Novi propisi i aktivnosti Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja

Zoran Lazić za PRAVO U PRIVREDI

Paragraf intervju - FEBRUAR 2017

Na konferenciji Ministarstva rada povodom akti vnosti u 2016. godini, za ovu godinu najavljeno je donošenje više od 15 novih, odnosno izmena i dopuna zakona. Među njima su i zakoni koji su posebno interesantni privredi, kao što su Zakon o štrajku, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za mirno rešavanje radnih sporova, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zabrani diskriminacije, Zakon o socijalnom preduzetništvu, Zakon o privremenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima. Kada se može očekivati usvajanje ovih zakona i molim Vas da nam ukratko pojasnite rešenja koja ovi zakoni donose?

• Zakon o radu preko agencija za privremeno zapošljavanje

Obrazovana je Radna grupa za izradu radne verzije ovog zakona u martu 2016. godine, koju čine predstavnici resornih ministarstava, socijalni partneri (reprezentati vni sindikati i udruženja poslodavaca na nivou Republike), Privredna komora Srbije i predstavnici većih agencija za privremeno zapošljavanje.

Radna grupa je tokom 2016. godine (prim. red) održala osam sastanaka - radi razmatranja otvorenih i spornih pitanja. Rok za pripremu radne verzije ovog zakona bio je kraj decembra 2016. godine (prim. red), a posle će se sprovesti javna rasprava i obaviti druge procedure da bi Vlada usvojila Predlog zakona, koji prosleđuje Narodnoj skupšti ni na razmatranje i donošenje.

Cilj zakona jeste regulisanje uslova za rad agencija koje svoje zaposlene stavljaju na raspolaganje poslodavcu korisniku, odnos između agencije i poslodavca korisnika, kao i odnos između zaposlenog i agencije sa jedne strane i poslodavca korisnika sa druge strane.

Usklađivanje sa pravnim direkti vama EU i to: Direkti vom 2008/104/EZ o radu preko agencija za privremeno zapošljavanje i Direkti vom 91/383 o dopunama mera za podsticanje poboljšanja sigurnosti i zdravlja na radu zaposlenih na neodređeno vreme ili na privremenom radnom odnosu; Direkti vom 91/553 o obavezi poslodavca da obavesti radnike o uslovima rada koji se primenjuju na ugovor o radu ili radni odnos; Direkti vom 96/71 o upućivanju radnika u okviru pružanja usluga.

Pored navedenih direkti va, usklađivanje sa Konvencijom MOR 181 o privatnim agencijama za zapošljavanje - Zakonom će se obezbediti :

- uvođenje pravila rada i poslovanja agencija koje zapošljavaju lica u cilju njihovog ustupanja na rad korisničkom preduzeću po čijim nalozima rade
- adekvatna zašti ta zaposlenih preko agencija za privremeno zapošljavanje, i primena međunarodnih standarda (MOR i EU) u pogledu jednakog tretmana agencijskih radnika i zaposlenih kod korisničkog preduzeća
- ukidanje nelojalne konkurencije od strane agencija koje ne poštuju međunarodne standarde i narušavaju prava zaposlenih

• Zakon o privremenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima

Obrazovana Radna grupa za izradu radne verzije ovog zakona u martu 2016. godine.

Radnu grupu čine sva relevantna ministarstva i organizacije obaveznog socijalnog osiguranja, kao i socijalni partneri. Održan je jedan sastanak radne grupe na kome su se načelno razmatrala moguća zakonska rešenja, odnosno obuhvat ovog zakona i više sektorskih sastanaka sa Ministarstvom zdravlja, Ministarstvom ﬁ nansija, Sektorom za pio, CROSO i Fondom za PIO.

