Novi Zakon o zaštiti potrošača

Većina odredaba novog Zakona o zaštiti potrošača počela je da se primenjuje 20. decembra 2021. godine. Koje bi po Vama bile najznačajnije koristi koje navedeni zakon donosi građanima?

Najvažnije novine odnose se na uvođenje Registra „Ne zovi“, preciziran je reklamacioni postupak, uvodi se obavezni proračun za usluge čija vrednost prelazi 5.000 dinara, uvodi se sudska evidencija potrošačkih sporova, unapređen je postupak vansudskog rešavanja potrošačkih sporova, obrisan je gornji cenzus za vrednost spora koji se može reštiti u vansudskom postupku, uvode se prekršajni nalozi i propisan je duži rok zastarelosti za pojedine prekršaje.

Po mom mišljenju, najveća konkretna novina koje će u znatnoj meri uticati na ostvarivanje potrošačkih prava je obavezivanje trgovaca na učešće u vansudskom rešavanju potrošačkih sporova.

Jedna od novina je uvođenje Registra “Ne zovi”. Zakonom se propisuje da potrošači koji ne žele da primaju pozive trgovaca putem telefona ili SMS i MMS u svrhu prodaje i promocije, mogu podneti zahtev operatoru elektronskih komunikacija sa kojim imaju zaključen ugovor, da im se telefonski broj, fiksni ili mobilni, upiše u registar. Uvođenje ovog registra očekuje se u narednih godinu dana. Šta potrošači mogu da urade u slučaju da trgovac nastavi da ih uznemirava putem poziva i dostavljanjem reklamnog materijala i nakon upisa u registar?

Prvo što treba da urade ako ih trgovci uznemiravaju i pored upisa njihovog broja u Registar “Ne zovi” je da od svog telekomunikacionog operatora zatraže listing poziva, označe broj telefona trgovca koji ih je pozivao, te podnesu prijavu nadležnoj tržišnoj inspekciji. Za ovakvo protivzakonito postupanje trgovca tržišna inspekcija može izreći prekršajni nalog imajući u vidu da je propisana novčana kazna u fiksnom iznosu od npr. 50.000 dinara za pravno lice.

Da li će operatiri naplaćivati uslugu upisa u Registar “Ne zovi”?

Usluga upisa telefonskog broja na osnovu zahteva potrošača u Registar “Ne zovi” biće besplatna.

Tržišni inspektori imaće pravo da na licu mesta napišu prekršajni nalog trgovcu, za koji nije potrebno dokazivanje, a takođe još jedna novina je da će trgovci morati da učestvuju u vansudskim sporovima sa kupcima. Recite nam nešto više o ovim novinama i kako će to izgledati u praksi?

Za određene prekršaje predviđen je raspon novčane kazne od 300.000 do 2.000.000 dinara za pravno lice, od 50.000 do 500.000 dinara za preduzetnika i od 50.000 do 150.000 dinara za fizičko lice odnosno odgovorno lice u pravnom licu.

Takođe, za određene prekršaje predviđena je novčana kazna u fiksnom iznosu i to 50.000 dinara za pravno lice, 30.000 dinara za preduzetnika i 8.000 dinara za odgovorno lice u pravnom licu. To su prekršajni nalozi. Propisani su za povrede zakona koje su lako uočljive u inspekcijskom nadzoru, na primer: neisticanje cene, pozivanje potrošača čiji je broj telefona upisan u Registar „Ne zovi“, neučestvovanje u vansudskom rešavanju potrošačkih sporova, neizvršavanje obaveze predugovornog obaveštavanja potrošača, nevođenje i nečuvanje evidencije primljenih reklamacija potrošača i dr.

U inspekcijskom nadzoru tržišni inspektor može izreći prekršajni nalog trgovcu za prekršaje za koje je propisana novčana kazna u fiksnom iznosu, pa ako trgovac plati 50% iznosa kazne u roku od osam dana od dana uručenja prekršajnog naloga, oslobađa se plaćanja drugih 50%. Plaćanjem trgovac priznaje učinjeni prekršaj. Ukoliko ospori prekršajni nalog, vodi se prekršajni postupak pred nadležnim sudom za prekršaje.

Prekršajni sudovi su u velikoj meri preopterećeni, rokovi zastarelosti prekršajnih postupaka su kratki, što utiče na svrsishodnost i efikasnost kažnjavanja. Uvođenjem prekršajnih naloga obezbeđuje se efikasnija naplata sredstava koja pripadaju budžetu i ostvaruje cilj kažnjavanja.

Svaki potrošački spor može se rešavati i vansudskim putem, pod uslovom da je potrošač prethodno izjavio reklamaciju trgovcu i da nije prošlo više od godinu dana od kada je potrošač izjavio reklamaciju trgovcu. Prednost ovakvog načina rešavanja spora je što je efikasniji, brži i jeftiniji od sudskog postupka.

Udruženja za zaštitu potrošača iznela su mišljenje da novi Zakon donosi neke dobre promene koje će popraviti položaj potrošača, međutim pojedina od njih upozoravaju da su promene uglavnom “kozmetičke” i da Zakon neće moći da reši sve stare i nagomilane probleme. Koje je Vaše mišljenje povodom navedenih stavova udruženja?

U izradi ovog zakona udruženja su imenovala svog predstavnika koji je učestvovao u radu radne grupe obrazovane u nadležnom ministarstvu. U tom smislu, imali su prilike da daju svoj doprinos. Da li su promene “kozmetičke” prirode, oni koji to iznose bi prvo morali da obrazlože na šta konkretno misle.

