NOVE IZMENE SETA PRAVOSUDNIH ZAKONA: Šta je “jedna tačka ulaska u pravosuđe” i zašto se tiče baš svakog građanina?

U ponedeljak, 31. avgusta 2026. godine u Narodnoj skupštini su izglasane izmene Zakona o Pravosudnoj akademiji, Zakona o sudijama i Zakona o javnom tužilaštvu, kojima je iz korena promenjen način izbora pravosudnih funkcionera –sudija i javnih tužilaca, tako što je uvedena “jedna tačka ulaska u pravosuđe”. Ta jedna tačka ulaska su vrata Pravosudne akademije.

Ova promena znači da će od 1. marta 2027. godine, jedino oni pravnici, koji su nakon polaganja pravosudnog ispita uspeli da upišu i Pravosudnu akademiju, dobiti šansu da ih Pravosudna akademija predloži za izbor na funkciju sudije ili javnog tužioca, a nakon što okončaju njenu prethodnu obuku.

Jedna tačka ulaska u pravosuđe nije samo stručno pitanje

Na prvi pogled se može učiniti da je ovo neka uska stručna tema, organizacionog, a ne suštinskog tipa. Međutim, ovo je toliko fundamentalno pitanje, da se može uporediti sa rušenjem nosećeg stuba neke građevine – ono je od ključne važnosti ne samo za pravnike i pravosuđe, već i za svakog građanina, i uticaće neminovno na svakog pojedinca, i na društvo kao celinu.

Prvo šta je bitno da građani znaju, jeste da je ovakav koncept izbora pravosudnih funkcionera proglašen neustavnim (odlukom Ustavnog suda iz februara 2014. godine), a takođe nije prihvaćen kao predlog u temeljnom procesu ustavnih reformi 2022. godine. Stoga je cela stručna javnost doživela, može se slobodno reći, šok, kad je u avgustu 2024. godine na prepad, za vreme godišnjih odmora, opet pokušano uvođenje ove tektonske izmene, mimo svih pravila o načinu izmene sistemskih zakona.

Visoki savet sudstva i struka su rekli – NE jedna tačka ulaska u pravosuđe na ovaj način

Snažnom i jedinstvenom reakcijom svih relevantnih strukovnih udruženja, koja se dosledno od prvog do zadnjeg dana protive ovakvom konceptu, ovaj proces je zaustavljen 2024. godine. U ovom zaustavljanju važnu ulogu odigrao je i Visoki savet sudstva, kao ustavno telo u čijoj je isključivoj nadležnosti izbor sudija, koji je dao negativno mišljenje na ovakav način izbora 2024. godine, kao i u decembru 2025. godine, a koje mišljenje i dalje važi.

Međutim, uprkos ovim činjenicama, od kojih je procesno najvažnija da Visoki savet sudstva (koji je sad u nešto drugačijem kadrovskom sastavu od aprila meseca ove godine, zbog novoizabranih 5 članova iz reda sudija) nije izmenio, ni povukao svoje mišljenje iz decembra 2025. godine, dana 31.08.2026. godine su usvojene izmene ova tri pravosudna zakona.

Ovaj koncept -”jedna tačka ulaska u pravosuđe”, kod izbora pravosudnih funkcionera se, iako već više puta zaustavljen i stavljen ad acta, opet pojavio zahvaljujući svom kreatoru – izvršnoj vlasti, kako bi “sudsku granu vlasti pretvorio u javnu službu sličnu vojsci i policiji” – argument doslovce izrečen od strane jednog učesnika javne rasprave povodom ovih izmena u oktobru 2024. godine, kao razlog PRO izmena.

Ne morate biti pravnik da zaključite da u ovome ima logike koliko i u tome da presađujete srce na mesto odstranjenog bubrega. Funkcije organa, pa i onih državnih, ne mogu biti promenjene mimo svoje osnovne svrhe i zadatka, a da celokupan organizam nastavi normalno da funkcioniše.

