) intermodalna transportna jedinica (ITJ) je izmenljivi transportni sud ili kontejner, kao i poluporikolica i prikolica pogodna za dizanje dizalicom;”.

Posle tačke 10) dodaje se tačka 10a), koja glasi:

„10a) jedinstvena karta predstavlja jednu ili više karata koje predstavljaju ugovor o prevozu za korišćenje uzastopnih železničkih usluga koje pruža jedan ili više prevoznika;”.

Tačka 14) menja se i glasi:

„14) kombinovani prevoz je prevoz intermodalnih transportnih jedinica (ITJ) ili drumskog vozila kod koga se veći deo prevoznog puta obavlja železnicom, a početni i završni deo prevoznog puta drumskim transportom na što je moguće kraćim rastojanjima;”.

Posle tačke 20) dodaju se tač. 20a) i 20b), koje glase:

„20a) opšti uslovi prevoza su uslovi prevoznika u formi opštih uslova ili tarifa koji su pravno na snazi i koji su zaključivanjem ugovora o prevozu postali njegov sastavni deo;

20b) organizator putovanja je organizator turističkog putovanja ili posrednik, koji nije prevoznik, u smislu zakona kojim se uređuje zaštita potrošača;”.

U tački 29) reči: „prevozni troškovi” brišu se.

Posle tačke 29) dodaje se tačka 29a), koja glasi:

„29a) preusmeravanje u smislu ovog zakona znači prevoz železnicom alternativnim prevoznim putem;ˮ.

Tačka 30) menja se i glasi:

„30) prodavac karata je svaki posrednik u prodaji železničkih usluga koji zaključuje ugovore o prevozu putnika i prodaje karte u ime i za račun prevoznika ili za sopstveni račun;”.

Posle tačke 30) dodaje se tačka 30a), koja glasi:

„30a) putna propusnica ili sezonska karta je karta za neograničen broj putovanja koja omogućuje ovlašćenom imaocu putovanje železnicom na određenom pravcu ili mreži u toku određenog vremenskog perioda;”.

Posle tačke 31) dodaje se tačka 31a), koja glasi:

„31a) rezervacija je ovlašćenje, na papiru ili u elektronskom obliku, kojim se daje pravo licu koje se prevozi na prethodno potvrđeni personalizovani aranžman prevoza (sedište, postelja, ležaj i dr);”.

Tačka 36) briše se.

Posle tačke 37) dodaje se tačka 37a), koja glasi:

„37a) ugovor o prevozu putnika je ugovor o prevozu uz finansijsku naknadu ili ugovor zaključen bez naknade između prevoznika ili prodavaca karata i putnika za pružanje jedne ili više usluga prevoza;”.

Tačka 38) menja se i glasi:

„38) ugovorni prevoznik je prevoznik sa kojim je putnik ili pošiljalac zaključio ugovor o prevozu;”.

Posle tačke 40) dodaje se tačka 40a), koja glasi:

„40a) upravljač stanice je organizacioni subjekt kome je poverena odgovornost za upravljanje železničkom stanicom i koji može biti upravljač infrastrukture;”.

Tačka 41) menja se i glasi:

„41) upravljač infrastrukture je javno preduzeće ili privredno društvo odgovorno za građenje, eksploataciju, održavanje i obnovu javne železničke infrastrukture na mreži, kao i za učešće u njenom razvoju u okviru utvrđene opšte politike razvoja i finansiranja infrastrukture;”.

Član 4.

U članu 9. stav 1. reči: „Zakonom o železnici („Službeni glasnik RS”, broj 45/13)” zamenjuju se rečima: „zakonom kojim se uređuje železnica”.

U stavu 2. reči: „objavi red vožnje na odgovarajući način, u štampanoj i elektronskoj formi, a” brišu se.

Član 5.

Član 13. menja se i glasi:

„Član 13.

Putnik ima pravo da odustane od ugovora o prevozu pre nego što počne njegovo izvršenje pod uslovima koje je prevoznik, odnosno izvršni prevoznik objavio u svojim opštim uslovima prevoza.”.

