Novine u radu Advokatske komore Srbije

Za početak, želim da Vam ovim putem, ispred kompanije Paragraf, čestitam na izboru za predsednicu Advokatske komore Srbije. Advokatura u Srbiji ima bogatu istoriju, počevši od Zakona o pravozastupnicima od 28. februara 1862. godine kojim je uveden pojam dostojnosti za bavljenje advokaturom. U kom pravcu će se kretati delovanje advokature u narednom periodu i koji su ciljevi koje želite da postignete u periodu mandata koji je pred Vama?

U mandatu koji je pred Upravnim odborom Advokatske komore Srbije kojim predsedavam, najveći izazov, po mom mišljenju, će biti sačuva ti samostalnost i nezavisnost advokature onakvu kakvu je znamo, a tu pre svega mislim na donošenje novog Zakona o advokaturi. Našu argumentaciju za zaštitu interesa profesije povodom ovih pitanja moramo pronaći u okviru propisa EU, sudske prakse Evropskog suda i uporednih rešenja drugih zemalja, kako bi u raspravi prilikom usaglašavanja propisa o advokaturi sa propisima EU mogli biti ozbiljan pregovarač.

Odgovor na pitanje - da li Zakon o advokaturi ispunjava kriterijume zakonodavstva EU treba tražiti u analizi usaglašenosti Zakona o advokaturi sa Direktivama o privremenom pružanju usluga (77/249 EEZ), Direktivom o poslovnom nastanjivanju (98/5 EZ), Direktivom o priznavanju stručnih kvalifikacija (2005/36 EZ), Direktivom o uslugama (2006/123 EZ) i sudskom praksom suda pravde EU. Problemi koji nas očekuju, formulisani su u 10 osnovnih zahteva koje moramo rešavati: zahtev da se advokatska delatnost tretira kao pružanje usluga, da se advokatima iz EU omogući obavljanje delatnosti u Srbiji i u postojećoj pravnoj formi, da advokati iz EU mogu pružati sve vrste pravnih usluga, da se ukine zabrana reklamiranja advokatskih usluga, da se ukine advokatska tarifa ili da je odobrava Ministarstvo pravde, zahtev za smanjenje visine naknade za upis u imenik advokata, za priznavanje profesionalnih kvalifikacija za upis u imenik, da se na advokate iz EU primenjuje dvostruka deontologija, te zahtev za upisnik advokata iz EU koji su poslovno nastanjeni u Srbiji. Smatram da možemo postići pun konsenzus advokature da nije moguće implementirati obaveze koje podrazumeva članstvo u EU i pre nego postanemo član EU, pa kod donošenja novog Zakona o advokaturi, smatram da advokatura mora insistirati na tome da sve odredbe kojima će se advokatura kao regulisana profesija usaglasiti sa navedenim Direktivama, budu normirane u okviru jednog poglavlja i da te odredbe stupaju na snagu kad Republika Srbija postane član EU.

Budući da ste izabrani u jeku advokatskih protesta zbog kontraverzne odluke VKS, koji su sledeći koraci AKS po tim pitanjima?

