O položaju sudija za prekršaje, trenutnom stanju u prekršajnim sudovima i daljim planovima za rad Udruženja
Milan Marinović za PRAVNIK U PRAVOSUĐU
Paragraf intervju - SEPTEMBAR 2017
Sudija Marinoviću, čestitamo na izboru za predsednika Udruženja sudija prekršajnih sudova. Da li će biti promena u radu Udruženja i koje aktivnosti su planirane za naredni period?
Odgovor: Zahvaljujem Vam na čestitkama. Što se tiče Vašeg pitanja mogu da Vam odgovorim da velikih promena u radu Udruženja neće biti iz prostog razloga što nema potrebe za takvim promenama. Jednoglasna ocena članova Udruženja je da je Udruženje u proteklom periodu funkcionisalo tako da je na najbolji način prepoznavalo potrebe svojih članova, zastupalo njihove interese i uspešno promovisalo rad i značaj prekršajnih sudova u sistemu pravosuđa Republike Srbije. Osim toga, članovi Udruženja su veoma zadovoljni načinom na koji je u proteklom periodu rukovodio radom Udruženja doskorašnji predsednik Zoran Pašalić, koji je nedavno izabran za Zaštitnika građana, a kako sam ja bio njegov zamenik može se reći da će se u narednom periodu pre raditi o kontinuitetu rada nego o promenama u radu Udruženja. U narednom periodu očekuje nas puno značajnih aktivnosti a ovom prilikom spomenuo bih sa mo one najvažnije: redovno godišnje savetovanje sudija prekršajnih sudova Republike Srbije u periodu od 24. do 26. oktobra u Kladovu u organizaciji Udruženja, realizacija ideje o organizaciji prve škole prekršajnog prava u Srbiji a što je planirano za proleće 2018. godine, završetak projekta koji je u toku a odnosi se na prekršajnopravni položaj migranata i stranaca uopšte, i, ono najvažnije, borba za poboljšanje položaja sudija prekršajnih sudova i za njihovu statusnu ravnopravnost.
Prošlo je više od sedam godina od uvođenja prekršajnih sudova u pravosudni sistem. U kojoj meri je ova promena doprinela efikasnosti u radu sudova i uticala na način vođenja prekršajnih postupaka?
Odgovor: Svakako da je uvođenje prekršajnih sudova u pravosudni sistem dovelo do značajnih promena u vođenju prekršajnih postupaka i te promene su, pre svega, iskazane kroz Zakon o prekršajima koji se primenjivao od 01. januara 2010. godine a u kojem je propisan jedan potpuno nov postupak, prilično drugačiji u odnosu na prethodni zakon koji je važio u vreme kada su prekršajni postupak vodili organi za prekršaje. Te promene su još više potencirane donošenjem novog Zakona o prekršajima koji je u primeni od 01. marta 2014. godine sa izmenama iz februara 2016. godine. Osnovna promena je u tome što je postupak postao sudski i više formalan, umesto istražnog načela uvedeno je načelo dokazivanja a u značajnoj meri je promenjen položaj stranaka u postupku, njihova prava i obaveze. Može se reći da je postupak postao složeniji ali u korist ostvarenja višeg stepena zakonitosti i veće zaštite prava učesnika u postupku, pre svega okrivljenih lica. Međutim, moram da naglasim da je opšta ocena da su uvođenjem prekršajnih sudova u sistem pravosuđa prekršajni sudovi dobili mnogo ali da je pravosuđe dobilo još više - sistem prekršajnih sudova koji su efikasni i brzo postupaju i donose odluke, što je i osnovni razlog da se nadležnost prekršajnih sudova iz godine u godinu konstantno širi.
Jedan od ciljeva Udruženja jeste i poboljšanje položaja sudija prekršajnih sudova. Kakav je trenutno položaj sudija i šta bi po Vašem mišljenju trebalo preduzeti kako bi se on poboljšao?