Sve detaljne i savršeno argumentovane pravne analize strukovnih udruženja (koje možete pronaći na njihovim web sajtovima) – Asocijacije sudijskih pomoćnika, Društva sudija Srbije, CEPRIS-a…, uz niz drugih materijala na ovu temu, se mogu sumirati u jednoj rečenici – od sad postoje samo jedna vrata na koja se ulazi u pravosuđe posle završenog pravnog fakulteta, i iz kojih izlaze sve buduće sudije i javni tužioci. To su vrata Pravosudne akademije, a ključeve tih vrata drži izvršna vlast.

Zašto? Pa zato što Pravosudna akademija nije ustavna kategorija ovlašćena da bira sudije, i nema garancije nezavisnosti i samostalnosti primerene sudskoj grani vlasti.

Pravosudna akademija je važna institucija

Pravosudna akademija je institucija kojoj je od 2010. godine poverena početna i stalna obuka sudija, tužilaca i pravosudnog osoblja, koja funkcija se vidi i iz njenog naziva. Međutim, ona se sad, suprotno važećim propisima, odluci Ustavnog suda, mišljenju relevantne stručne javnosti i Visokog saveta sudstva, takoreći na silu, pretvara u instituciju koji faktički odlučuje ko će biti pravosudni funkcioneri.

To čini u dva kruga filtracije – prvo vrši prethodnu selekciju kroz upis kandidata koje će obučavati, a posle vrši i njihovo predlaganje za izbor na funkciju – tako da Visokom savetu sudstva ostaje samo formalnost odobravanja jednog od već predizabranih kandidata.

Ono što je bitno imati u vidu, jeste da nijednim propisom nije proklamovana nezavisnost Pravosudne akademije, dakle nema ni pretvaranja da jeste nezavisna, ali zato jeste Zakonom o Pravosudnoj akademiji ("Sl. glasnik RS", br. 80/2026) propisano da nju finansira i samim tim delimično upravlja, resorno ministarstvo, odnosno, izvršna vlast.

Šta mislite, da li se može očekivati, logično i zdravorazumski, da institucija koju finansira, kadrira i organizuje politička izvršna vlast, ima kapacitet da bira nezavisne i samostalne sudije i tužioce?

Kad imate u glavi sliku, prototip sudije i tužioca kakvog biste kao građanin želeli da imate u svojoj državi, mislite li da ovakva izmena ima za cilj poboljšanje kvaliteta pravosudnih funkcionera? Mislite li da se u svrhu jačanja pravosuđa oduzima nadležnost, od Ustavom za to predviđenog nezavisnog i samostalnog pravosudnog saveta, i prebacuje na telo pod kontrolom izvršne vlasti? I to suprotno glasnom i argumentovanom protivljenju sudija, sudijskih pomoćnika, profesora, najvećeg broja relevantnih strukovnih udruženja, i tog pravosudnog saveta, čija saglasnost je neophodna za izmenu zakona?

Imate li poverenja, kao građani u čije ime se presude donose, u stručnost i nezavisnost tako izabranih sudija, ako znate da je jedan od kriterijuma za upis kandidata u Pravosudnu akademiju, koji se najčešće ispostavi kao presudni, test opšte kulture? I da je 2023. godine video dokumentovan i prijavljen slučaj kandidata za prijemni ispit koji je imao unapred spremljena pitanja i odgovore? I ako znate da se prema istraživanju iz 2023. godine više od 90% već izabranih sudija protivilo ovakvom načinu izbora, iako je veliki broj anketiranih sudija bio polaznik i uspešno okončao Pravosudnu akademiju?

Ako to svedemo na neki banalan primer, da li biste se usudili da vodite svoje pravne bitke kao obični građani, ako npr. treba da se sudite s nekim ministarstvom oko imovine, čiju eksproprijaciju ne dozvoljavate, ili nekog drugog prava, a sudiće sudija kog je birala institucija pod kontrolom drugog ministarstva?

Pravosudna akademija ima vrlo važnu funkciju kontinuirane edukacije pravosudnog osoblja, i niko ne osporava njen značaj i ulogu u tom pogledu, štaviše – kvalitet obuka i predavača na seminarima koje organizuje često prevazilaze naša očekivanja, i ostave vrlo dobar utisak na nas koji ih pohađamo. To je institucija u koju treba ulagati i unapređivati je, shodno njenoj ulozi i svrsi, koja jeste od izuzetnog značaja.

