Aktuelnosti povodom suzbijanja sive ekonomije

Borbu protiv sive ekonomije NALED je pokrenuo pre deset godina, u kojoj kao koordinator pruža podršku Vladi u definisanju i sprovođenju konkretnih mera i politika za uspostavljanje fer konkurencije i suzbijanje sive ekonomije. Osvrnuvši se za čitavu deceniju koja je iza vas, da li su do sada ostvareni očekivani rezultati i na koje prepreke ste naišli u dosadašnjoj borbi?

Mnogo toga se promenilo od 2015. kada je Savez za fer konkurenciju NALED-a predložio Vladi Srbije da se uvede sistemski pristup i donese prvi Nacionalni program za suzbijanje sive ekonomije u Srbiji. Ovaj dokument ispunio je mnoga očekivanja i u potpunosti ili delimično je realizovano više od 70% mera i aktivnosti. Neke od najvažnijih reformi koje su sprovedene su regulisanje sezonskog rada u poljoprivredi, reforma paušalnog oporezivanja, digitalna fiskalizacija i uvođenje eFaktura i elektronskih nabavki. Ostvareno je mnogo pomaka i kada je reč o reformi i digitalizaciji inspekcija kroz uvođenje jedinstvenog sistema eInspektor. Na svest građana i privrede o sivoj ekonomiji u velikoj meri je uticala i nagradna igra Uzmi račun i pobedi koja je doživela veliki uspeh, i koju NALED podržava od samog početka 2017. godine. Od prošle godine slanje koverata je zamenjeno skeniranjem računa, a od ovog ciklusa u igru su u saradnji sa Nemačkom razvojnom saradnjom (GIZ) i inicijativom Bolji način uključena bezgotovinska plaćanja, koja pored toga što su jednostavnija i sigurnija, doprinose boljem nadzoru nad novčanim tokovima i time smanjuju sivu ekonomiju. U okviru inicijative Bolji način pokrenut je i POS program koji je kroz podršku privatnog sektora obezbedio subvencije za do 25.000 malih biznisa kako bi besplatno uveli bezgotovinska plaćanja, čime je ispunjena još jedna od mera Nacionalnog programa.

Ipak, dosta posla je pred nama pogotovo u trenutnim okolnostima gde usled poremećaja na tržištu izazvanih globalnim krizama može da dođe do ponovnog rasta nelegalnog poslovanja. I članovi NALED-a, u istraživanju koje smo sproveli, kandidovali su borbu protiv sive ekonomije kao jedan od prioriteta za novu Vladu Srbije.

U kojoj oblasti je u proteklom periodu suzbijanje sive ekonomije imalo najviše uspeha?

eFiskalizacija i eFakture uz bezgotovinska plaćanja predstavljaju tri stuba transparentnih finansijskih transakcija, što značajno doprinosi boljoj kontroli, kvalitetnijoj analizi rizičnog poslovanja, i u krajnjoj instanci boljoj naplati poreza, a s druge strane smanjuje se papirologija i unapređuje sigurnost za sve one privredne subjekte koji žele da posluju legalno.

Takođe, od kad je uveden portal za elektronsku prijavu sezonskih radnika u januaru 2019. do danas legalno je angažovano 93.096 sezonaca, dok se na godišnjem nivou broj prijavljenih kreće između 30 i 50 hiljada, u poređenju sa nekoliko hiljada koliko je pre uvođenja ovog sistema bilo angažovano godišnje preko ugovora o privremenim i povremenim poslovima.

Važan segment u borbi protiv sive ekonomije je i kontrola tokova novca i nelegalnog poslovanja, odnosno jačanje kapaciteta inspekcija i sistema eInspektor, što je i jedna od 10 prioritetnih reformskih preporuka NALED-ove nove Sive knjige. Do sada se u rad eInspektora uključilo 36 inspekcija, potrebno je uključiti i ostale i povezati ovaj sistem sa svim potrebnim registrima, čime bi se omogućila puna koordinacija inspekcijskih organa i njihov rad učinio efikasnijim.

Utaja poreza i rad bez pravnog osnova ključni su vidovi sive ekonomije i zahvaljujući merama i Nacionalnom programu za suzbijanje sive ekonomije olakšano je legalno poslovanje privrednih subjekata i učinjena efikasnijom kontrola nelegalnog rada, čime se doprinelo formalizaciji značajnog dela rada koji se prethodno odvijao u sivoj zoni. U protekloj deceniji prepolovljena je stopa nezaposlenosti - sa 18,9% 2015. na 9,4% koliko je iznosila u prvom kvartalu ove godine.

