ZAKON O PRIVREDNIM PRESTUPIMA: Sankcionisanje privrednih prestupa

Pojedine države u regionu ukinule su privredni prestup kao kazneno delo, ali Srbija to nije učinila. O ovoj vrsti kaznenih dela retko se govori u javnosti, uprkos brojnim problemima u pravilnoj primeni propisa koji se zasnivaju na zakonu donetom još u doba SFRJ i činjenici da broj osuda za privredne prestupe nije zanemarljiv, kao ni zaprećene kazne.

U našoj državi postoje tri vrste kaznenih dela: krivična dela, prekršaji i privredni prestupi. Da li će se određena nezakonita radnja kvalifikovati kao krivično delo, prekršaj ili privredni prestup zavisi pre svega od stepena opasnosti koju je ona proizvela po društvo. Privredni prestupi i dalje postoje u pravnom sistemu Srbije, iako je odavno uvedena krivična odgovornost za pravna lica. Primera radi, u Republici Srpskoj i Crnoj Gori ne predviđaju se privredni prestupi kao vrsta kaznenih dela.

Mada broj pravnih lica i odgovornih lica u preduzećima koja su osuđena za privredne prestupe u Srbiji nije zanemarljiv, o ovoj vrsti kaznenih dela retko se govori u stručnoj, naučnoj i najširoj javnosti. Osnovni zakon koji uređuje oblast privrednih prestupa je Zakon o privrednim prestupima ("Sl. list SFRJ", br. 4/77, 36/77 - ispr., 14/85, 10/86 (prečišćen tekst), 74/87, 57/89 i 3/90 i "Sl. list SRJ", br. 27/92, 16/93, 31/93, 41/93, 50/93, 24/94, 28/96 i 64/2001 i "Sl. glasnik RS", br. 101/2005 - dr. zakon - dalje: ZPP), koji je donet davne 1977. godine.

Velike promene do kojih je u međuvremenu došlo u državi i društvu, očigledno nisu uticale na zakonodavca da u skladu sa njima izmeni i Zakon o privrednim prestupima. Tako, prema ovom zakonu i dalje postoji država koje više nema, Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija, kao i savezni zakoni, savezni organi, savezni sud, savezni javni tužilac i drugo, a ZPP se poziva i na primenu nekih zakona koji su odavno ukinuti.

Usled navedenih i drugih manjkavosti, javljaju se brojni problemi u pravilnoj primeni Zakona o privrednim prestupima, jer se otvara prostor da tužioci, advokati, sud i drugi učesnici u pravnom postupku različito tumače ZPP. Stoga je za okrivljeno lice od izuzetne važnost da ima pomoć pravnog stručnjaka za ovu oblast, bilo da je reč o zaposlenom u firmi u kojoj radi ili advokatu.

Zakon o privrednim prestupima definiše privredni prestup kao društveno štetnu povredu propisa o privrednom ili finansijskom poslovanju, koja je prouzrokovala ili je mogla prouzrokovati teže posledice i koja je propisom nadležnog organa određena kao privredni prestup.

U samom Zakonu o privrednim prestupima ne navode se konkretni privredni prestupi, već se oni predviđaju drugim zakonima i uredbama. To u praksi izaziva niz teškoća, jer prvo je potrebno znati da postoje određeni zakoni i uredbe kojima se propisuju privredni prestupi, zatim ih pronaći i nakon toga utvrditi da li je taj propis važeći, odnosno da li su u međuvremenu donete određene izmene i dopune konkretnog propisa.

Kao primer možemo navesti rudarsku industriju. Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima ("Sl. glasnik RS", br. 101/2015, 95/2018 - dr. zakon i 40/2021) propisuje privredne prestupe, pa se, recimo, novčanom kaznom od 1.500.000 do 3.000.000 dinara za privredni prestup može kazniti privredno društvo, odnosno drugo pravno lice i preduzetnik, ako vrši izradu projekata geoloških istraživanja i završnih izveštaja o rezultatima geoloških istraživanja, odnosno izvodi geološka istraživanja, a ne ispunjava uslove za vršenje tih poslova.

