Položaj sudijskih pomoćnika u pravosudnom sistemu Srbije

Redakcija časopisa "Pravo privredi i pravosuđu" razgovarala je sa Stefanom Gojkovićem, predsednikom Asocijacije sudijskih pomoćnika, na temu položaj sudijskih pomoćnika u pravosudnom sistemu Srbije i ključnim izazovima sa kojima se suočavaju u svakodnevnom radu.

Kako ocenjujete trenutni položaj sudijskih pomoćnika u pravosudnom sistemu Srbije?

Sudijski pomoćnici su, posle sudija, najvažniji za funkcionisanje sudova i efikasnost pravosuđa Srbije. Oni predstavljaju najstručniji kadar zaposlenih u sudovima, čiji značaj proizlazi iz delokruga poslova koje obavljaju. Uprkos tome što su važni za stabilnost, efikasnost i kvalitet rada sudova, njihov trenutni pravni i profesionalni položaj ostaje nezavidan i nedovoljno vrednovan. Ova disproporcija između stvarnog značaja i formalnog statusa jasno pokazuje da je reč o profesiji koja zaslužuje snažniju institucionalnu afirmaciju i sistemsku podršku.

Koliko je normativni okvir u Srbiji adekvatan kada je reč o položaju, pravima i obavezama sudijskih pomoćnika i da li postoji prostor za unapređenje zakonskih rešenja?

Pre svega, sudijski pomoćnici se nalaze u neadekvatnom i neprirodnom pravnom položaju. Navedeno iz razloga što po važećoj pravnoj regulativi spadaju u državne službenike i formalno potpadaju pod izvršnu granu vlasti, iako faktički vrše poslove u okviru nezavisne sudske grane vlasti. Iz neadekvatnog pravnog položaja proizlaze i ostali izazovi sa kojima se susreću, pri čemu je ključni izazov materijalni položaj koji nedovoljno prati značaj sudijskih pomoćnika za funkcionisanje sudova.

Apsolutno postoji prostor za unapređenje zakonskih rešenja. Pre svega sudijske pomoćnike treba izuzeti iz režima državnih službenika i putem posebnog zakona regulisati njihov položaj kao posebne pravosudne profesije.

Na koji način sudijski pomoćnici doprinose efikasnosti i kvalitetu rada sudova i da li je njihov doprinos dovoljno prepoznat u javnosti i unutar sistema?

Sudijski pomoćnici su najvažniji saradnici sudija, jer oslobađaju sudije od velikog broja poslova kojima bi bili opterećeni i time im omogućavaju da se fokusiraju na donošenje odluka i sprovođenje pravde. Najvažniji posao sudijskih pomoćnika je izrada nacrta sudskih odluka, koji su često toliko kvalitetni da ih sudija samo potpiše. Sudijski pomoćnici razvrstavaju i pripremaju predmete za suđenje, analiziraju relevantne propise, upoređuju sudsku praksu, razmatraju pravna shvatanja, vode razne zapisnike, evidencije, sastavljaju referate i izveštaje, pri čemu obavljaju i druge poslove vezane za predmete, suđenje i postupke. Mnogi sekretari i portparoli sudova, kao i zaposleni u sudskim upravama, dolaze iz redova sudijskih pomoćnika.

Bez rada sudijskih pomoćnika sprovođenje pravde i funkcionisanje sudova bili bi znatno otežani, a efikasnost sistema ozbiljno narušena. Ipak, njihov doprinos često ostaje nedovoljno prepoznat, kako u javnosti, tako i unutar samog sistema. Zato se s pravom može reći da su sudijski pomoćnici nevidljivi motori pravde - oni koji u pozadini nose rad sudova na svojim leđima i obezbeđuju da pravda svakodnevno funkcioniše.

Koji su ključni izazovi sa kojima se suočavaju u svakodnevnom radu?

Pored činjenice da se nalaze u neadekvatnom pravnom položaju i da značaj profesije, za sada, nije prepoznat, sudijski pomoćnici se suočavaju sa nizom izazova. Navešću samo najznačajnije:

Veliki broj sudijskih pomoćnika je, da bi uopšte mogao da radi u sudu, morao da određeni vremenski period volontira, odnosno radi bez bilo kakve novčane naknade i radnopravne zaštite. Taj period je negde bio ograničen pripravničkim stažom, međutim neke kolege su i nakon odrađenog pripravničkog staža i polaganja pravosudnog ispita morale da volontiraju kao sudijski pomoćnici. Naravno, imali su iste obaveze kao (plaćeni) sudijski pomoćnici, bez ikakvih prava.