Po mišljenju eksperata iz EU u ovoj oblasti i relevantnih institucija, Zakon je u većoj meri usklađen sa EU legislativom. Ono što nam je zamerano je pitanje sprovođenja Zakona. Smatram da će uvođenje prekršajnih naloga, što je pretpostavka za efikasniju kaznenu politiku, dovesti do većeg poštovanja odredaba Zakona.

Takođe, uvođenje obaveze trgovca da učestvuje u vansudskom rešavanju potrošačkih sporova, smatram da će dovesti do toga da će postupak rešavanja reklamacija dobiti na nekom novom kvalitetu, upravo iz razloga da trgovci ne bi morali da učestvuju u vansudskim postupcima.

Dobra je stvar menjati određena zakonska rešenja ako nisu dala rezultat. I ova nova rešenja, ukoliko posle nekoliko godina ne daju zadovoljavajući rezultat, treba promeniti. Takva je praksa i u svetu.

Pored pozivitivnih reakcija koje je novi zakon izazvao kod stručne javnosti, ipak je iznesena i primedba da i dalje nema kolektivne tužbe koja se tiče Zakona o parničnom postupku, a koja bi se odnosila na situacije kada su prava većeg broja potrošača povređena. Od čega zavisi uvođenje navedenog instituta kolektivne tužbe i da li se planira njegovo uvođenje u nekim narednim izmenama i dopunama Zakona?

Zamerku da je propuštena šansa da se novim zakonom uvede institut kolektivne tužbe iznose predstavnici udruženja za zaštitu potrošača. Sa aspekta ekonomičnosti i efikasnosti sudskih postupaka to je potpuno jasno i opravdan je zahtev za uvodjenjem ovog instituta, imajući u vidu koliko su naši parnični sudovi “zatrpani” predmetima, kao i činjenica da postupci traju neprimereno dugo. Uvođenje instituta kolektivne tužbe svakako bi bio pozitivan napredak. Međutim, da bi to bilo moguće mora se izmeniti Zakon o parničnom postupku, kojim bi se regulisao opšti okvir pokretanja postupaka za zaštitu kolektivnih interesa i prava, kao lex generalis. Tek sledeća faza bila bi primenom opštih načela, korišćenje ovog instituta u potrošačkom pravu.

Danas je u Evropi važnost postupaka za zaštitu kolektivnih interesa i prava određenih grupa ponovo prepoznata, te je 2020. godine doneta Direktiva o predstavničkim tužbama za zaštitu kolektivnih interesa potrošača koja u zemljama članicama počinje da se primenjuje od 25. decembra 2022. godine. Dakle, Republika Srbija će pre ili kasnije morati da se uskladi sa zakonodavstvom EU i u svoj pravni sistem uvede ovaj institut.

U Sektoru za zaštitu potrošača Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija sprovodi se Twinning projekat “Dalje jačanje zaštite potrošača u Srbiji u novim tržišnim uslovima”. Projekat sprovodi konzorcijum Slovačke, Nemačke i Poljske, a partneri iz zemalja članica EU su Ministarstvo ekonomije Slovačke Republike, Nemačka fondacija za međunarodnu pravnu saradnju i Kancelarija za konkurenciju i zaštitu potrošača iz Poljske. Koji je cilj ove saradnje i ako možete nešto više da nam kažete o navedenom projektu?

Rezultati Tvining projekta „Dalje jačanje zaštite potrošača u Srbiji u novim tržišnim uslovima“ raspoređeni su u okviru sedam komponenti i usmereni na različite korisnike i različite komponente zaštite potrošača. Kada je u pitanju resorno ministarstvo, planirano je da u toku realizacije eksperti daju podršku MTTT u daljem harmonizovanju nacionalnog zakonodavstva sa evropskim pravom. Pored toga, planirano je jačanje kapaciteta institucija, među njima Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, kroz radionice, obuke i studijske posete, sa posebnim fokusom na obaveze koje ima institucija zadužena za zaštitu potrošača u prekograničnoj saradnji. Benefiti Projekta su i u tome što će se unaprediti saradnja i pronaći najbolji model saradnje MTTT sa predstavnicima lokalne smouprave u cilju angažovanijeg učešća istih u sistemu zaštite. Jedan od očekivanih rezultata je i stvaranje Intranet sistema, odnosno onlajn platforme za razmenu informacija unutar resornog ministarstva kako bi se, u skladu sa zahtevima savremenog doba, uspostavila brža komunikacija i administrativna saradnja.

Jedan od svakako najvažnijih rezultata je uvođenje zaštite potrošača u naš školski obrazovni sistem.

Pitanja koja postavljamo svim sagovornicima:

O ulozi kvalitetnog i kontinuiranog praćenja propisa u poslovanju...

Mislim da se naši privrednici svakodnevno susreću sa mnogo izazova u poslovanju. Sem planiranja i obavljanja poslova, što je u našem okruženju dovoljno komplikovano, privrednici moraju da vode računa i o propisima koji se vrlo dinamično menjaju. Postojanje baze propisa i jedinstvenog izvora informisanja o novinama u oblasti legislative je od velikog značaja. U tom smislu, smatram da upravo usluge koje pruža Paragraf u velikoj meri olakšavaju rad.

Vaša poruka privrednicima

Imajući u vidu da je tema zaštita potrošača, moja poruka bila bi da trgovci treba da neguju svoje odnose sa potrošačima i da ih uvažavaju u svakoj interakciji koju imaju sa njima, a ne samo kada treba da prodaju svoju robu. Glas zadovoljnog potrošača čuje se dalje nego glas nezadovoljnog.