Stanje u oblasti ekonomskih i socijalnih prava u Republici Srbiji

Inicijativa A 11 je neprofitna, nestranačka i nevladina organizacija koja se bavi promocijom, unapređenjem i zaštitom ljudskih prava pripadnika/ca ranjivih, marginalizovanih i diskriminisanih grupa sa posebnim fokusom na socijalna i ekonomska prava. Za početak kako biste opisali stanje ekonomskih i socijalnih prava u Republici Srbiji?

Stanje ekonomskih i socijalnih prava u Srbiji nije najsrećnije, a mi koji se svakodnevno bavimo zaštitom ovih prava, svedoci smo brojnih kršenja ovih prava, posebno za najugroženije građane. Problemi su toliko veliki da godinama unazad preko polovine pritužbi koje građani podnose nezavisnim telima, kao što su Zaštitnik građana i Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, dolaze upravo iz sfere ekonomskih i socijalnih prava. Sistem zaštite ovih prava pred domaćim sudovima i upravnim organima je neefikasan, na presude i odluke upravnih organa se čeka jako dugo. Sa druge strane, ni postupci normativne kontrole nisu ništa kraći. Tako smo, primera radi čekali nešto preko osam godina da Ustavni sud odluči da li je Uredba o merama socijalne uključenosti korisnika novčane socijalne pomoći u skladu sa Ustavom, iako se od njenog donošenja znalo da se radi o očevidnom primeru povrede ustavnih garancija. I tada, kad je doneta odluka, ona je samo posredno ukinuta tako što je osnov za njeno donošenje iz Zakona o socijalnoj zaštiti oglašen neustavnim. Globalna kriza i smanjena ulaganja u oblasti koje su od značaja za ostvarivanje ekonomskih i socijalnih prava doprinose negativnim ocenama o stanju ovih prava.

Inicijativa je izveštavala o stanju u oblasti ostvarivanja ekonomskih i socijalnih prava u 2021. godini gde je uzela u obzir pet oblasti - rad, zdravlje, socijalnu zaštitu, obrazovanje i stanovanje, da li se nešto promenilo na bolje tokom 2022. godine u navedenim oblastima?

Još uvek pripremamo izveštaj za 2022. godinu, očekujemo da će on tradicionalno biti objavljen početkom maja. Postojale su naznake da bi stanje moglo biti bolje, ali je sve ostalo na najavama. Tako je nadležno Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog najavilo tokom 2022. godine da će Srbija potpisati i ratifikovati Opcioni protokol uz Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima kojima bi se građanima omogućilo da po iscrpljivanju domaćih pravnih lekova mogu da se obrate Komitetu Ujedinjenih nacija za ekonomska, socijalna i kulturna prava radi zaštite svojih prava. Ovakva vrsta nadzora nad sprovođenjem obaveza koje se tiču poštovanja ekonomskih i socijalnih prava u Srbiji ne postoji i naša procena, koju zasnivamo na uporednim iskustvima iz drugih zemalja, je da bi se time značajno unapredila zaštita ovih prava. Međutim, za opštu ocenu da li je došlo do unapređenja ili nazadovanja u poštovanju ekonomskih i socijalnih prava, moramo da pogledamo i druge oblasti, a tu energetska kriza, nepostojanje institucionalnih i strateških odgovora na siromaštvo, uvođenje digitalnog nadzora nad korisnicima socijalne zaštite kroz Zakon o socijalnoj karti i drugi problemi, značajno negativno boje ovu sliku.

Inicijativa ima mnoge tekuće projekte, jedan od njih je Podrška rodnoj ravnopravnosti i podizanju svesti o rodnoj ravnopravnosti u Srbiji tokom procesa pristupanja EU, čiji cilj jeste zalaganje za dalje usklađivanje zakonodavstva sa praksom EU u oblasti rodne ravnopravnosti u radu i zapošljavanju, posebno za žene koje dolaze iz višestruko diskriminisanih grupa, da li nam možete malo više reći o trenutnim rezultatima, odnosno toku tog projekta?

Trenutno razgovaramo sa različitim kompanijama o načinima na koje one sprovode principe koje je postavio novi Zakon o rodnoj ravnopravnosti, a uskoro ćemo objaviti i Vodič za implementaciju principa rodne ravnopravnosti na radnom mestu, za koji se nadamo da će pomoći kompanijama da se upoznaju sa novim zakonskim rešenjima u Zakonu o rodnoj ravnopravnosti i da ih bolje primenjuju. Time će se unaprediti i poštovanje radnih prava žena, do čega nam je kao udruženju građana, jako stalo.

