EVROPSKI PARLAMENT: Podržana inicijativa da burnout bude priznat kao profesionalno oboljenje

Evropski parlament podržao je inicijativu da se burnout i druga psihosocijalna oboljenja povezana sa radom priznaju kao profesionalne bolesti širom Evropske unije.

Izveštaj belgijske poslanice Estelle Ceulemans (PS/S&D), koji poziva na ovakvo priznanje, usvojen je sa 413 glasova za, 210 protiv i 29 uzdržanih. Reč je o neobavezujućoj inicijativi Evropskog parlamenta, koja sama po sebi ne menja zakonodavstvo EU, već treba da izvrši pritisak na Evropsku komisiju da predloži konkretne mere.

Trenutno većina članica EU, uključujući Belgiju, burnout i druga psihosocijalna stanja klasifikuje kao bolesti povezane sa radom, a ne kao profesionalna oboljenja. Razlika je značajna jer bi njihovo formalno priznavanje kao profesionalnih bolesti moglo da omogući bolji pristup zdravstvenoj zaštiti i naknadama za radnike koji su zbog tih stanja izgubili radnu sposobnost.

Šta se smatra profesionalnim oboljenjem?

Prema Evropskoj agenciji za bezbednost i zdravlje na radu (EU-OSHA), bolest povezana sa radom je svako oboljenje koje je izazvano ili pogoršano faktorima na radnom mestu. Uzroci takvih bolesti mogu biti kombinacija profesionalnih i drugih faktora.

Profesionalno oboljenje, sa druge strane, prvenstveno nastaje kao posledica izloženosti fizičkim, organizacionim, hemijskim ili biološkim rizicima na radnom mestu, odnosno njihovoj kombinaciji. Takva oboljenja uglavnom su definisana nacionalnim propisima kao posledica izloženosti rizicima na radu.

Belgijska poslanica je navela da u toj zemlji više od 155.000 ljudi pati od burnouta ili depresije, prema podacima Nacionalnog instituta za zdravstveno i invalidsko osiguranje (INAMI/RIZIV). Broj je, kako je navedeno, porastao za 32% u odnosu na 2021. godinu.

Istovremeno, troškovi naknada zbog nesposobnosti za rad povezane sa ovim stanjima povećani su za 78% u odnosu na 2019. godinu.

Evropski parlament u izveštaju ukazuje i na šire psihosocijalne rizike na radnom mestu, uključujući uznemiravanje na poslu, obavezne procene rizika i pravo zaposlenih da se isključe iz poslovne komunikacije van radnog vremena.

AI i digitalizacija povećavaju pritisak?

EU-OSHA upozorava da razvoj digitalnih tehnologija i veštačke inteligencije može dodatno povećati psihosocijalne rizike na radnom mestu. Prema podacima ove agencije, 44% zaposlenih navodi da je izloženo intenzivnom vremenskom pritisku ili prekomernom obimu posla.

Evropski parlament ocenjuje da postojeći regulatorni okvir EU u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, koji datira još iz 1989. godine, treba prilagoditi promenama u svetu rada.

Izvršna potpredsednica Evropske komisije Roxana Mînzatu najavila je da će Komisija na inicijativu Parlamenta odgovoriti u roku od tri meseca. Komisija bi do kraja godine trebalo da predstavi i predloge u oblasti kvalitetnijih radnih mesta.

Izvor: Vebsajt eKapija, 07.10.2026.
Naslov: Redakcija