Praktična pitanja u vezi sa sprečavanjem zlostavljanja na radu

Kakvu ulogu Republička agencija ima u alternativnom rešavanju radnih sporova i kako teče postupak mirnog rešavanja radnih sporova?

Republička agencija za mirno rešavanje radnih sporova ima važnu ulogu i poseban značaj za sve one koji žele da svoj radni spor reše na brz, besplatan i efikasan način. Ona je osnovana kao posebna organizacija koja obavlja stručne poslove koji se odnose na mirno rešavanje kolektivnih i individualnih sporova. Postupak mirnog rešavanja radnog spora pokreće se vrlo jednostavno, podnošenjem predloga Agenciji. Ovaj predlog podnosi se na propisanom obrascu koji se može pronaći na našoj internet prezentaciji na adresi www.ramrrs.gov.rs ili dobiti lično u našim prostorijama. Kada se Predlog podnese, Agencija u najkraćem roku isti dostavlja drugoj strani i poziva je da se u roku od pet radnih dana izjasni da li prihvata mirno rešavanje spora. Ukoliko je druga strana saglasna da se spor reši mirnim putem, imamo postupak mirnog rešavanja radnog spora. Strane u sporu imaju mogućnost izbora miritelja ili arbitra, ali one najčešće to prepuštaju Agenciji. Individualni radni sporovi se rešavaju metodom arbitraže, a to je postupak u kome arbitar meritorno rešava o predmetu spora. On na kraju postupka donosi rešenje koje je pravnosnažno i izvršno. Izuzetak su sporovi povodom zlostavljanja na radu, koji se okončavaju sporazumom strana u sporu, a u suprotnom strane se upućuju na sudski postupak. Kada je reč o kolektivnim radnim sporovima, oni se rešavaju metodom mirenja, gde miritelj kao treća nezavisna strana nastoji da pomiri strane i dođe do obostrano prihvatljivog rešenja spora. Ovaj postupak se najčešće okončava zajedničkom preporukom ili sporazumom. Ako strane potpišu sporazum, on ima snagu izvršne isprave ili postaje osnova za izmenu kolektivnog ugovora. Izuzetak su delatnosti od opšteg interesa, gde se postupak pokreće po službenoj dužnosti.

Koja je prednost i značaj opredeljenja za rešavanje radnih sporova preko Agencije?

Prednosti opredeljenja za rešavanje radnih sporova preko Agencije su brojne za sve strane u sporu, za poslodavce, za radnike ali i kada govorimo o javnom sektoru - za državu. Pre svega, tokom rešavanja radnog spora mirnim putem sve vreme postoji dijalog među stranama u sporu i odnosi se ne remete dodatno za razliku od sudskog spora. Kada tužite poslodavca, to po pravilu dovodi do poremećaja odnosa u preduzeću i prestanak komunikacije. Mirno rešavanje radnih sporova preko Agencije dovodi strane za sto i odmah kreće sa komunikacijom kako bi se spor rešio. To unapređuje socijalni dijalog kako između pojedinca i poslodavca, tako i između sindikata i poslodavaca. Takođe, posebna prednost je i to što zaposleni u brzom, jednostavnom i besplatnom postupku dolaze do pravnosnažne i izvršne isprave, a poslodavci imaju mogućnost da svoje obaveze prema zaposlenima izvrše u skladu sa dogovorenim dinamikama isplate, bez suda. Dakle, štedite vreme, novac i emocije. Prednost za poslodavce je i ušteda na sudskim troškovima, jer arbitraže su potpuno besplatne, a svaka arbitražna odluka je zasnovana i na sudskoj praksi i tumačenju prava, tako da nema odstupanja od sudskih odluka. Tako npr. sudski troškovi po zaposlenom često premaše vrednost spora. Taj prostor za uštedu za javni sektor je prepoznala i Vlada Republike Srbije, koja je kroz dva zaključka preporučila korisnicima javnih sredstava da radne sporove rešavaju pred Agencijom. Agencija ima najznačajniju i posebnu ulogu kada je reč o prevenciji i rešavanju štrajkova za čije rešavanje smo prava adresa, a u tom pogledu imamo i značajno iskustvo. Ne manje bitno je i nastojanje da se sporovi reše tzv. “winwin” rešenjem koje će obe strane učiniti zadovoljnim.

Koje su suštinske razlike mirnog rešavanja radnih sporova preko Agencije u odnosu na tradicionalni način rešavanja sporova sudskim putem?

Suštinske razlike se ogledaju u tome što je sudski postupak skup, odnosno stranka u postupku mora da plati troškove zastupanja i sudskih taksi, a uz to sudski postupak je i dugotrajan. Neretko, samo trajanje sudskog postupka dodatno remeti odnose između zaposlenog i poslodavca i dovodi do prekida poslovnе saradnje. Takođe, sudija uvek presuđuje u korist jedne od strana u sporu, dakle usvaja ili odbija tužbeni zahtev, tako da je jedna strana uvek nezadovoljna. U postupku pred Agencijom, strane u sporu u besplatnom postupku dobijaju izvršnu ispravu u postupku koji traje 30 dana od otvaranja prve rasprave.

