Novine u radu Advokatske komore Srbije

Redakcija časopisa "Pravnik u privredi i pravosuđu" je razgovarala sa predsednikom Advokatske komore Srbije, dr Veljkom Delibašićem o radu i budućim planovima Advokatske komore Srbije kao i generalnom stanju u advokaturi i pravosuđu Srbije.

Kao prvo čestitamo Vam na skorašnjem izboru za predsednika Advokatske komore Srbije i želimo Vam puno uspeha u daljem radu. Koje će biti Vaše aktivnosti u narednom periodu kao predsednika Advokatske komore Srbije?

Hvala na lepim željama!

U prethodnih par meseci uspostavili smo punu, kolegijalnu i konstruktivnu saradnju s Ministarstvom pravde RS, i kao rezultat te saradnje potpisana su četiri protokola o proširenju kol centra, što je od izuzetne važnosti za sve advokate u Srbiji. To je potvrda da AKS i Ministarstvo pravde mogu i treba da sarađuju u interesu svih građana Srbije, a samim tim i u interesu srpske advokature. Zato smo s ministarkom pravde Majom Popović već dogovorili da i u narednom periodu preduzmemo niz aktivnosti čiji je cilj poboljšanje materijalnog položaja advokata i dobijanje društvenog statusa koji advokatura svakako zaslužuje.

Na poslednjoj sednici UO AKS, formirali smo dve radne grupe, čiji je zadatak da izradi plan za osnivanje akcionarskog društva za osiguranje, čiji bi osnivači bili AKS i regionalne komore u sastavu AKS, radi kolektivnog obaveznog osiguranja advokata od profesionalne odgovornosti za štetu i fonda za otpremnine advokatima koji trajno odlaze u penziju s tendencijom da taj fond preraste u penzioni fond advokata. Rad na ovim projektima je od strateške važnosti za advokaturu pa ćemo tom poslu posvetiti posebnu pažnju.

U prošlosti je bilo izvesnih problema u komunikaciji između AKS i regionalnih komora, pa je to dovelo čak i do nekoliko sudskih postupaka. Odmah po stupanju na dužnost preduzeo sam mere da se svi ti problemi reše, i da se uspostavi puna saradnja, a samim tim i sloga cele srpske advokature. U tom teškom poslu, veliku pomoć i doprinos su, pored ostalih, dali sekretar UO AKS Dušan Bratić, predsednik AK Beograda Momčilo Bulatović, potpredsednik AK Beograda Saša Ivanišević i predsednik AK Kragujevca Zvonko Marković. Rezultat tih aktivnosti je vansudsko poravnanje u svim sudskim sporovima i uspostavljanje pune, zakonite i statutarne saradnje sa svim komorama na svim nivoima. S ponosom ističem da je srpska advokatura u ovom trenutku složna i preduzeću sve što je u mojoj moći da to tako ostane i u narednom periodu.

Danas u Srbiji ima oko 12.500 advokata i oko 6.000 advokatskih pripravnika. U tako velikom broju kolega, nažalost, ima i mali broj onih koji ne poštuju u potpunosti Kodeks profesionalne etike advokata, koji je temelj snage i bivstvovanja advokature. Zato ću se truditi da podignem svest kod svih pripadnika ove, najlepše profesije na svetu, da je striktno poštovanje Kodeksa profesionalne etike advokata uslov opstanka svih nas.

Advokatska komora Srbije je u decembru prošle godine ukazala na neustavnost i nezakonitost pojedinih odredaba odluke Narodne banke Srbije o upravljanju rizicima koji nastaju po osnovu aktivnosti koje je banka poverila trećim licima. Možete li nam ukratko pojasniti šta je to što je neustavno i nezakonito u predmetnoj odluci?

