Primena novih odredbi Zakona o izvršenju i obezbeđenju
Jelena Deretić za Pravni komplet
Paragraf intervju - MART 2020
- Prošlo je dva meseca od početka primena izmenjenih i dopunjenih odredbi Zakona o izvršenju i obezbeđenju. Da li postoje neke poteškoće u primeni ovih novih odredbi i koliko se s druge strane doprinelo olakšanju izvršnog postupka?
Izmene i dopune Zakona su u najvećem delu počele da se primenjuju od 1. januara 2020. godine, tako da je svega dva meseca od početka primene kratak period da bi se u potpunosti mogli sagledati efekti novih zakonskih rešenja. Očekujemo da sudska i javnoizvršiteljska praksa tek pokažu efekte njegove primene.
Cilj ministarstva je bio jednostavniji, jeftiniji i efikasniji izvršni postupak. U tom smislu zakonske norme su jasnije za primenu, a ono što je već sada izvesno, jeste da su znatno smanjeni troškovi izvršnog postupka izmenama i dopunama Zakona, ali i Javnoizvršiteljskom tarifom. Takođe, u znatnoj meri smo postigli automatizaciju izvršnog postupka što ga čini bržim i jeftinijim. Uvođenje elektronske oglasne table, elektronske javne prodaje, ali i širenje elektronske komunikacije između stranaka i organa izvršnog postupka će tek pokazati koliko je ceo sistem jednostavniji i lakši za građane. Ono što smo već sada uočili jeste da se ne primenjuju na jedinstven način odredbe o rešavanju starih izvršnih predmeta u kojima glavnica ne prelazi 2.000,00 dinara, a prema kojima su sudovi od avgusta meseca imali dužnost da te predmete rešavaju obustavom, ako su ispunjeni zakonski uslovi. Isto važi i za predmete gde su računi izvršnih dužnika u blokadi duže od tri godine. Ti predmeti su trebali da budu obustavljeni još letos čime bi položaj izvršnih dužnika bio znatno olakšan, a sudovi rasterećeni starih izvršnih predmeta. Radi se o prelaznim i završnim odredbama čija se primena verzije za stupanje zakona na snagu (3. avgusta 2019. godine) što proizlazi i iz Uputstva za sprovođenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju koje su na tradicionalnom savetovanju svih sudova održanom u oktobru 2019. godine potpisali predsednik Vrhovnog kasacionog suda i Visokog saveta sudstva gospodin Dragomir Milojević i ministarka pravde gđa Nela Kuburović. Ovde bih napomenula i postupak dobrovoljne naplate potraživanja pre pokretanja prinudnog izvršenja, gde javni izvršitelj u komunikaciji sa izvršnim poveriocem i dužnikom treba da dovede do sporazumnog rešenja (otpisa dela duga, plaćanja na rate, zaključenja sporazuma itd). O ovom postupku se nažalost ne zna dosta, pa je potrebno medijski ga promovisati, a on ima za cilj da zadovolji obe stranke i izbegne suvišne troškove i prinudno izvršenje.
ODGOVOOOOR
- U međuvremenu je usvojeno i autentično tumačenje člana 48. stav 6. Zakona o izvršenju i obezbeđenju. Zašto je moralo doći do ovog tumačenja, odnosno da li je to bilo moguće uraditi u predlogu izmena i dopuna ZIO?
Autentično tumačenje odredbe člana 48. ZIO je bilo neophodno zbog različite prakse sudova opšte nadležnosti i privrednih sudova u pogledu prava advokata da sudske troškove i troškove izvršenja prime na svoj račun. Iako je ta odredba bila predmet skupštinske rasprave tokom koje nije bilo primedbi na njenu formulaciju, praksa i advokatura je ukazala drugačije, a narodni poslanici su navedeno prepoznali i blagovremeno reagovali čineći normu jednostavnijom, jasnijom i lakšom za primenu.
- Nakon usvajanja izmena i dopuna ZIO pojavilo se nekoliko predloga za izmenu i dopunu ZIO. Među poslednjima je i predlog da svaka nepokretnost koja ima utvrđenu funkciju doma bude izuzeta iz prinudnog izvršenja. Da li bi ovako nešto moglo biti razmotreno budući da bi povećalo pravnu zaštitu dužnika?
Zaštitili smo nepokretnosti izvršnih dužnika u postupku za naplatu komunalnih i sličnih potraživanja. Podsećam vas da u tom postupku jedina nepokretnost ne može biti predmet izvršenja radi namirenja komunalnog duga čija glavnica ne prelazi iznos od 5.000 evra, ta zabrana je apsolutna u komunalnim predmetima i odstupanja nema, jasno je to propisano članom 394. stav 2. ZIO. U svim drugim predmetima nepokretnost izvršnog dužnika jeste poslednja mogućnost za namirenje potraživanja izvršnog poverioca, to jest namirenje prodajom njegove nekretnine je moguće ako je javni izvršitelj utvrdio da ne postoji druga imovina iz koje se može namiriti predmet izvršenja. U nekim situacijama se sâm izvršni dužnik saglasio da se izvršenje sprovede prodajom njegove nekretnine potpisivanjem založne izjave ili ugovora o hipoteci, tu stoji saglasnost dužnika da se nepokretnost može namiriti prodajom njegove nekretnine. Postoje situacije u kojima izvršni dužnik nema ništa drugo od imovine osim nepokretnosti. U tim slučajevima se izvršenje može sprovesti prodajom nekretnine izvršnog dužnika i to su i stavovi Evropskog suda za ljudska prava, koje smo uvažili u postupku izrade Zakona.
