Zastava Bosne i Hercegovine


Email Print


Položaj tužilaca i sudija u svetlu ustavnih promena

Nenad Stefanović za PRAVNIK U PRAVOSUĐU

Paragraf intervju - NOVEMBAR 2018



Udruženje sudija i tužilaca smatra da je došlo vreme za novu energiju i pravac struke u prostoru u kojem su do sada delovala strukovna udruženja čija se rukovodstva decenijama nisu menjala. Osnovna ideja je da polazeći od jednog od osnovnih prava - prava na udruživanje, ponudimo novu energiju i ideje, kroz konstruktivan i argumentovan pristup u rešavanju aktuelnih pitanja koja se odnose na pravosuđe, uzimajući pri tom u obzir sve dosadašnje tekovine zalaganja za nezavisnost i samostalnost pravosudnih profesija, dodajući im novu snagu, efikasnost i demokratičnost.

Udruženje se zalaže za organizaciju pravosuđa koje može da garantuje javnu službu u funkciji ostvarivanja pravde shodno principu transparentnosti, omogućavajući građanima kontrolu nad njegovim funkcionisanjem, a prioritet mu je odbrana nezavisnosti pravosuđa od uticaja svakog drugog oblika državne vlasti i od uticaja posebnih interesa, kako pojedinaca, takoi grupa, a ti naši ciljevi se poklapaju i sa ciljevima Evropskog udruženja sudija i tužilaca za demokratiju i slobode (MEDEL).

Pored sudija i tužilaca iz brojnih gradova: Srbije, Beograda, Novog Sada, Niša, Kruševca, Bora, Kragujevca, Negotina, Sombora..., novo udruženje okuplja i sudijske i tužilačke pomoćnike.

Osnovno je ustavno pravo na strukovno udruživanje i pluralizam mišljenja, a mi smatramo da je naročito važan momenat u kom smo se osnovali s obzirom da su u pitanju teme od izuzetnog značaja za struku kojoj pripadamo, a to su izmene Ustava u oblasti pravosuđa. Nismo imali mogućnost da svoje mišljenje o ovoj temi izrazimo unutar ranijih udruženja jer smo od njihovih rukovodstava mejlovima dobijali saopštenja "o sopstvenom mišljenju" sa kojim se u jednoj fazi više nismo slagali.

Mi smo kao članovi dosadašnjih strukovnih udruženja i kao pojedinci - nosioci pravosudnih funkcija, po sopstvenoj savesti, svesni odgovornosti i značaja aktuelnih događanja i promena u oblasti pravosuđa, uzeli aktivno učešće u dešavanjima od početka javne rasprave koja je trajala duže od godinu dana, u vezi sa nacrtom ustavnih

amandmana koje je objavilo Ministarstvo pravde prošle godine i tada dali svoje mišljenje i istakli brojne primedbe na takav tekst amandmana. Tu je struka bila jedinstvena. Onda je ministarstvo izašlo sa trećom verzijom predloga amandmana koji je poslat Venecijanskoj komisiji. Čini mi se da u tom momentu dolazi do razmimoilaženja u našim stavovima i stavovima tada jedinih strukovnih udruženja, ali prvenstveno u pogledu metodologije i načina na koji mislimo da treba rešavati probleme. Ciljevi su nam zajednički - nezavisno, samostalno i efikasno pravosuđe. Naime, mi koji smo osnivači Udruženja smo stava da je predlog amandmana, a nakon javne rasprave u velikoj meri od oko 70%, uvažio primedbe koje je struka osnovano istakla i smatrali smo da je to vrlo dobra osnova za dalje pregovore oko konačnog nacrta. Međutim, nismo naišli na takvo razmišljanje u rukovodstvima strukovnih udruženja koji su, čini mi se, odbili da prihvate da je učinjen bilo kakav pomak i koji su ostali isključivi. Mi smatramo da je za rešenje potreban razgovor i to konstruktivan i argumentovan. U situaciji kada "druga strana" u ovom slučaju Ministarstvo pravde, pokaže da ima sluha da sasluša i prihvati primedbe struke, smatramo da i struka treba realno da sagleda stvari. To naravno ne znači bezuslovno prihvatanje, već upravo racionalno sagledavanje i prihvatanje onog što je dobro uz konstruktivnu kritiku onog što treba da se ispravi ili unapredi.