Zastupanje od strane advokata je Ustavom RS zajamčeno ljudsko pravo i zasnovano je na ugovoru zaključenom između advokata i klijenta ili na odluci nadležnog državnog organa, odnosno neke od advokatskih komora. Pored Ustava RS, taj odnos regulišu Zakon o advokaturi, Zakon o obligacionim odnosima, Tarifa o nagradama i naknadama troškova za rad advokata i odgovarajući podzakonski akti. Zakonom o Narodnoj banci Srbije zakonodavac nije ustanovio ovlašćenje Narodnoj banci da svojim aktima uređuje obligacione odnose u sferi pružanja pravne pomoći od strane advokata niti da odnos koji je već uređen odgovarajućim propisima, uredi drugačije, i to na štetu advokature, pa to predstavlja prekoračenje granica zakonom određenih ovlašćenja i ustavnopravno nedozvoljeno normiranje. Pošto je reč o grubom ugrožavanju advokature, morali smo da adekvatno reagujemo.

U toku prošle godine bilo je više slučajeva napada na advokate, a da bi sve kulminiralo početkom ove godine paljenjem automobila predsednika Advokatske komore Vojvodine. Kakve su reakcije AKS kao krovne organizacije na ova dešavanja i na koje načine se mogu sprečiti potencijalni budući napadi na advokate i njihovu imovinu?

U prethodnom periodu je bilo dosta napada na advokate, počev od verbalnih napada, preko psihičkog maltretiranja i proganjanja advokata, napada na imovinu advokata i članova njihovih porodica, pa do fizičkih napada, od kojih su neki sa smrtnim ishodom. AKS konstantno preduzima odgovarajuće korake u želji da se svi oblici napada na advokate iskorene, pa smo, nakon što je advokat u Kragujevcu fizički napadnut u policijskoj stanici i to od strane policijskog službenika, odnosno nakon što je zapaljen automobil advokatu u Novom Sadu, ponovo zahtevali od državnih organa hitnu, odlučnu i plodotvornu akciju, što se na kraju i dogodilo. Osumnjičeni policajac je raspoređen na niže radno mesto, oduzeto mu je oružje i pokrenuta su dva disciplinska postupka protiv njega, a očekujemo i pokretanje krivičnog postupka. U Novom Sadu su uhapšena dva lica koja su osumnjičena da su zapalili automobil advokatu, određen im je pritvor i protiv njih se vodi krivični postupak. U tom kontekstu smo zadovoljni reakcijom državnih organa, a AKS će uvek reagovati na svaki napad na advokate, kako zahtevom da državni organi otkriju i procesuiraju izvršioce, tako i saradnjom s državnim organima u tom cilju, a naravno, pružićemo i svaki vid podrške napadnutom kolegi. Uveren sam da će se broj napada na advokate smanjiti ukoliko se svi, ili makar većina napada na advokate otkriju i ako se izvršioci privedu pravdi. Stav AKS je da niko ne sme da podigne ili spusti ruku na advokata i njegovu imovinu a da prođe nekažnjeno.

AKS je više puta isticala neslaganje sa predlaganim izmenama Zakona o parničnom postupku, koje su doduše i dalje na nivou radne verzije. Koje su glavne primedbe AKS na predložene izmene?

O svakoj verziji zakona, pogotovo o radnoj verziji može da se polemiše i da se zauzimaju različiti stavovi. Ne bih sada govorio o konkretnim rešenjima jer u ovom trenutku taj proces nije aktivan. Ono što je od izuzetne važnosti za advokaturu, a što su predstavnici u Skupštini AKS na redovnoj sednici istakli, jeste da se pre otpočinjanja procesa donošenja novog zakona sprovede zakonom propisana procedura. To je zahtev koji smo član UO AKS Vladimir Prijović i ja izneli ministarki pravde i njenom pomoćniku, a od njih smo dobili obećanje da će ta procedura biti poštovana uz obaveštenje da se jedan deo tog posla već uradio. Takođe, važno je da u radnoj grupi koja će jednog dana raditi na izradi predloga novog zakona budu advokati koje će AKS odrediti, pri čemu ćemo voditi računa da to budu kolege koje su najstručnije u toj oblasti. Očekujemo da rezultat takve procedure i formiranje takve radne grupe bude zakon koji će biti u skladu sa savremenim društvenim tokovima a u interesu svih građana. AKS je već preduzela odgovarajuće mere kako bismo bili spremni da se aktivno uključimo u proces donošenja novog zakona kada on počne.

Dosta nedoumica u javnosti je izazvalo učešće advokata kao profesionalnih korisnika u postupcima pred RGZ, posebno u delu troškova koji se, po rečima organizacija za zaštitu potrošača, ovim putem povećavaju. Da li možete da nam pojasnite ove nedoumice?

