O aktuelnostima i novinama u oblasti rodne ravnopravnosti

Posle više od 10 godina od donošenja Zakona o ravnopravnosti polova, donet je Zakon o rodnoj ravnopravnosti (dalje: Zakon) koji je stupio na pravnu snagu 1. juna 2021. godine. Koje novine koje je doneo Zakon smatrate važnim u odnosu na odredbe njegovog prethodnika - Zakona o ravnopravnosti polova?

Najpre, ako dozvolite, spomenula bih da je Ustavni osnov za donošenje Zakona o ravnopravnosti polova (“Sl. glasnik RS”, br. 104/2009), kao i Zakona o rodnoj ravnopravnosti (“Sl. glasnik RS”, br. 52/2021), potpuno isti i sadržan je u odredbi člana 97. tačka 2. Ustava, prema kojoj Republika Srbija uređuje i obezbeđuje, pored ostalog, ostvarivanje i zaštitu sloboda i prava građana i, u vezi sa tim, predviđaju se odgovornost i sankcije za povredu sloboda i prava građana utvrđenih Ustavom. Osim toga, u odredbi člana 15. Ustava, država jemči ravnopravnost žena i muškaraca i razvija politiku jednakih mogućnosti. Takođe, u članu 21. stav 3. Ustava precizira se da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovinskog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Pored navedenog, u Ustavu u članu 21. stav 3. zabranjuje se svaka diskriminacija, po bilo kom osnovu, a u stavu 4. istog člana propisuje se mogućnost uvođenja posebnih mera radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koja su suštinski u nejednakom položaju sa ostalim građanima.

Međutim, ako bi se izvršila uporedna analiza sadržaja ova dva zakona, ispostavilo bi se da postoje i značajne razlike, počevši od onih formalnih, do suštinskih razlika. Na primer, Zakon o ravnopravnosti polova ima 9 poglavlja kojima je Republika Srbija bliže uredila način ostvarivanja ravnopravnosti žena i muškaraca u oblastima javnog i privatnog sektora od posebnog značaja za ravnopravnost polova i to u sedam specifičnih oblasti, dok Zakon o rodnoj ravnopravnosti ima 11 poglavlja i odnosi se na 18 specifičnih oblasti. Na primer, pored zapošljavanja i rada (što je sadržano i u prethodnom zakonu), Zakon o rodnoj ravnopravnosti (dalje: Zakon) se odnosi i na oblast samozapošljavanja; zatim, pored socijalne i zdravstvene zaštite, Zakon se odnosi i na pitanja seksualnog i reproduktivnog zdravlja; pored obrazovanja, Zakon se odnosi i na oblasti vaspitanja, nauke i tehnološkog razvoja, informaciono-komunikacionih tehnologija i informacionog društva; a novinu koju sadrži Zakon predstavljaju i oblasti, poput: odbrane i bezbednosti; saobraćaja; energetike; zaštite životne sredine; javnog informisanja; nadzora u organima upravljanja i njihovim telima; te pristupa robi i uslugama.

Komparativna analiza pokazuje da se Zakon o ravnopravnosti polova težišno odnosio na poslodavce koji zapošljavaju više od 50 lica, a novim Zakonom ova obaveza se proširuje i na kategoriju obveznika poput “organa javne vlasti i poslodavaca koji zapošljavaju 50 i više zaposlenih i radno angažovanih lica”, znači ima znatno širi obuhvat, a konkretizovanu obavezu da primenjuju odredbe ovog Zakona imaju i: političke stranke, sindikalne organizacije i udruženja.

Osim navedenog, u odnosu na Zakon o ravnopravnosti polova, Zakon o rodnoj ravnopravnosti predviđa strožije kaznene mere za prekršioce odredbi Zakona, zatim povećanje kvote zastupljenosti za manje zastupljen pol sa 30% na minimum 40-50%, a po prvi put se Zakonom uvodi i obaveza korišćenja rodno osetljivog jezika, koja stupa na snagu tri godine nakon donošenja ovog zakona, itd.

Prema Vašem mišljenju, zašto je Zakon važan za pravni sistem Republike Srbije?

Suština donošenja i primene svih pravnih akata i planskih dokumenata je upravo vladavina prava i dobra uprava. A vladavina prava se obezbeđuje tako što se poštuju temeljne vrednosti u nekom društvu, a u konkretnom slučaju, radi se i o usklađivanju zakonodavstva Republike Srbije, kao zemlje kandidata za članstvo u Evropskoj uniji (dalje: EU), sa pravnim tekovinama EU, i to je predviđeno u okviru nekadašnjih poglavlja, a sada klastera koji se odnose na pravosuđe i osnovna prava, tj. pravdu, slobodu i bezbednost jer su to pitanja i oblasti koje su građanima najvažnije.