Prema podacima Ministarstva finansija, sprovođenje mera iz Nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije dovelo je do rasta ukupnih poreskih prihoda za 36,2%, a naročito naplate PDV-a za 32,3%.

Koji su dalji planovi u suzbijanju sive ekonomije?

Prema rezultatima prošlogodišnjeg istraživanja, koje je za NALED sproveo Ipsos, kao sektore u kojima je nelegalno poslovanje najzastupljenije privrednici su naveli građevinarstvo i zanatske usluge i popravke, zatim slede trgovina i ugostiteljstvo. Ovo istraživanje pokazalo je da privrednici kao glavne razloge za poslovanje u sivoj zoni vide visoke poreze, doprinose i druge obaveze prema državi, kao i parafiskalne namete, pa su i mere novog Programa za suzbijanje sive ekonomije usmerene u tom pravcu. Fokus je na savremenim digitalnim rešenjima, elektronskim procedurama i transakcijama, i pažljivo odmerenim podsticajima za privredu. Među ključnim merama je reforma parafiskala - a prvi korak je uvođenje pune transparentnosti kroz evidentiranje svih poreskih i neporeskih nameta i omogućavanje njihovog elektronskog obračuna i plaćanja preko portala eUprave. Predlaže se i dalje proširenje sistema za elektronsku prijavu sezonskih radnika na nove delatnosti kao što je građevinarstvo, turizam i pomoć u kući. U akcionom planu za sprovođenje ovog strateškog dokumenta, našli su se nastavak unapređenja transparentnosti finansijskih transakcija što znači punu primenu i povezivanje sistema eFaktura i eFiskalizacije, kao i dalje podsticanje bezgotovinskih plaćanja. U cilju uspostavljanja pune funkcionalnosti sistema eInspektor, potrebno je propisati da njegova primena bude obavezna. Osim smanjenja fiskalnog i parafiskalnog opterećenja privrede, u oblasti poreza predlaže se i pojednostavljenje nekoliko administrativnih procedura kao što je obračun poreza na imovinu i uplata poreza na jedan račun za preduzetnike. Založićemo se da početnici u poslovanju dobiju nove podsticajne mere kako bi startovali poslovanje legalno.

Usled usvojenog programa digitalizacije zdravstva i donetih zakona kojima se uvodi jedinstveni eKarton i eBolovanje, kakve su vaše prognoze - da li uskoro možemo očekivati potpunu digitalizaciju zdravstva?

Zakon o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva je donet u novembru 2023. godine i propisao je uspostavljanje ključnih centralnih registara kao što su centralni registar resursa i elektronski zdravstveni karton kojim će se obezbediti sigurno čuvanje zdravstvenih podataka pacijenta, efikasnije lečenje i bolja dijagnostika. U međuvremenu započeto je premeštanje svih softverskih rešenja zdravstvenih ustanova u Državni data centar što je preduslov uspostavljanju eKartona, koji po našim saznanjima treba da zaživi do početka 2026. godine. Ministarstvo zdravlja radi već na uspostavljanju eBolovanja i na proširenju sistema eRecept, ali podsetili bismo samo da je potrebno što pre doneti i podzakonske akte, kako bi sistem bio u potpunosti zaokružen.

Iako je u toku, možete li nam malo više reći o detaljima i dosadašnjim uspesima iz prakse projekta „Portal Preduzetništvo”?

Portal Preduzetništvo koji je dostupan na linku preduzetnistvo.gov.rs, je zamišljen kao centralno mesto za sve informacije, alate i resurse potrebne malim biznisima u Srbiji. Kroz ovaj portal, korisnici imaju pristup informacijama o programima podrške, novinama u zakonskom okviru, brojnim edukativnim materijalima, savetima stručnjaka, kao i najnovijim vestima i događajima. Ovaj portal je pod okriljem Ministarstva privrede, a NALED je posvećen tome da se on redovno ažurira i da svi zainteresovani mogu na jednom mestu da dobiju sve relevantne informacije. Posete portalu su u konstantnom rastu, kao i broj prijava za bilten koji se šalje jednom mesečno, što su dobri pokazatelji. Pozvao bih sve zainteresovane preduzetnike da se prijave za bilten preko portala i prvi saznaju najvažnije informacije za svoj biznis.