Rok za pripremu radne verzije ovog zakona bio je kraj decembra 2016. godine (prim. red), a nakon tog roka trebalo je organizovati javnu raspravu i obaviti druge procedure da bi Vlada usvojila Predlog zakona, koji prosleđuje Narodnoj skupšti ni na razmatranje i donošenje. Cilj Zakona:

- stvaranje pravnog okvira za značajno smanjenje rada na crno koji je naročito prisutan u poljoprivredi.
- uspostavljanjem sistema vaučera u pravni sistem Republike Srbije obezbediće se mehanizam za olakšano zapošljavanje i eﬁ kasniju prijavu na osiguranje sezonskih radnika.

Sadržina zakona:

- osnovni princip sezonskog rada je da se kupovinom vaučera plaćaju i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje
- vaučeri nose vrednost doprinosa i poreza po danu, a može se kupiti više vaučera za sezonski rad
- propisaće se obrazac ugovora o sezonskom radu - knjižica u kome će se lepiti vaučeri za svaki dan rada sezonskog radnika
- sezonskom radniku će se na ruke ili na tekući račun plaćati naknada za rad (na kraju radnog dana, nedelje ili meseca - po dogovoru)
- uvodi se mogućnost da nosioci porodičnog poljoprivrednog gazdinstva mogu da angažuju sezonske radnike.

Prema Planu rada Vlade za 2017. godinu, predviđeno je dostavljanje Nacrta ovog zakona Vladi do kraja septembra 2017. radi utvrđivanja Predloga zakona i upućivanja Narodnoj skupšti ni radi donošenja Zakona.

• Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova

Cilj izmena i dopuna Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova je pre svega dalje unapređenje zakonodavnog okvira u ovoj oblasti što podrazumeva:

- stvaranje zakonodavnog okvira u kome će se pojačati uloga Agencije kako bi se što više individualnih i kolekti vnih radnih sporova rešilo na miran i eﬁ kasan način bez vođenja sporova pred sudovima
- unapređenje uslova za rad miritelja i arbitara
- unapređenje i uspostavljanje mehanizama za praćenje rada i posti gnuti h rezultata miritelja i arbitara
- uspostavljanje mehanizama za izveštavanje o ishodima postupaka izvršenja konačnih rešenja miritelja i arbitara

• Nacrt Zakona o štrajku

Novim zakonom treba obezbediti da pravo na štrajk bude usklađeno sa stavovima i principima Međunarodne organizacije rada, na način da bude ograničeno samo u delatnosti ma u kojima bi prekid rada mogao da ugrozi život, zdravlje i bezbednost stanovništva te da socijalni partneri imaju mogućnost da učestvuju u utvrđivanju minimuma procesa rada u ovim delatnosti ma.

Posebno značajan Zakon čije se usvajanje takođe očekuje u 2017. godini jeste Zakon o radu preko agencija za privremeno zapošljavanje, tzv. lizing radne snage. Preme raspoloživim podacima preko 70.000 lica je trenutno angažovano posredstvom agencija za zapošljavanje iako ne postoji adekvatan pravni okvir. Da li je ovakvo stanje održivo i na koji način će novi Zakon po prvi put regulisati ovu materiju kod nas?

Ovakvo stanje nije dobro ni za radno angažovane radnike preko agencija niti za poslodavce, stoga smatram da ovakvo stanje nije održivo.

Donošenjem zakona obezbediće se veća prava i zašti ta agencijskih radnika. Zbog nedostatka zakonske regulati ve radnopravnog statusa radnika koji rade preko agencija, a koristeći mogućnosti u skladu sa propisima u oblasti privrede, osnivaju se agencije koje bez ikakvih posebnih uslova radno angažuju lica radi njihovog upućivanja na rad kod korisničkog preduzeća. Često su to bivši radnici korisničkih preduzeća, koji rade na isti m poslovima ali za značajno manji iznos zarade, odnosno naknade za rad. Agencije često angažuju ova lica po osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima - pri čemu je njihov status značajno nepovoljniji nego status zaposlenog (nema prava na bolovanje, godišnji odmor, porodiljsko, minimalnu zaradu, uvećanja zarade po osnovu prekovremenog rada, rada na dan praznika, minulog rada i dr).

