Uticaj predloženih izmena tužilačkih zakona na rad javnih tužilaca

Da počnemo sa najaktuelnijom temom a to su izmene seta pravosudnih zakona koje se donose u skladu sa izmenama Ustava. Venecijanska komisija je dala pozitivno mišljenje o tužilačkim zakonima, ali je, ipak, bilo i primedbi. Na šta se one odnose i da li će biti uvažene prilikom izrade konačne verzije zakona?

Venecijanska komisija nema praksu da svoja mišljenja određuje kao pozitivna ili negativna. Ona analizira predložena rešenja i daje komentare i preporuke, imajući u vidu, na prvom mestu, standarde Saveta Evrope, ali i druge činioce, kao što su lokalne prilike u zemlji o kojoj se radi, tradicija, pravna kultura i slično. Može se zaključiti da je mišljenje Venecijanske komisije na predloženi set pravosudnih zakona, u celini gledano, pozitivno. Većina primedaba koje je dala Venecijanska komisija su uvažene. Na žalost, nisu uvažene primedbe koje se odnose na garantije materijalnog položaja sudija i tužilaca, kao ni primedbe koje se odnose na postupak izbora članova Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva. Nadam se da će do okončanja javne rasprave i usvajanja konačnog teksta ovih zakona i ove primedbe biti uvažene. Za Udruženje tužilaca Srbije je naročito bitno da se promeni način izbora javnih tužilaca u Visoki savet tužilaštva, jer predloženi model ne obezbeđuje jednako pravo glasa i favorizuje Vrhovno javno tužilaštvo, koje je već po slovu Ustava privilegovano, odnosno zastupljeno u Savetu bez izbora, jer je Vrhovni javni tužilac član Saveta po funkciji. Sa druge strane, osnovna javna tužilaštva i viša javna tužilaštva nisu adekvatno zastupljena u Savetu što dovodi u pitanje reprezentativnost Saveta. Glasovi birača ne vrede jednako jer nekoliko stotina tužilaca iz osnovnih javnih tužilaštava bira dva člana Saveta, a deset do petnaest tužilaca iz Vrhovnog javnog tužilaštva bira jednog člana tako da glas birača iz Vrhovnog javnog tužilaštva vredi deset puta više od glasa birača iz osnovnih javnih tužilaštva. Na kraju, prema predloženom modelu, od šest tužilaca u Savetu, dva člana (trećina) bila bi iz Vrhovnog javnog tužilaštva, iako u Vrhovnom javnom tužilaštvu nema više od petnaest tužilaca, a u Srbiji ukupno ima više od sedam stotina tužilaca.

Deo stručne javnosti oglasio se povodom izmena Zakona o visokom savetu tužilaštva gde se kaže da Savet odlučuje većinom od osam glasova, a izuzetno, odluku u postupku za utvrđivanje disciplinske odgovornosti, o udaljenju ili prestanku funkcije izbornog člana Saveta, o utvrđivanju predloga za prestanak funkcije Vrhovnog javnog tužioca, o izuzeću ili udaljenju Vrhovnog javnog tužioca, Savet donosi većinom od sedam glasova. Imajući u vidu strukturu saveta (pet javnih tužilaca, četiri istaknuta pravnika koje bira Narodna skupština i Vrhovni javni tužilac i ministar pravde) da li će navedeno dovesti do uticaja izvršne vlasti na izbor glavnih javnih tužilaca i javnih tužilaca?

Upravo zbog postojećeg sastava Saveta, u kome ima pet članova-javnih tužilaca koje biraju sami tužioci i šest članova, među kojima su i Vrhovni javni tužilac i ministar nadležan za pravosuđe, koje bira Narodna skupština, Udruženje tužilaca Srbije je predlagalo da se odluke u Savetu donose dvotrećinskom većinom, kako izborni članovi Saveta iz reda javnih tužilaca ne bi bili preglasani od članova koje bira Narodna skupština. Odlučivanje prostom većinom bi omogućilo donošenje odluka za koje nije glasao niti jedan član Saveta izabran od strane javnih tužilaca, tako da dvotrećinska većina predstavlja zaštitu upravo onog dela Saveta koji je izabran od strane javnih tužilaca. Sa druge strane, dvotrećinska većina štiti i članove Saveta koji nisu javni tužioci i onemogućava da se odluke u Savetu donesu isključivo glasovima javnih tužilaca. Kada Savet postupa u punom sastavu od svih jedanaest članova dvotrećinsku većinu čini osam glasova. U postupku za utvrđivanje disciplinske odgovornosti ne učestvuje ministar, u postupku o udaljenju ili prestanku funkcije izbornog člana Saveta ne učestvuje član Saveta o čijem udaljenju ili prestanku funkcije se odlučuje, a u postupku o izuzeću ili udaljenju Vrhovnog javnog tužioca ne učestvuje Vrhovni javni tužilac. Zbog toga u ovim postupcima Savet ne postupa u punom sastavu, već u sastavu od deset članova, pa dvotrećinsku većinu u ovim postupcima predstavlja sedam glasova.