Privredne prestupe predviđa i Uredba o uslovima i postupku izdavanja dozvole za upravljanje otpadom, kao i kriterijumima, karakterizaciji, klasifikaciji i izveštavanju o rudarskom otpadu ("Sl. glasnik RS", br. 53/2017). Na primer, novčanom kaznom od 1.500.000 do 3.000.000 dinara za privredni prestup kazniće se pravno lice – operater, ako ne obavlja poslove u skladu sa članom 3. ove uredbe.

Raspon novčanih kazni

Za privredni prestup može da odgovara pravno lice i osoba koja je odgovorna u pravnom licu. Međutim, pojedinim propisima se predviđa i odgovornost drugih lica. Tako se Zakonom o rudarstvu i geološkim istraživanjima predviđa da za privredne prestupe odgovara i preduzetnik.

Zakon o privrednim prestupima je sistemski zakon u oblasti privredno-prestupnog prava i on treba da ima prednost u primeni. Ali, u ne tako malom broju slučajeva, a posebno kada je reč o velikim privrednim društvima, nije jednostavno utvrditi ko je odgovorno lice u pravnom licu.

Kada je reč o kaznama koje se mogu propisati za privredni prestup, one nisu zanemarljive. Najmanja novčana kazna za pravno lice iznosi 10.000 dinara, a najveća 3.000.000 dinara. Najmanja novčana kazna za odgovorno lice iznosi 2.000 dinara, a najveća 200.000 dinara. Koliko će novčana kazna pogoditi pravno lice i odgovorno lice u preduzeću zavisi od njegove ekonomske moći, odnosno imovnog stanja. Sud okrivljenom može izreći uslovno osudu umesto novčane kazne, ako su ispunjeni uslovi koje predviđa Zakon o privrednim prestupima.

Zaštitne mere i pravne posledice osude

Pored novčane kazne ili uslovne osude, za privredni prestup sud može izreći i zaštitne mere. Sud može izreći zaštitnu meru kojom se zahteva javno objavljivanje presude, ako procenjuje da bi bilo korisno da se javnost upozna sa presudom. To se naročito odnosi na situacije kada bi objavljivanje presude doprinelo da se otkloni opasnost po život ili zdravlje ljudi, da se zaštiti sigurnost prometa ili drugi interes privrede.

Sud u cilju sprovođenja zaštitne mere može da naloži da se od pravnog ili odgovornog lica oduzmu predmeti koji su upotrebljeni ili su bili namenjeni za izvršenje privrednog prestupa.

Takođe, sud može da zabrani pravnom licu da se bavi određenom privrednom delatnošću. Ovom zaštitnom merom može da se zabrani proizvodnja određenih proizvoda ili vršenja određenih poslova, prometa robe i usluga ili drugih privrednih poslova. U presudi kojom se izriče ta mera navodi se privredna delatnost čije se vršenje zabranjuje pravnom licu. Ova mera može se izreći za vreme od šest meseci do deset godina, računajući od dana pravnosnažnosti presude.

Sud može da zabrani odgovornom licu i da vrši određene dužnosti. Ovom zaštitnom merom sud može da zabrani odgovornom licu da vrši dužnost koju je vršilo u vreme izvršenja privrednog prestupa, određenu rukovodeću dužnost u pogledu privrednog ili finansijskog poslovanja, određenu vrstu poslova ili svih ili nekih dužnosti vezanih za raspolaganje, korišćenje, upravljanje ili rukovanje društvenim sredstvima ili za čuvanje tih sredstava.

Zakonom se može propisati i da osuda odgovornog lica za određeni privredni prestup i na određenu kaznu povlači kao pravnu posledicu zabranu odgovornom licu da vrši određene dužnosti. Svako pravno i odgovorno lice koje se osudi za privredni prestup upisuje se u kaznenu evidenciju na određeni vremenski period, a podaci o osudi mogu se davati određenim organima.

Izvor: Vebsajt N1, Ivan Milić - docent na Pravnom fakultetu u Novom Sadu, 24.01.2026.
Naslov: Redakcija