Uvođenjem pravila pod kojim uslovima agencije mogu da zapošljavaju radnike radi njihovog ustupanja korisničkom preduzeću, obezbeđivanjem jednakih osnovnih uslova rada za agencijske radnike u odnosu na zaposlene u korisničkom preduzeću, obezbediće se zašti ta agencijskih radnika.

Sprečiće se nelojalna konkurencija na području rada preko agencija.

Agencije koje koristeći postojeću pravnu prazninu u radnom zakonodavstvu (kojim nisu uređene speciﬁ čnosti rada preko agencija) snižavaju cenu rada radno angažovanih lica, i ti me čine nelojalnu konkurenciju onim agencijama koje postupaju po međunarodnim standardima angažuju zaposlene po osnovu ugovora o radu na određeno vreme uz obezbeđivanje svih prava koja proizlaze iz njihovog ravnopravnog statusa.

Ministarstvo ima značajnu ulogu u socijalnom dijalogu i kolekti vnom pregovaranju. U zadnje dve godine zaključeno je 22 kolekti vna ugovora a Vlada je donela odluku o proširenom dejstvu Posebnog kolekti vnog ugovora za delatnost putne privrede Republike Srbije. Kakvi su dalji planovi Ministarstva na ovom polju i kakvu podršku mogu očekivati svi socijalni partneri?

Socijalni dijalog između predstavnika sindikata, poslodavaca i Vlade Republike Srbije ima značajnu ulogu u ukupnim društvenim reformama.

U cilju jačanja socijalnog dijaloga u Republici Srbiji usvojen je Zakon o socijalno-ekonomskom savetu koji je stupio na snagu 30.11.2004. godine, čime je stvoren zakonodavni i insti tucionalni okvir za socijalni dijalog u RS.

Ovim zakonom osnovan je Socijalno-ekonomski savet Republike Srbije i predviđena mogućnost da se na nivou lokalne samouprave i teritorijalne autonomije formiraju socijalno-ekonomski saveti .

Rešavanje industrijskih i socijalnih konﬂ ikata takođe je bitan sadržaj socijalnog dijaloga. Akti vnosti socijalnih partnera, a ti me i Vlade Republike Srbije usmerene su na otklanjanje ili umanjivanje uzroka i intenziteta ti h konﬂ ikata.

Posebno mesto u okviru socijalnog dijaloga imaju kolektivni ugovori i kolekti vno pregovaranje. Novim Zakonom o radu dat je poseban značaj kolektivnim ugovorima, a pravilnik o radu kao akt koji donosi poslodavac, može da se donese samo izuzetno, u slučajevima predviđenim zakonom. Na taj način kolekti vnim ugovorima je dat prioritet. Do danas je zaključeno 22 posebna kolekti vna ugovora, uglavnom kod javnih službi čiji je osnivač RS ili lokalna samouprava kao i granski kolekti vni ugovori, kao i 19 kolekti vnih ugovora kod privrednih društava čiji je osnivač Republika Srbija.

U toku 2016. godine ovo ministarstvo je u saradnji sa reprezentati vnim socijalnim partnerima, Privrednom komorom Srbije i regionalnim privrednim komorama organizovalo četi ri okrugla stola u Beogradu, Novom Sadu, Zrenjaninu i Suboti ci na temu biparti tnog socijalnog dijaloga kod poslodavaca i uloge Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova.

Ministarstvo planira da nastavi sa održavanjem okruglih stolova i u toku 2017. godine na različite aktuelne teme koje se odnose na razvoj i unapređenje socijalnog dijaloga u Republici Srbiji, a socijalni partneri su uvek dobrodošli u Ministarstvo rada posebno ako se radi o predlozima za unapređenje socijalnog dijaloga na svim nivoima.