Ustavni amandmani donose esencijalnu novinu u funkcionisanju javnog tužilaštva. Prema prethodnom tekstu Ustava i zakonima, funkciju javnog tužilaštva vrše Republički javni tužilac i drugi javni tužioci, ali su izostavljeni zamenici javnog tužioca, koji su po slovu zakona samo „opunomoćenici” javnih tužilaca iliti svojih nadređenih starešina? Koji je stav UTS po ovom pitanju?

Ustavnim amandmanima je ukinut monokratski model organizacije javnog tužilaštva, čija je suština da u jednom javnom tužilaštvu postoji samo jedan javni tužilac (koji i rukovodi javnim tužilaštvom), dok nadležnost javnog tužilaštva vrše njegovi zamenici koji nemaju izvorna ovlašćenja, već su, kako ste rekli, neka vrsta „opunomoćenika” javnog tužioca. UTS se od svog osnivanja zalaže da se ukine monokratski model organizacije javnog tužilaštva i da sadašnji zamenici javnog tužioca postanu javni tužioci, što je usvajanjem ustavnih amandmana omogućeno. Ovakvim se rešenjem jača samostalnost javnog tužioca (sadašnjeg zamenika) i omogućava da onaj koji postupa u predmetu, izvodi dokaze, sastavlja i zastupa optužni akt pred sudom, samostalno donosi i javnotužilačke odluke. Sa druge strane, ovim se jasno određuje i ko je odgovoran za postupanje u predmetu i donete odluke.

Veliku buru u javnosti je izazvao novi Nacrt zakona o unutrašnjim poslovima, o čemu govori i činjenica da tek što je javna rasprava počela tekst nacrta je povučen iz procedure. Prema ocenama članova radne grupe, tekst je pisan u skladu sa međunarodnim standardima i odnosi se na dobrobit kako policije tako i građana dok su s druge strane kritičari ocenili da pojedine odredbe duboko zadiru u osnovna ljudska prava i slobode građana. Da li je UTS po ovom pitanju zauzeo neki zvaničan stav?

UTS je strukovno udruženje javnih tužilaca i (do donošenja novog zakona o javnom tužilaštvu) zamenika javnih tužilaca, pa su aktivnosti UTS u prethodnom periodu bile koncentrisane na nova rešenja u zakonu o javnom tužilaštvu i zakonu o Visokom savetu tužilaštva, odnosno na usklađivanje ovih zakona sa usvojenim ustavnim amandmanima. Iz ovog razloga, u UTS-u se nismo posebno bavili rešenjima iz nacrta zakona o unutrašnjim poslovima, ali mogu reći da su postojale rezerve prema predloženim rešenjima koje su se mogle čuti u stručnoj javnosti. Pozdravljamo odluku Vlade da povuče nacrt ovog zakona iz procedure jer treba biti vrlo oprezan prilikom donošenja zakonskih rešenja kojima se zadire u ustavom garantovana ljudska prava i građanske slobode. Mislim da su rešenja iz postojećeg Zakonika o krivičnom postupku dovoljna za nesmetano i efikasno vođenje krivičnog postupka i da nema potrebe da se dijapazon mera kojima se zadire u osnovna ljudska prava i građanske slobode širi.

Poverenje građana u sudstvo i tužilaštvo je iz godine u godinu sve manje i manje, iz raznih razloga. Na koji način predstavnici sudstva i tužilaštva mogu to poverenje da vrate i da li je sve na njima?

Poverenje građana u javno tužilaštvo, ne zavisi samo od javnog tužilaštva i tužilaca, već i od drugih faktora. Da bi se povratilo poverenje građana u javno tužilaštvo, neophodno je da javno tužilaštvo radi stručno, samostalno i efikasno, za šta su potrebne sistemske promene, a normativni okvir bi trebalo da pruže upravo predloženi tekstovi pravosudnih zakona. Naravno nešto bi mogli da urade i sami tužioci. Ključne su dve reči: stručnost i integritet. Bilo bi primećeno ukoliko bi tužioci, naročito na najvišim pozicijama, postali hrabriji, samostalniji, odlučniji, i vidljiviji-otvoreniji za medije.

Za kraj, da li možete da date neki savet mladim pravnicima koji su na početku svoje tužilačke karijere, odnosno da li postoji neki savet koji biste voleli da je neko od starijih kolega Vama dao kada ste počinjali?

Ponoviću dve ključne reči iz prethodnog odgovora. Stručnost i integritet. Stalno stručno usavršavanje i očuvanje ličnog i profesionalnog integriteta.