SET NACRTA ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA PRAVOSUDNIH ZAKONA: Obrazloženje izmena i dopuna pravosudnih zakona

Obrazloženje izmena i dopuna pravosudnih zakona sačinjenih u postupku usklađivanja sa preporukama sadržanim u Nacrtu hitnog mišljenja Venecijanske komisije izvestilaca Venecijanske komisije

Uvod

            Narodna skupština je 28. januara 2026. godine usvojila izmene i dopune Zakona o javnom tužilaštvu, Zakona o Visokom savetu tužilaštva, Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, Zakona o sudijama i Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava (u daljem tekstu: izmene zakona od 28. januara 2026. godine).

            Pismom od 10. februara 2026. godine predsednik Narodne skupštine je zatražila hitno mišljenje Venecijanske komisije o izmenama od 28. januara 2026. godine.

            Venecijanska komisija je 17. aprila 2026. godine dostavila preliminarni Nacrt hitnog mišljenja na izmene zakona koji regulišu sudstvo i javno tužilaštvo. Republika Srbija je 21. aprila 2026. godine Venecijanskoj komisiji uputila odgovor i komentare na preliminarni Nacrt hitnog mišljenja. Venecijanska komisija je 24. aprila 2026. godine dostavila konačan tekst Nacrta hitnog mišljenja koje su sačinili eksperti (izvestioci) Venecijanske komisije na osnovu analize izmena zakona od 28. januara 2026. godine i rezultata sastanaka koje su izvestioci i predstavnici Sekretarijata Venecijanske komisije održali u Beogradu 16. i 17. marta 2026. godine sa predsednikom Narodne skupštine, ministrom pravde, narodnim poslanicima, predstavnicima Visokog saveta tužilaštva, Visokog saveta sudstva, Vrhovnog javnog tužilaštva, Odeljenja Višeg javnog tužilaštva u Beogradu za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, Posebnog tužilaštva za borbu protiv organizovanog kriminala, kao i predstavnicima civilnog sektora i stručnih udruženja sudija i tužilaca.

            U Zaključcima sadržanim u Nacrtu hitnog mišljenja navodi se, pored ostalog, da Venecijanska komisija priznaje važnost ciljeva kojima teže vlasti - poboljšanje efikasnosti i sudova i javnog tužilaštva, kao i poboljšanje jasnoće i ukupne koherentnosti relevantnih pravnih okvira. Takođe, Komisija prihvata dodeljivanje nadležnosti za odlučivanje o privremenim upućivanjima javnih tužilaca Visokom savetu tužilaštva, ustavnom organu koje je dobro pozicionirano da obezbedi objektivne i transparentne odluke u vezi sa upravljanjem i rasporedom javnih tužilaca. Sa druge strane, Zaključci Nacrta hitnog mišljenja sadrže i ključne Preporuke u odnosu na pojedina zakonska rešenja koja, po mišljenju izvestilaca (eksperta), “uklanjaju prethodno postojeće mere zaštite samostalnosti javnog tužilaštva”.

            Prema proceduri Venecijanske komisije, ovaj Nacrt hitnog mišljenja biće razmatran i usvojen na narednoj plenarnoj sednici Venecijanske komisije u junu 2026. godine.

            Imajući u vidu strateški cilj Republike Srbije ka članstvu u Evropskoj Uniji, Republika Srbija je čvrsto opredeljenja da kontinuirano radi na jačanju vladavine prava kao jednog od osnovnih načela Ustava Republike Srbije i da usklađuje svoj pravni sistem sa međunarodnim standardima. Stoga se Republika Srbija opredelila da odmah pokrene postupak usklađivanja zakona donetih 28. januara 2026. godine sa preporukama sadržanim u Nacrtu hitnog mišljenja.