Naše je da ukažemo na sve potencijalne porozne tačke, kako u predlozima ministarstva tako i u predlozima struke. Zato i jesmo nezavisna, strukovna, profesionalna, nestranačka, nevladina i neprofitna organizacija, osnovana radi ostvarivanja ciljeva u oblasti vladavine prava i unapređenja položaja pravosudnih profesija. Podsećamo i da su osnivači ovog Udruženja sudije i tužioci koji su svoje zalaganje za zaštitu, očuvanje i unapređenje struke, tada još kao sudijski i tužilački pomoćnici, započeli osnivanjem Udruženja sudijskih i tužilačkih pomoćnika Srbije (2012. godine) i upravo pravosudnim telima VSS i DVT vratili, podnetim ustavnim inicijativama, njihove ingerencije u pogledu predlaganja kandidata za prvi izbor na pravosudne funkcije koje su im neustavno bile oduzete reformom pravosuđa iz 2009. godine.

Prema važećem Ustavu, a to se ne menja ni predloženim izmenama, vlast u našoj državi počiva na principu tripartitne podele vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku. Dakle, mi smo deo vlasti i moramo da sarađujemo u cilju efikasnog pružanja pravde građanima. Sama reč podela vlasti znači da nijedna od grana vlasti nema prevlast u odnosu na druge dve, ali je važno da funkcionišu tako da sudska vlast, kao garant zakonitosti rada druge dve grane vlasti, ima svoju nezavisnost. Za to se mi zalažemo i smatramo da samo ukoliko budemo konstruktivno prišli ovoj veoma delikatnoj temi, možemo očekivati dobre rezultate. Isključivost, sama za sebe, preko nedopustive stagnacije, vodi samo ka daljem urušavanju ugleda pravosuđa. Znate, ako se držite stava da jedna grana vlasti u državi neće, odbija, isključuje da razgovara sa drugim činiocima u državnoj vlasti, šta građani mogu da očekuju od te i takve države? Nezavisnost ne znači zatvorenost i nedostupnost. Nezavisnost pravosuđa je nerazdvojni element vladavine prava i neophodna za nepristrasnost sudija i za funkcionisanje pravosudnog sistema. Ali to ne znači da o tome ne traba razgovarati sa svojom državom. U tom smislu bih mogao da postavim intrigantno pitanje: nego sa kim treba struka da razgovara o tome unutar jedne suverene države?


Ne slažem se sa paušalnom ocenom da su pomaci u odnosu na poslednji tekst nacrta amandmana skromni. U oktobru 2018. godine Venecijanska komisija je navela zaključak u svom mišljenju broj 921/2018 koji glasi: "Preporuke koje je definisala VK u svom mišljenju CDLAD(2018)011 su sprovedene". Venecijanska komisija je telo Saveta Evrope koje daje mišljenja o usklađenosti ustava i zakona država članica Saveta Evrope sa evropskim standardima, a ne pojedina strukovna udruženja i nevladine organizacije na koje se pozivate u svom pitanju.

Sve izmene prvog nacrta teksta do ovog konačnog pokazuju da je Ministarstvo pravde imalo sluha za zahteve struke. UST je mišljenja da će poslednja verzija amandmana koja je dobila zeleno svetlo Venecijanske komisije doneti viši nivo nezavisnosti, samostalnosti i odgovornosti pravosuđa.

Isključivanje Narodne Skupštine iz izbora sudija i tužilaca, ukidanje probnog mandata sudijama i zamenicimajavnih tužilaca u trajanju od 3 godine za prvi izbor, balansirani sastavi pravosudnih saveta, da će se predsednik Visokog saveta sudstva birati iz redova sudija, to što Vrhovni javni tužilac nema više pravo reizbora govori da će njegovo postupanje biti u interesu struke i građana, a ne eventualnog ponovnog reizbora, to da bez predstavnika tužilaca u tužilačkom savetu nema kvoruma za odlučivanje, predstavljaju veliki korak u pravcu vraćanja poverenja u pravosuđe kao i jačanje nezavisnosti i samostalnosti sudija i tužilaca. Nadalje, sudijski pomoćnici su ušli u Ustav upravo na zahtev našeg Udruženja, pomoćnici su u nacrtu ustavnog zakona dobili tranzicioni period od 5 godina u odnosu na primenu odredbi o Pravosudnoj akademiji, ukinut je termin početne obuke kao obaveznog uslova za prvi izbor i na taj način se daje mogućnost sertifikacije radnog iskustva saradnicima sudija i tužilaca....