Član 6.

Posle člana 14. dodaju se čl. 14a–14d, koji glase:

„Član 14a

U slučaju da je putnik onemogućen da iskoristi kupljenu rezervaciju sedišta, postelje ili ležaja krivicom prevoznika, prevoznik je dužan da na zahtev putnika izvrši povraćaj cene rezervacije u punom iznosu.

Član 14b

Kada je opravdano očekivati da će kašnjenje u dolasku u uputnu stanicu u skladu sa ugovorom o prevozu biti duže od 60 minuta, putnik odmah može da izabere jednu od sledećih mogućnosti:

1) povraćaj pune cene karte, pod uslovima pod kojima je karta plaćena, za deo ili delove putovanja koji nisu realizovani i za deo ili delove putovanja koji jesu realizovani, ukoliko putovanje zbog nastalog kašnjenja više nije u skladu sa svrhom prvobitnog plana putovanja putnika, zajedno sa, ako je potrebno, povratnom uslugom do otpremne stanice u što kraćem roku. Na isplatu povraćaja shodno se primenjuju uslovi isplate naknade iz člana 14v ovog zakona;

2) nastavak putovanja ili preusmeravanje, pod sličnim uslovima prevoza, do uputne stanice u što kraćem roku;

3) nastavak putovanja ili preusmeravanje, pod sličnim uslovima prevoza, do uputne stanice drugog dana prema putnikovoj želji.

Član 14v

Bez gubljenja prava na prevoz, putnik može zahtevati naknadu zbog kašnjenja od prevoznika ukoliko dođe do kašnjenja između otpremne i uputne stanice koje su navedene na karti i za koje nije izvršen povraćaj cene karte u skladu sa članom 14b ovog zakona. Minimalni iznos naknade u slučaju kašnjenja iznosi:

1) 25% cene karte za kašnjenje u trajanju od 60 do 119 minuta;

2) 50% cene karte za kašnjenje u trajanju dužem od 120 minuta.

Putnici koji poseduju putnu propusnicu ili sezonsku kartu, u slučaju učestalih kašnjenja ili otkazivanja tokom perioda važnosti karte, mogu zahtevati adekvatnu naknadu u skladu sa pravilima prevoznika o naknadi. U tim pravilima navode se kriterijumi za utvrđivanje kašnjenja i izračunavanje iznosa naknade.

Pravila iz stava 2. ovog člana propisuju se opštim uslovima prevoza.

Naknada u slučaju kašnjenja izračunava se u odnosu na cenu koju je putnik stvarno platio za uslugu koja je izvršena sa zakašnjenjem.

Kada se ugovor o prevozu odnosi na povratno putovanje, naknada za kašnjenje u odlasku ili dolasku izračunava se u u odnosu na polovinu cene plaćene za kartu. Na isti način, cena za uslugu koja je izvršena sa zakašnjenjem, prema drugom obliku ugovora o prevozu koji omogućava putovanje na nekoliko uzastopnih pravaca, izračunava se proporcionalno punom iznosu cene.

Radi izračunavanja perioda kašnjenja ne uzimaju se u obzir kašnjenja za koja prevoznik može da dokaže da su nastala izvan teritorije Republike Srbije.

Naknada cene karte isplaćuje se u roku od 30 dana od dana prijema zahteva za naknadu. Naknada se isplaćuje u novcu, a po izboru putnika, može se isplatiti i u vaučerima odnosno drugim uslugama ukoliko su uslovi usluga fleksibilni (naročito u pogledu perioda važnosti i destinacije).

Naknada cene karte ne može se smanjiti zbog troškova železničkog prevoznika, kao što su takse, troškovi telefonskog razgovora ili cena markica.

Prevoznik može odrediti opšti minimalni iznos ispod kojeg se naknada ne isplaćuje a koji ne može biti veći od 4 evra (u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke na dan određivanja ovog iznosa).

Putnik nema pravo na naknadu ako je obavešten o kašnjenju pre kupovine karte ili ako je kašnjenje zbog nastavka putovanja drugom uslugom ili preusmeravanjem kraće od 60 minuta.