            U tom smislu, ministar pravde je 28. aprila 2026. godine obrazovao Radnu grupu sastavljenu od predstavnika Visokog saveta sudstva, Visokog saveta tužilaštva, Vrhovnog suda, Vrhovnog javnog tužilaštva, Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, strukovnih udruženja sudija i javnih tužilaca, predstavnika Odbora Narodne skupštine nadležnog za pravosuđe i predstavnici Ministarstva pravde. Radna grupa je 29. aprila 2026. godine otpočela rad na izradi radnih tekstova nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama, Zakona o javnom tužilaštvu, Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala i Zakona o Visokom savetu tužilaštva, u cilju njihovog usklađivanja sa preporukama sadržanim u Nacrtu hitnog mišljenja i standardima Venecijanske komisije.

Takođe, 6. i 7. maja 2026. godine, u prostorijama Narodne skupštine, organizovano je javno slušanje mogućih rešenja za izmene zakona iz oblasti pravosuđa u skladu sa Ustavom i Preporukama sadržanim u Nacrtu hitnog mišljenja Venecijanske komisije. Pored predstavnika Radne grupe, javnom slušanju je prisustvovao i uzeo učešće u diskusiji značajan broj sudija i javnih tužilaca iz sudova i javnih tužilaca iz cele Srbije, kao i predstavnici advokature i strukovnih udruženja.

Predložena rešenja su rezultat celokupne procedure koja je sprovedena nakon dobijanja Nacrta hitnog mišljenja.

            Obrazloženje predloženih izmena i dopuna zakona

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o sudijama

            Zakonom o izmeni Zakona o sudijama od 28. januara 2026. godine izmenjena je odredba člana 77. stav 1. Zakona na način da predsednik suda nakon isteka perioda od pet godina može još jednom biti izabran za predsednika istog suda.

            Usvojena izmena obrazložena je, pored ostalog, time da uvođenje mogućnosti jednog dodatnog mandata predsednika suda obezbeđuje bolju institucionalnu stabilnost, doslednost i odgovornost u obavljanju funkcije predsednika suda, uz održavanje kontrolne uloge Visokog saveta sudstva u odlučivanju o ponovnom izboru.

            U Nacrtu hitnog mišljenja istaknuto je da: iako priznaje praktične izazove sa kojima se vlasti suočavaju prilikom popunjavanja rukovodećih pozicija u pravosuđu, Venecijanska komisija ponavlja da bi poželjniji pristup bio da se, kao pravilo, predviđaju neobnovljivi fiksni mandati za predsednike sudova, kako bi se sprečila prekomerna koncentracija moći kod istih pojedinaca.

            Vezano za Zakon o izmeni Zakona o sudijama od 28. januara 2026. godine, Zaključci Nacrta hitnog mišljenja sadrže preporuku da fiksni mandati predsednika sudova bi trebalo po pravilu da budu neobnovljivi, sa mogućnošću obnavljanja mandata u ograničenim i izuzetnim okolnostima.

            Uvažavajući datu preporuku predlaže se izmena i dopuna člana 77. Zakona o sudijama tako da se u stavu 1. ovog člana propiše da se predsednik suda bira na pet godina bez mogućnosti ponovnog izbora za predsednika istog suda, a da se nakon stava 1. doda novi stav 2. kojim bi bilo predviđeno da izuzetno od stava 1. ovog čana isto lice može biti birano još jednom za predsednika istog suda, ako je njegov rad kao predsednika seda vrednovan najvišom ocenom i ako je dobio pozitivno mišljenje o svom radu kao predsednik suda na sednici svih sudija za koje je glasalo više od polovine ukupnog broja sudija tog suda, tajnim glasanjem. Dosadašnji stav 2. ovog člana, koji postaje stav 3. a koji se odnosi na početak mandata predsednika suda, ostaje nepromenjen.

