Novine u postupku registracije pred APR

Koje benefite, odnosno pogodnosti može očekivati privreda nakon početka primene Izmena Zakona o postupku registracije u Agenciji za privredne registre? Koje novine u registraciji biste izdvojili kao najznačajnije?

Zakon o postupku registracije u Agenciji za privredne registre spada u red zakona u kojima su se po prvi put počela primenjivati najmodernija rešenja i pravni instituti po pitanju rada državnih organa i vođenja postupaka pred njima. To se pre svega odnosi na tzv. “pozitivno ćutanje administracije” i na princip javnosti rada državne uprave i javnosti pravnih akata koje organ donosi u vršenju svojih zakonom utvrđenih nadležnosti. Institut “pravnog interesa” prestao je da bude dominantan u smislu njegovog dokazivanja da bi zainteresovano lice imalo pravo uvida u spise i dokumenta na osnovu kojih je državni organ (u ovom slučaju Agencija za privredne registre) doneo odluku. Omogućeno je svakom zainteresovanom licu da izvrši uvid u sva dokumenta koja su korišćena u postupku registracije, te je na taj način sam postupak postao potpuno transparentan, a javnost tako ima veliku ulogu u svojevrsnoj kontroli rada državnih organa. Mislim da s ponosom možemo da kažemo da je Agencija za privredne registre pionir po pitanju ovih stvari, a da i novim izmenama Zakona o postupku registracije u Agenciji za privredne registre to i nadalje dokazuje. Novim izmenama postupak registracije, evidentiranja i objavljivanja podataka i dokumenata o fizičkim i pravnim licima koja su predmet registracije i/ili evidencije doživeo je svoju reviziju koja je urađena i sprovedena u cilju unapređenja uslova za otpočinjanje i obavljanje poslovanja pravnih i fizičkih lica, a na taj način se svakako postiže viši stepen sigurnosti u pravnom prometu. Zakonom je do kraja sprovedena maksima da je elektronsko poslovanje brže, efikasnije i pouzdanije, tako da su u potpunosti otklonjene sve nedoumice, a dat je akcenat na mogućnost najširem krugu lica da pristupe registrima elektronski i da im se elektronski izvrše usluge koje pruža Agencija.

Nova rešenja predviđaju da Registrator rešenjem odlučuje o prijavi u roku od pet radnih dana od dana prijema prijave, a da ukoliko registrator pribavlja podatke i dokumenta po službenoj dužnosti, rok počinje da teče narednog dana od dana pribavljanja podataka. Da li bi pomeranje početka roka za odlučivanje po prijavi moglo da destimuliše podnosioce prijave da se odluče za pribavljanje podataka po službenoj dužnosti?

Pribavljanje po službenoj dužnosti od strane registratora podataka i dokumenata o kojima se vode službene evidencije, a koje su od značaja za donošenje odluka bazira se na jednom od osnovnih načela upravnog postupka - na načelu delotvornosti i ekonomičnosti postupka koje je propisano članom 9. Zakona o opštem upravnom postupku. Ovakav pristup dalje je razrađen novim Izmenama i dopunama Zakona o postupku registracije u Agenciji za privredne registre, te su u skladu s tim propisane i pravne posledice računanja rokova u kojima je registrator u obavezi da odluči o registracionoj prijavi. Suštinski ovde se radi o tome da je Agenciji, odnosno registratoru koji vodi postupak propisana dodatna obaveza pribavljanja podataka i dokumenata po službenoj dužnosti, a sam postupak registracije je strogo formalan i zasniva se na oceni formalno ispunjanih uslova za registraciju - da li je prijava ispravno popunjena, da li su uz prijavu priloženi svi neophodni dokumenti koji predstavljaju osnov za podnošenje prijave i ostali uslovi koji su propisani Zakonom o postupku registracije u APR. Stim u vezi je propisan veoma kratak rok od pet radnih dana za donošenje odluke registratora. U ovoj situaciji registrator nema prilikom donošenja odluke sve potrebne podatke i dokumente, nego neke od njih mora da pribavlja po službenoj dužnosti, te je zbog toga na ovakav način suštinski produžen rok za odlučivanje, što je zaista i opravdano, jer deo posla na pribavljanju podataka i dokumenata vrši i registrator. Mislim da za stranke ovakav način nije destimulišući, zbog samog karaktera postupka registracije koji je javan. Zbog karaktera javnosti se na svojevrstan način vrši “pritisak” na državne organe da promptno odgovaraju na zahteve za dostavljanje podataka i dokumenata koji se predmet službenih evidencija, odnosno da učine efikasnijim mehanizme razmene podataka i dokumenata preko servisne magistrale državnih organa ili da na drugi pouzdan i efikasan način obezbede ovu vrstu interoperabilnosti.