Prošlo je godinu dana od početka primene Zakona o socijalnoj karti. Navedeni zakon je u primeni od 1.3.2022. godine i uređuje uspostavljanje i vođenje jedinstvenog registra Socijalna karta. Koje aspekte ovog zakona smatrate pozitivnim?

Nažalost, mi do sada, uprkos pomnom praćenju primene Zakona o socijalnoj karti, nismo uspeli da vidimo mnogo pozitivnih aspekata njegove primene. I pre njegovog donošenja smo ukazivali na nelogičnosti, na prekomernu obradu ličnih podataka korisnika sistema socijalne zaštite i na potencijalnu diskriminaciju onih koji su najugroženiji. Jedina prednost u ovom trenutku ogleda se u tome što je nekim građanima preko „notifikacija” koje kreira Socijalna karta, od strane socijalnih radnika pružena informacija da imaju prava koja ne ostvaruju i da je potrebno da podnesu zahteve kako bi ih i ostvarili. U poređenju sa negativnim efektima ovog zakona, rekli bismo - premalo pozitivnih efekata.

Inicijativa je raznim delovanjem ukazivala i na manje povoljne aspekte Zakona o socijalnoj karti, voleli bismo da nam približite Vaša zapažanja?

Zakon u tri svoja aspekta nepovoljno utiče na ostvarivanje prava iz sistema socijalne zaštite i ugrožava i pojedine temeljne aspekte našeg pravnog sistema. Najpre, kao što je pomenuto, zakonom se uvodi digitalni nadzor nad stotinama hiljada građana i građanki čijih preko 130 ličnih podataka se nalazi u registru Socijalna karta. Ovo je apsolutno neproporcionalna količina podataka koja se obrađuje i ukazuje na kršenje osnovnih principa zaštite podataka o ličnosti. Uostalom, i pre donošenja Zakona, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti ukazao je na njegove manjkavosti i na činjenicu da је procena uticaja na zaštitu podataka o ličnosti bila neadekvatna.

Možda još veći problem predstavlja činjenica da korisnici sistema socijalne zaštite nemaju mogućnost da ospore podatke koji se pojave u Socijalnoj karti i da se rešenja donose najčešće bez njihovog saslušanja u upravnom postupku. Jednostavno, na osnovu „notifikacije” u sistemu, socijalni radnik donosi rešenje kojim ukida pravo korisniku i o tome ga naknadno obaveštava. To je sve daleko od osnovnih postulata našeg pravnog sistema i upravnog prava u krajnjoj liniji.

Na kraju, dokumentacija kojom je ugovorena izrada registra Socijalna karta ukazuje da postoji algoritam koji se krije iza načina na koji se vrše provere ispunjenosti uslova za ostvarivanje prava na socijalnu pomoć. Iako se radi o javnom registru, koji je finansiran javnim novcem, ovaj algoritam nije javno dostupan. To znači da niko, ni korisnici sistema, ni socijalni radnici niti bilo ko drugi, osim nadležnog ministarstva, ne može da zna na koji način se vrše provere i posredno donose odluke o prestanku prava, što je apsolutno nedopustivo sa aspekta vladavine prava i izvesnosti ishoda postupka koji pokrećete podnošenjem zahteva za novčanu socijalnu pomoć ili za druge pomoći koje su propisane u oblasti boračko-invalidske, dečije i socijalne zaštite. Zbog toga smo podneli inicijativu za ocenu ustavnosti Zakona o socijalnoj karti, pre skoro godinu dana. Još uvek čekamo da Ustavni sud donese odluku.

Poznato nam je da Inicijativa radi i na unapređenju ekonomskih i socijalnih prava marginalizovanih zajednica. Ova tema uvek je aktuelna oblast, koji su mehanizmi kojim se trudite da unapredite marginalizovane zajednice?

Sve naše aktivnosti su usmerene na unapređenje ekonomskih i socijalnih prava marginalizovanih pojedinaca i zajednica. Trenutno najviše radimo na pitanjima sa kojima se suočavaju Romi i Romkinje, posebno oni koji su interno raseljeni sa Kosova, kao i na problemima sa kojima se suočavaju osobe u situaciji beskućništva, jednom od pitanja o kojima se malo priča i nekako se uvek svodi na dobročinstvo, umesto da se posmatra iz perspektive povrede niza ljudskih prava koja na kraju dovodi i do novih povreda prava.

