Uticaj vanrednih mera na pravni sistem
prof. dr Nebojša Šarkić za Pravni komplet
Paragraf intervju - DECEMBAR 2020
- Uskoro će biti godinu dana od primene izmenjenih i dopunjenih odredbi Zakona o izvršenju i obezbeđenju. Koji je stav, Vas kao stručnjaka za izvršni postupak, o ovim poslednjim izmenama i njihovoj dosadašnjoj primeni u praksi?
Van svake je sumnje da su izmene Zakona boljitak u odnosu na prethodni tekst. Otklonjeni su pojedini nedostaci, a sistem javnih izvršitelja je dobio zaokruženje.
Ipak, Zakonu se mogu uputiti ozbiljne kritike u pogledu: nepreciznog jezika, prenormiranosti, komplikovanog sistema pravnih lekova i sl. Zakon nije uredio pitanja izvršenja odluka Međunarodnog suda pravde, evropskog izvršnog naslova, a nekvalitetno su uređene i odredbe o izvršenju Ustavnog suda.
Apsolutno najlošiji deo je onaj kojim se uređuju pitanja iz porodičnih odnosa. Te odredbe moraju biti pod hitno izmenjene.
U narednom periodu očekujem razdvajanje materije u dva pravca i to poseban ,, organizacioni zakon” koji bi uredio oblast javnih izvršitelja kao i potencijalna buduća ovlašćenja (izvrešenja odluka prekršajnih sudova, upravno poravnanje, carinske i druge administrativne kazne i sl.)
- Imajući u vidu da je vanredno stanje, proglašeno povodom epidemije korona virusa, okončano još pre šest meseci, epidemija je i dalje prisutna, na koji način visokoškolsko obrazovanje funkcioniše u navedenim okolnostima i sa kojim izazovima se susrećete od marta meseca?
Nažalost, čitavo društvo pa i fakulteti suočavaju se sa brojnim teškoćama. Pravni fakultet Univerziteta UNION u Beogradu, još u martu mesecu preopoznao je nadolazeći problem, te su stvoreni tehnički preduslovi za obavljanje nastave online (Zoom platforme). Poštujući naredbu Ministarstva ispiti se održavaju usmeno, ali u malim grupama što garantuje i validnost ispita i epidemiološku bezbednost.
- Mere koje su donošene tokom vanrednog stanja, kao što su skype suđenja ili dvostruko kažnjavanje u prekršajnom postupku su izazvale dosta kontraverzi u domaćoj pravničkoj struci. Imajući u vidu da se pravom bavite dugi niz godina, prema Vašem mišljenju, da li su navedenim merama tokom vanrednog stanja kršena prava građana zajemčena Međunarodnim konvencijama i Ustavom?
Epidemiološke mere svuda u svetu, pa i u Srbiji spadaju u kategoriju mera koje sa sobom nose određena ograničenja. Ne ulazeći u to da li su mere bile ishitrene, blagovremene ili zakasnele, smatram da se ograničenja pojedinačnih prava uvek može pravdati opštim interesom, te pravima drugih građana. U tom smislu ni međunarodni standardi ni Ustav Srbije ne bi mogao da posluži kao osnov za drugojačija stanovišta.
- Vlada RS je na jednoj od poslednjih sednica usvojila Predlog za promenu Ustava Republike Srbije i prosledila ga Narodnoj skupštini. Predložene izmene se tiču rada sudova i javnih tužilaštava. Da li će predložene izmene doprineti nezavisnosti u radu sudova i tužilaštava ili će, kako to ističu protivnici predloženih izmena, sve ostati manje više isto?
Smatram da je još rano govoriti o ustavnim rešenjima u vezi funkcionisanja pravosuđa. Ustavne reforme su trenutno u zastoju, a dosta vremena će još proteći dok ne dobijemo definitivan tekst. Moj lični stav je da je u Srbiji uvek veći problem u primeni pravnih normi nego u suštini normativnog supstrata. Ni sadašnje rešenje, npr. o Visokom savetu sudstva nije podrazumevalo politički uticaj pojedinih članova VVS ( ministra pravde ili predsednika skupštinskog odbora za pravosuđe) ali je taj uticaj nažalost bio nesumnjiv.
- Pravni fakultet, Univerziteta Union je 3. decembra organizovao Konferenciju “Digitalna revolucija 4.0: kroz teoriju i praksu“ na temu prava interneta i zaštite intelektualne svojine. Koliko je zakonski okvir u Srbiji u skladu sa napretkom društva u domenu digitalizacije?
Ovo je oblast koja se u praktičnom životu najbrže menja. Pravo je inače konzervativno i sporo, te su i propisi koji bi trebalo da urede ovu materiju po pravilu stizali naknadno. Ipak, smatram da je većina oblasti pravno uređena, s tim što bi po mom mišljenju bilo dragoceno ako bi se sačinio jedinstveni tekst propisa ( neka vrsta kodifikacije) kojim bi se uredila pitanja primene informatičkih tehnologija u pravnom sistemu, ali i uređivanje funkcionisanja informacionih tehnologija, te zaštita pojedinačnih i opštih prava.
- Budući da se naša kompanija bavi izradom elektronskih baza uobičajeno je da naše sagovornike pitamo da li koriste inače ovakve elektronske baze i da li ih smatraju korisnom alatkom u svakodnevnom radu?
Odgovor na ovo pitanje nije stvar učtivosti. Kao dokaz navešću argumente da se na Pravnom fakultetu Univerziteta UNION u Beogradu više od deset godina organizuju besplatni kursevi za korišćenje pravnih baza podataka. Ovi kursevi organizuju se u saradnji sa kompanijom Paragraf Lex i od studenata su uvek bili ocenjeni visokim ocenama.