Digitalna imovina u Republici Srbiji

Kažite nam nešto više o kompaniji Eko Digital i kako ste se Vi lično zainteresovali za oblast digitalne imovine, s obzirom da ste jedan od retkih pravnika u ovoj oblasti?

Kompanija Eko Digital u kojoj sam partner je pionir u oblasti tokenizacije poslovanja. Mi smo specijalizovani za pravno i ekonomsko savetovanje u oblasti tokenizacije i digitalne imovine. Razvijamo tokenizovane poslovne modele sa ciljem povećanja prodaje, smanjenja troškova, nagrađivanja kupaca i zaposlenih.

Ja sam kroz pravno savetovanje u svetu digitalne imovine preko 5 godina. Ono što me je najviše privuklo je činjenica da kroz tokenizaciju možemo svaki oblik imovine, prava i usluga na bezbedan i efikasan način predstaviti digitalno na blokčejnu čime se može omogućiti pristup globalnom pulu imovine praktično svakom investitoru uz značajno snižavanje transakcionih troškova. Dodatno, tokenizacija donosi kompanijama nove načine finansiranja i monetizacije.

Ovog meseca održali ste dve stručne edukacije, kome su one namenjene?

Sve stručne edukacije koje radimo namenjene su prevashodno privredi, ali i građanima, državi. Cilj takvih događaja je podizanje svesti o mogućnostima koje tokenizacija donosi. Smatramo da dok kritična masa kompanija ne uvidi kako tokenizacija može poboljšati njihovo poslovanje, nećemo videti značajno povećanje stepena tokenizovanih poslovnih modela. S tim na umu, napisao sam i knjigu Vodič kroz svet digitalne imovine i DeFi, prvu knjigu na ovim prostorima koja obrađuje teme digitalne imovine, tokenizacije, decentralizovanih finansija, pravne regulative.

Šta je to digitalni token i u čemu je značaj tokenizacije?

Digitalni token je fajl na blokčejnu u koji se načelno može inkorporisati bilo koje pravo. Najveća snaga tokena ogleda se u činjenici da token istovremeno može biti sredstvo finansiranja bez obaveze duga i kapitala, sredstvo omogućavanja učestvovanja u prihodu/profitu izdavaoca, sredstvo nagrade za određeno ponašanje, sredstvo praćenja uspešnosti poslovanja (rast cene tokena prouzrokovan rastom biznisa), sredstvo plaćanja za dobra i usluge izdavaoca. Na ovaj način, kompanije mogu od svojih kupaca napraviti prodavce ili investitore, čime ih vezuju za svoj brend ne samo kroz popuste ili druge pogodnosti, već i kroz zajednički poslovni interes. Suština token ekonomije je win-win situacija, odnosno nagrađivanje određenog ponašanja koje je obostrano korisno i za držaoca tokena (kupca) i za izdavaoca tokena (kompanije).

Kako funkcionišu decentralizovane finansije i u čemu je prednost u odnosu na sistem tradicionalnih finansija koji poznajemo?

Decentralizovane finansije (DeFi) predstavljaju finansijski sistem zasnovan na blokčejn tehnologiji koji je otvoren za sve učesnike. Suština DeFi je da omogućava istu vrstu usluge kao i tradicionalni finansijski sistem (TradFi). Ključna razlika je da TradFi funkcioniše tako što ukoliko želimo da učestvujemo u nekoj transakciji poput slanja novca ili uzimanja kredita to moramo da uradimo preko posrednika koji predstavlja regulisanu finansijsku instituciju. Osim postojanja mogućnosti zloupotrebe, posrednik ima i diskreciono pravo da ne dozvoli određenim licima da učestvuju u transakciji.

S druge strane u DeFi, ne postoji posrednik oličen u vidu institucije, već se transakcije obavljaju direktno između učesnika, gde učesnici ne moraju da poklone poverenje posredniku, već unapred poznatom setu pravila oličenom u kodu. Pored otvorenosti DeFi, prednost je i jednostavnost same procedure koja se ogleda u brzini transakcije i nižim troškovima.

Kako ocenjujete Zakon o digitalnoj imovini?

Srbija je jedna od prvih država koja je donela Zakon o digitalnoj imovini (ZDI), čime smo se svrstali među progresivnije jurisdikcije. Smatram da ZDI omogućava adekvatnu podlogu za tokenizaciju poslovnih modela kao i za sekundarni promet digitalnih tokena, čime su ispunjene sve pravne pretpostavke za kreiranje tržišta. Kurioziteta radi, Evropska unija koja pre svega predstavlja jedinstveno tržište sa slobodnim protokom ljudi, dobara, usluga i kapitala trenutno ne poseduje jedinstvenu regulativu digitalne imovine. Upravo iz ovog razloga, verujem da Srbija ima jedinstvenu priliku da zahvaljujući povoljnom regulatornom okviru privuče ne samo strani kapital već i znanje. Kao značajan atribut istakao bih i podatak da je Srbija već godinama unazad globalno na jakom petom mestu po broju blokčejn programera po glavi stanovnika.

Koja se poboljšanja ovog zakona po Vašem mišljenju mogu učiniti?

ZDI iako predstavlja kvalitetan i progresivan pravni akt, ima prostora za unapređenje. Neka od poboljšanja na kojima radimo su uvođenje tokenizovanog udela u privrednim društvima čime bi se značajno uvećala likvidnost udela u svim formama nejavnih privrednih društava. Unapređenju i razvoju tržišta značajno bi doprinela i aktivacija odredbe predviđene ZDI, a to je mogućnost da finansijske institucije pod nadzorom Narodne banke Srbije ulažu u digitalne tokene koji imaju odlike finansijskog instrumenta. Zahvaljujući ZDI svaka kompanija u Srbiji može da se finansira kroz izdavanje digitalnih tokena na jednostavniji način nego što bi to uradila kroz tradicionalne mehanizme poput obveznica. Pokušajmo da zamislimo koje benefite bi imala privreda, ali i banke ukoliko bi bankama bilo dozvoljeno da pored obobravanja kredita, izdaju i trguju tokenizovanim obveznicama ili drugim tokenizovanim finansijskim instrumentima.

Vaša poruka privrednicima...

Skrenuo bih pažnju privrednicima da pored svakodnevne borbe na tržištu i poboljšanja kvaliteta svojih proizvoda i usluga, imaju otvoren um za nove mogućnosti koje mogu dovesti do unapređenja poslovanja i sticanja konkurentske prednosti na tržištu. Jedna od takvih stvari je svakako i tokenizacija proizvoda, usluga, procesa, pa čak i čitavih biznis modela. Oni koji to budu prvi kvalitetno uradili, sigurno će ubirati plodove u godinama koje dolaze. Mogućnosti koje tokenizacija poslovanja donosi su zaista velike i nadilaze obim i prirodu ovog intervjua. Stoga, nije ni čudo da su Svetska banka i McKinsey još 2019. godine izašli sa prognozom da će do 2027. godine 10% svetskog BDP-a biti tokenizovano.

O važnosti kontinuiranog praćenja propisa...

Mislim da je od velike važnosti za sve uspešne kompanije da redovno prate propise, ne isključivo iz razloga poštovanja istih, već pre svega da bi bili u prilici da iskoriste brojne dostupne poreske i pravne olakšice. Ukratko, mogu sa sigurnošću reći da nikad nije bilo bolje i lakše voditi tehnološki biznis u Srbiji nego što je to danas.