Odgovor: Sudije prekršajnih sudova su veoma nezadovoljne trenutnim položajem zato što se nalaze u izrazito neravnopravnom položaju u odnosu na ostale sudije. Malo je poznato da jedino u našem sistemu sudije prekršajnih sudova imaju nepravedno podređen položaj a što je iskazano u odredbama Zakona o sudijama koji je sudije prekršajnih sudova u sistemu sudija stavio u najnižu platnu grupu sa najnižim koeficijentom. U svim državama članicama Evropske unije sudije koje postupaju u prekršajnopravnoj materiji imaju isti položaj kao i sudije koje u sudu istog stepena nadležnosti postupaju u drugim oblastima. I u Hrvatskoj koja, za razliku od ostalih članica EU, u svom sistemu sudova takođe ima prekršajne sudove, sudije tih sudova imaju ravnopravan položaj sa ostalim sudijama istog stepena nadležnosti. Jedino u Srbiji su sudije prekršajnih sudova diskriminisane što je nedopustiva situacija. Iz tih razloga je iznalaženje mogućnosti za poboljšanje normativnog položaja sudija prekršajnih sudova promovisano kao jedan od ciljeva Nacionalne strategije za reformu pravosuđa za period od 2013. do 2018. godine, a Akcionim planom za sprovođenje strategije planirane su aktivnosti za postizanje proklamovanog cilja. Radna grupa koju je, u cilju realizacije navedenih aktivnosti, obrazovala Komisija za sprovođenje Nacionalne strategije reforme pravosuđa za period od 2013. do 2018. godine, a koju radnu grupu su pretežno sačinjavali predstavnici prekršajnih sudova i Udruženja sudija prekršajnih sudova (uz napomenu da sam se lično nalazio na čelu te radne grupe), uradila je analizu postojećeg stanja zakonodavstva u Srbiji ali i u državama članicama EU i državama u regionu, uočila problem i preporučila mere za otklanjanje problema izmenom odgovarajućih odredbi Zakona o sudijama. Iskreno se nadamo da će nadležni prihvatiti preporuke i u što kraćem roku otkloniti zakonske nelogičnosti i, na taj način, konačno sudije prekršajnih sudova staviti u jednak i ravnopravan položaj sa ostalim sudijama.
Udruženje je preko svojih predstavnika aktivno u izradi raznih zakonskih predloga. U kojim radnim grupama ste učestvovali, i da li je u pripremi novi Zakon o prekršajima, odnosno njegove izmene i dopune? (molimo za kratak opis izmena)
Odgovor: U prethodnom periodu Udruženje je preko svojih predstavnika aktivno učestvovalo u radu radnih grupa koje su uradile nacrte više zakona. Pomenuću samo neke od njih: Zakon o prekršajima, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o prekršajima, Zakon o sudijama, Zakon o uređenju sudova, Zakon o sedištima i područjima sudova, Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima, Zakon o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama, Zakon o zaštiti uzbunjivača, Zakon o finansiranju političkih aktivnosti, Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije... Trenutno su naši predstavnici angažovani u radu radnih grupa koje rade na izmenama Zakona o prekršajima, Krivičnog zakonika, Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima i Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije. Što se tiče Zakona o prekršajima, u toku je rad radne grupe koja radi na izmenama i dopunama postojećeg Zakona o prekršajima a osnovne promene bi trebale da se odnose na propisivanje jedne potpuno nove glave u Zakonu u kojoj bi kao prekršaji bila propisana neka od sada postojećih krivičnih dela, a sve u cilju efikasnijeg, bržeg i ekonomičnijeg postupanja u vezi tih kaznenih dela. Takođe, predlaže se povećanje roka zastarelosti za pokretanje i vođenje prekršajnog postupka kao i roka zastarelosti za izvršenje prekršajnih sankcija, izmena pojedinih odredbi koje se odnose na prekršajni nalog i slično.
Udruženje je formiralo posebnu radnu grupu za izradu predloga izmene Ustava. Kako je ocenjen predlog od strane stručne javnosti?
Odgovor: Radna grupa Udruženja sačinila je predlog izmena Ustava sa ciljem da se ustavnim okvirom dâ potpunija garancija nezavisnosti pravosuđa, kao treće grane vlasti. Tako je predloženo da se poveća broj članova i promeni struktura Visokog saveta sudstva, da jedini članovi Visokog saveta sudstva po položaju budu predsednik Vrhovnog kasacionog suda i ministar nadležan za pravosuđe, a da sudije svih sudova, po nadležnosti, budu zastupljene u savetu, kao i da ministar bude član tzv. “ograničenog kapaciteta” prilikom odlučivanja o izboru, razrešenju i disciplinskoj odgovornosti sudija. Ovaj predlog je podržan od strane sudija svih prekršajnih sudova prvog stepena kao i sudija sedišta i svih odeljenja Prekršajnog apelacionog suda. Ocenu stručne javnosti tek očekujemo ali nadamo se da će biti pozitivna i da će naši predlozi biti podržani.