Druga je situacija u kojima se sprovodi iseljenje na osnovu pravnosnažne i izvršne presude u kojima je naloženo iseljenje lica koja su imala status nosilaca stanarskog prava na stanovima u državnoj svojini po ranijim zakonima o stanovanju, tada izvršni dužnik uživa pravo na dom i to je potvrdio i Ustavni sud svojim odlukama. Međutim, kada je na drugoj strani izvršni poverilac kao fizičko lice ili pravno lice koje nije pod kontrolom države, moraju se uvažiti i njegova prava, odnosno pravo na namirenje njegovog potraživanja, opet u skladu sa presudama Evropskog suda za ljudska prava. Ovde bih dodala i da plate i penzije nikad nisu bile zaštićenije od prinudnog izvršenja nego sada, znatno su smanjeni delovi plata i penzija koji mogu biti predmet izvršenja, produžen je rok za dobrovoljno iseljenje izvršnog dužnika
- Od 1.3.2020. godine u pravni sistem Republike Srbije uvedena je mogućnost elektronskog javnog nadmetanja, koja od 1.9. postaje obaveza. Koliko će ovo doprineti smanjenju nezakonitosti postupka prinudne prodaje i da li će se time možda povećati poverenje građana u javne izvršitelje?
Hvala vam što ste pomenuli uvođenje elektronskog javnog nadmetanja za prodaju nepokretnosti i pokretnih stvari. Ceo sistem je zamišljen tako da se prodaja sprovodi na portalu koji je pod potpunom kontrolom i zaštitom Ministarstva pravde, gde sva zainteresovana lica koja hoće da licitiraju mogu da se prijave pod šifrom tako da se ne zna njihov identitet, a odredbom člana 169. Zakona sprečili smo da se kao kupci pojavljuju sva lica koja u postupku učestvuju u službenom svojstvu, jer smo na takvu praksu nailazili, a navedeno je duboko poremetilo javno poverenje u javne izvršitelje kao nosioce javnih ovlašćenja. Elektronsko javno nadmetanje će dovesti do podizanja poljuljanog poverenja u ceo sistem izvršenja i doprineti da se nepokretnosti prodaju po višim cenama, što je pokazalo iskustvo i drugih zemalja. Ministarstvo pravde intezivno izrađuje predmetni portal odnosno aplikaciju i očekujemo izrazito pozitivne efekte ove norme.
- Jedna ste od dobitnika nagrade za 2019. godinu za reformu upisa prava svojine i ukidanje poreskih prijava, koju je dodelio NALED u okviru 12. godišnje konferencije o ekonomskim reformama “Siva knjiga 2020”, na čemu Vam ovom prilikom čestitamo. Šta su bile teme te reforme i šta se njima postiže?
Nagradu doživljavam kao potvrdu zajedničkog truda, zalaganja i prepoznavanja vanredno dobrih efekata rešenja koje su osmislili predstavnici više državnih organa, nosilaca javnih ovlašćenja i Nasleđa kao Vladinog partnera izuzetno proaktivnog u ovim reformama. Nagrada je priznanje za razvoj novih sistemskih mera kojima se znatno unapređuju prava građana i podiže nivo pravne sigurnosti. Javnobeležničke kancelarije su centralno i jedino mesto koje danas građani i predstavnici privrede posećuju radi obavljanja pravnog posla u vezi sa prenosom stvarnih prava na nepokretnostima. Uknjižba se odvija elektronskim putem bez posećivanja šaltera Službi za katastar nepokretnosti, a sve poreske obaveze se automatski razrezuju bez odlaska u nadležne kancelarije poreskih uprava. Razvoj elektronske komunikacije je finansiran iz budžeta, a i održavanje je na isti način obezbeđeno, što podrazumeva da se i elektronska uknjižba i automatsko elektronsko razrezivanje poreskih obaveza odvija potpuno besplatno za sve stranke na teret države. Reforma podnošenja poreskih prijava koja je ocenjena kao jedna od reformi 2019. godine je pravi primer automatizacije postupaka koji su pre uvođenja informatičkih rešenja strankama oduzimali značajno vreme i opterećivali ih dodatnim nepotrebnim troškovima.
- Budući da se naša kompanija bavi izradom elektronskih baza uobičajeno je da naše sagovornike pitamo da li koriste inače ovakve elektronske baze i da li ih smatraju korisnom alatkom u sva kodnevnom radu?
Elektronske baze kompanije Paragraf koristim sve vreme još od diplomiranja. Nalazim da vam je baza izuzetno sadržajna i da mi redovno koristi u radu. Zapravo Paragraf je, bar što se tiče pravničkog okruženja u kojem se ja krećem, simbol za baze ove vrste.