Kako biste ocenili stanje rodne ravnopravnosti u Republici Srbiji?

Bez sumnje, rodna ravnopravnost u Republici Srbiji konstantno napreduje, tj. ide u dobrom pravcu i to uzlaznom linijom, o čemu svedoče podaci iz domaćih i stranih statističkih izvora. Recimo, u periodu od 2016. do 2021. godine, Republika Srbija je napredovala za 29 mesta na Globalnoj listi zemalja u vezi sa rodnom ravnopravnošću (Global Gender Gap Index) i 2021. godine se nalazila na 19. mestu na listi na kojoj se nalaze 156 zemalja sveta i na 2. mestu u regionu Evrope i Centralne Azije. Takođe, u Godišnjem izveštaju Evropske komisije o napretku Republike Srbije za 2021. godinu se konstatuje da je naša zemlja donela u maju 2021. novi zakon (o rodnoj ravnopravnosti), koji je usklađen sa pravnim tekovinama EU. Republika Srbija je bila i prva zemlja van EU koja je uvela Indeks rodne ravnopravnosti EU (Gender equality index). U vezi sa navedenim, Prvi izveštaj o Indeksu rodne ravnopravnosti za Republiku Srbiju, koji je prvobitno razvio Evropski institut za rodnu ravnopravnost za zemlje članice EU-28, publikovan je u 2016. godini, na bazi podataka iz 2014. godine. Podsetiću čitaoce “Pravnika u privredi” da se Indeksom rodne ravnopravnosti EU meri rodna ravnopravnost na skali od 1 (potpuna neravnopravnost) do 100 (potpuna ravnopravnost) kroz utvrđivanje indikatora u šest domena: znanje, rad, novac, zdravlje, vreme i moć, kao i dva pod-domena: nasilje i unakrsne nejednakosti. Egzaktni pokazatelji su potvrdili kontinuirani napredak Republike Srbije u Indeksu rodne ravnopravnosti EU, počevši od prvog merenja 2014. godine (Indeks publikovan od strane RZS-a 2016. godine), kada je R. Srbija imala 40,6 poena na 58 poena u 2018. godini (Indeks publikovan od strane RZS-a 2021. godine), što je napredak za 17,2 poena.

U odnosu na Zakon o ravnopravnosti polova, Zakon sadrži kaznene odredbe kojima su propisane velike kazne za prekršaje, da li smatrate da je jača kaznena politika jedan od mogućih načina suzbijanja, ili makar smanjenja kršenja odredaba Zakona?

Činjenica je da, u odnosu na Zakon o ravnopravnosti polova, Zakon o rodnoj ravnopravnosti propisuje više nominalne iznose kazni za prekršioce odredbi Zakona, ali se zapravo radi o boljem usklađivanju mera kaznene politike tog Zakona sa Zakonom o prekršajima. Naime, u skladu sa Zakonom o prekršajima, novi Zakon predviđa raspon kazni od 50.000 do 2.000.000 dinara za poslodavce, organe javne vlasti, političku stranku i sindikalnu organizaciju; zatim novčanu kaznu od 5.000 do 150.000 dinara za odgovorno lice u pravnom licu; kao i novčanu kaznu od 10.000 do 500.000 dinara za preduzetnika - poslodavca.

Iskreno rečeno, mislim da se kaznama ne rešava problem i da je daleko važnije da kod svih aktera razvijemo svest o potrebi doslovne primene odredaba ovog Zakona.

Do inicijative da se promeni kaznena politika došlo je u ranoj fazi izrade ovog Zakona, tokom konsultacija sa sindikalnim organizacijama, kada je zatraženo od resornog Ministarstva da kaznena politika za primenu odredbi ovog Zakona bude rigoroznija. S druge strane, Unija poslodavaca Srbije je zahtevala da Zakonom predviđene mere ne opterećuju poslodavce preteranim administriranjem, a naročito male preduzetnike, pa otuda ono ograničenje na “organe javne vlasti i poslodavce koji zapošljavaju 50 i više zaposlenih i radno angažovanih lica”, pri čemu treba istaći da je obuhvat radno angažovanih lica iniciran od strane sindikalnih organizacija, itd. Sve u svemu, kompromis između različitih socijalnih partnera je postignut na sastanku predstavnika resornog Ministarstva i Socijalno-ekonomskog saveta i mi smo im zahvalni na tome, jer bez saglasnosti socijalnih partnera ne bi bilo moguće doneti i uspešno primenjivati ovakav Zakon.