Da li smatrate da se dovoljan broj zaposlenih javlja agenciji za mirno rešavanje radnih sporova, odnosno da li su zaposleni dovoljno upoznati sa ovim načinom rešavanja radnih sporova?

Agencija kontinuirano radi na promociji instituta mirnog rešavanja radnih sporova i preduzima razne aktivnosti, od saradnje sa sindikatima i poslodavcima, nevladinim sektorom, do promotivnih spotova, objava na društvenim mrežama, organizacije radionica. Sve ove aktivnosti imaju za cilj povećanje vidljivosti ovog pravnog instituta i upoznavanje što većeg broja zaposlenih sa našim nadležnostima. Te aktivnosti daju rezultate i to nam potvrđuje i statistika, jer imamo stalni rast postupaka pred Agencijom, pokrenuto je od našeg osnivanja 2004. godine preko 20.000 postupaka. Ipak, naš kapacitet je i mnogo veći, tako da bi mogao da nam se javlja i veći broj građana i mogli bi da im pružimo zaštitu iz naše nadležnosti. U svakom slučaju radimo i radićemo još više na tome da svi naši građani budu upoznati sa ovim načinom rešavanja radnih sporova.

Koji su najčešći razlozi javljanja Agenciji, odnosno koji su najčešći predmeti sporova?

Najčešći individualni sporоvi su oni koji se odnose na različite isplate zarade, troškova za dolazak i odlazak sa rada, regresa za korišćenje godišnjeg odmora i naknade za ishranu u toku rada kao i povodom zlostavljanja na radu. Kada govorimo o zlostavljanju na radu, za koji je opšteprihvaćen termin “mobing”, Agencija je prava adresa za rešavanje ove pojave u radnom okruženju. Bogato iskustvo naših arbitara, desetogodišnja praksa i delotvorni mehanizam su najbolja garancija. Za sve koji žele da saznaju više o procesuiranju mobinga ustanovili smo besplatnu SOS mobing telefonsku liniju na broju 0800/300-601.

Od kolektivnih radnih sporova, najčešći su oni koji se odnose na zaključivanje i primenu kolektivnog ugovora, ali sve češće i sporovi povodom utvrđivanja reprezentativnosti sindikata kod poslodavca. Takođe, mi se prometno uključujemo i u sve štrajkove kako bi se smanjile štetne posledice štrajka za zaposlene i za poslodavca, a i društvo u celini.

Da li možete da izdvojite neki zanimljiv slučaj, ili neki slučaj od velike važnosti?

Široj javnosti smo poznati po doprinosu da se okonča petomesečni štrajk prosvetnih radnika u Srbiji, koji je posredovanjem Agencije okončan, što je bilo u najboljem interesu ne samo strana u sporu nego i građana Republike Srbije, a pre svega učenika. Takođe, veliki broj i drugih štrajkova je okončan našim učešćem kao što je bio štrajk u Republičkom geodetskom zavodu ili Pošti. Dosta je i individualnih sporova koji su masovni oko različitih isplata gde uspešno pomažemo u različitim granama kao što su zdravstvo i prosveta.

Po Vašem mišljenju, da li se mirnim rešavanjem radnog spora makar u nekoj meri “izjednačavaju” snage poslodavca i zaposlenih, budući da su poslodavci prvenstveno ekonomski a i u mnogim drugim segmentima “jači” od zaposlenih?

U radnom pravu važi i načelo In favore laborem, a koje štiti radnike kao slabiju stranu radnog spora. To načelo ima posebnu važnost u radu Agencije. Takođe, sâm postupak mirnog rešavanja radnog spora ima za cilj harmonizaciju odnosa između poslodavca i zaposlenog sa akcentom na jačanju socijalno-ekonomskog položaja zaposlenih kako bi se na taj način izjednačile snage poslodavca i zaposlenih. Arbitar, u toku postupka, ukazuje stranama u sporu na mogućnost sporazumnog rešavanja spora, odnosno da sitnim ustupcima mogu doći do rešenja koje je prihvatljivo za obe strane i vodi posebno računa o radnicima kao slabijoj strani spora.

Da li mislite da bi se neki zaposleni javili Agenciji ali da strahuju od toga da, ukoliko dođe do toga mogu biti na neki način degradirani od strane poslodavaca?