Dopunjen stav Vrhovnog kasacionog suda od 16.09.2021. godine je kap koja je prelila čašu nezadovoljstva ujednačavanjem sudske prakse zauzimanjem stavova odeljenja Vrhovnog kasacionog suda. Zauzimanje stavova je nasledstvo komunističkog i socijalističkog režima i postoji samo u bivšim komunističkim zemljama. Zauzimanje stavova van suđenja je neprihvatljivo i ustavno nije komforno. Ustavnopravno je bilo moguće braniti zauzimanje stavova u sistemu jedinstva vlasti, ali sada Ustavom RS postoji podela vlasti i u Ustavu se ne pominje da je u nadležnosti sudova bilo šta drugo osim suđenja. Stavovi odeljenja Vrhovnog kasacionog suda nemaju veze sa suđenjem niti sa konkretnim predmetima i ova praksa odskače od podele vlasti, ugrožava i nezavisnost sudova i sudija. Kada Vrhovni kasacioni sud zauzme stav u konkretnom predmetu, on je to uradio kroz suđenje, ali kada zauzima stav van suđenja, on ugrožava nezavisnost suda i vrši uticaj na sudiju u vršenju sudijske funkcije i to je svojevrsni pritisak na sudije. Vrhovni kasacioni sud mora da sudi, a ne da vrši nadzor nad radom nižestepenih sudova. Advokatska komora Srbije je već izrazila nezadovoljstvo i opravdane sumnje u razloge donošenja dopune stava od 16.09.2021. godine, a konkretne korake uključujući i mogućnost obustave rada, utvrdiće Upravni odbor i vanredna Skupština Advokatske komore Srbije krajem oktobra ili početkom novembra.

Banke su pozvale građane koji su ih tužili za troškove obrade kredita i plaćanje premije osiguranja kod NKOS da povuku svoje tužbe do 31.12. U slučaju da to ne učine, kako proizilazi iz saopštenja Udruženja banaka Srbije, banke se neće odreći prava da od dužnika naplate svoje troškove sudskog spora. Kako komentarišete ovaj poziv UBS?

Poziv Udruženja banaka Srbije građanima da povuku tužbe do kraja 2021. godine, smatram pritiskom na građane da zbog uznemirenja dopunjenim stavom Vrhovnog kasacionog suda, odustanu i od parnica koje bi izvesno dobili. Dopunjen stav neće uticati isto na sve pokrenute parnice, niti on znači da će građani apsolutno sve parnice, ako se isti bude primenjivao, i izgubiti. Stoga je ovakav poziv UBS najblaže rečeno zloupotreba prava.

U toku ove godine pokušaji izmena Zakona o parničnom postupku ili predlozi za donošenje autentičnih tumačenja Zakona o obligacionim odnosima, Zakona o zaštiti poštrošača i Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga izazvali su brojne reakcije domaće stručne javnosti uključujući i proteste advokata zbog izmena ZPP. Šta je bio cilj tih zakonodavnih promena?

Iz radnog teksta nacrta Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku, proizilazi da je razlog za intervenisanje u ovaj sistemski zakon na ovaj način, radna grupa videla u poboljšanju efikasnosti postupka, smanjenju troškova postupka, rasterećenosti sudova opšte nadležnosti u Beogradu, sve očigledno zbog masovnih sporova protiv finansijskih organizacija - banaka i drugih masovnih sporova za koje su teritorijalno nadležni sudovi opšte nadležnosti u Beogradu. Međutim, radna grupa je pribegla rešenjima koja Zakon o parničnom postupku menjaju u njegovoj suštini i na način koji je sporan. Naime, ne menjaju se sistemski zakoni zbog aktuelne situacije koju treba rešiti (kao što su masovni sporovi), već se preduzimaju druge aktivnosti. Očigledno je da su i izmene Zakona o parničnom postupku, i pokušaj autentičnog tumačenja Zakona o obligacionim odnosima, Zakona o zaštiti potrošača, Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, koje je advokatura blagovremenom reakcijom sprečila, bile usmerene na smanjenje broja predmeta pred sudovima opšte nadležnosti na neprihvatljiv način.

U medijima se spominje vest da je Venecijanska komisija navodno pohvalila ustavne izmene u delu o pravosuđu. Koji je stav AKS o do sada viđenim predlozima ustavnih izmenama?