Da li smatrate da će odredbe Zakona podići nivo svesti o zabrani otkaza, odnosno raskida radnog odnosa od strane poslodavca, odnosno organa javne vlasti, kao i proglašavanja zaposlenog viškom na osnovu pola, odnosno roda, trudnoće, porodiljskog odsustva ili odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta, kao i zbog pokrenutog postupka za zaštitu od diskriminacije, uznemiravanja, seksualnog uznemiravanja i seksualnog ucenjivanja?

Upravo to što ste naveli u svom pitanju je i bila argumentacija sindikalnih organizacija zašto je potrebno predvideti rigorozniju kaznenu politiku prema poslodavcima i na taj način delotvornije zaštititi zaposlene, a pogotovo pojedine osetljive kategorije zaposlenih, koje ste naveli. Na osnovu primera iz prakse koje su sindikati navodili, ali i na osnovu podnesaka građana i građanki našem Ministarstvu, zatim pritužbi koje građani i građanke podnose Povereniku za zaštitu ravnopravnosti i Zaštitniku građana zbog diskriminacije po različitim osnovama ili nepoštovanja Zakona o radu, Zakona o zabrani diskriminacije, zakona u oblastima socijalne i zdravstvene zaštite ili ovog Zakona, mi znamo da još uvek ima diskriminacije na osnovu pola odnosno roda u našem društvu i da predviđanje kaznenih odredbi za kršenje pomenutih zakona ima realno uporište i svrhu.

Praćenje sprovođenja Zakona, na osnovu Zakona o ministarstvima iz 2021. godine je u delokrugu rada Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, pa u vezi sa tim koliko poslodavaca je blagovremeno dostavilo izveštaj o stanju rodne ravnopravnosti?

Imali smo razumevanja u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog za to da je sačinjavanje izveštaja o ostvarivanju rodne ravnopravnosti za 2021. godinu bio pravi izazov za većinu aktera koji su po prvi put obuhvaćeni obavezom izveštavanja na osnovu člana 66. Zakona o rodnoj ravnopravnosti, pa niko od organa javne vlasti i poslodavaca nije bio kažnjen, iako je činjenica da je od ukupno 2.115 izveštaja, čak dve trećine dostavljeno našem Ministarstvu nakon propisanog zakonskog roka koji je, da podsetimo, najkasnije do 15. januara tekuće godine za prethodnu kalendarsku godinu.

Nedavno su doneti Pravilnik o izradi i sprovođenju plana upravljanja rizicima od povrede principa rodne ravnopravnosti i Pravilnik o vođenju evidencije i izveštavanju o ostvarivanju rodne ravnopravnosti koji sadrže dugo iščekivane obrasce - da li smatrate da će njihovo donošenje biti olakšavajuće za ispunjavanje obaveza propisanih Zakonom i da li su u pripremi još neki podzakonski akti?

Sada, kada su doneta i dva podzakonska akta za primenu ovog Zakona, i to: (1) Pravilnik o vođenju evidencije i izveštavanju o ostvarivanju rodne ravnopravnosti; (2) Pravilnik o izradi i sprovođenju Plana upravljanja rizicima od povrede principa rodne ravnopravnosti, verujemo da će svim akterima biti mnogo lakše ispunjavanje njihovih zakonskih obaveza, jer u prilogu imaju propisane obrasce koji će im pomoći da uz manje napora i za kraće vreme vode evidenciju, podnesu godišnji izveštaj, kao i da sačine Plan za upravljanje rizicima, te izveste o tome. Podsetiću Vaše čitaoce da se pomenuta podzakonska akta za primenu Zakona sa pomenutim obrascima mogu preuzeti u elektronskom obliku na Internet stranici Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog: https://www.minljmpdd.gov.rs/podzakonski-akti.php. Takođe, tokom decembra 2022. pa sve do januara 2023. godine organi javne vlasti i poslodavci mogu da podnesu godišnji izveštaj o ostvarivanju rodne ravnopravnosti za 2022. godinu na odgovarajućem propisanom obrascu 3, resornom Ministarstvu, službenim putem na adresu: Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Bulevar Mihajla Pupina broj 2, 11070 Beograd ili elektronskim putem na adresu: antidiskriminacija.rodna@minljmpdd.gov.rs. Naglašavamo, da ako je izvršeno dostavljanje godišnjeg izveštaja elektronskim putem nije potrebno dostavljanje istog i službenim putem, što je novina koju donosi ovaj Zakon.

