Zastava Bosne i Hercegovine

Snežana Bjelogrlić - intervju
Email Print


Rad Društva sudija Srbije na praćenju stanja u pravosuđu i izgradnji pravosudnih standarda

Snežana Bjelogrlić za Pravni komplet

Paragraf intervju - NOVEMBAR 2019



Da bi jedno nacionalno strukovno udruženje sudija postalo član Međunarodnog udruženja sudija potrebno je da kumulativno ispuni sledeće uslove: da je reprezentativno; da obezbedi dokaze da su njegove aktivnosti i ciljevi u skladu sa ciljevima Međunarodnog (Svetskog) udruženja, kao što su: nezavisnost sudstva, čuvanje ustavnog položaja i integriteta sudova i sudija, angažovanost na poboljšavanju znanja i sposobnosti sudija i njihovog povezivanja sa inostranim kolegama, omogućavanje shvatanje načina na koji funkcionišu druge organizacije i drugi pravni sistemi; da bude nezavisno od izvršne i zakonodavne vlasti; da dokaže da preduzima stalne i konkretne napore da se uspostavi potpuna nezavisnost sudstva; da obezbedi sve potrebne podatke - statut, broj članova u odnosu na broj sudija, pri čemu se ne gleda blagonaklono na udruženje u kome su sve sudije članovi, da li ima javnopravni ili privatni status, da li je članstvo dobrovoljno ili obavezno (što nije poželjno, odnosno u tom slučaju se smatra da udruženje nije istinski nezavisno).

Svi podaci koje udruženje kandidat dostavi se proveravaju, a da bi se obezbedila objektivnost, tako što se odrede sudije izvestioci, jedan iz države u regionu, a drugi iz države sa drugog kontinenta. Društvu sudija su izvestioci bili sudija iz Slovenije i sudija iz Kanade. Oni sačinjavaju izveštaj koji se dostavlja svim članovima (udruženjima) na razmatranje. Udruženje kandidat se prima u članstvo Međunarodnog udruženja sudija na godišnjoj generalnoj skupštini, glasovima 2/3 članova. Iz jedne države samo jedno udruženje može biti član. Trenutno Međunarodno udruženje sudija ima 92 člana iz 92 države. Društvo sudija Srbije moralo je da prevaziđe iste one predrasude, koje su postojale, a pojedine još i sad postoje, prema Srbiji. Zahvaljujući našoj principijelnoj, upornoj, doslednoj i uspešnoj višegodišnjoj borbi protiv reizbora i revizije sudija, i zalaganju za to da isti pravosudni standardi koji važe za sudije u Evropskoj uniji, važe i za sudije u Srbiji, Društvo sudija je postalo cenjeno. To je pomoglo da sudije u Međunarodnom udruženju, koji su veoma uvaženi u njihovim državama, gledaju na našu državu u pozitivnijem svetlu.

Članstvo u Međunarodnom udruženju sudija omogućava nam da pratimo dešavanja u pravosudnim sistemima drugih država, da stičemo nova znanja i iskustva, ali i da druge upoznamo sa bogatom pravnom tradicijom naše zemlje.


MEDEL je najavio da će se obratiti vlastima Republike Srbije radi eventualnog dolaska u monitoring misiju zbog učestalih podnošenja krivičnih i disciplinskih prijava i medijskih napada na sudije i tužioce koji javno govore o problemima u srpskom pravosuđu. Kako se u njihovom saopštenju navodi vlasti u Srbiji ne preduzimaju mere da spreče ugrožavanje slobode izražavanja sudija i tužilaca, kao ni da ojačaju autoritet pravosuđa.

Jednu takvu misiju MEDEL je sproveo kod nas u proleće 2012. godine nakon reizbora sudija i tužilaca sprovedenog krajem 2009. godine, i njegove revizije 2011/2012. godine i njene rezultate je objavio sredinom 2012. godine. Rezultati te misije su poslužili telima i stručnjacima Evropske unije da upotpune sliku o reizboru i zahteva preduzimanje mera od naše države radi otklanjanja nedostataka u tom procesu. Nije prošlo ni dve nedelje od kad je javnosti predstavljen taj izveštaj MEDEL-a, a Ustavni sud je doneo prve odluke kojim je poništio odluke Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca na osnovu kojih su stvoreni uslovi da se 837 sudija i 220 tužilaca, koji su u reizboru suštinski bili bespravno razrešeni, vrate u pravosuđe. Posle tih prvih odluka Ustavnog suda bilo je jasno da će biti poništene praktično sve odluke o razrešenju 837 sudija i 220 tužilaca. Ne tvrdim da je samo izveštaj te misije doprineo da Ustavni sud tako odluči, bilo je tu više uzroka, ali je sigurno da je taj izveštaj, koji je kasnije bio korišćen od strane institucija i stručnjaka Evropske unije, bio jezičak na vagi.