Član 14g

U slučaju kašnjenja u dolasku ili odlasku, prevoznik ili upravljač stanice moraju obavestiti putnike o okolnostima kašnjenja i procenjenom vremenu odlaska i dolaska čim im ta informacija postane dostupna.

U slučaju kašnjenja iz stava 1. ovog člana dužeg od 60 minuta, putnicima se besplatno nude i:

1) obroci i osveženje u skladu sa vremenom čekanja, ako su dostupni u vozu ili u stanici, ili se razumno mogu nabaviti;

2) hotelski ili drugi smeštaj, kao i prevoz od železničke stanice do mesta smeštaja, u slučaju da je boravak od jedne ili više noći neophodan, ili ako je dodatni boravak neophodan, ako za to postoje fizičke mogućnosti;

3) ukoliko je voz blokiran na pruzi, prevoz od voza do železničke stanice, do alternativne otpremne stanice ili do krajnjeg odredišta usluge, ako je to fizički moguće.

Ukoliko železnička usluga ne može biti nastavljena, prevoznik mora u što kraćem roku organizovati alternativne transportne usluge za putnike.

U realizaciji obaveza iz st. 1–3. ovog člana, ako se među putnicima nalaze lica sa invaliditetom ili smanjenom pokretljivošću, prevoznik koji obavlja prevoz mora uzeti u obzir posebne potrebe tih lica, kao i njihovih pratilaca.

Prevoznik, na zahtev putnika, mora navesti na karti da je železnička usluga pretrpela kašnjenje, uzrokovala propuštanje presedanja ili da je otkazana, u zavisnosti od slučaja.

Član 14d

Ukoliko je prevoznik odgovoran za potpuni ili delimičan gubitak ili oštećenje opreme za kretanje ili druge posebne opreme koju koristi osoba sa invaliditetom ili osoba sa smanjenom pokretljivošću, ne primenjuju se odredbe o ograničenju finansijskog iznosa nadoknade iz čl. 26. i 30. ovog zakona.”.

Član 7.

Član 15. menja se i glasi:

„Član 15.

Putnik ima pravo da prekida putovanje na usputnim stanicama za vreme važenja prevozne isprave pod uslovima koje je prevoznik objavio u svojim opštim uslovima prevoza.”.

Član 8.

Posle člana 22. dodaje se član 22a, koji glasi:

„Član 22a

Na pitanja zaključivanja i realizacije ugovora o prevozu putnika, koja ovim zakonom nisu uređena, shodno se primenjuju odredbe delova II–VII Jedinstvenih pravila za ugovor o međunarodnom železničkom prevozu putnika – CIV – Dodatak A, Konvencije o međunarodnim železničkim prevozima (COTIF) od 9. maja 1980. godine u verziji na osnovu Protokola o izmenama od 3. juna 1999. godine („Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovori”, broj 8/84, „Službeni list SRJ – Međunarodni ugovori”, broj 3/93, „Službeni glasnik RS”, broj 102/07 i „Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori”, br. 1/10, 2/13, 17/15, 7/17 i 9/19), sa naknadnim potvrđenim izmenama i dopunama.”.

Član 9.

Posle člana 40. dodaje se član 40a, koji glasi:

„Član 40a

Obaveze prema putnicima propisane ovim zakonom ne mogu se ograničiti i prevoznik ne može da se oslobodi tih obaveza, naročito odstupanjem ili restriktivnom klauzulom u ugovoru o prevozu.

Prevoznici putnicima mogu ponuditi povoljnije uslove prevoza u odnosu na prava utvrđena ovim zakonom.”.

Član 10.

Član 41. menja se i glasi:

„Član 41.

Ugovorom o prevozu robe jedan ili više prevoznika se obavezuju da će robu prevesti od otpravne do uputne stanice i da će je izdati primaocu, uz naplatu prevoznih troškova. Opšti uslovi prevoza su sastavni deo ovog ugovora.

