Zaštita ustavnih prava građana
Savo Manojlović za Pravni komplet
Paragraf intervju - OKTOBAR 2020
- Udruženje za zaštitu ustavnosti i zakonitosti, čiji ste vi predsednik, postoji več više od četiri godine i kao što i sâm naziv udruženja kaže bavi se zaštitom ustavnosti i zakonitosti i zaštite osnovnih prava. Možete li nam malo detaljnije izneti ciljeve i način delovanja udruženja?
Cilj je da ustavna prava preko propisa pretočimo u svakodnevan život kroz normativnu promenu, ali i konkretnu primenu. Postoje tri stuba delovanja koja najčešće kombinujemo. Prvi je pravno ekspertski deo kojim predlažemo promenu zakona, iniciramo postupke pred Ustavnim sudom, pružamo pomoć u zastupanju pred Evropskim sudom za ljudska prava. Drugi je kreiranje pritiska javnosti, pre svega kroz medije. Treći je uključivanje ljudi kroz model društvenog organizovanja (uglavnom u saradnji sa ljudima iz Srbije u pokretu koji su završili sa mnom ovaj kurs na Harvardu kod profesora Maršala Ganca najvećim autoritetom iz ove oblasti u svetu) ili mobilisanje ljudi kroz online peticije Kreni - Promeni.
Nabrojao bih samo neke uspehe: odluku Ustavnog suda kojom je usvojena naša inicijativa kojom je blokiran neustavan izbor tužilaca i sudija, promena Zakona o državljanstvu u Hrvatskoj kojom je omogućeno Srbima poreklom iz Hrvatske da ostvare pravo na državljanstvo, odluke pred Evropskim sudom za ljudska prava, zvaničan predlog zakona o ograničavanju rijaliti programa (izmene i dopune zakona o elektronskim medijima), kampanja za oslobađanje uhapšenih u toku vanrednog stanja, usvajanje od strane grada inicijative za izmenu plana kako bi se odbranio Parkić na Banovom brdu i mnoge druge.
- Bili ste jedan od protivnika obaveznog članstva u Privrednoj komori Srbije tvrdeći između ostalog da to nije u skladu sa Ustavom zbog toga što svako ima pravo da ostane izvan svakog udruživanja. U junu prošle godine Ustavni sud je odbio predlog za utvrđivanje neustavnosti spornog člana 10. Zakona o privrednim komorama? Kako komentarišete ovakvu odluku?
Prilično neutemeljena odluka. I u Nemačkoj ustavnopravnoj teoriji je sporno da li se obaveznim članstvom krši pravo na slobodu udruživanja. Kod nas je sloboda udruživanja tako eksplicitno definisana, da čak i nema mesta dilemi. Drugo sporno pitanje je gde su granice Privrednoj komori prilikom propisivanja visine članarine. Na osnovu čega Privredna komora sama procenjuje da li će nekom uzeti 18.000 evra. Ustavni sud se nije usudio da čak i naznači da postoji granica tom zadiranju u tuđu imovinu. Ako može 18.000 da li može 180.000 evra?!
O formalnim aspektima dovoljno je reći da Ustavni sud nije našao za shodno da zakaže javnu raspravu, iako ovo nije bila samo inicijativa, već predlog za ocenu ustavnosti (Podržalo je više od 25 narodnih poslanika - 47) čime je prekršen zakon. Ustavni sud inače već više od tri godine ne zakazuje javnu raspravu povodom nijednog predmeta, čime direktno krši Zakon o Ustavnom sudu i potpuno uništava šansu za eventualni ugled koji bi ova institucija morala da ima.
- Izmene Ustava su počele još 2018. godine ali i posle više od dve godine i dalje smo na nacrtu teksta oko kojeg i dalje postoje nesuglasice i kritike stručne javnosti? Koji je Vaš stav oko tih izmena i da li će do suštinske promene Ustava uopšte doći?
Ustavni tekst ima velikog prostora za unapređenje. Najneophodnije su izmene u pogledu jačanja nezavisnosti pravosuđa. Međutim dosadašnje inicijative od strane izvršne vlasti išle su u potpuno drugom smeru. One jasno idu u prilog daljeg podjarmljivanja i zauzdavanja pravosuđa. Kompletna ustavnopravna nauka jasna je protiv predloženog načina. Negde sam pročitao citat: “Uvek osetim zebnju kada vidim da se deca i ludaci igraju oružjem”. Mislim da ljudi koji se bave ustavnim pravom osećaju istu vrste zebnje kada se političari na ovaj način igraju reforme pravosuđa.
Ono što je apsolutno neophodno jeste da se pravosuđe izmakne što je moguće više van kontrole pravosuđa. Ne može se međutim prepustiti ni nekakvoj samoupravnoj samodovoljnosti u kojoj će se po prirodi stvari stvoriti unutrašnji centri moći. Mislim da je logično rešenje da se za jedan prvi tranzitni period propišu neki čvršći kriterijumi izbora koji će omogućiti da se izbor vrši bez prevelike diskrecione ocene. Naravno potpuno sam svestan da je teško šablonizirati nečiji utisak, ali jako je bitno suziti diskrecionu ocenu koja se pretvorila u samovolju prilikom izbora sudija i tužilaca.
