Tweet

Novi zakon o računovodstvu

Boško Vidaković za Poresko-računovodstveni instruktor

Paragraf intervju - OKTOBAR 2019

• Predlogom zakona o računovodstvu predviđen je jedinstven rok za dostavljanje finansijskih izveštaja APR-u, kako za finansijske izveštaje tako i za statističke, i to do kraja marta, odnosno do kraja aprila za konsolidovane FI. Kako će ovo po Vama uticati na obveznike sastavljanja finansijskih izveštaja? Smatrate li da je ova odredba povoljnija u odnosu na trenutno važeću kojom je propisan rok za dostavljanje FI do kraja juna, odnosno do kraja februara meseca, za statističke svrhe?

Rok do 30.6. odnosno za konsolidovane do 30.7. je zaista bio predug. Računovođe su odlagale ceo posao za poslednji trenutak, pa se dešavalo da revizorski posao koji je na terenu okončan i čekaju se finalni izveštaji stigne revizoru gotovo na isteku roka. Naravno niko nema jednog klijenta pa je to "sitan posao". Zato je ovo donekle bolje, mada profesionalno, pod uslovom da klijenti poštuju vreme revizora, raniji rokovi su bili razumniji.

• U vezi sa prethodnim pitanjem, izuzetak je predviđen za obveznike revizije koji revizorski izveštaj mogu dostaviti do kraja juna, odnosno do kraja jula meseca za konsolidovane FI. Da li će ovo i na koji način uticati na kvalitet finansijskog izveštavanja?

Ne. Rokovi u principu ne bi trebalo da utiču na kvalitet. Za kvalitet je potrebno bolje razumevanje svih učesnika u sastavljanju FI, a pre svega stručnost i adekvatna obučenost, edukacija i usavršavanje računovođa i revizora.

• Predlogom zakona o računovodstvu, nije predviđeno da se uz FI dostavljaju odluke o raspodeli dobiti/pokriću gubitka, kao ni izjave da te odluke nisu donete. Da li mislite da će ova novina olakšati radnje u vezi sa registracijom finansijskih izveštaja?

Naravno. Šta raspodela treba bilo kog da interesuje osim same vlasnike i naravno kada dođe do raspodele poreske organe. Raspodela se može izvršti u svakom trenutku i to je pitanje odluke vlasnika i rukovodstva, odnosno likvidnosti društva koje ima nameru da tu raspodelu i izvrši.

• Da li mislite da će predložene odredbe o razvrstavanju kojima se povećava opseg za srednja pravna lica uticati na povećanje broja obveznika revizije i da će se na taj način po Vašem mišljenju poboljšati kvalitet finansijskog izveštavanja?

Neće uticati bitno. Jer pozicioniranje društva u zadatim referentnim opsezima je promenljivo i zavisi od ekonomskog okruženja i uslova poslovanja, što ne reguliše ovaj zakon. Kakav će uticaj na povećanje broja revizorskih klijenata imati, to nije moguće proceniti u ovom trenutku.

• Predlogom zakona o računovodstvu predviđene su tzv. Male grupe pravnih lica koje su oslobođene obaveze konsolidovanja. Da li mislite da je ovo povoljnije rešenje u odnosu na trenutno propisano?

Mislim da jeste. Uopšte principi konsolidacije u Srbiji nemaju nekakav veći značaj, osim u slučajevima kada se vrši poreska konsolidacija, a toga gotovo i da nema.

• Predlogom zakona o računovodstvu predviđa se obavezno definisanje "identifikacione oznake” internim aktom obveznika. Da li će po Vama ova odredba razjasniti dosadašnje dileme u vezi sa izdavanjem (pečatiranje, potpis) i utvrđivanjem validnosti računovodstvenih isprava od strane lica koja su zadužena za proveru verodostojnosti i knjiženje isprava?