S moje tačke gledišta ne postoje nedoumice. Imao sam više sastanaka s direktorom RGZ Borkom Draškovićem i na obostrano zadovoljstvo smo rešili više problema, a dogovorili smo i da konstruktivno sarađujemo u narednom periodu. Te aktivnosti su od velike važnosti, ne samo za RGZ, nego i za AKS. Rezultat zajedničkih napora je da trenutno više od 5.000 advokata ima potpisan sporazum o digitalnoj saradnji sa RGZ, na osnovu kojeg uspešno sprovode odgovarajuće postupke. Podrazumeva se da svako kome advokat pruži pravnu pomoć mora to da plati u skladu s Tarifom o nagradama i naknadama troškova za rad advokata. Taj iznos je višestruko manji od štete koja nastane kada građane zastupaju nadripisari ili kada pravni laici sami sebi pružaju pravnu pomoć. To je isto kao kada se bolesnik obrati za pomoć nadrilekaru ili se sam leči, pa se posle nekog vremena ispostavi da ima rak i da umire. Onda su im krivi lekari!? Tako je i ovde, mnogo je jeftinije da platite advokata u skladu s Tarifom o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, nego da zastupajući sami sebe ostanete bez stana ili kuće.

Prema pisanju dnevne štampe, od juna 2022. godine Advokatska komora Beograda ne upisuje pripravnike ukoliko su završili neki od privatnih pravnih fakulteta. Takođe, kako se navodi, svi pravnici koji nisu bili upisani u imenik pripravnika AKB, moraće da plate osam puta više nego svoje kolege ako hoće da se nađu u imeniku beogradske komore. Koji su stavovi AKS po pitanju navedene prakse AKB, koja po rečima potpredsednika AKB ima za cilj smanjenje broja advokata i nestručnog kadra?

Zakonom o advokaturi, Statutom AKS, statutima regionalnih komora i Kodeksom profesionalne etike advokata, kao i odgovarajućim podzakonskim aktima propisani su uslovi za upis u imenik advokata, odnosno advokatskih pripravnika. Sve regionalne komore u tim postupcima postupaju kao prvostepeni organ, a AKS je drugostepeni organ kome može da se obrati svako ko smatra da je oštećen odlukom regionalne komore. Jedan od najvažnijih uslova za upis je i dostojnost za bavljenje ovom profesijom. Do sada nismo imali problema po tom pitanju, a ono što je sigurno je da ne postoji apsolutno nikakva diskriminacija po bilo kom osnovu ni u jednoj regionalnoj komori, pa ni u AK Beograda. Nažalost, pojedinci koji su nezadovoljni odlukom neke od regionalnih komora, a zatim i odlukom AKS plasiraju netačne podatke novinarima i na taj način pokušavaju da nečasnim sredstvima i pritiscima izdejstvuju korist za sebe koja im očigledno ne pripada. Takvim svojim ponašanjem, samo potvrđuju da je advokatura ispravno odlučila kada ih nije primila u svoje redove jer su očigledno nedostojni. Ako je neko od takvih lica ipak uspeo da se procesnom gimnastikom upiše u imenik neke od regionalnih komora, očekujem brzu reakciju disciplinskih organa i brisanje neosnovano upisanih u imenik.

Za kraj, da li možete da date neki savet mladim pravnicima koji su na početku svoje advokatske karijere, odnosno da li postoji neki savet koji biste voleli da je neko od starijih kolega Vama dao kada ste počinjali?

Moj pokojni principal advokat Dragić Vulović, od kojeg sam mnogo naučio o advokaturi i životu uopšte, na početku moje karijere, dok sam još bio advokatski pripravnik, posavetovao me je da se u svom radu striktno pridržavam Kodeksa profesionalne etike advokata i da se danonoćno usavršavam izučavajući pravnu teoriju i praksu. Prihvatio sam njegove savete, sve vreme bavljenja advokaturom sam se toga pridržavao i to ću raditi i u narednom periodu, a pošto sam zadovoljan svojom karijerom i profesionalnim uspesima, toplo prenosim ove savete na sve mlađe kolege.