Ali vrata te ustanove, iz niza razloga (od povrede ustavnih odredbi o zabrani diskriminacije, nadležnosti Visokog saveta sudstva i podele vlasti na tri grane, pa do samih organizacionih nelogičnosti, i niza primedbi koje je Evropska unija pismeno iznela u odnosu na organizaciju i funkcionisanje ove ustanove u bar 3 navrata (na koje opet upućujem da se lično upoznate u Komentaru Društva sudija Srbije na nacrte Zakona o pravosudnoj akademiji i Zakona o sudijama broj 21/26 od 06.05.2026. godine, gde su iznete vrlo pregledno, temeljno, ali ne i preopširno – na 20ak strana), ne mogu biti jedina vrata za ulazak u pravosuđe, dok god važi Ustav ove zemlje.

Ova izmena nema ništa manji značaj i uticaj na funkcionisanje pravosuđa od tzv. “Mrdićevih zakona”. Štaviše, njome se udara u same temelje ustavnog demokratskog uređenja i koncepta podele vlasti na tri grane. Skrivanje pod velom toga da i u Evropi postoje zemlje gde Pravosudna akademija bira sudije, je samo nevešto izgovaranje i poređenje naše pravne kulture, koja se odlučila za evropsko demokratsko uređenje tek pre 40 godina, sa zemljama koje su pre 400 godina potpuno efikasno parlamentom i zakonima ograničavale kraljeve, ili izmislile građansku revoluciju i koncept ljudskih prava pre 250 godina, i u skladu sa tim vrednostima su organizovale i svoje Pravosudne akademije.

Oblačenje jagnjeće kože argumentom da Visoki savet sudstva ipak daje zadnji potpis, ne sakriva vučiju dlaku – činjenicu da je to stavljanje pod kontrolu celokupnog kadra u pravosuđu, jer se ni pripravnici, ni sudijski i tužilački pomoćnici, ni sudije ni tužioci, u celoj Srbiji, neće moći zaposliti u pravosuđu, ako ih uz pomoć testova opšte kulture, ne odabere Pravosudna akademija, institucija pod kontrolom izvršne vlasti sa 40-ak zaposlenih u Beogradu i po jednim predstavnikom u Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu, što je nonsens samo ako se gleda sa aspekta apsurdne centralizacije za preko stotinu sudova i tužilaštava, bez da išta drugo imate u vidu.

Nije ni ranije nedostajalo pokušaja da se oduzme suština, i uspostavi kontrola političkih vlasti nad pravosuđem, a tačno je i da je postojeći proces izbora sudija izuzetno problematičan jer mu nedostaje objektivnost, te svakako postoji potreba za podrobnijim regulisanjem načina izbora. Ali takva suštinska i svrsishodna unapređenja i poboljšanja moraju biti sprovedena na ustavan i zakonit način – od strane Ustavom određenog pravosudnog tela, koji je ovlašćen da ovu materiju uređuje donošenjem odgovarajućeg podzakonskog akta, kojim detaljnije reguliše zakonom propisane uslove. Ovo nije ni ispravan način, ni ispravan cilj – jasno je kao dan da je cilj upravo suprotan svrsi jačanja pravosudnih institucija, i da će za posledicu imati slabljenje vladavine prava i pravne države.

Ove izmene menjaju temelje nosećeg stuba vlasti

Zato, dragi građani Republike Srbije, ako vam je možda promakla vest o izmenama pravosudnih zakona u moru drugih odluka koje su istog dana izglasane (a što govori i kvalitetu istih) – uključujući i promenu namene zemljišta u područjima zahvaćenim požarom, koja je privukla veliku pažnju javnosti – znajte da je i ova pravosudna izmena jednako značajna, dalekosežna i pogubna. Ona menja društvene temelje i pokušava da eliminiše noseću funkciju jednog od tri stuba vlasti, pretvarajući ga u prividan i deklaratoran, bez suštine.

Izvor: Vebsajt Asocijacija sudijskih pomoćnika, Nadežda Joveš Grbić - viša sudijska saradnica u Višem sudu u Novom Sadu, 11.09.2026.
Naslov: Redakcija