Unapređenju ekonomskih i socijalnih prava marginalizovanih pristupamo kroz direktnu pravnu podršku koju pružamo „na terenu” - u kolektivnim centrima, neformalnim naseljima i na svim onim mestima na kojima žive ljudi kojima nije lako da dođu do nas. Iz te prakse gradimo svoje zagovaračke predloge koje usmeravamo ka donosiocima odluka, a u onim slučajevima kad to ne uspeva, pokrećemo i strateške parnice, gde se nadamo da ćemo kroz uspehe u sudskim postupcima uspeti da još jednom ukažemo donosiocima odluka da je neophodno promeniti određeni zakon, politiku ili praksu. Na kraju, veliki deo našeg rada uključuje i same korisnike, pa sa njima, uz pomoć Instituta za filozofiju i društvenu teoriju kroz model građanskih skupština razgovaramo o načinima kako bi zakoni mogli da bolje odgovore na njihove potrebe. Tu su i brojne obuke, prakse, škole i rad sa romskim aktivistima kojima se nadamo da ćemo postići bolje poštovanje ekonomskih i socijalnih prava u Srbiji, kako za najugroženije, tako i za ostale građane i građanke.

Inicijativa je 2018. godine kao udruženje građana podnela Ustavnom sudu inicijativu za pokretanje postupka ocene ustavnosti Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom koji se odnosi na ostvarivanje prava na roditeljski dodatak, a tiče se vakcinacije dece. Da li nam možete približiti razloge inicijative?

Tu se radilo o tome da je uslovljavanje roditeljskog dodatka obaveznom vakcinacijom i redovnim pohađanjem pripremnih predškolskih programa znatno otežalo ostvarivanje ovog prava za decu koja su najugroženija, koja dolaze iz romske zajednice i po pravilu su manje obuhvaćena vakcinacijom i manje redovno pohađaju obrazovne programe, o čemu svedoče i relevantne statistike. Uslovljavanje, umesto dodatne podrške ovoj deci i njihovim roditeljima da se u pogledu vakcinacije i pohađanja obrazovnih programa izjednače sa decom koja dolaze iz većinske populacije, romsku decu dodatno ugrožava uprkos posebno teškoj situaciji u kojoj žive. Zbog toga smo podneli inicijativu za ocenu ustavnosti čl. 25. Zakona, ali je Ustavni sud odbacio tu inicijativu. Iako smatramo da je to pogrešna odluka Ustavnog suda, utehu pruža činjenica da je dvoje sudija Ustavnog suda imalo izdvojena mišljenja u kojima objašnjava zbog čega je ovaj slučaj tipičan primer diskriminacije i ističe iste argumente kao što smo ih i mi istakli u našoj inicijativi.

Na koji način vidite status zaposlenih u Srbiji? U kom obimu je kršenje prava zaposlenih zastupljeno?

To je jako kompleksno i veliko pitanje, ali ono što nas posebno brine u poslednje vreme je fragmentacija radnog zakonodavstva. Tako imamo razne zakone, pa čak i „programe”, kao što je „Moja prva plata”, gde imate brojne odlike radnog odnosa, koje se ne zovu tako i ne pružaju onaj stepen zaštite koji imaju zaposleni čiji rad je regulisan Zakonom o radu.

Druga nepovoljna tendencija je najavljeno proširivanje opsega poslova za koje će važiti novi Zakon o sezonskom radu, koji sadrži odredbe koje do sada nismo imali prilike da viđamo u našem pravnom poretku, kao što je usmeni ugovor o obavljanju sezonskih poslova. Uprkos jasnoj intenciji da se sezonski rad uvede u legalne tokove plaćanjem poreza i doprinosa, ono što se ovde desilo je da se fleksibilizacijom pravila otvorio ogroman prostor za zloupotrebe koje po pravilu idu na štetu slabije strane, a to je uvek - sezonski radnik.

Nadam se da nećemo ponovo imati prilike da pričamo o primerima radne eksploatacije radnika koji dolaze iz inostranstva, kao što smo govorili krajem 2021. godine, no povećana potražnja za radnicima, kako domaćim, tako i stranim, posebno u građevini i nedovoljna kontrola uslova pod kojim se oni angažuju otvara prostore za brojne zloupotrebe i na njih posebno treba obratiti pažnju u narednom periodu.

Kakav je uticaj COVID-19 prema Vašem mišljenju ostavio na zaposlene i poslodavce?

COVID-19 je ostavio mnoge posledice i svakako značajno uticao na dalju fleksibilizaciju rada i radnog vremena, na ogromni porast rada od kuće, što sve sa sobom nosi brojne izazove na koje se svi još uvek prilagođavamo. Opet, položaj onih radnika i radnica koji su bili angažovani i tokom vanrednog stanja i koji su radili u uslovima kada je sve stajalo, pokazao se dodatno osetljivim, kako zbog veće izloženosti zdravstvenim rizicima, tako i zbog preraspodele radnog vremena i drugih praksi koje su dodatno izbrisale granice između privatnog i poslovnog okruženja.