Po mom mišljenju to je samo forma bez uticaja na sadržaj i pre svega kvalitet FI. Da li će biti jednostavnije, verovatno sa aspekta potpisa i identifikacije da. Ovakvom odredbom se pre svega olakšava svakodnevno poslovanje.

• Predlogom zakona o računovodstvu dozvoljeno je mikro i malim pravnim licima da mogu da primenjuju pune MRS/MSFI, odnosno MSFI za MSP, što nije dozvoljeno trenutno važećim Za-konom o računovodstvu. Da li mislite da će ovo olakšati vođenje poslovnih knjiga mikro i malih pravnih lica i unaprediti finansijsko izveštavanje?

U vođenju knjiga će se malo toga promeniti, kakvi će biti kompleti-(set) finansijskih izveštaja to zavisi od samih računovođa i zahteva vlasnika koji i utvrđuju svojim internim aktima kakav će princip i način finansijskog izveštavanja izabrati. Ovakva odredba daje mogućnost da sami privrednici biraju šta će primenjivati u zavisnosti od njihovih potreba.

• Predlogom zakona o računovodstvu uvodi se obaveza sastavljanja Napomena uz finansijske izveštaje za sva pravna lica (preduzetnici i druga pravna lica razvrstana u mikro pravna lica nemaju tu obavezu), dok je trenutno važećim Zakonom o računovodstvu ta obaveza predviđena samo za one koji primenjuju pune MRS/MSFI i MSFI za MSP. Po Vašem mišljenju, kako će ova nova obaveza uticati na obveznike i u kojoj meri će uticati na kvalitet finansijskog izveštavanja i razumevanje od strane eksternih korisnika FI?

Teško pitanje i nije jednostavno za odgovor. I sadašnje setove FI ne krasi uvek dobar i kvalitetan set napomena sa svim zahtevanim ili bolje reći potrebnim informacijama koje treba da pojasne pozicije u FI kao i upute korisnika u performanse društva i uporedivost sa drugim istorodne delatnosti.

• Predlogom zakona o računovodstvu predviđeno je i nekoliko dodatnih izveštaja u odnosu na trenutno važeći Zakon o računovodstvu, kao što je Izveštaj o poslovanju (dodatno za srednja pravna lica), Izveštaj o korporativnom upravljanju za javna društva, nefinansijsko izveštavanje za velika pravna lica koja su društva od javnog interesa i koja na datum bilansa prelaze kriterijum prosečnog broja od 500 zaposlenih tokom poslovne godine, Izveštaj o plaćanjima vladama za društva od javnog interesa koja posluju u ekstraktivnoj industriji ili seči primarnih šuma. Da li mislite da će ovi dodatni izveštaji uticati na bolje razumevanje finansijskih izveštaja, a samim time i na kvalitet finansijskog izveštavanja i u kojoj meri?

To je logično. Samo je pitanje ko i kako shvata obavezu izveštavanja u smislu kompletnosti informacija i opšteg usaglašavanju sa zahtevima standarda.

• Predlog zakona o računovodstvu predviđa da pravna lica i preduzetnici koji žele da se profesionalno bave pružanjem računovodstvenih usluga treba da budu upisani u javni Registar pružalaca računovodstvenih usluga koji će vo-diti APR, dok će se zahtev podnositi Komori ovlašćenih revizora. Jedan od uslova za registraciju je i da najmanje jedno lice bude stalno zaposleno u pravnom licu, i da to lice ili preduzetnik ispunjava uslov da ima profesionalno zvanje iz oblasti računovodstva ili revizije stečeno kod članice Međunarodne federacije računovođa (IFAC), kao i da osnivač, odnosno vlasnik, kao i član organa upravljanja pravnog lica ne bude krivično osuđivan. Na koji način će po Vama navedeno uticati na kvalitet pružanja računovodstvenih usluga i da li će unaprediti kvalitet finansijskog izveštavanja, odnosno da li je, po Vašem mišljenju, bilo boljih zakonskih rešenja kada je reč o unapređivanju profesionalnosti rada računovođa?

