Negativni efekti pandemije i očekivane novine u radnom zakonodavstvu

Jovan Protić za Pravni komplet

Paragraf intervju - DECEMBAR 2020

U martu 2020. godine procena Međunarodne organizacije rada (MOR) bila je da će, u Svetu, zbog epidemije zarazne bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2, bez posla ostati oko 25 miliona ljudi. Kako ta procena izgleda pri kraju 2020. godine?

Početna procena Međunarodne organizacije rada (MOR) o mogućem rastu globalne nezaposlenosti za 25 miliona radnih mesta zasnivala se na pretpostavci da će uticaj pandemije na nacionalna tržišta država članica MOR biti relativno kratak i jednoznačan. Već prilikom prve revizije nadzornog mehanizma MOR o uticaju pandemije na tržišta rada širom sveta postalo je jasno da će dužina trajanja pandemije nadmašiti sva očekivanja i biti veoma neizvesna. U isto vreme, već u tom trenutku bilo je očigledno da nacionalna tržišta rada veoma raznorodno reaguju na uticaj pandemije i zdravstvene i ekonomske mere koje su države uvodile, tj. da se uticaj pandemije ogleda ne samo kroz rast nezaposlenosti, nego i kroz rast stope neaktivnosti, nepuno radno vreme, pa i kroz situacije u kojima je deo zaposlenih bio plaćen za rad kojeg nije mogao u punoj meri da obavlja.

U cilju objedinjavanja svih ovih manifestacija uticaja pandemije na tržište rada i preciznijeg merenja tog uticaja, MOR je umesto procene broja izgubljenih radnih mesta prešla na metodologiju izračunavanja izgubljenih radnih sati usled svih pobrojanih pojava u realnom vremenu, tzv. nowcasting model. Radni sati izgubljeni usled rasta neaktivnosti, nezaposlenosti, nepunog radnog vremena i nemogućnosti rada usled mera restrikcije kretanja preračunati su u ekvivalente punog radnog vremena od 40 radnih sati nedeljno, kako bi se izgubljeni ili propušteni rad iskazao u odnosu na normalni radni doprinos radnika koji bi u normalnim okolnostima ostvarili puno radno vreme.

Tako uspostavljeni pokazatelj upozoravao je već početkom aprila na procenu da će u drugom kvartalu ove godine gubitak radnih sati biti ravan izgubljenom radu 230 miliona ljudi širom sveta, odnosno 6.7% svih radnih sati u tom kvartalu. Molim vas da imate u vidu da ovo ne znači da je procenjeno da će 230 miliona ljudi ostati bez posla u smislu prekida radnog odnosa, već da je gubitak radnih sati toliko veliki da je ravan situaciji u kojoj 230 miliona ljudi u tom periodu (privremeno) ne mogu da obavljaju svoj posao. Od početka aprila do kraja septembra MOR je četiri puta revidirala svoja merenja i procene, da bi konačni podaci ukazali na gubitak od 17.3% radnih sati u drugom kvartalu 2020. godine, što je odgovaralo izgubljenom ili propuštenom radu blizu 600 miliona ljudi koji bi radili puno osmočasovno radno vreme, tj. 40-časovnu radnu nedelju.

Kakvi su pokazatelji za Republiku Srbiju, kada je reč o građanima koji će zbog pandemije ostati bez zaposlenja?

Sa ciljem da odgovori na sve izraženiju potrebu država članica MOR u regionu za procenom uticaja pandemije na nacionalna tržišta rada, MOR je u martu formirala Regionalnu ekspertsku grupu za Covid-19 i svet rada, sastavljenu od eksperata MOR i međunarodnih i regionalnih savetnika, kojoj se u aprilu pridružila i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD). Koristeći opisanu globalnu metodologiju za procenu uticaja pandemije ekspertska grupa procenila je da je u Republici Srbiji tokom drugog kvartala ove godine izgubljeno 14.8% radnih sati, što odgovara broju od oko 510,000 radnika koji bi radili puno radno vreme. Kao što sam već pomenuo, ovo svakako ne znači da je 510,000 građana ostalo bez zaposlenja, ali ukazuje na drastično umanjenje ukupnog radnog učinka usled mera restrikcije kretanja građana, poremećaja lanca snabdevanja i značajnog opadanja aktivnosti pojedinih privrednih grana kao što su turizam i ugostiteljstvo, saobraćaj, ali i pojedini vidovi trgovine.