Smanjivanje broja izbornih članova u pravosudnim savetima upozorava struku da prilikom izbora moramo da vodimo računa koga biramo, da li nekoga sa profesionalnim integritetom ili nekoga ko je popularan. Mnoge kolege se bave pitanjem definisanja istaknutih pravnika i njihovim brojem u pravosudnim savetima. Mi moramo da se bavimo integritetom sudija i tužilaca koje biramo za pravosudne savete da nam se ne bi ponovio opšti reizbor iz 2009. godine kada su sudije i tužioci imali apsolutnu većinu u savetima, odnos 7:4. i 2010. godine kada su odbijane žalbe neizabranih kolega pod političkim uticajem, sto je sve i dovelo do sadašnje preporuke Venecijanske komisije i konačnog predloga da saveti moraju da budu izbalansirani.

Ono sto je kontradiktorno jeste stav nekih udruženja i izbornih članova u vezi toga da politika presudno utiče na karijere tužilaca i da suštinskih promena ne može biti sve dok se u Ustavu ne promeni način izbora tužilaca. U okviru pregovora za pristupanje EU, Srbija se obavezala to i da učini i upravo smo dobili zeleno svetlo Venecijanske komisije na tekst predloženih amandmana. Ogroman korak je isključenje Narodne skupštine i Vlade iz postupka predlaganja i izbora šefova tužilaca (javnih tužilaca). Ako je politika presudno do sada uticala na karijere tužilaca onda oni koji zagovaraju tu tvrdnju jesu oni koji su nosioci takve funkcije na najvišem nivou (tužioci apelacionog i republičkog ranga). Mi ne smatramo da je tako loše stanje i da imamo ogroman broj tužilaca koji su napredovali zbog svoje stručnosti i profesionalnog integriteta upravo u te najviše rangove, ali ako je hipotetički takva konstrukcija tačna, zašto se onda isključenje Skupštine iz izbora sudija i tužilaca naziva kozmetikom? Takođe smatram takve izjave opasnim i neodgovornim zato što trenutno u pravosudnim savetima imamo apsolutnu većinu sudija i tužilaca (odnos je 7 prema 3, advokatura nije izabrala svog predstavnika), ako zamenici javnih tužilaca napreduju u više rangove zbog uticaja politike onda pozivamo izborne članove VSS i DVT kao i poverenika za samostalnost DVT da nam kao struci, ali i građanima ukazu na te političke kanale, ne paušalno vec konkretno!

Pravosudna akademija je prepoznata od strane EU kao ustanova za obuku sudija i tužilaca. Mi smatramo da novim setom pravosudnih zakona, PA treba staviti pod ingerenciju VSS i DVT.

Rad ovog Udruženja ne zasnivamo na kritici rada drugih udruženja niti na pohvalama ministarstva, već isključivo na svojim programskim ciljevima i aktivnostima.


Zbog čega se deo struke zdušno opire promenama i zagovara status quo u situaciji kada ni građani, a ni sami pripadnici struke ne misle da je pravosuđe na zavidnom nivou. Vraćanje na ponovne radne grupe bi usporilo i zaustavilo ne samo promene za narednih nekoliko godina, već i celokupan proces evrointegracija. Da li je to vreme od nekoliko godina dovoljno da se zadovolje neki pojedinačni lični interesi, pa onda kako bude...? Mi interes pravosuđa gledamo dalekosežnije, zainteresovani smo za to kako će pravosuđe izgledati i u narednih 20-30 godina. Deo struke koji je vodio pravosuđe 2009. godine je u katastrofalnoj reformi (opšte osporenoj, politički dirigovanoj i od strane Evrope najlošije ocenjenoj) prokockao to poverenje i to vreme. Iz tog razloga se i danas sudije i tužioci pribojavaju reformi plašeći se reizbora i mračnog doba koje smo preživeli, ali mnogi od zagovornika usporavanja današnjih promena su bili beneficijari te reforme u kojoj su "poleteli i preleteli lestvice" na visoke pozicije koje i danas drže. Da li tu treba tražiti razloge protivljenja dolasku novih pravila i novog vremena?

Ukazujemo da su predstavnici DVT i VSS iz redova sudija i tužilaca, na prezentaciji TREĆE verzije amandmana načinjene nakon prvog mišljenja Venecijanske komisije, u hotelu Metropol 18. septembra 2018. godine izlagali svoje stavove koji se odnose na PRVU opšte osporenu i davno napuštenu verziju amandmana (npr. kritikovan je "zlatni glas" od koga se odustalo još u drugoj verziji i sl.), odnosno izborni članovi DVT napustili su debatu zbog putovanja u Hag, smatrajući da je važnije šta imaju da čuju tamo nego u svojoj državi, pa se postavlja pitanje aktuelnosti tih stavova i zainteresovanosti članova dva najviša pravosudna tela za ovu naročito važnu temu, o kojoj se nijedno od dva tela nije zvanično izjasnilo nakon predstavljanja konačne, poslednje četvrte verzije.