Koji su dalji koraci u postupku pregovora sa Evropskom unijom za pregovaračka poglavlja 2 i 19?

U cilju daljeg usaglašavanja zakonodavstva Republike Srbije sa pravnim tekovinama EU u okviru Poglavlja 19 - Socijalna politi ka i zapošljavanje , izrađena je radna verzija Akcionog plana koji se odnosi na postupno transponovanje tekovina EU koja je dostavljena Evropskoj Komisiji 30.12.2016. godine. Akcioni plan uključuje sledeće: a) vremenske okvire, b) identi ﬁ kovanje ljudskih resursa koji su raspoređeni za svaki zadatak, v) identi ﬁ kovanje uključenih insti tucija, njihovih odgovornosti i uloge u pregovorima o pridruživanju i g) identi ﬁ kovanje pratećih mera podrške u predpristupnom kontekstu (osnaživanje administrati vnih kapaciteta). Posebna pažnja u Akcionom planu posvećena je razvoju socijalnog dijaloga na svim nivoima

Pregovaračko poglavlje 2 (Sloboda kretanja radnika) se sastoji iz četi ri oblasti : Pristup tržištu rada, EURES, Koordinacija sistema socijalne sigurnosti i Evropska karti ca zdravstvenog osiguranja.

Pravne tekovine EU prema ovom poglavlju predviđaju da građani EU jedne države članice imaju pravo da rade u drugoj državi članici EU, da u njoj borave u tu svrhu sa članovima svoje porodice i imaju isti tretman kao što ga imaju radnici državljani u vezi sa radnim uslovima i socijalnim i poreskim pogodnosti ma (povlasti cama). Pored toga, opšta načela slobode kretanja radnika uključuju odredbe u vezi sa dopunskim pravom na penziju zaposlenih i samozaposlenih lica koja se kreću unutar Unije.

U toku je ﬁ nalizacija teksta Nacrta pregovaračke pozicije za ovo Poglavlje i očekuje se da će u toku februara 2017. godine Predlog Pregovaračke pozicije biti poslat Evropskoj komisiji na neformalne konsultacije, nakon čega će biti dostavljen na razmatranje Vladi RS.

Prošlo je više od dve godine od stupanja na snagu izmena i dopuna Zakona o radu. Da li su ove izmene donele očekivane efekte i kom pravcu će se ići u izmenama ovog zakona, odnosno da li će se ići na donošenje novog Zakona o radu?

Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o radu (jul 2014. godine), učinjen je važan korak u procesu usklađivanja radnog zakonodavstva sa pravnim tekovinama Evropske unije i međunarodnim standardima MOR. Ovo se pre svega odnosi na unapređenje zakonskih rešenja u pogledu većih prava i eﬁ kasnije zašti te zaposlenih, informisanja zaposlenih o uslovima rada, radnog vremena, odmora i odsustva, rada od kuće i na daljinu, ograničenje rada na određeno vreme, jednake mogućnosti za muškarce i žene, tereta dokazivanja u slučaju diskriminacije, informisanje zaposlenih o mogućnosti prelaska sa nepunog na puno radno vreme i obrnuto, u cilju usaglašavanja poslovnog i porodičnog života i dr. Efekti primene Zakona o radu, mogu se ogledati u sledećem:

• Eﬁ kasnijoj naplati potraživanja na ime neisplaćenih zarada
• Rad na određeno vreme - veća šansa za zasnivanje radnog odnosa, a ujedno i podsti caj za zapošljavanje teže zapošljivih kategorija starijih lica, kao i kod novoosnovanih poslodavaca
• Obezbeđena veća zašti ta trudnica, porodilja i dojilja i usklađivanje poslovnog i porodičnog života
• Uvedeno je pravo zaposlenog i sindikata na informisanje o poslovima sa punim i nepunim radnim vremenom
• Smanjena su nepotrebna administriranja, koja smanjuju troškove poslodavca i omogućavaju lakše i eﬁ kasnije postupanje poslodavca
• Onemogućene su zloupotrebe kod isplate otpremnine po osnovu viška zaposlenih
• Precizirani razlozi za prestanak radnog odnosa i uvedene mere umesto prestanka radnog odnosa
• Intenzivirano je kolekti vno pregovaranje.