Plate sudijskih pomoćnika su niske i nisu u skladu sa značajem i obimom poslova koje obavljaju. Početna plata sudijskog pomoćnika je u maju 2026. godine bila čak 31.000 dinara niža od prosečne republičke zarade u javnom sektoru. Dobar deo sudijskih pomoćnika ima upravo takve plate, dok do prosečne ili nešto više plate često prođe dugi niz godina.

U Republici Srbiji ima oko 1.700 sudijskih pomoćnika. Od tog broja, čak četvrtina radi na određeno vreme. Taj rad na određeno vreme nekada traje više godina, a što znači godine stresa, neizvesnosti i odlaganja rešavanja ozbiljnih životnih i egzistencijalnih pitanja.

Činjenica je da veliki broj sudova ima ogroman priliv predmeta. Navedeno pogađa sudije i sudsku administraciju, ali takođe pogađa i sudijske pomoćnike. Oni po pravilu imaju povećan obim posla, daleko iznad svih propisanih normi. Takođe, usled neprecizne zakonske regulative vrlo često im se dodeljuju i novi poslovi.

Aktuelni izazov je i pokušaj izmena Zakona o Pravosudnoj akademiji i Zakona o sudijama, prema kojima bi presudan uslov za izbor na sudijsku funkciju bio sertifikat o završenoj obuci na Pravosudnoj akademiji. Ovakvo rešenje bi uvelo potpuno nov sistem izbora sudija u Republici Srbiji i predstavlja drastičnu degradaciju dugogodišnjeg praktičnog rada sudijskih pomoćnika u sudovima.

Kako ocenjujete mogućnosti profesionalnog napredovanja sudijskih pomoćnika i da li postoje jasni i transparentni kriterijumi za prelazak (adekvatnije je izbor) na sudijsku funkciju?

Karijerni put sudijskih pomoćnika je neizvestan. Sâm sistem napredovanja sudijskih pomoćnika je dug i nepredvidljiv. Često se dešava da sudijski pomoćnici i kada ispune zakonske uslove za napredovanje u više zvanje ili u viši platni razred (što u oba slučaja znači viša nominalna plata), isto ne dobiju. Ovo iz razloga što je po važećim propisima napredovanje i nagrađivanje postavljeno samo kao mogućnost, dok je u nadležnosti predsednika sudova da donesu odluku o napredovanju.

Formalni uslovi za izbor sudija propisani su zakonom i zasnivaju se na tri ključna merila, a to su: stručnost, osposobljenost i dostojnost kandidata. Transparentnost procesa ostaje izazov i postiže se doslednom primenom ovih merila uz detaljno obrazloženje odluka. Kada kandidati i javnost jasno razumeju zašto je određeni kandidat izabran u odnosu na druge, kriterijumi postaju u punom smislu jasni i transparentni.

Uvek postoji prostor za unapređenje postojećeg sistema izbora kako bi se ojačalo poverenje u postupak izbora i obezbedile jednake mogućnosti za sve kandidate. Sistem izbora nije sjajan, ali nije ni toliko loš da je potrebno uvođenje potpuno novog sistema putem aktuelnog predloga izmena Zakona o Pravosudnoj akademiji i Zakona o sudijama. Izbor kandidata mora u punom kapacitetu ostati u rukama Ustavom nadležnog organa za izbor - Visokog saveta sudstva.

Na koji način Asocijacija sudijskih pomoćnika Srbije doprinosi unapređenju profesionalnog statusa svojih članova?

Asocijacija sudijskih pomoćnika je strukovno udruženje koje okuplja, osnažuje i štiti svoje članove. Naša misija je stalna borba za sistemsko poboljšanje pravnog i materijalnog položaja sudijskih pomoćnika: kroz javno zagovaranje, učešće u zakonodavnim procesima, institucionalnu saradnju i podizanje profesionalnog statusa. Poseban akcenat stavljamo na unapređenje stručnosti i edukaciju: organizujemo panele na kojima se otvaraju ključne pravne teme i pruža prostor za razmenu znanja i iskustava, dok kroz blog sekciju „Pravne teme” širimo pravnu misao i obrađujemo aktuelne i korisne teme.