Zvanični podaci (Republičkog zavoda za statistiku) ukazuju na to da je dominantna manifestacija ovog izgubljenog radnog učinka polovinom godine bila porast neaktivnosti na tržištu rada Republike Srbije, jer je u odnosuna prethodni (prvi) kvartal ove godine broj neaktivnih stanovnika starijih od 15 godina bio veći za nešto više od 113,000, među kojima je i nešto više od 33,000 ljudi za koliko je smanjena zaposlenost u ovom kvartalu. U međuvremenu je neaktivnost značajno smanjena, uz blagi rast i stope zaposlenosti i stope nezaposlenosti, ali će pravi izazovi na tržištu rada tek uslediti početkom sledeće godine, zbog kojih će Vlada Republike Srbije najverovatnije biti prinuđena da dodatnim sredstvima podrži najugroženije sektore privrede.

Prema procenama iz septembra, globalni prihod od rada opao je za 10,7% u prva tri kvartala 2020. godine u poređenju sa istim periodom 2019. godine. Da li nam možete približiti šta podrazumeva pad i da li postoje ekvivalentni podaci za Republiku Srbiju?

Globalni prihod od rada predstavlja procenu zbira prihoda od rada koju su ostvarila sva radno aktivna lica na svetu i on je u odnosu na isti period 2019. godine umanjen za 3,500 milijardi $, što odgovara smanjenju za oko 10.7%. Do ovako drastičnog smanjenja prihoda od rada došlo je svakako zbog velikog pada broja radnih sati širom sveta, čiji smo nivo i manifestacije već objasnili, a taj pad prihoda posebno je pogodio nešto više od 1.6 milijardi radnika u neformalnoj ekonomiji širom sveta (76% od ukupnog broja neformalno zaposlenih). Naše su procene da su već u prvih mesec dana globalne pandemije prihodi radnika u neformalnoj ekonomiji opali za 60%.

U trećem kvartalu ove godine, gubitak radnih sati iznosio je 12,1% procenat, pri čemu je uočljiv veći gubitak od zaposlenih žena u odnosu na muškarce, kakvo je predviđanje MOR za poslednji kvartal i da li postoji predviđanje za narednu godinu?

Naša još uvek aktuelna zvanična procena gubitka radnih sati u poslednjem kvartalu ove godine rađena je još u septembru mesecu - pre izbijanja novog talasa pandemije čiji smo trenutno svedoci, te su njeni rezultati iz sadašnje perspektive veoma optimistični i iznose 8.6%. Nažalost, najnovije mere restrikcije kretanja ljudi, zatvaranja delova privrede i otežanog oporavka tražnje u brojnim sektorima neminovno će dovesti do većeg gubitka radnih sati u ovom delu godine. Istovremeno, brzina oporavka u narednoj godini veoma će zavisiti od sposobnosti država da suzbiju širenje pandemije, pa bi države trebalo dobro da procene da li se i sa humano-zdravstvene i sa ekonomske tačke gledišta više isplati trajnije zatvoriti delove privrednih grana koje su posebno rizične kao mesta širenja pandemije, uz direktnu finansijsku nadoknadu zarada, ili računati na to da će savesnost građana i vakcinisanje biti dovoljna brana širenju pandemije na privredu i društvo u celini.

Dosadašnji “paket mera” koje je Republika Srbija pripremila kao odgovor na Covid krizu, je, za one poslodavce koji su se odlučili da ga prihvate, nosio i “zabranu smanjenja broja zaposlenih”. Da li je opravdano očekivati rast nezaposlenosti (i/ili “rada na crno”) istekom efekata navedenog paketa mera?

Najnoviji podaci Zavoda za statistiku (anketa o radnoj snazi za treći kvartal 2020. godine) ukazuju na to da je već u ovom kvartalu, dakle i tokom trajanja mera Vlade Republike Srbije, oporavku zaposlenosti dominantno doprinela neformalna zaposlenost, tako da dalji eventualni rast neformalne zaposlenosti ne bih mogao da povežem sa istekom efekata paketa mera. Sa druge strane, ako broj zaraženih usled pandemije ne bude drastično smanjen u dužem periodu ni uz zakasnelo zatvaranje pojedinih sektora privrede, za očekivati je da će se uticaj pandemije negativno odraziti na tržište rada naredne godine. Pri tome, za nas je jednako važna brzina kojom će pandemiju pod kontrolu staviti evropske zemlje koje su naši ključni trgovinski partneri, kako se izvozno orijentisani sektori naše privrede ne bi suočili sa padom tražnje za njihovim proizvodima.

Kakva je ocena pomenutih mera koje je preuzela Republika Srbija, uzevši u obzir da radno angažovani nisu uopšte bili obuhvaćeni navedenim merama i da li postoji još nešto što bi RS trebalo da preduzme po savetu ove organizacije?