Situacija od tada se dosta promenila i nama se čini da se institucije EU nedovoljno bave stanjem pravosuđa u Srbiji. U svakom slučaju, s obzirom na iskustvo na koje sam ukazala, izveštaj montoringa sprovedenog od strane MEDEL-a može biti od značaja i rezultirati poboljšanjem prilika u našem pravosuđu.


Da, MEDEL je takođe upozorio na pojavu osnivanja paralelnih udruženja sudija i tužilaca, koja kod nas dobijaju veliki medijski prostor, obrnuto srazmeran broju njihovih članova, i koja stvaraju iskrivljenu i haotičnu sliku o pravosuđu. Cilj GONGO udruženja je diskreditacija i obesmišljavanje rada i stavova autentičnih udruženja, i njihovih najistaknutijih članova. Ona su se čak potrudila i da imaju ime i skraćeno ime kao npr. renomirano Udruženje tužilaca Srbije, sa kojim Društvo sudija ima dugogodišnju plodotvornu saradnju, pa i to stvara konfuziju u javnosti. U suštini, aktivnosti GONGO organizacija nisu prvenstveno, ili nisu uopšte, usmerene na unapređenje pravosuđa, već su prvenstveno usmerene na povlađivanje vladinim zvaničnicima, na davanje alibija za mere pravosudne politike onda kada tome nema mesta i kada pretežan deo struke na to ukazuje.


Društvo sudija Srbije na projektu “Otvorena vrata pravosuđa” kojim upravlja YUCOM, učestvuje u saradnji sa 11 organizacija civilnog društva i strukovnih udruženja sudija i tužilaca. Drago nam je što je predsednik Vrhovnog kasacionog suda Srbije prepoznao značaj ovog projekta i dao mu podršku. Iako kod organizacija koje sarađuju na projektu postoji svest da je edukacija građana o njihovim pravima, kao i unapređenje poverenja građana u rad pravosuđa, dugotrajan proces za koji je neophodno angažovanje svih relevantnih partnera i institucija, želja je da ovim projektom pomerimo stvari sa mrtve tačke i podstaknemo izvršnu i sudsku vlast da se bave i ovim pitanjem.

Kako bi građane uputili u njihova prava, partneri na projektu su do sada sačinili i objavili šest vodiča koji se bave važnim pravnim pitanjima sa kojima se građani mogu susresti u svakodnevnom životu, kao što su prava građana u slučaju prisluškivanja, lišenja slobode ili poziva za svedočenje, ali i nešto složenijom problematikom, kao što je nezavisnost sudstva i prijavljivanje korupcije. Svaki od pomenutih vodiča odštampan je u nekoliko hiljada primeraka, koji su kasnije podeljeni po sudovima širom zemlje, a nalazi se i na elektronskoj stranici projekta u elektronskom obliku. Pored ovih vodiča, projektni tim je objavio i sedam info-grafika - kratkih ilustrovanih uputstava namenjenih građanima, kao i 29 blogova u kojima autori građanima bliže objašnjavaju, na maksimalno pojednostavljeni način, pojedine komplikovane pravne institute i situacije.

Pored objavljenih radova, učesnici na projektu aktivno deluju i putem tzv. tematskih otvorenih vrata, odnosno tribina koji se održavaju u sudovima, na kojima zainteresovani građani mogu da neposredno sa sudijama i predsednicima sudova razgovaraju o različitim temama opšteg pravnog karaktera. Do kraja ove godine biće održano 45 tematskih otvorenih vrata, a u okviru celog projekta ukupno 105, u 15 gradova širom zemlje. Odziv građana i kvalitet diskusije na ovim tematskim debatama govori u prilog tome da su aktivnosti ovog tipa poželjne, te da ih treba inicirati i podsticati nezavisno od konkretnog projekta. Budući da nailazimo na pozitivne reakcije predsednika sudova, koje kontaktiramo radi organizovanja tematskih debata sa građanima, verujemo da smo se pomerili sa mrtve tačke i da idemo u pravom smeru.