Za koju dokumentaciju ili podatke je potrebno najviše vremena da se pribave po službenoj dužnosti?

Najveći deo podataka i dokumenata moguće je pribaviti online u realnom vremenu upitom ili uvidom u službene evidencije koje vode državni organi. Do sada se u praksi kao najveći problem, pre svega zbog nepostojanja mogućnosti uvida u podatke i dokumente u realnom vremenu, pojavilo izdavanje potvrda Osnovnih sudova na čijem području se nalazi sedište domaćeg pravnog lica, a radi utvrđivanja činjenice neosuđivanosti za ona krivična dela zbog kojih bi registraciona prijava za upis u registar ponuđača bila odbačena (krivično delo poreske utaje; krivično delo prevare; krivično delo neosnovanog dobijanja i korišćenja kredita i druge pogodnosti; krivično delo zloupotrebe službenog položaja; krivično delo trgovine uticajem; krivično delo davanja mita; krivično delo trgovine ljudima i krivično delo zasnivanja ropskog odnosa i prevoza lica u ropskom odnosu). Neki Osnovni sudovi bi svakako mogli poslužiti kao primer ažurnosti, tako da za one koji to nisu svakako ima mesta za unapređenje u poslovanju kad je u pitanju izdavanje potvrda po zahtevu registratora.

Koje konkretne prednosti u postupku registracije donosi overa digitalizovanog akta od strane advokata i kada se može očekivati uspostavljanje sistema koji će takvu proceduru dozvoliti?

Overa digitalizovanog akta vrši se u skladu sa propisima kojima se uređuje elektronski dokument, elektronska identifikacija i usluge od poverenja u elektronskom poslovanju. Članom 11. stav 1. tačka 3) Zakona o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju propisano je da akt koji je digitalizovan ima istu dokaznu snagu kao originalni akt, ako je digitalizacija akta obavljena pod nadzorom ili od strane lica koje je zakonom ovlašćeno za overu digitalizovanog akta, stim da je istovetnost digitalizovanog akta sa originalom to lice potvrdilo svojim kvalifikovanim elektronskim pečatom ili potpisom. Ova mogućnost je iskorišćena, tako da je advokatima koji podnose registracione prijave kao punomoćnici dato ovlašćenje da vrše overu digitalizovanih akata na napred opisani način. Navedena mogućnost data je advokatima samo za slučaj da su punomoćnici, tako da ovakva aktivnost advokata ni na koji način neće ugroziti druga lica koma imaju pravo overe digitalizovanih akata, a što se najviše odnosi na javne beležnike. Usvojeno zakonsko rešenje doneto u cilju povećanja efikasnosti elektronskog postupka registracije i u krajnjoj liniji stvaranja uslova za isključivu elektronsku registraciju osnivanja privrednog društva, a pogotovu u slučajevima kada su podnosioci prijava stranci koji nemaju kvalifikovane elektronske sertifikate za potpisivanje koji su izdati od strane sertifikacionih tela u Republici Srbiji.

Kada se mogu očekivati nova softverska rešenja APR koja će implementirati sprovođenje svih novih procedura uvedene Izmenom zakona?

Nova softverska rešenja koja će APR ponuditi poslovnoj zajednici mogu se očekivati već u 2022. godini, a ona nisu vezana isključivo za nove izmene zakona, već se odnose na sprovođenje planskih aktivnosti Agencije. Agencija dugi niz godina planira, a u 2022. godini bi se trebali i videti ozbiljniji rezultati kada je u pitanju sprovođenje postupka registracije upotrebom najnovijih tehnologija, tako da se za pojedine registre može reći da će se sve procedure u okviru postupka registracije sprovoditi elektronski. To se odnosi kako na mogućnost stranaka da registrima pristupaju online i podnose registracione prijave i druge vrste zahteva elektronski, tako i da Agencija u celosti sprovede proceduru registracije ili vršenje drugih usluga potpuno elektronski. Registri u kojima će se to desiti su Registar privrednih subjekata, Registar ponuđača, Registar zaloge na pokretni stvarima i pravima, Registar finansijskih izveštaja i Registar zdravstvenih ustanova. Naravno da će se osim ovih registara i u drugim registrima istovremeno vršiti pripreme za prelazaka na elektronko poslovanje. Znači da će elektronski dokumenti zameniti papire u određenom procentu vrlo brzo, a kada će se to desiti u potpunosti, mislim da nećemo predugo čekati.

