Novine u radu Advokatske komore Beograda

Za početak, želim da Vam ovim putem, ispred kompanije Paragraf, čestitam na izboru za predsednika Advokatske komore Beograd. U kom pravcu će se kretati delovanje advokature u narednom periodu i koji su ciljevi koje želite da postignete u periodu mandata koji je pred Vama?

Pre svega hvala na čestitkama.

Kao predsednik Advokatske komore nastojaću da u saradnji sa ostalim organima komore radim na uspostavljanju jedinstva advokata, na poboljšanju materijalnog položaja mladih advokata i boriću se da advokati imaju što više učešća u zakonodavnim aktivnostima obzirom da je masa nekih zakona i izmena zakona prošla neopaženo i dovela do toga da advokatura bude ugrožena i da budu ugrožena i prava građana.

Nastojaću da advokatura povrati svoj ugled koji je imala i da zaista bude respektibilan faktor u svakodnevnom delovanju gde god da je prisutna.

Takođe ću se zalagati za to da se shvati da advokatura nije nikakav neprijatelj države i nikakav remetilački faktor već da budemo respektibilni učesnici u onoj oblasti u kojoj postupamo i da budemo korektiv društvenih anomalija kako bi učinili da naša kritika i naše delovanje učine boljim sve one na koje se kritika odnosi bez obzira na to ko oni bili.

Budući da ste izabrani u jeku advokatskih protesta zbog kontraverzne odluke VKS, koji su sledeći koraci AKB po tim pitanjima?

Činjenica je da je taj stav VKS prouzrokovao ozbiljno nezadovoljstvo jedne grupe advokata, naročito mlađih, koji se bave tom vrstom predmeta vezano za troškove obrada kredita i sigurno je da AK Beograda neće stajati nezainteresovano po strani od tog problema. AKB je zauzela po ranijem sazivu upravnog odbora svoj stav koji se tiče ovog pitanja.

Koji su sledeći koraci to će zavisiti i od zahteva članova Advokatske komore Beograda. Koji bi to konkretno potezi mogli da budu u ovom trenutku je zaista nezahvalno reći a moguće je i da bude sazvana vanredna skupština AKB koja bi dovela određene odluke vezano za rešenje ovog problema.

Nedavno je ministar finansija izjavio da je procena Poreske uprave takva da se advokati ne uvode u fiskalizaciju i da je za to potrebno vreme, ali da to ne znači da se u budućnosti to neće dogoditi.

Zbog čega negoduju advokati i zašto smatraju da je ova obaveza za njih neizvodljiva?

Borićemo se apsolutno protiv fiskalizacije jer ukoliko bi se uvela fiskalizacija to bi bio atak na samostalnost i nezavisnost advokature i imalo bi dalekosežne posledice. To bi omogućilo državi svakojake kontrole i pritiske na advokate čime bi se doveo u pitanje i ustavni položaj i značaj advokature.

U toku ove godine pokušaji izmena Zakona o parničnom postupku ili predlozi za donošenje autentičnih tumačenja Zakona o obligacionim odnosima, Zakona o zaštiti poštrošača i Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga izazvali su brojne reakcije domaće stručne javnosti uključujući i proteste advokata zbog izmena ZPP. Šta je bio cilj tih zakonodavnih promena?

Očigledno je da su sve ove izmene bile proizvod pritiska određenih struktura jer je potpuno nepotrebno dovesti u pitanje Zakon o obligacionim odnosima koji je u primeni od 1978. godine i koji predstavlja jedan od najboljih sistemskih zakona koji imamo.

Izvršna vlast je pokušala da izmeni Zakon o parničnom postupku pa je to koliko znam nezvanično povučeno iz procedure mada postoje i druge tvrdnje, pa je navodno autentično tumačenje bio pokušaj da se pogoduje određenim strukturama preko zakonodavne vlasti i sve je to kao i zauzimanje nekog novog stava VKS dovelo do ovih problema.

Da li je u pitanju potreba da se udovolji nekom bankarskom lobiju i šta stoji iza toga ja u ovom trenutku ne mogu da tvrdim ali je očigledno da nešto postoji zbog čega se krenulo u ovakve izmene koje sigurno ne doprinose nikakvoj pravnoj sigurnosti i pravnoj jednakosti.

Nacrt zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, koji se odnosi na izmenu i dopunu postojećih odredbi u oblasti javnog informisanja izazvale su negativne reakcije i kritike javnosti. Da li su ove kritike koje se upućuju, po Vašem mišljenju, osnovane?

Ni ovde ne vidim razlog za izmenu i dopunu Krivičnog zakonika koji se odnosi na ovu oblast. Mi inače menjamo vrlo često odredbe Krivičnog zakonika, zavisno od određene situacije i da bi pogodovali trenutnim nekim dešavanjima što apsolutno nije dobro i što unosi jednu potpunu nesigurnost.

Kao da neko namerno želi da odvuče pažnju sa bitnijih stvari na ovakve pojedinačne probleme i da se stvori neka konfuzija i privid postojanja nekog ozbiljnog problema.

U medijima se spominje vest da je Venecijanska komisija navodno pohvalila ustavne izmene u delu o pravosuđu. Koji je stav AKB o do sada viđenim predlozima ustavnih izmena?

Nemam saznanja da je AKB zauzeo neki konkretan stav vezano za predloge ustavnih izmena u delu koji se odnosi na pravosuđe.

Mislim da je to mnogo ozbiljan zahvat i da parcijalno menjanje ustava opet po potrebi nekih struktura ili nečijem nalogu nije dobro.

Budući da se naša kompanija bavi izradom elektronskih baza uobičajeno je da naše sagovornike pitamo da li koriste inače ovakve elektronske baze i da li ih smatraju korisnom alatkom u svakodnevnom radu?

Koristimo elektronsku bazu i sigurno je da pomaže u svakodnevnom radu. Mislim da je potrebno uključiti više onih koji se u praksi susreću sa mnogobrojnim spornim situacijama jer uglavnom sva pravna mišljenja i pravni stavovi se odnose na analizu onog što je najviše nesporno, a da ima malo analiza spornih stvari sa kojima se svakodnevno susrećemo.