Ono što je već prepoznatljiv doprinos Asocijacije sudijskih pomoćnika jeste da smo podigli vidljivost profesije i osvetljavamo probleme sa kojima se sudijski pomoćnici suočavaju. Time pokazujemo da su sudijski pomoćnici važan stub pravosudnog sistema čiji rad zaslužuje priznanje i institucionalnu afirmaciju. Naš cilj je sistematična i temeljna borba za bolje uslove rada, sve u cilju sprečavanja odliva stručnog kadra iz pravosuđa. Očuvanje i jačanje profesije sudijskih pomoćnika jeste u najboljem interesu pravosuđa i društva u celini.

Kakva je saradnja Asocijacije sa drugim pravosudnim institucijama i međunarodnim organizacijama?

Saradnja sa strukovnim udruženjima, međunarodnim telima i državnim institucijama za nas je dvosmerna ulica, a ne puka formalnost. Kao predsednik Asocijacije sudijskih pomoćnika ponosan sam na činjenicu da sa velikim brojem strukovnih organizacija i srodnih udruženja imamo odličnu saradnju.

Asocijacija sudijskih pomoćnika je aktivna članica Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji - NKEU u okviru Radne grupe za Poglavlje 23 i Međusektorske radne grupe za praćenje sprovođenja Reformske agende Republike Srbije.

Međunarodna tela i organizacije vidimo kao partnere sa kojima delimo težnju ka najvišim evropskim standardima, inkluzivnim i transparentnim procesima. Saradnja sa ovim akterima je neophodna za opšti napredak pravnog sistema, reformi i jačanje vladavine prava.

Međutim, kada je reč o domaćim državnim institucijama, moram da budem potpuno otvoren: iako su itekako svesni da postojimo i koliki teret pravosuđa nosimo na svojim leđima, svedoci smo toga da nas resorno ministarstvo neretko ignoriše i zaobilazi prilikom formiranja ključnih radnih grupa.

To je loša praksa. Ne tražimo mi mesto u radnim grupama da bismo sedeli tamo pro forme, već zato što znamo realno stanje na „terenu” i kako pravosuđe funkcioniše u praksi. Smatramo da bismo sigurno poboljšali rad na zakonima, posebno onih koji se tiču naše profesije. Svesni smo da moramo da delujemo institucionalno i spremni smo za rad sa organima, ali saradnja podrazumeva međusobno poštovanje, a ne ignorisanje baze na kojoj pravosuđe počiva.

Koje su najvažnije aktivnosti koje trenutno sprovodite?

Trenutno analiziramo poslednje predloge izmena Zakona o Pravosudnoj akademiji i Zakona o sudijama i spremamo se za javna slušanja povodom ovih predloga, koja se održavaju od 18. do 21. avgusta. Takođe pripremamo buduće javne debate, edukativne aktivnosti i inicijative. Konstantna aktivnost nam je analiza izazova sa kojima se sudijski pomoćnici susreću u svakodnevnom radu, te praćenje relevantnih reformi i evropskih integracija u kontekstu ispunjavanja obaveza iz Reformske agende, kao i pravosuđa i osnovnih prava (Poglavlje 23).

Koju poruku biste uputili mladim pravnicima koji razmatraju karijeru sudijskog pomoćnika?

Karijera sudijskog pomoćnika je prilika da budete deo pravosuđa. Iako stanje nije idealno i profesija se suočava sa izazovima, upravo tu leži njena snaga - sudijski pomoćnici su oni koji svakodnevno obezbeđuju da pravda funkcioniše. To je profesija koja pruža mogućnost za konstantno stručno usavršavanje i sticanje dragocenog iskustva i koja otvara put ka daljem profesionalnom napredovanju. Sudijski pomoćnici su stubovi sistema: svojim znanjem, posvećenošću i integritetom oni oblikuju pravne tokove i značajno doprinose efikasnosti sudova.

Budući da se naša kompanija bavi izradom elektronskih baza uobičajeno je da naše sagovornike pitamo da li koriste inače ovakve elektronske baze i da li ih smatraju korisnom alatkom u svakodnevnom radu?

Vaš rad na izradi i održavanju elektronskih baza pokazuje visok nivo profesionalizma i posvećenosti. Jasno je da ste prepoznali koliko su ovakvi alati dragoceni u svakodnevnom radu. Oni ne samo da olakšavaju pristup informacijama, već i podižu efikasnost i kvalitet pravne analize, a što je izuzetno korisno svakom pravniku. Posebno želim da pohvalim način na koji ste strukturirali sadržaj i učinili ga praktičnim za korisnike.

Svakodnevno koristim vaš sajt i baze počev od propisa, preko stručnih analiza, do aktuelnih novosti i nezaobilazni su mi alat u radu.