Kao jedan od ciljeva Udruženja propisan Statutom navedeno je usklađivanje pravnog poretka Republike Srbije sa pravom Evropske unije. U kojoj meri je prekršajno zakonodavstvo Republike Srbije upodobljeno sa pravom Evropske unije tj. da li nas očekuju značajne promene u ovoj oblasti, a u cilju usklađivanja propisa?
Odgovor: Teško je reći precizno u kojoj meri je prekršajno zakonodavstvo Republike Srbije usaglašeno sa pravom Evropske unije iz jednostavnog razloga što prekršajno zakonodavstvo u Republici Srbiji čine prekršajne odredbe sadržane u preko 270 zakona i uredbi i više stotina odluka lokalnih samouprava i to iz svih oblasti života. Sa sigurnošću se može reći da je osnovni zakon po kojem postupaju sudije prekršajnih sudova, Zakon o prekršajima, usaglašen sa zakonodavstvom Evropske unije ali za sve ostale zakone i druge propise koji čine prekršajno zakonodavstvo ne može se dati precizna ocena i, u pojedinim oblastima, svakako da nas očekuju značajne promene. U svakom slučaju, Udruženje je spremno da pomogne svim ovlašćenim podnosiocima predloga zakona i drugih propisa prilikom usaglašavanja sa propisima Evropske unije.
Uskoro će biti održano tradicionalno savetovanje prekršajnih sudija. Koje su teme ovogodišnjeg savetovanja?
Odgovor: Nažalost, ne mogu vam dati precizan odgovor na ovo pitanje pošto još uvek teče rok koji smo dali našim članovima, sudijama prekršajnih sudova, da predlože teme za ovogodišnje savetovanje, ali poučeni iskustvom sa prethodnih savetovanja to će, u svakom slučaju, biti teme za koje najveće interesovanje pokažu sudije kao i najaktuelnije teme u ovom trenutku. Između ostalog, sigurno će biti reči o novom nacrtu Zakona o bezbednosti saobraćaja, o predstojećim izmenama Zakona o prekršajima, o proširenju upotrebe sporazuma o priznanju prekršaja, o prekršajnom nalogu, o izmenama Carinskog zakona, o dosadašnjoj primeni novih Zakona o javnom redu i miru, Zakona o okupljanju građana i Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, kao i druge teme.
Koje mere i aktivnosti Udruženje, odnosno Prekršajni apelacioni sud preduzimaju na ujednačavanju sudske prakse prekršajnih sudova?
Odgovor: Prekršajni apelacioni sud ujednačavanje sudske prakse vrši na taj način što sve odluke od kojih zavisi ujednačenost sudske prakse moraju biti pregledane od strane sudija koji su članovi odeljenja sudske prakse a tek potom mogu biti ekspedovane. Udruženje prikuplja sporna pitanja od značaja za jedinstvenu sudsku praksu i potom ih dostavlja Prekršajnom apelacionom sudu kako bi on zauzeo stav ili mišljenje po tim pitanjima, ili ta pitanja iznosi na savetovanju ili okruglim stolovima.
Koliko, po Vašem mišljenju, korišćenje elektronskih pravnih baza, ali i stručnih časopisa kao što je Pravnik u pravosuđu, utiče na unapređenje rada nosilaca pravosudnih funkcija?
Odgovor: Korišćenje elektronskih pravnih baza i stručnih časopisa kao što je Pravnik u pravosuđu ima nemerljiv pozitivan uticaj na unapređenje rada sudija zato što znatno olakšava njihov rad, čini ga jednostavnijim, efikasnijim i bržim, a često se u stručnim časopisima daju odgovori upravo na ona stručna pitanja koja najviše “muče” sudije, pri čemu je posebno važno to što te odgovore daju dokazani stručnjaci iz konkretne oblasti. Što se tiče značaja elektronskih pravnih baza o tome je suvišno govoriti zato što bez elektronskih pravnih baza pravosuđe današnjice ne bi ni moglo da funkcioniše.