Kada je u pitanju preporuka koja se tiče elektronskog čuvanja i dostavljanja dokumenata iz radno pravnih odnosa, možete li nam više reći o cilju i realizaciji preporuke?

Trenutno se samo dva dokumenta mogu slati u elektronskoj formi - rešenje za godišnji odmor i platni listić. Pre skoro deset godina Ministarstvo za rad je izdalo dva mišljenja koja se odnose na način dostavljanja navedenih dokumenata u elektronskom obliku. Potrebno je proširiti ovu listu zbog unapređenja procesa rada i na druga dokumenta, uključujući i ugovor o radu, pravilnik o sistematizaciji, rešenja i ostala dokumenta koja proističu iz radno pravnog odnosa poslodavaca i zaposlenih. Praksa pokazuje da inspekcije često tumače da sva dokumenta treba da budu u papirnom obliku, iako je propisano da ista mogu biti i u elektronskom, što ukazuje na neujednačenost prakse inspekcijskih organa, a sa druge strane, negde je eksplicitno definisano da je papirna forma jedina validna forma. Neophodno je omogućiti da sva dokumenta budu sačinjena i dostavljena i u elektronskoj formi, kao i da se ostali propisi usklade sa Zakonom o radu. Naime, skoro sve kompanije vode svoja poslovanja u digitalnom obliku.

Budući da je uvedena mobilna aplikacija za radno angažovanje sezonskih radnika u poljoprivredi pre par godina, osim što je olakšala samu prijavu, da li je naišla na punu primenu u praksi, ili se poverenje više poklanja prijavi preko portala?

Uvođenjem mobilne aplikacije i portala za angažovanje sezonskih radnika u poljoprivredi napravljen je veliki iskorak na polju smanjenja sive ekonomije uz modernizaciju uslova poslovanja u sektoru poljoprivrede. Aplikacija daje širi spektar mogućnosti da se interveniše na samom terenu i blagovremeno. Recimo kada dođe do naglog pogoršanja klimatskih uslova koji direktno utiču na sezonske poslove, poslodavac koji angažuje radnika može za svega nekoliko trenutaka da odjavi radnika ili prijavi novog radnika. Kada se radi o intenzivnijoj proizvodnji, gde se u kratkom vremenskom okviru angažuje veći broj sezonskih radnika svakako je jednostavnije koristi portal i preko računara istovremeno izvršiti prijavu za više desetina ili stotina radnika.

O važnosti kontinuiranog praćenja propisa?

Kako bi objektivno pratio kvalitet regulatornog okruženja u našoj zemlji, NALED je krajem 2012. godine kreirao Regulatorni indeks Srbije (RIS). Reč je alatu koji meri transparentnost i kvalitet zakonodavnog procesa, ažurnost države u sprovođenju zakona, predvidivost i konkurentnost regulatornog okruženja. Sastoji se od 6 komponenti koje kroz 25 indikatora prate životni vek više od 200 propisa relevantnih za privredu, od čega je 64 važno i za proces pregovora Srbije sa Evropskom unijom.

Ukupna vrednost RIS-a za 2023. godinu iznosi 55 od maksimalnih 100 bodova, što govori da smo i dalje na pola puta do kreiranja stabilnog i predvidivog poslovnog okruženja, te da prostor za unapređenje postoji. Institucije su se tokom prošle godine najbolje pokazale u ažurnom odgovaranju na upite građana i privrede i u kvalitetnoj pripremi propisa, budući da su sva ministarstva odgovorila na upite privrede putem mejla, kao i da je za 98% zakona rađena i analiza efekata. S druge strane, visoko regulatorno opterećenje privrede i kašnjenje u usvajanju podzakonskih akata ostaju najniže ocenjene komponente Regulatornog indeksa Srbije.

Koja je vaša poruka pravnicima u privredi?

Zakoni su tu da se poštuju, a ukoliko ne valjaju - da se menjaju. Uloga pravnika je tu ključna, i svojim znanjem i iskustvom iz prakse mogu da daju doprinos unapređenju zakonskog okvira kroz učešće u udruženjima poput NALED-a, ili direktno u komunikaciji sa nadležnim institucijama.