- Mere koje su donošene tokom vanrednog stanja, kao što su skype suđenja ili dvostruko kažnjavanje u prekršajnom postupku su izazvale dosta kontraverzi u domaćoj pravničkoj struci. I Vi ste, između ostalih, zahtevali hitnu sednicu Vrhovnog kasacionog suda, na kojoj bi trebalo da se usvoji stav da niko ne može biti osuđen bez dokaza o izrečenoj meri kućne izolacije. Da li su merama tokom vanrednog stanja kršena prava građana zajemčena Međunarodnim konvencijama i Ustavom?
Tačno je. Pokušavali smo da trgnemo pravosuđe i smatrali da je Vrhovni kasacioni sud na čelu sa v.d predsednikom najodgovorniji da proba da u tom momentu uspavano sudstvo trgne kako bi se vratili svojoj osnovnoj ulozi zaštitnika pravnog poretka. Imamo sada i odluku, čak Ustavnog suda, doduše, prilično kasno donetu, kojom je jasno određena neustavnost dvostrukog kažnjavanja, što je povreda osnovnog načela krivičnog prava. Studentu koji ne zna ovo načelo, profesor na fakultetu vraća indeks i momentalno se obara na ispitu. Apsolutno je povređen Ustav, ali i međunarodne konvencije.
Velika je sramota bilo pritvaranje ljudi, iako im nije jasno bila predočena obaveza samoizolacije. Kako je to pesnik rekao “Strah životu, kalja obraz često.” Drago mi je ako smo našom kampanjom koju smo radili na zahtev porodica i advokata uhapšenih uspeli da pravosuđe makar malo vratimo na put vladavine prava.
- U najnovijem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije, kaže se, između ostalog, da Srbija nije napravila nikakav napredak kada su u pitanju izborni procesi i pravosudni sistem. Da li se slažete sa ovim tvrdnjama iz izveštaja?
Ne samo da smo imali izostanak napretka, moje mišljenje je da se mi krećemo u suprotnom smeru.
Nismo imali reakciju RIK na predlog da se u softver unesu podaci svih potpisnika podrške izbornih listi kako bi građani mogli da provere optužbe da li je neko zloupotrebljavao njihove privatne podatke. Ako imate situaciju da liste imaju više potpisa nego glasova na određenim optužbama, očigledno je da nešto nije u redu.
- Protivnik ste sadržaja koji se emituje putem rijaliti programa i tvrdite da se putem rijaliti programa promoviše nasilje, ali se i direktno prenosi više krivičnih dela. Međutim REM, kao nadzorni organ, odbija i dalje da na neki način ograniči sadržaj rijaliti programa. Da li su pojedini mediji u Srbiji ipak izvan zakona ili postoji mogućnost da se rijaliti programi stave u zakonske okvire?
Da budemo precizni protiv sam kršenja zakona. Sadržaj koji se emituje u potpunoj je suprotnosti sa zakonom. U Crnoj Gori i Hrvatskoj ovaj sadržaj se emituje samo u noćnim terminima (posle 23 časova). Upravo zato smo i učestvovali u kampanji koja je rezultirala da za sedam dana imamo 42.852 potpisa podrške narodnoj inicijativi koja je sada zvaničan predlog zakona.
Apsolutno je pravno pogrešan pristup da se radi o privatnim televizijama koje mogu da rade šta hoće. Privatne televizije su dobile javne frekvenciju i radi se o jednoj vrsti javno-privatnog partnerstva, ugovora kojim se mora zadovoljiti i javni interes i privatna potreba za profitom.
Stvari se očigledno menjaju pre svega zahvaljujući novim članovima REM-a i konačno je doneta odluka kojom je odlučeno da se donese novi pravilnik kojim se zabranjuje emitovanje postojećih rijalitija u dnevnim terminima. Iako je kada smo počeli ova borba delovala nemoguće, nalazimo se u fazi koja je početak kraja emitovanja rijaliti programa na sadašnji način. Kao u izreci “Ono što je teško uradili smo sada, a za ono što je nemoguće trebaće nam neko vreme”.
- Budući da se naša kompanija bavi izradom elektronskih baza uobičajeno je da naše sagovornike pitamo da li koriste inače ovakve elektronske baze i da li ih smatraju korisnom alatkom u svakodnevnom radu?
U dosadašnjoj karijeri sam na različitim poslovima koristio vaše i slične baze. Izuzetno su mi koristile u praktičnom radu kada sam radio kao savetnik u Ustavom sudu, pisao zakon o finansiranju političkih aktivnosti, bio centralni koordinator Agencije za borbu protiv korupcije, sada u okviru UZUZ-a. Takođe izuzetno su mi korisne i prilikom naučnog rada kada pišem naučne radove, odnosno ovih dana doktorata. Omogućavaju vam da nađete sve informacije u prečišćenim tekstovima, ali i da vidite starije propise. Pored toga imaju veliki broj korisnih tekstova naučnika i praktičara i preporučio bih ih svima koji se bave ili interesuju pravom.