U obrazloženju Predloga izmena Zakona o postupku registracije u APR se navodi da broj podnetih registracionih prijava za jednočlano doo (lično, poštom, elektronski) u posmatranom periodu iznosi samo 8.33% ukupno podnetih prijava, dok je za višečlano doo taj procenat još niži 3.90%. Koji su glavni razlozi, prema Vašem saznanju i mišljenju, da se podnosioci odluče za podnošenje prijava registracije ličnim putem (oko 80%)? Da li se može očekivati (i kada) potpuni prelazak na elektronsku registraciju?

Mislim da je procenat registracionih prijava za osnivanje preduzetnika i privrednih društava (doo) u odnosu na ukupan broj podnetih prijava za osnivanje za sada na zadovoljavajućem nivou. To kažem pre svega iz razloga što se tradicionalni načini poslovanja veoma sporo menjaju, a u pitanju je čini mi se psihološki efekat. Ljudi nisu spremni da se tek tako prepuste “čarima” novih tehnoloških rešenja, jer su ista vrlo često neopipljiva. Kad imaju papir u ruci smatraju da imaju i sigurnost. Ovo se svakako menja na bolje, pristižu nove generacije kojima se elektronsko poslovanje mnogo prirodnije, a država sa svoje strane pruža sve više elektronskih usluga. Najnoviji elektronski potpisi na klaudu kako se popularno zovu, između ostalog, će u mnogome doprineti razvoju elektronskog poslovanja, o čemu svedoče i iskustva nekih razvijenih evropskih zemalja (npr. Austrija).

Na aktuelnoj sednici Skupštine je Predlog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima. Da li su izmene ovog zakona usklađene sa izmenama Zakona o postupku registracije i šta biste izdvojili kao najvažnije najavljene izmene ZPD?

Radi se o dva različita zakona, jedan je materijalni, a drugi procesni, tako da bismo pre svega mogli reći da se procesnim zakonom - Zakon o postupku registracije u APR omogućava sprovođenje materijalnog zakona - Zakona o privrednim društvima i to u delu registracije privrednih društava i preduzetnika, odnosno podataka i dokumenata koji su predmet registracije.

Izmenama iz novembra ove godine izvršeno je dodatno usklađivanje sa direktivama Evropske Unije u odnosu na akcionarska društva (podsticanje angažovanja akcionara u javnim akcionarskim društvima, komunikacija akcionara sa akcionarskim društvima putem posrednika, obaveze javnih akcionarskih društava da učine javno dostupnim podatke o naknadama direktorima i članovima nadzornih odbora, transakcije sa povezanim licima i odgovornost za povredu ovih obaveza).

Po pitanju drugih izmena učinjene su bitne promene po pitanju sedišta privrednog društva, gde se tačnije definiše pojam sedišta, a velika novina je to što je propisano da zainteresovano lice može da pred nadležnim sudom pokrene postupak na osnovu koga bi se donela presuda koja bi služila kao osnov da brisanje registrovane adrese sedišta privrednog društva. Ukinuta je obaveza društva da ako društvo ima zastupnika pravno lice, mora imati i fizičko lice kao zastupnika. Izmenjena je procedura po pitanju rokova za registraciju odluke o prinudnom otkupu akcija. Po pitanju postupka prinudne likvidacije jasno je određeno koji su to otklonjivi, a koji neotklonjivi razlozi za prinudnu likvidaciju. Bitna novina je i to što je u skladu sa propisima o rodnoj ravnopravnosti uvedena obaveza da se za fizička lica koja se registruju, registruje i pol kao obavezan podatak. Po pitanju elektronskog poslovanja uvedena je obaveza da se društva registruju kao korisnici usluga elektronske uprave, u skladu sa zakonom kojim se uređuje elektronska uprava.