To ima svoju logiku kad su u pitanju računovođe i njihova profesionalna odgovornost, kompetentnost i poverenje u njegovu objektivnost i poštenje. Etički kodeks i drugi profesionalni zahtevi su i do sada indirek-tno upućivali na to, ali se dešavalo da neko pronađe "zaobilazni put" za neka neprofesionalna rešenja ili čak i kriminalne radnje. Da li će to sve uticati na kvalitet FI ostaje da se vidi, ali je sigurno da će se stvari pokrenuti sa mrtve tačke, ništa nije moguće preko noći. Efekte ovog rešenja moći ćemo da vidimo tek za nekoliko godina.

• U Predlogu zakona o računovodstvu i Predlogu zakona o reviziji napravljena je krupna razlika u tretmanu dve srodne kategorije lica-računovođa i revizora, barem kada je reč o dobijanju licence za obavljanje tih delatnosti i njenom kasnijem obnavljanju (edukacija). Naime, Republika Srbija je Zakonom osnovala Komoru ovlašćenih revizora, a kao javna ovlašćenja, između ostalog i prenela ovlašćenje za donošenje i sprovođenje programa ispita za sticanje zvanja ovlašćeni revizor, organizacije ispita za sticanje zvanja i izdavanja sertifikata, ali i za donošenje programa kontinuiranog profesionalnog usavršavanja i organizacije stručnog usavršavanja licenciranih ovlašćenih revizora. Kada je reč o računovođama i njihovom licen-ciranju u Predlogu zakona nijedna od navede-nih javnih ovlašćenja nije preneta na bilo kakvo strukovno telo lica koja se bave računovodstvom (kontinuirana edukacija, ispiti). Da li mislite da su na taj način u nepovoljnijem položaju računovođe od revizora, odnosno da li je ipak trebalo zakonom formirati komoru računovođa i preneti joj navedena javna ovlašćenja?

Moramo imati u vidu da u EU nije praksa da se regulišu računovođe dok su revizori regulisani. Zbog specifičnosti trenutne situacije u Republici Srbiji predpostavljam da se htelo bar delimično urediti stanje na tržištu pružalaca računovodstvenih usluga. Mislim da nije ključno pitanje kod koga i po kom programu steći profesionalno zvanje, već je ključno imati ga i sprečiti lica koja nemaju znanja i veštine da pružaju računovodstvene usluge. Poređenje računovođa i revizora u smislu novih zakona nije upitno zato što se radi o dva potpuno drugačija pristupa.

• Prema Vašem tumačenju Predloga zakona ko donosi i sprovodi program ispita za sticanje zvanja ovlašćeni računovođa i koje lice/institucija donosi program kontinuiranog profesionalnog usavršavanja i organizuje stručno usavršavanje licenciranih ovlašćenih računovođa?

Zakon je po ovom pitanju vrlo jasan, IFAC ima preko 175 članova u 130 zemalja širom sveta. Mislim da je izbor veoma širok.

• Imajući u vidu u javnosti izraženo nezadovoljstvo računovođa ali i strukovnih udruženja, kao i to da je sednica na kojoj će biti razmatran Predlog zakona o računovodstvu zakazana za 2. oktobar 2019. godine, na koje nedostatke biste ukazali stručnoj javnosti u ovom momentu?

U ovom trenutku najbitnije je da otpočne primena zakona a o njihovim efektima i eventualnim nedostacima moći ćemo da govorimo tek za nekoliko godina.

• Da li mislite da je povređeno ustavno pravo drugih učesnika na tržištu edukacije i kontinuiranog profesionalnog usavršavanja, poput obrazovnih ustanova-ekonomskih fakulteta, komora i drugih obrazovnih institucija?