Ministarstvo je pokrenulo inicijati vu da se u naše pravosuđe uvedu sudovi za radne sporove koji bi eﬁ kasnije i brže rešavali sporove između radnika i poslodavaca. Specijalizovani radni sudovi postoje u uporednom pravu a imali smo ih i mi u našoj pravnoj istoriji... recite nam nešto više o ovoj inicijati vi.

Radni sporovi u Srbiji u proseku traju oko tri, do sedam i više godina. Najčešće su tužbe zbog neisplaćenih zarada, prekovremenog rada, mobinga... A za mobing poziti vnih presuda po radnika je veoma malo, jer je to nedelo teško dokazati . Po broju sporova preduzeća u restrukturiranju prednjače, ali u poslednje vreme ima sve više i tuženih privatnih kompanija. Domaće kompanije su češće u ulozi tužene strane, a strane kada potpišu ugovor uglavnom poštuju svoje obaveze.

Uvođenjem sudova rada obezbedilo bi se:

- Brže i eﬁ kasnije rešavanje radnih sporova
- Ujednačenija praksa u postupanju u isti m ili sličnim situacijama
- Odgovorno i nepristrasno učešće sudija porotnika
- predstavnika zaposlenih i poslodavaca
- Mirenje i mirno rešavanje sporova bi trebalo da budu sastavni deo postupka ili da prethode postupku
- Smanjili bi se troškovi sudskih postupaka (za stranku i državu)
- Smanjili bi se izdaci poslodavaca na ime naknade štete koja obuhvata i zakonsku zateznu kamatu, a ti me i izdaci iz Budžeta Republike (koja ﬁ nansira plate u javnim službama i drugim direktnim i indirektnim korisnicima budžeta).

Iz navedenih razloga, Ministarstvo za rad podržava svaku inicijati vu da se izmenama Zakona o uređenju sudova obezbedi reorganizacija sudova kojom bi se uveli sudovi rada, kao specijalizovani sudovi koji bi rešavali radne sporove. Nadležnost za pripremu zakona kao pravnog osnova za osnivanje sudova rada je u delokrugu Ministarstva pravde, tako da mi ne možemo da odlučujemo o tome.

Sudovi rada bi trebalo da rešavaju sporove povodom otkaza, za utvrđivanje postojanja radnog odnosa, povodom neisplaćenih zarada ili uskraćivanja prava na odmore ili odsustva.

Ovim bi se obezbedilo da sudije sudova rada, baveći se isključivo radnim sporovima i unapređivanjem u toj oblasti , steknu značajno iskustvo, da usaglase praksu i brže i eﬁ kasnije rešavaju radne sporove.

• Potrebno je razmotriti mehanizme za uvođenje tripartizma u rad sudskih veća;
• Važno je imati specijalizovane sudije kako bi osigurali kvalitet sudske zašti te, a sama organizacija treba da se uredi tako da podržava rad sudija, a ne da ga usporava;
• Potrebno je osnažiti postojeće i uvesti mehanizme za rešavanje radnih sporova van sudova, kako bi se smanjio priti sak na sistem pravosuđa;
• Potrebno je nastaviti sa akti vnosti ma kojima se doprinosi sveobuhvatnoj raspravi o ovoj temi;
• Pravni osnov za uvođenje sudova rada je Zakon o uređenju sudova, koji je u nadležnosti Ministarstva pravde;
• Za uspostavljanje sudova rada je potrebno vreme, kako za pripremu pravnog osnova za njihovo uspostavljanje, odnosno donošenje zakona, tako i za reorganizaciju sudova.