PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O JAVNOM TUŽILAŠTVU: Propisano da o prigovoru protiv obaveznog uputstva za rad i postupanje u pojedinom predmetu, prigovoru protiv rešenja o supstituciji i prigovoru protiv rešenja i devoluciji odlučuje glavni javni tužilac neposrednog višeg javnog tužilaštva, a o prigovorima protiv ovih akata koje je doneo Vrhovni javni tužilac odlučuje kolegijum Vrhovnog javnog tužilaštva na posebnoj sednici zatvorenoj za javnost
Zakon o javnom tužilaštvu ("Sl. glasnik RS", br. 10/2023) donet je u februaru 2023. godine u cilju usklađivanja sa aktom o promeni Ustava Republike Srbije u oblasti pravosuđa, a koji je potvrđen na republičkom referendumu 16. januara 2022. godine.
Imajući u vidu dosadašnju praksu u primeni ovog zakona, potrebno je da se pojedina rešenja koja se odnose na nadležnost za odlučivanje o prigovoru protiv obaveznog uputstva za rad i postupanje u pojedinom predmetu, prigovoru protiv rešenja o supstituciji, prigovoru protiv rešenja o devoluciji, prigovoru na godišnji raspored poslova u Javnom tužilaštvu, odlučivanju, upućivanju javnih tužilaca u druga javna tužilaštva, kao i odredbe o broju mandata glavnih javnih tužilaca, izmene u cilju ostvarivanja uslova za efikasniji rad Javnog tužilaštva i dodatnog usklađivanja sa ustavnim i drugim zakonskim odredbama.
Dakle, odredbama čl. 1-5 Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu vrši se intervencija u čl.18-22 Zakona o Javnom tužilaštvu.
Članom 22. stav 1. i stav 2. Zakona o Javnom tužilaštvu propisano je da o prigovoru protiv obaveznog uputstva za rad i postupanje u pojedinom predmetu, prigovoru protiv rešenja o supstituciji i prigovoru protiv rešenja o devoluciji odlučuje Komisija Visokog saveta tužilaštva, koju čine pet članova koje bira Visoki savet tužilaštva iz reda javnih tužilaca na pet godina, bez mogućnosti ponovnog izbora. Ovakvo zakonsko rešenje nije adekvatno sa stanovišta vršenja hijerarhijskih ovlašćenja u Javnom tužilaštvu.
Naime, zakonom nije određeno iz kog stepena javnih tužilaštava mogu biti birani članovi predmetne komisije. Tako se može dogoditi da o prigovorima protiv obaveznog uputstva za rad i postupanje u pojedinom predmetu odnosno rešenja o supstituciji i devoluciji odlučuju javni tužioci koji su članovi komisije, koji su iz javnog tužilaštva nižeg stepena u odnosu na glavnog javnog tužioca koji je doneo obavezno uputstvo odnosno rešenje. Na taj način se narušava hijerarhija u Javnom tužilaštvu. Da bi se takva anomalija ispravila, članom 5. Predloga zakona predlaže se izmena člana 22. Zakona o javnom tužilaštvu.
Predloženo je rešenje da o prigovoru protiv obaveznog uputstva za rad i postupanje u pojedinom predmetu, prigovoru protiv rešenja o supstituciji i prigovoru protiv rešenja i devoluciji odlučuje glavni javni tužilac neposrednog višeg javnog tužilaštva, a o prigovorima protiv ovih akata koje je doneo Vrhovni javni tužilac odlučuje kolegijum Vrhovnog javnog tužilaštva na posebnoj sednici zatvorenoj za javnost.
Time se u potpunosti uspostavljaju puna hijerarhijska ovlašćenja koja imaju glavni javni tužioci u odnosu na javne tužioce, kao i neposredno viši glavni tužioci u odnosu na niže javne tužioce.
Predloženo rešenje je u skladu i sa članom 15. Zakona o javnom tužilaštvu koji uređuje odgovornost za rad u javnom tužilaštvu i kojim je propisano da glavni javni tužilac odgovara za rad javnog tužilaštva i za svoj rad Vrhovnom javnom tužiocu i neposredno višem glavnom javnom tužiocu, u skladu sa zakonom, a da javni tužilac odgovara za svoj rad glavnom javnom tužiocu, u skladu sa zakonom.
Na istoj liniji je rešenje iz člana 7. Predloga zakona, kojim se interveniše u članu 39. Zakona. Predlaže se da o prigovoru javnog tužioca na odluku o godišnjem rasporedu poslova u javnom tužilaštvu koji donosi glavni javni tužilac odlučuje neposredno viši javni tužilac umesto visokog saveta tužilaštva, kako predviđa važeće zakonsko rešenje.