Mislim da nije i ne razumem stalno pitanje o kontinuiranim edukacijama kada ih zakon i ne pominje. Edukacije se mogu vršiti i organizovati kao i do sada.

• Da li smatrate da će usvajanjem ovog zakona biti stvoren monopol i da li planirate obraćanje Komisiji za zaštitu konkurencije?

Ne vidim monopol, kao što sam i rekao IFAC ima preko 175 članova u 130 zemalja širom sveta.

• Ustav Republike Srbije (čl. 83. i 84) predviđa slobodu preduzetništva, i zabranjuje ograničenja ove slobode, osim ako se to čini zakonom, radi zaštite zdravlja ljudi, životne sredine i prirodnih bogatstava i radi bezbednosti Republike Srbije. Ustanovljava se jednakost pravnog položaja na tržištu i zabranjuju akti kojima se, suprotno zakonu, ograničava slobodna konkurencija, stvaranjem ili zloupotrebom monopolskog ili dominantnog položaja. Da li je po Vašem mišljenju Predlog zakona o računovodstvu u skladu sa ovom zabranom iz Ustava?

Mislim da jeste, Predlog zakona ne sprečava bilo koga da radi, niti mu to na bilo koji način onemogućuje. Da li može neko da pruža advokatske usluge ako nije položio pravosudni ispit? Ili da li može lekar opšte prakse da se bavi hirurgijom a da nije završio specijalizaciju? U krajnjem slučaju ovde se radi samo o načinu predstavljanja, prvi put imamo situaciju da se može lako proveriti koje profesionalno zvanje neko ima. Da li je išta drugačije kod računovođa, ne samo da nije već je u mnogome uprošćeno i pojednostavljeno. Pravno lice koje pruža računovodstvene usluge mora da ima barem jednog zaposlenog sa profesionalnim zvanjem, dok i dalje svaki privrednik može zaposliti koga god on želi da mu vodi knjige, tu nema nikakvih uslova.

• Savez računovođa je osnovan kao neprofitno i nedobitno udruženje, a Predlogom zakona im se poverava ovlašćenje za licenciranje preko 8.000 računovođa u Republici Srbiji. Takođe, navedeno udruženje je i osnivač privrednog društva (84%) koje obavlja poslove edukacije računovođa, a što će dovesti do toga da udruženje ostvari velike prihode. Da li se time povređuju norme Zakona o udruženjima, a pre svega član 37, koji propisuje niz uslova za udruženje koje želi da obavlja privrednu delatnost i da na taj način stiče dobit?

Ne želim da komentarišem, niti znam, šta se radi u Savezu. U zakonu se ne pominje licenciranje a da li će i ko da ostvaruje prihode i po kom osnovu i da li se krši neki propis nije pitanje za mene.

• Čl. 16-18. Predloga zakona o računovodstvu je utvrđeno da se profesionalna zvanja u oblasti računovodstva ili revizije stiču kod profesionalne organizacije članice Međunarodne federacije računovođa. Nije precizirano da li navedena profesionalna organizacija mora da bude registrovana u Republici Srbiji. Da li to znači da će na teritoriji RS ovu delatnost licenciranja računovođa moći da vrše i organizacije iz drugih država (a koje su članice Međunarodne federacije) jer se u Predlogu ne navodi precizno?

U Predlogu zakona se nigde ne pominje bilo kakvo licenciranje već samo da lice mora da ima profesionalno zvanje stečeno kod profesionalne organizacije člana IFAC-a. Mi već imamo veliki broj lica koja su stekla profesionalno zvanje u inostranstvu i to iz Velike Britanije, Australije, SAD-a, Kanade i drugih zemalja. I do sada su ova lica radila u Republici Srbiji. Moramo imati u vidu da su profesionalne organizacije orijentisane na državu iz koje potiču i da do sada nismo imali situacije da neko osniva posebno pravno lice u Republici Srbiji. Lično ne verujem da će doći do takve situacije.