Ideja za sprovođenje ovog projekta nastala je u želji da se pruži doprinos unapređenju procesa ustavne reforme, kao i da se podigne svest kako domaće, tako i međunarodne, stručne javnosti o štetnosti određenih predloženih rešenja izmene Ustava. U tom smislu, projekat se može smatrati izuzetno uspešnim, jer su njegovi rezultati značajni. Društvo sudija je odštampalo značajnu monografiju - Svedočanstvo o izmeni ustava od 2006. Ali su se desile još i dve stvari koje se dosad nikad kod nas nisu desile. Jedna je što je skoro cela, svakako najznačajnija pravna zajednica imala isti stav o nacrtima planiranih izmena ustava - da su one loše, i da je čak i njihova četvrta verzija, iako poboljšana u odnosu na ranije, i dalje lošija od sadašnjih ustavnih rešenja. Kad kažem skoro cela pravna zajednica, mislim na Vrhovni kasacioni sud, Visoki savet sudstva, Državno veće tužilaca, apelacione sudove u Beogradu i Kragujevcu i niz drugih sudova, akademska zajednica koja se bavi ustavnim pravom, teorijom države i prava i sudsko-organizacionim pravom, Društvo sudija Srbije, Udruženje tužilaca Srbije i praktično sva udruženja koja se bave pravnom državom i vladavinom prava. Druga dragocena stvar je što su nevladina udruženja stala uz pravosuđe u ovom pogledu. To je u stvari i bio razlog za formiranje GONGO udruženja.

Na zahtev Društva sudija Srbije, Konsultativno veće evropskih sudija Saveta Evrope, usvojilo je 21. decembra 2018. godine i svoje drugo Mišljenje o usklađenosti amandmana na Ustav sa evropskim standardima u pravosuđu (prvo je dato u,aju te godine). Ovim Mišljenjem Konsultativno veće je upozorilo na niz nedostataka sadržanih u predloženim rešenjima, kao i na opasnosti koje bi njihovo potencijalno usvajanje nosilo po nezavisnost pravosuđa i vladavinu prava. Mišljenje ovog veća je značajno, zato što je ono organ Saveta Evrope sa istim statusom kao i Venecijanska komisija i što je, za razliku od nje, iznelo sasvim suprotno mišljenje o kvalitetu poslednje verzije nacrta ustavnih amandmana, isto kao i Konsultativno veće evropskih tužilaca. Uvereni smo da Evropska unija neće moći olako da pređe preko ove činjenice i da zanemari različite, rekla bih čak suprotstavljene, stavove tela Saveta Evrope u vezi sa predloženim rešenjima.

Dobro je što je Vlada, usvajanjem nacrta amandmana i dostavljanjem predloga za izmenu Ustava Narodnoj skupštini krajem novembra 2018. godine konačno čitav ovaj proces, koji se odvijao od 2017. godine van pravnog okvira, konačno omogućila da se postupak izmene Ustava vrati u svoj ustavni okvir, odnosno u nadležnost Narodne skupštine.

Saradnja sa Fondacijom za otvoreno društvo na ovom projektu nam je omogućila sprovođenje određenih aktivnosti ali, kada se govori o dužini trajanja projekta u relaciji sa značajem teme, treba imati na umu da se Društvo sudija Srbije ovim pitanjem bavi praktično svakodnevno i nezavisno od toga da li je to u okviru nekog projekta ili ne.

adsfasdfdas


Prvo da kažem, kao sudija, da je sudska vlast Ustavom poverena sudovima, ali, na žalost, nije definisana, pa za posledicu imamo činjenicu da se već više od jedne decenije iz sudova izvlači nadležnost i prenosi na druge državne organe (katastar, izvršitelje, notare) koji, za razliku od sudstva, nemaju garancije nezavisnosti. I ne samo da nemaju garancije nezavisnosti, nego su pod direktnim uticajem izvršne vlasti koja ih imenuje i odlučuje o njihovim pravima i statusu (notari, javni izvršitelji), a oni odlučuju o pravima i obavezama građana.

Sa druge strane, donošenje ovog zakona, kao sistemska mera u cilju rasterećenja sudova od starih izvršnih predmeta i sprovođenja postupka izvršenja uopšte, sa nekoliko izuzetaka jer jedan deo nadležnosti u pogledu sprovođenja izvršenja i dalje ostaje u sudu, ali to je neznatan broj slučajeva u praksi, raduje predsednike osnovnih sudova, s obzirom da će se na taj način osnovni sudovi osloboditi velikog broja predmeta, a sudije koje su postupale u izvršnoj materiji će moći da se angažuju na rešavanju drugih predmeta, što će svakako doprineti efikasnosti u radu suda. A da li javni izvršitelji imaju kapacitete da efikasno reše zaostale sudske predmete u oblasti izvršne materije ostaje tek da se vidi.


Koristim, naravno. Paragraf lex ima lako dostupnu i ažurnu elektronsku bazu propisa, koja mi veoma koristi. To mi skraćuje vreme i olakšava posao.



Email Print