Kada je u pitanju odluka o godišnjem rasporedu poslova u Vrhovnom javnom tužilaštvu, o prigovoru protiv te odluke odlučuje kolegijum Vrhovnog javnog tužilaštva. Predloženo je rešenje u skladu sa navedenim članom 15. Zakona o Javnom tužilaštvu, koji uređuje odgovornost za rad u Javnom tužilaštvu.
Članom 6. Predloga zakona dopunjuje se odredba člana 31. tačka 4. Zakona o Javnom tužilaštvu koja propisuje nadležnost Vrhovnog javnog tužilaštva da obavlja poslove međunarodne saradnje od značaja za Javno tužilaštvo.
Predloženom dopunom se uvodi obaveza za Vrhovno javno tužilaštvo da za obavljanje ovih poslova zatraži saglasnost Ministarstva pravde.
Navedena dopuna je neophodna, imajući u vidu da u okviru međunarodne saradnje može doći do preuzimanja međunarodnih obaveza koje bi imale implikacije na Republiku Srbiju i njen međunarodni položaj, pa je stoga neophodno da se ta saradnja obavlja uz saglasnost ministarstva koje je nadležno za poslove pravosuđa.
Članom 8. Predloga zakona menja se član 41. Zakona o javnom tužilaštvu koja uređuje vršioca dužnosti Vrhovnog javnog tužioca i glavnog Javnog tužioca. Novinu predstavlja rešenje da isto lice može biti ponovo postavljeno za vršioca dužnosti glavnog Javnog tužioca, kao i da taj period može da traje tri godine.
Ovo rešenje se predlaže iz razloga sprečavanja blokade rada Javnog tužilaštva kada su u pitanju manja javna tužilaštva sa malim brojem javnih tužilaca.
Iz istog razloga izvršena je intervencija u članu 62. stav 1. Zakona o Javnom tužilaštvu, tako što se daje mogućnost da glavni javni tužilac može biti ponovo biran na tu funkciju u istom javnom tužilaštvu.
Članom 10. Predloga zakona menja se član 69. Zakona o Javnom tužilaštvu koji uređuje privremeno upućivanje u cilju efikasnijeg rada Javnog tužilaštva i boljeg upravljanja kadrovskim potencijalom Javnog tužilaštva. Predlaže se mogućnost ponovnog privremenog upućivanja javnog tužioca u drugo javno tužilaštvo na period od tri godine.
Budući da se radi o statusnom pitanju položaja javnih tužilaca, predlaže se da rešenje o privremenom upućivanju donosi Visoki savet tužilaštva, a ne vrhovni javni tužilac, jer je to primerenije, imajući u vidu nadležnost ova dva organa. Predviđeno je da se pre donošenja rešenja o upućivanju obavezno pribavlja mišljenje glavnog javnog tužioca i javnog tužilaštva u koje se upućivanje vrši.
Članom 11. Predloga zakona interveniše se u članu 128. Zakona o javnom tužilaštvu, koji propisuje nadležnosti kolegijuma javnog tužilaštva. Brišu se nadležnosti kolegijuma javnog tužilaštva da daje mišljenje o predlogu izveštaja o radu javnog tužilaštva za prethodnu godinu i mišljenje o predlogu plana i programa rada za narednu godinu, budući da, shodno odredbi člana 15. stav 1. Zakona o javnom tužilaštvu, glavni javni tužilac odgovara za rad javnog tužilaštva i za svoj rad vrhovnom javnom tužiocu i neposredno višem glavnom javnom tužiocu, u skladu sa zakonom, te je priprema ovog izveštaja i plana programa u isključivoj nadležnosti glavnog javnog tužioca.
Član 12. Predloga zakona je prelazna odredba koja uređuje prestanak rada Komisije Visokog saveta tužilaštva, koja odlučuje o prigovoru protiv obaveznog uputstva za rad i postupanju u pojedinom predmetu, prigovoru protiv rešenja o supstituciji, prigovoru protiv rešenja o devoluciji, a imajući u vidu odredbe člana 5. Predloga zakona, kao i postupanje sa započetim predmetima Komisije.
Član 13. Predloga zakona je završna odredba koja uređuje stupanje ovog zakona na snagu.
Izvor: Vebsajt Narodne skupštine, 15.01.2026.
Izvod iz stenografskih beleški, Naslov: Redakcija