Ugovor o prevozu robe se primenjuje i na prevoz praznih kola kada se prevoze kao roba.

Prevoznik i korisnik prevoza mogu da zaključe poseban ugovor koji se odnosi na više prevoza robe.

Broj ugovora ili tarife mora biti naveden u tovarnom listu.”.

Član 11.

U članu 42. stav 2. reči: „u prevozu” zamenjuju se rečima: „o prevozu”.

Član 12.

U članu 43. stav 1. reč: „ovim” briše se.

Član 13.

Član 44. menja se i glasi:

„Član 44.

Ugovor o prevozu kola kao prevoznog sredstva zasniva se na odredbama ovog zakona i opštih uslova prevoza. Opšti uslovi prevoza su sastavni deo ugovora. Ugovorom o prevozu kola kao prevoznog sredstva jedan ili više prevoznika se obavezuju da će prazna kola prevesti od otpravne do uputne stanice i da će ih izdati primaocu, uz naplatu prevoznih troškova.

Prevoznik i korisnik prevoza mogu da zaključe poseban ugovor koji se odnosi na više prevoza praznih kola kao prevoznog sredstva.

Broj ugovora ili opštih uslova prevoza moraju biti navedeni u kolskom listu.”.

Član 14.

U članu 45. stav 1. menja se i glasi:

„Ugovor o prevozu kola kao prevoznog sredstva se potvrđuje kolskim odnosno tovarnim listom. Nedostatak, neispravnost ili gubitak kolskog ili tovarnog lista neće uticati na postojanje ili važnost ugovora koji je zaključen u skladu sa ovim zakonom.”.

Član 15.

U članu 55. stav 1. menja se i glasi:

„Ako plaćanje prevoznih troškova nije drugačije dogovoreno sa prevoznikom, sve prevozne troškove dužan je da plati pošiljalac po opštim uslovima prevoza koji se primenjuju na dan zaključenja ugovora o prevozu, a u slučaju ponovne predaje, prema opštim uslovima prevoza na dan ponovne predaje pošiljke na prevoz.”.

Stav 4. menja se i glasi:

„Ako za obračun troškova ne postoji poseban ugovor, za plaćanje prevoznih troškova važe opšti uslovi prevoza.”.

Član 16.

U članu 59. stav 3. reči: „dužan je” zamenjuju se rečju: „dužan”.

Član 17.

U članu 72. stav 1. tačka 8) reči: „Carinskim zakonom („Službeni glasnik RS”, br. 18/10 i 112/12)” zamenjuju se rečima: „zakonom kojim se uređuju carine”.

Član 18.

U članu 83. stav 2. posle reči: „imaoca” dodaje se reč: „prava”.

Član 19.

Član 112. menja se i glasi:

„Član 112.

Ugovorom o kombinovanom prevozu robe više prevoznika različitog vida saobraćaja se obavezuju da će robu prevesti od otpravne do uputne stanice i da će je izdati primaocu, uz naplatu prevoznih troškova. Opšti uslovi prevoza su sastavni deo ugovora.”.

Član 20.

U čl. 3, 5, 10, 11, 16, 23, 24, 25, 28, 31, 32, 49, 51, 59, 62, 66, 68, 69, 77, 79, 81, 83, 84, 85, 90, 93, 98, 100, 101, 102. i 105. reč: „tarifa” u određenom padežu zamenjuje se rečima: „opšti uslovi prevoza” u odgovarajućem padežu.

Član 21.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”, osim odredaba člana 6. ovog zakona u delu kojim se dodaju čl. 14b i 14v, koje se primenjuju po isteku dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona i u delu kojim se dodaje član 14g st. 2–4, koje se primenjuju od dana pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji, odnosno od dana početka pune primene Transportne zajednice u skladu sa članom 40. Ugovora o osnivanju Transportne zajednice i članom 1. Protokola VI – Prelazni aranžmani između Evropske unije, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane („Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori”, broj 11/17), ako puna primena Transportne zajednice počne pre pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji.

Zakon o ugovorima o prevozu u železničkom saobraćaju