U narednom periodu biće potrebna izrada novih, kao i izmena i dopuna jednog broja postojećih podzakonskih akata iz nadležnosti različitih organa državne uprave, pre svega u vezi uvođenja i primene rodno osetljivog jezika iz člana 37. stav 1. tačka 4) podtačka (3), člana 44. stav 3, kao i člana 73. stav 2. Zakona, a čemu mora da prethodi dodatno usaglašavanje stručnjaka za savremeni srpski jezik (lingvista) i ženskih organizacija i stručnjakinja sa rodnih studija koje su inicirale ovu promenu, te postizanje njihovog konsenzusa po nizu konkretnih pitanja.

Da li je dosadašnja praksa iznedrila neki slučaj ili neku situaciju iz prakse koji bi mogao da bude zanimljiv našim čitaocima?

Čini mi se da će u narednom periodu pažnja pravnika u privredi uglavnom biti usmerena na primenu pomenuta dva podzakonska akta i da će biti sve više pitanja na tu temu. Recimo, nedavno smo imali pitanje u vezi popunjavanja Obrasca 1 kod Pravilnika o vođenju evidencije i izveštavanju o ostvarivanju rodne ravnopravnosti i formulacije odgovora na pitanje broj 5, koje glasi: “Plate i druge naknade zaposlenih i radno angažovanih lica iskazane u prosečnom nominalnom iznosu, razvrstane po polu, u kategorijama za izvršilačka radna mesta i za položaje”. Dilema pravnika kod poslodavca koji je postavio pitanje je bila da li je reč o godišnjim ili mesečnim prosečnim nominalnim iznosima plata i drugih naknada i naš odgovor je bio da je reč o godišnjim iznosima za godinu za koju se vodi evidencija za lica koja su na izvršilačkim radnim mestima i za lica koja su na položajima, razvrstano po polu (u prvoj koloni - prosečan nominalni iznos plata i drugih naknada za 100% zaposlenih, u drugoj - prosečan nominalni iznos plata i drugih naknada za procenat žena koji treba uneti, u trećoj - prosečan nominalni iznos plata i drugih naknada za procenat muškaraca koji treba uneti), jer će nam zbirni podaci iz popunjenih i dostavljenih evidencionih listića poslodavaca pomoći u vršenju rodne analize u vezi sa navedenim pitanjem i za ocenu stanja u navedenoj oblasti.

Kako biste ocenili položaj žena u Republici Srbiji?

Položaj žena u Republici Srbiji je dobar u odnosu na zemlje u okruženju, ali bi mogao biti mnogo bolji ako se poredimo sa razvijenijim zemljama od naše. Posebno je potrebno postići napredak u pogledu ravnopravnosti žena u Republici Srbiji u domenu novca i raspodele moći. Rezultati ispitivanja javnog mnjenja od strane Sektora za antidiskriminacionu politiku i unapređenje rodne ravnopravnosti resornog Ministarstva pokazuju da čak 74% ispitanika u Republici Srbiji, različitog pola, stepena obrazovanja i godina starosti, ima pozitivan stav prema rodnoj ravnopravnosti.

Prema Vašem mišljenju u kojoj oblasti je jednakost polova najviše, a u kojoj najmanje zastupljena, ako izuzmemo granu privrede kao što je primera radi građevinarstvo i slično, gde po samoj strukturi i prirodi posla ne dolazi do jednakosti?