Advokatska komora Srbije je još 2018. godine dostavila Ministarstvu pravde svoje primedbe i sugestije na radni tekst amandmana na Ustav Republike Srbije, u kojima je istakla da je pozitivno što se predloženim amandmanima nije diralo u članu 67. stav 2. Ustava po kojoj odredbi pravnu pomoć pruža advokatura kao samostalna i nezavisna služba pravne pomoći, i službe pravne pomoći koje se osnivaju u jedinicama lokalne samouprave, u skladu sa zakonom. Tražili smo da se u Ustavu predvidi odredba koja bi definisala advokaturu na način da je advokatura kao deo pravosuđa, samostalna i nezavisna služba pružanja pravne pomoći koja se uređuje zakonom, ali ova sugestija nije prihvaćena. Takođe, imali smo primedbu na isključivanje predstavnika advokature iz sastava VSS i DVT. Što se tiče ostalih odredbi, nismo sigurni da će se ovako formulisanim ustavnim amandmanima, postići ciljevi koji su postavljeni, a to su unapređenje kvaliteta pravde, nezavisnosti, nepristrasnosti, stručnosti i odgovornosti i efikasnosti pravosuđa. Kroz platformu koju je Advokatska komora Srbije usvojila, dali smo i konkretne primedbe i predloge za izmenu..

Evo više od godinu dana je prošlo od početka rada kol centar za besplatnu pravnu pomoć. Koliki je uspeh tog projekta u omogućavanju Ustavom zagarantovanog prava na pravično suđenje i generalno dostupnosti pravosuđa svim građanima podjednako?

Formiranje kol centra za određivanje pružalaca besplatne pravne pomoći od strane Advokatske komore Srbije, koji je otpočeo sa radom 14.09.2020. godine, omogućio je znatnu efikasnost u primeni Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći. Na to ukazuju sami podaci o određivanju advokata kao pružalaca BPP. Na listi kol centra trenutno se nalazi 4.105 advokata - pružalaca BPP, a od početka rada do početka septembra 2021. godine preko kol centra postavljen je 931 advokat - pružalac BPP. Do početka rada kol centra, a počev od stupanja na snagu Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći 1.10.2019. godine, dostavljanjem podataka lokalnim samoupravama od strane AKS, bio je postavljen 581 advokat - pružalac BPP. Ovi podaci ukazuju na to da se, za isti period, broj predmeta u kojima je odobren zahtev za BPP i u kojima su postavljeni advokati za pružaoce BPP, skoro duplirao. Uvek ima prostora za unapređenje rada, ali u prvoj godini primene uzimajući u obzir i uslove u kojima se živelo i radilo, podaci nesporno pokazuju uspešnost projekta.

Što se tiče pristupa pravosuđu i zagarantovanog prava na pravično suđenje, njena dostupnost svim građanima podjednako prvo zavisi od samog zakona koji predviđa ko i pod kojim uslovima može ostvariti pravo na BPP i u primeni ne zavisi samo od rada kol centra, već, pre svega, od rada Službi za BPP koje su formirane u lokalnim samoupravama čiji nadležni organi odlučuju o odobravanju zahteva za BPP koja se tiče zastupanja, odnosno pristupa sudu i određivanju pružalaca. Ove Službe nisu formirane u svim lokalnim samoupravama.

Advokatska komora Srbije je ukazivala da bi za pristup pravdi, a što je cilj zakona, bilo značajnije da rad Službi za BPP obuhvata i pružanje pravnih saveta, a posebno uspostavljanje saradnje lokalnih samouprava sa advokatskim komorama u sastavu AKS, u vidu osnivanja zajedničkih službi u kojima bi advokati pružali i besplatne pravne savete građanima, jer bi na taj način Ustavom zagarantovano pravo o jednakom pristupu pravdi svakom građaninu bila ostvarena u većem kapacitetu.

Budući da se naša kompanija bavi izradom elektronskih baza uobičajeno je da naše sagovornike pitamo da li koriste inače ovakve elektronske baze i da li ih smatraju korisnom alatkom u svakodnevnom radu?

Koristim elektronsku bazu Paragraf Lex, svakodnevno i smatram inače korišćenje elektronskih baza korisnom alatkom u radu.