Međunarodna organizacija rada pozdravila je činjenicu da su ukupno uzevši sve mere Vlade Republike Srbije bile najizdašnije u regionu, uz napomenu da bi one svakako bile delotvornije da su bile usmerene samo na određene ugrožene sektore. Mere su u svakom slučaju doprinele blagom i privremenom smanjenju nejednakosti u društvu, ali je suštinski važno da one budu usmerene ka malim i srednjim proizvodnim i uslužnim preduzećima, čije bi “ispadanje” iz lanca snabdevanja usled poteškoća izazvanih pandemijom moglo da dovede do njihovog trajnog istiskivanja sa tržišta i zatvaranja. Gubitak tog dela male privrede mnogo je teže nadomestiti od privremenog zatvaranja manjih ugostiteljskih objekata, pa bi tim preduzećima trebalo posebno posvetiti pažnju.

Strani investitori u RS su u Beloj knjizi ponovo izneli manje više iste zamerke na radno zakonodavstvo, kao i u vreme kada nije bilo pandemije, od kojih je čini se ključna zamerka koja se stalno ponavlja - previsoki poreski zahvat na zarade zaposlenih koji destimuliše poslodavce da zapošljavaju. Ovaj zahtev se ne čini nerazumnim i izvesno je da bi doprineo oporavku privrede i većem zapošljavanju. Takođe, kao novinu strani poslodavci ističu zahtev za uređivanjem rada od kuće, odnosno za usklađivanjem Zakona o radu sa realnim stanjem. Da li se i MOR priključuje konkretnim zahtevima ili samo promoviše dijalog?

Međunarodna organizacija rada već duži niz godina sa pažnjom iščekuje odluku da se započne sa reformom Zakona o radu, koja je suštinski važna zbog brojnih promena koje su neophodne, a uz to predstavlja i centralni element usaglašavanja radnog zakonodavstva Republike Srbije sa pravnim tekovinama EU. Sveobuhvatna reforma radnog i socijalnog zakonodavstva svakako bi se ticala i poreza na rad i uređivanja rada na daljinu, te bismo uticaj pandemije na tržište rada mogli da posmatramo kao dodatni motiv da se preko potrebne reforme ne odlažu.

U Izveštaju Evropske komisije za Republiku Srbiju za 2020. godinu upućene su primedbe na Zakon o inspekcijskom nadzoru i na nemogućnost inspekcije rada da nenajavljeno vrši kontrole, koja dalje ocenjuje da nije efikasna kontrola primene mera bezbednosti i zdravlja na radu i suzbijanje sive ekonomije zbog ograničenja u radu inspektora. U oblasti socijalne zaštite, primedba je na Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom, kao i na nedovoljnim i nedostupnim novčanim naknadama iz oblasti socijalne zaštite. Da li se ti nalazi “poklapaju” sa nalazima MOR u delu zapošljavanja i socijalne politike i da li po proceni MOR Republika Srbija napreduje adekvatnom brzinom u usklađivanju zakonodavstva sa preporukama MOR?

U sklopu svog mehanizma redovnog nadzora nad sprovođenjem međunarodnih standarda rada od strane njenih država članica MOR je na prošlogodišnjoj Međunarodnoj konferenciji o radu predstavnicima Republike Srbije iznela svoja zapažanja koja ukazuju na nedovoljnu usaglašenost Zakona o inspekcijskom nadzoru RS sa Konvencijom 81 MOR koja reguliše funkcionisanje inspekcije rada. Tim povodom dogovoreno je da MOR svojim konstituentima u Republici Srbiji pruži ekspertsku pomoć na ovu temu i početkom ove godine organizovana je tripartitna radionica na kojoj je sa predstavnicima ministarstava i socijalnim partnerima dogovoren sled koraka koji bi trebalo da vodi usaglašavanju Zakona o inspekcijskom nadzoru sa Konvencijom 81. U tom smislu mi očekujemo da već u narednih nekoliko meseci vidimo dalje usklađivanje radnog zakonodavstva sa međunarodnim radnim standardima.

Da li imate informacije o eventualnim izmenama radnog zakonodavstva u narednoj godini? Šta se može očekivati od novih propisa i koje su ključne novine u ovoj oblasti koje će se razmatrati?

U narednoj godini MOR planira da u Republici Srbiji podrži promene Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, da pomogne u ažuriranju Liste opasnih poslova za decu, te da ponudi svoju pomoć u finalizaciji i usvajanju novog Zakona o štrajku i u ex-post analizi Zakona o zapošljavanju. Kao što sam već rekao, sa pažnjom ćemo pratiti eventualno donošenje odluke o suštinskoj reformi Zakona o radu i spremni smo da mnogo intenzivnije i angažovanije pomognemo Republici Srbiji u sprovođenju međunarodnih radnih standarda i usaglašavanju zakona sa pravnim tekovinama EU, ali će nivo i intenzitet naše podrške zavisiti od namera i planova donosilaca odluka u ovoj zemlji.