U pomenutom Izveštaju Evropske komisije za Republiku Srbiju za 2021. godinu se, između ostalog, ukazuje i na sledeće: “U oblasti jednakih mogućnosti žena i muškaraca u zapošljavanju i socijalnoj politici… stopa zaposlenosti muškaraca (20-64 god) je za 14 procentnih poena viša, a njihova stopa aktivnosti za 13,8 procentnih poena viša od one za žene. Neaktivnost žena odražava: 1) neplaćeni rad u domaćinstvu, uključujući brigu o deci, bolesnim i/ili starim osobama; 2) neadekvatnu podršku u usklađivanju radnih i porodičnih obaveza; 3) diskriminatorski tretman mladih žena od strane poslodavaca; 4) postojeći jaz u platama; 5) nižu starosnu granicu za odlazak u penziju; i 6) postojanje zakonske minimalne osnovice za doprinose za socijalno osiguranje, koja obeshrabruje formalni rad sa skraćenim radnim vremenom. Iako zakon dozvoljava i porodiljsko i roditeljsko odsustvo, i dalje postoje stereotipne predrasude zasnovane na polu o tome da su briga o deci i poslovi u domaćinstvu odgovornost žene… Analiza je pokazala da je godišnja novčana vrednost neplaćenog rada nege koji obavljaju u domaćinstvima, uglavnom žena, 9,2 milijarde evra ili 21,5 odsto BDP-a Srbije. Žene su bile na prvoj liniji pandemije COVID-19, kao zdravstveni radnici, radnice u prodavnicama i apotekama. Kao rezultat krize, 7% zaposlenih žena je izgubilo posao ili je naterano na odsustvo u poređenju sa 4% zaposlenih muškaraca”. Pored navedenog, Zbirni izveštaj o ostvarivanju rodne ravnopravnosti u Republici Srbiji za 2021. godinu, koji smo u resornom Ministarstvu sačinili, sadrži i podatak dostavljen iz APR-a da među ukupnim brojem registrovanih preduzetnika u APR-u na dan 31. decembra 2021. godine (290.445) je 96.149 žena i duplo više muškaraca, tj. 189.425. Takođe, prema podacima APR-a muškarci su tri puta zastupljeniji među zastupnicima i među osnivačima privrednih društava, tj. od ukupnog broja registrovanih privrednih društava 124.260, među zastupnicima privrednih društava je 94.858 muškaraca i 31.978 žena, dok među osnivačima privrednih društava je 125.225 muškaraca i 43.024 žena. Pomenuti zbirni izveštaj sadrži i zaključak da je zastupljenost žena među korisnicima podsticajnih sredstava za razvoj preduzetništva u svim privrednim oblastima još uvek mala i da u narednom periodu treba osmisliti mere kako bi se obezbedila veća zastupljenost žena među korisnicima podsticajnih sredstava i kredita, a naročito radi većeg učešća žena kao vlasnika poljoprivrednih gazdinstava. Takođe je u narednom periodu potrebno obezbediti efikasan rad institucija i stalnu brigu u zaštiti seksualnih prava i reproduktivnog zdravlja svih građana i građanki u Republici Srbiji, kao i obezbediti podizanje svesti u javnosti o štetnosti i neprihvatljivosti dečijih brakova u Srbiji i sprečavanju svih vidova rodno zasnovanog nasilja.

Da li su se lica na koja se Zakon odnosi susrela sa određenim problemima prilikom ispunjavanja obaveza iz Zakona?

Ako mislite na lica zadužena za rodnu ravnopravnost, koja određuju organi javne vlasti koji imaju više od 50 zaposlenih i radno angažovanih lica, iz reda svojih zaposlenih, a u skladu sa članom 64. Zakona - nije do sada bilo obraćanja tih lica resornom Ministarstvu zbog problema sa kojim su se susreli u ispunjavanju svojih obaveza, ali se veliki broj tih lica interesovao kada će biti organizovane obuke koje će ih osposobiti za realizaciju predviđenih obaveza. U vezi sa navedenim, predstavnici resornog Ministarstva su nedavno obavili razgovore sa predstavnicima Nacionalne akademije za javnu upravu (NAJU), kako bi se doneli odgovarajući programi obuka za lica zadužena za rodnu ravnopravnost u organima javne vlasti (u organima državne uprave i jedinicama lokalne samouprave) do kraja ovog meseca. Takođe, nadamo se da ćemo iznaći rešenje da se do kraja ove ili početkom naredne godine organizuju i realizuju navedene obuke u NAJU za lica za rodnu ravnopravnost iz organa javne vlasti čiji su nam podaci dostavljeni.

Koji bi bili Vaši saveti za ostvarivanje i unapređivanje rodne ravnopravnosti svim licima na koja se Zakon odnosi?

Da pažljivo prouče Zakon i podzakonska akta i sagledaju svoja prava i obaveze.

Koja je Vaša poruka pravnicima u privredi?

Neće vam biti lako u primeni ovog Zakona, ali smo se maksimalno potrudili da podzakonskim aktima olakšamo i pojednostavimo taj proces u narednom periodu. Budući da je cilj naših napora u primeni normativnih i planskih dokumenata usmeren ka demokratizaciji društva kroz ostvarivanje i unapređenje rodne ravnopravnosti, a što je jedan od ciljeva održivog razvoja Ujedinjenih nacija, EU, kao i našeg nacionalnog razvoja, to treba da nas sve skupa motiviše na dodatne napore zarad napretka u društvu.