Prema Zakoniku o krivičnom postupku, svako će se smatrati nevinim dok se njegova krivica ne utvrdi pravnosnažnom odlukom nadležnog suda (član 3 ZKP). Pretpostavka nevinosti je procesni mehanizam za oslobađanje okrivljenog od tereta dokazivanja sopstvene nevinosti. Time se na onoga ko tvrdi suprotno prebacuje teret dokazivanja postojanja krivice. U okviru korpusa odredaba koje se odnose na osnovna prava i slobode čoveka, ova pretpostavka je jedna od najvažnijih ustavnih i međunarodnopravnih garancija.

Ne smatram da bi kršenje pretpostavke nevinosti trebalo sankcionisati kao zasebno krivično delo. Tačnije, nisam uveren da je to dobar put da se zaštiti pretpostavka nevinosti i samim tim pravo na pravično suđenje.

Evropski sud za ljudska prava je u svojim odlukama dao prednost slobodi izražavanja bez obzira na eventualnu povredu pretpostavke nevinosti. Uz to, Sud je konstatovao da javnost generalno ima legitiman interes da bude informisana o krivičnim postupcima. "Treba voditi računa o tome da se građani i novinari ne obeshrabruju i ne navode da iz straha od krivičnih i drugih sankcija ne iznose svoje mišljenje o problemima od javnog interesa", stav je Evropskog suda za ljudska prava.

Ukoliko sudija ili tužilac imaju profesionalni integritet oni su imuni od bilo kakvih tuđih mišljenja i izjava kojima možda želi da se utiče na ishod postupka, zato treba da uvedemo objektivna merila u postupku ocenjivanja, napredovanja i izbora sudija i tužilaca, a ne da radimo na uvođenju jednog spornog krivičnog dela sa stanovišta Evropskog suda za ljudska prava.


Način na koji je koncipiran deo vašeg pitanja "..da li postoji svakodnevni pritisak izvršne i zakonodavne vlasti na sam rad tužilaca..", moj odgovor je da odgovorno tvrdim da takvog pritiska nema, da u najvećem broju slučajeva tužioci postupaju stručno, profesionalno i samostalno. Da li postoje izuzeci i pokušaji uticaja, recite mi u kojoj državi nema takvih izolovanih slučajeva? UST pozdravlja uvođenje institucije Poverenika za samostalnost tužilaca DVT. Ova institucija postoji duže od godinu dana, kada pogledate izveštaj poverenika možete da zaključite da su utvrđena samo dva pokušaja političkog pritiska na rad tužilaštva i to u Valjevu i Mionici. Zaključak je da se radi o izolovanim pritiscima. UST osuđuje svaki pokušaj političkog pritiska, ali smatramo da ne sme niko paušalno da o takvim stvarima govori.

Želimo da stanemo u zaštitu svih nosilaca pravosudnih funkcija koji svoj posao obavljaju stručno i savesno. Ne možemo više da dozvolimo da se iza nečijeg odgovornog rada i profesionalnog integriteta krije tuđ nerad i nedostojnost. Nećemo više dozvoliti kolektivno klevetanje celog pravosuđa! Znate, svaki sudija i tužilac ima svoje ime i prezime, pa neka preuzme odgovornost za svoj rad.

Daleko je više onih koji svoj posao rade predano i stručno, oni će znati da cene kada se ukaže na one koji ne rade kako treba, a njihovi rezultati se na nekom višem nivou uprosečuju. Kada građanin dođe na pisarnicu suda da preda tužbu i bude mu svejedno koji sudija će biti zadužen njegovim predmetom, tada ćemo znati da smo uspeli da pravosuđe dovedemo na zadovoljavajući nivo u pogledu stručnosti, osposobljenosti i savesnosti rada.

Kada govorimo o odnosu policije i tužilaca rukovodeća i dominirajuća uloga javnog tužioca u predistražnom postupku je po Zakoniku dodatno naglašena, skoro do krajnjih granica, jer je zakonodavac javnom tužiocu pružio mogućnost da bude neposredno involviran u bilo koju službenu aktivnost, koja inače predstavlja, odnosno može predstavljati samostalnu policijsku radnju. U toku istražnog postupka javni tužilac je ovlašćen da od policije preuzme vršenje radnje koje bi policija na osnovu zakona samostalno preuzela. Problem koji tužioci u praksi imaju jeste što je vođenje disciplinskog postupka protiv policijskog službenika koji se oglušio o nalog postupajućeg tužioca faktički u rukama starešine upravo tog policijskog službenika. Tužilac može samo inicirati disciplinski postupak, ali odluka je u rukama starešine. UST se zalaže da disciplinski postupak vode upravo tužioci u ovakvim situacijama, po uzoru na slična rešenja u uporednom pravu. Napominjem da se radi o izuzetnim situacijama u praksi, a da po pravilu policija postupa po nalozima javnih tužilaca.

