U PRIPREMI IZMENE ZAKONA O RADU: Platformski radnici dobijaju status zaposlenih, pravo na bolovanje, godišnji odmor, zdravstveno i penzijsko osiguranje, ali i zaštitu od "nevidljivog gazde", odnosno algoritamskog upravljanja

Radna prava platformskih radnika u Srbiji trenutno nisu regulisana zakonom, a uslovi u kojima rade nalaze se u zoni nesigurnosti. Međutim, na pomolu su određene promene. Usklađivanje naših propisa sa novom Konvencijom 193 Međunarodne organizacije rada (MOR) i Direktivom EU moglo bi da im konačno donese status zaposlenih, pravo na bolovanje, godišnji odmor, zdravstveno i penzijsko osiguranje, ali i zaštitu od "nevidljivog gazde", odnosno algoritamskog upravljanja.

O tome šta ova nova pravila konkretno znače za radnike, da li će poskupeti usluge dostave i kada možemo očekivati novi Zakon o radu, govori Jovan Protić, nacionalni koordinator MOR-a za Srbiju.

Prema njegovim rečima radna prava platformskih radnika u Srbiji trenutno nisu regulisana niti jednim zakonom iz radnopravnog domena, te se uslovi u kojima oni rade mogu smatrati u potpunosti prekarnim, naročito kada su u pitanju dostavljači hrane.

- Usklađivanje sa Konvencijom 193 MOR podrazumevalo bi pre svega regulisanje i zaštitu fundamentalnih prava od prava na slobodu udruživanja i kolektivno pregovaranje, preko zabrane diskriminacije, do bezbednosti i zdravlja na radu. Konvencija istovremeno nalaže ukidanje svih oblika prinudnog rada, kao i delotvorno ukidanje zloupotrebe dečjeg rada.

Kako dodaje, Srbija se trenutno nalazi među vodećim zemljama u Evropi po broju platformskih radnika po glavi stanovnika.

- Među njima je i sve više radnika migranata koji se, pored nesigurnosti u ostvarivanju radnih prava, suočavaju i sa brojnim drugim poteškoćama. Jedan od ključnih postulata Konvencije 193 jeste da ona mora da se odnosi i na neformalne platformske radnike i da im obezbedi pristup socijalnoj sigurnosti pod uslovima koji nisu nepovoljniji u odnosu na druge radnike istog statusa.

Dostavljači i drugi ljudi koji rade preko aplikacija ubuduće bi mogli da dobiju zvaničan status zaposlenog i sva prava koja iz toga proističu.

- Konvencija 193 zahteva da države koje je budu ratifikovale platformskim radnicima obezbede radni status na osnovu stvarnog načina obavljanja rada. EU Direktiva predviđa mehanizam pravne pretpostavke radnog odnosa kada činjenice ukazuju na to da platforma kontroliše i usmerava rad. To se odnosi na lično obavljanje posla, davanje naloga i uputstava u okviru organizacije rada i subordinacije, ograničavanje slobode da se nalog odbije, određivanje vremena, mesta i načina rada, kao i na nadziranje i praćenje učinka radi ocenjivanja i napredovanja. Ispunjenje ovih uslova znači automatsku dodelu statusa zaposlenog i sva prava koja iz toga slede.

Protić navodi da platformski radnici trenutno i de facto i de jure ne ostvaruju ova prava.

- Ratifikacija Konvencije i njeno sprovođenje kroz domaći radnopravni okvir značili bi konačnu mogućnost da svi ti ljudi u Srbiji napokon ostvare pravo na zdravstveno i penzijsko osiguranje, plaćeno bolovanje, odmor, ograničeno radno vreme i sve druge standarde zaposlenih.

Nevidljivi gazda: Algoritam više ne sme da deli otkaze

Jedna od najvećih novina odnosi se na algoritme.

- Pravila EU uvode veću transparentnost i obavezujući ljudski nadzor nad automatizovanim odlukama. Konvencija 193 zahteva da digitalne platforme obaveste radnike i njihove predstavnike o upotrebi algoritama za praćenje, ocenjivanje ili donošenje odluka pre nego što budu angažovani. Takođe, država će morati da obezbedi da radnik na lični zahtev, bez odlaganja, dobije pisano obrazloženje za svaku značajnu odluku koja negativno utiče na njegove uslove rada. To uključuje preispitivanje odluka o neisplaćivanju zarade, suspenziji ili deaktiviranju naloga i otkazu ugovora.

Konvencija, prema njegovim rečima, zahteva da država jasno raspodeli odgovornost između platforme i posrednika.

- Sa druge strane, Direktiva EU eksplicitno zahteva učešće ljudi u nadzoru nad algoritmima i striktno traži da svaku odluku o ograničenju, suspenziji ili raskidu ugovora mora da donese čovek, a ne automatizovani sistem. Radnik mora dobiti pismeno objašnjenje najkasnije na dan kada odluka počinje da proizvodi dejstvo. Na taj način osigurava se sveobuhvatna zaštita i sprečava skrivanje iza "posredničkih firmi".

Nova pravila bi se odnosila na sve platformske radnike na sva lica koja su zaposlena ili angažovana radi pružanja usluge koju organizuje ili omogućava digitalna platforma i za to primaju naknadu, bez obzira na njihov trenutni formalni status.

- Konvencija obuhvata i formalnu i neformalnu ekonomiju. Izuzeci su izuzetno retki i mogu se primeniti samo na veoma ograničene kategorije radnika i to uz posebno opravdanje i obrazloženje koje država mora poslati Međunarodnoj organizaciji rada.

Platforme bi, kako ističe, u svoje troškove neminovno morale da uračunaju izdatke za zaštitu prava radnika, ali važno je naglasiti da postoji niz radnih prava čije ostvarivanje ne iziskuje nikakve dodatne troškove za poslodavce.

- Da li će i u kojoj meri to uticati na konačnu cenu koju plaćaju građani, zavisi od poslovne politike samih platformi i procene koliko je tražnja elastična – odnosno da li bi poskupljenje smanjilo broj korisnika. Bolja zaštita ne mora da znači pad fleksibilnosti rada, ali verujemo da bi upravo veća sigurnost privukla kvalitetnije radnike koji ne misle samo na trenutnu zaradu, već brinu i o svojoj budućnosti.

Zakon o radu, prema njegovim rečima ima centralno mesto.

- Njegovo usklađivanje sa Konvencijom MOR-a i Direktivom EU trebalo bi da se dogodi u sklopu usvajanja potpuno novog Zakona o radu, koji mora da obuhvati i niz drugih međunarodnih standarda. Kada će do toga doći, zavisi pre svega od donosilaca političkih odluka. Ipak, praksa pokazuje da gotovo svaka Vlada novi Zakon o radu usvaja u prvih godinu ili dve dana svog mandata ili ga ne usvoji uopšte - zaključuje.

Izvor: Vebsajt eKapija, 21.10.2026.
Naslov: Redakcija