Za pretpostaviti je da je strah prisutan među zaposlenima za svoj položaj kod poslodavca, ali i za položaj poslodavca od početka pandemije i pojave kovida. Ipak, mislim da to nije tako bitan razlog koji utiče na to da li će se neko javiti Agenciji. Agencija nije represivni organ i ona neće naneti nikakvu štetu poslodavcu, a samo može da doprinese rešenju spora. Međutim, kada postoji oformljen sindikat čiji je cilj zaštita prava i interesa zaposlenih kod poslodavca, koji će u njihovo ime istupati, bojazan za svoj položaj i degradaciju kod zaposlenih je manja. Dok, kada su u pitanju individualni radni sporovi, zaposleni se često obraćaju Agenciji tek u onim situacijama kada smatraju da su u pravu ili žele mirnim putem i na brz način da ostvare svoje pravo na isplatu neisplaćenih potraživanja i eventualnih obeštećenja. Takođe, strah kod zaposlenih je manji u onim situacijama kod individualnih radnih sporova kada se više zaposlenih kod istog poslodavca obrati Agenciji za zaštitu pojedinačnih interesa iz radnog odnosa. S obzirom na to da arbitar prvo nastoji da dođe do sporazuma, a tek ukoliko sporazuma nema donosi rešenje, postoji mnogo više šansi da se ne poremete odnosi poslodavca i zaposlenog.

Da li smatrate da se nakon završetka spora pred Agencijom zaposleni nalaze u boljem ili lošijem položaju, odnosno da li, ukoliko “dobiju” spor, mogu da trpe određene društvene posledice od strane kolega?

Postupak pred Agencijom podrazumeva saglasnost poslodavca da se taj postupak vodi, ako je to kolektivni spor, onda se oko njegovog ishoda strane dogovaraju i pregovaraju i on uvek vodi nekoj pozitivnoj promeni. Takođe, prednosti obraćanja Agenciji za pomoć u rešavanju određenog radnog spora su što spor ne mora nužno da se okonča na štetu neke od strana u sporu, već se činjenjem sitnih ustupaka može doći do rešenja koje je prihvatljivo za sve strane u sporu. Zadovoljni zaposleni koji je uspeo da ostvari svoja prava može biti samo potvrda dobrog socijalnog dijaloga i ohrabrenje ostalim kolegama da se upuste u isti postupak onda kada bude ugroženo neko njihovo pravo iz radnog odnosa. Takođe i sâm poslodavac je u ogromnom dobitku kada se arbitražnim rešenjem utvrdi da je dužan da nešto isplati za razliku od sudske presude, jer uz presudu će biti dužan da isplati i sudske troškove koji najčešće višestruko nadmašuju iznos zbog koga su se sporili.

Prema dosadašnjem iskustvu, da li strane u sporu iskazuju poverenje i dobru veru, a sve u cilju mirnog rešavanja spora?

Najčešće zaposleni pokreću postupak, mada nisu retke ni situacije da i poslodavac pokrene postupak mirnog rešavanja radnog spora. Kritično mesto je to što da bi imali postupak mirnog rešavanja radnog spora, potrebno je da se druga strana saglasi da se spor rešava pred Agencijom. Ako do toga dođe, onda se postupak dalje vodi u dobroj veri na profesionalan način, po pravilu u prostorijama poslodavca i brzo. Podsetiću da je rok 30 dana.

Polazeći od dosadašnje prakse alternativnog vida rešavanja radnih sporova da li važeći propisi u vezi mirnog rešavanja radnih odnosa omogućavaju uspostavljanje harmonizacije odnosa na relaciji zaposleni - poslodavac i šta čini osnovni zadatak Agencije?

Zakon o mirnom rešavanju radnih sporova na sveobuhvatan način uređuje postupak mirnog rešavanja radnih sporova. Da li će doći do uspostavljanja harmonizacije odnosa na relaciji zaposleni - poslodavac zavisi od mnoštva faktora. Zadatak Agencije jeste obezbeđenje radno-pravne sigurnosti kroz besplatan i efikasan pristup pravdi kojim će se rasteretiti sudovi i omogućiti pravično suđenje u razumnom roku. Takođe, naš cilj je i unapređenje socijalnog dijaloga uz pomoć nepristrasnog i stručnog miritelja koji pomaže socijalnim partnerima da harmonizuju odnose i dođu do obostrano prihvatljivog rešenja. Želimo da nas građani prepoznaju kao vodeću instituciju harmonizacije radnih odnosa i čuvara socijalnog mira i prava na dostojanstven rad.

I za kraj, možete li uputiti poruku pravnicima u privredi.

Kolege u privredi treba da poduče svoje poslodavce da što više koriste alternativne metode za rešavanje svih sporova, pa i radnih sporova. U praksi, poslodavci većinu radnih sporova pred sudovima izgube. Upravo zato, pravnici u privredi treba da savetuju svoje poslodavce da dođu u Agenciju i da se sporazumeju sa zaposlenim. Svima je u interesu da smanje troškove postupka i da posluju u pozitivnom radnom okruženju sza zadovoljnim radnicima.