Drugi veliki problem jeste odnos javnog tužilaštva sa medijima i javnošću. Tužilaštvo je usvojilo komunikacionu strategiju sa medijima, ali koja je ostala mrtvo slovo na papiru. U praksi većina informacija u vezi konkretnih predmeta dolazi na konferencijama za medije MUP-a, a takođe imamo veliki broj tzv. anonimnih izvora iz istrage. Ruku na srce, čak je i ministar policije u nekoliko navrata na konferencijama za medije novinare upućivao na tužilaštvo, odnosno da je obaveštavanje o toku postupka u nadležnosti postupajućih tužilaštva. UST se zalaže za transparentnost i dostupnost informacija građanima, kao i da tužilaštva moraju da imaju redovne konferencije za medije vodeći računa da informacije koje saopštavaju u konkretnim predmetima ne štete interesu postupka i kada za to postoji interesovanje javnosti. Naveo bih primer iz Francuske, nakon terorističkog napada sve informacije u vezi akcija i hapšenja terorista od strane specijalnih policijskih snaga davao je PR Specijalnog tužioca, pa smatramo da bi takva praksa trebala da bude i kod nas.


Udruženje sudija i tužilaca Srbije (UST), Udruženje sudija prekršajnih sudova Republike Srbije (USUDPREK) i Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika (USTP) - sporazum o saradnji tri udruženja.

Cilj sporazuma je preduzimanje zajedničkih aktivnosti u pravcu zaštite prava i interesa sudija i tužilaca i sudijskih i tužilačkih pomoćnika, unapređenja pravosudne profesije, kvaliteta rada kroz stalne obuke i stručna usavršavanja, kao i unapređenje uslova rada i materijalnog položaja sudija, tužilaca i sudijskih i tužilačkih pomoćnika. Radi realizacije postavljenih ciljeva, sporazumom je predviđeno da će udruženja razmenjivati iskustva, informacije i kontakte, koordinisati zajedničke nastupe, promovisati dalje širenje saradnje i pružati stručno-tehničku podršku.

Uveli smo princip nespojivosti funkcije članom 19. Statuta da svakom članu organa Udruženja prestaje funkcija u organu Udruženja izborom za člana pravosudnog saveta. Razlozi su u aktuelnom sazivu DVT gde imamo sada izborne članove DVT koji su istovremeno predstavnici strukovnog udruženja, pa se unosi zabuna kada nastupaju ispred DVT, a kada kao predstavnici strukovnog udruženja. Nadalje, UST je jedino strukovno udruženje koje priznaje punopravno članstvo sudijskim i tužilačkim pomoćnicima, odnosno Statut propisuje da pomoćnici imaju isto pravo glasa kao i sudije i tužioci kao i pravo da budu birani u organe Udruženja.


Različite presude sudova u istovetnim slučajevima jeste decenijama gorući problem srpskog pravosuđa, i to je pitanje za VKS na prvom mestu. Ujednačavanje prakse sudova u celoj Srbiji znatno će doprineti smanjenju velikog broja predstavki izjavljenih Evropskom sudu za ljudska prava protiv Srbije. Zato je neophodno da sudska praksa bude ujednačena i među višim sudovima i dosledna sudskoj praksi apelacionih sudova. Mi očekujemo da damo svoj doprinos kroz radne grupe za izradu seta pravosudnih zakona koji će pratiti izmenu ustavnih amandmana. Očekujemo da će odredbe o ujednačavanju sudske prakse biti sastavni deo Zakona o uređenju sudova i u odredbama procesnih zakona kao npr. ZPP; ZKP... ali ono što je najbitnije jeste uvođenje jedinstvene elektronske pravne baze sudskih odluka, sudske prakse.


Elektronska baza propisa koja je povezana sa sudskom praksom ubrzava efikasno postupanje sudija i tužilaca i to tako što Vaša pravna baza uz svaki konkretni član nekog zakona daje mogućnost da pročitate odluke koje su povezane sa odredbama iz tog člana ili se neposredno naslanjaju na taj član sto je neophodno svakom sudiji i tužiocu u svom radu.



Email Print