            Dake, predložena izmena i dopuna člana 77. Zakona o sudijama ustanovljava kao pravilo izbor predsednika suda na fiksni mandat od pet godina samo jednom, a kao izuzetak, dozvoljava mogućnost da isto lice još jednom može biti izabrano za predsednika istog suda pod uslovom da su kumulativno ispunjeni sledeći uslovi:

            - da je njegov ili njen rad kao predsednika suda vrednovan najvišom ocenom, uz podsećanje da je vrednovanje rada predsednika sudova u nadležnosti Visokog saveta sudstva;

            - da se o radu predsednika suda izjasnila sednica svih sudija;

            - da je predsednik suda dobio pozitivno mišljenje o svom radu kao predsednik suda;

            - da je za pozitivno mišljenje glasalo više od polovine ukupnog broja sudija tog suda i

            - da se sudije mišljenje o radu predsednika suda donose tajnim glasanjem.

            Na predloženi način uvažena je preporuka da je fiksni mandat predsednika suda po pravilu neobnovljiv. Takođe, u skladu sa preporukom, (1) predloženi izuzetak predstavlja samo zakonsku mogućnost, (2) koja je ograničena samo na još jedan izbor za predsednika suda u istom sudu i (3) propisani su jasni uslovi koji kumulativno moraju biti ispunjeni da bi Visoki savet sudstva uopšte mogao primeniti izuzetak. Konačno, imajući u vidu da se radi o zakonskoj mogućnosti a ne o obavezi da se isto lice još jednom izabere za predsednika istog suda, odluku o tome da li u konkretnom slučaju postoje opravdani razlozi za primenu izuzetka iz stava 2. člana 77. isključivo donosi Visoki savet sudstva.

Zakon o izmeni Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava

            Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava od 28. januara 2026. godine izmenjena je organizacija osnovnih sudova, i posledično, osnovnih javnih tužilaštava na teritoriji grada Beograda. Usvojenim izmenama umesto dotadašnja tri osnovna suda i tri osnovna javna tužilaštva u Beogradu, osnivaju se četiri osnovna suda i četiri osnovna javna tužilaštva u Beogradu. Zakonom se ukida Treći osnovni sud u Beogradu koji je postupao za područja gradskih opština Novi Beograd, Zemun i Surčin i umesto njega se osnivaju Treći osnovni sud u Beogradu za područje gradske opštine Novi Beograd i Četvrti osnovni sud u Beogradu za područje gradskih opština Zemun i Surčin, Izmene u organizaciji osnovnih sudova pratile su odgovarajuće izmene osnovnih javnih tužilaštava.

Završnom odredbom Zakona predviđeno je da njegova primena počinje 1. jula 2026. godine.

S obzirom na to da je dosadašnji Treći opštinski sud u Beogradu pokrivao teritoriju gradskih opština Novi Beograd, Zemun i Surčin u kojima živi preko 430.000 stanovnika i u kojima je pored ovog broja više desetina hiljada građana zaposleno u pravnim licima čija su sedišta na teritoriji ovih gradskih opština, Treći opštinski sud u Beogradu je bio opterećen velikim brojem predmeta zbog čega objektivno nije mogao efikasno da postupa. Predstojeći dinamički rast ovog dela Beograda svakako ne može da dovede do smanjene opterećenosti nadležnog osnovnog suda. Naprotiv. Kako je dostupnost pravde (suda) građanima jedan od bitnih standarda i Venecijanske komisije, to ideja o reorganizaciji mreže osnovnih sudova u Beogradu ima legitimno i razumno opravdanje.

Sa druge strane, činjenica na koju se ukazuje u Nacrtu hitnog mišljenja jeste da usvojena reorganizacija nije bila praćena “procenom uticaja koja analizira i sa posebnom pažnjom ispituje osnovne uzroke postojećih problema, kao ni postojanje mogućih alternativnih mera”.

Polazeći od svega prethodno navedenog, predlaže se da se u ovom trenutku početak primene Zakona predvidi za 1. mart 2027. godine (umesto 1. jula 2026. godine).

NAPOMENA:

Pored predloženog odlaganja početka primene Zakona, ministar pravde će u saradnji sa Visokim savetom sudstva do kraja maja 2026. godine obrazovati Radnu grupu za izradu sveobuhvatne analize efekata podele Trećeg osnovnog suda u Beogradu na dva osnovna suda. Ova analiza će obuhvatiti ključne faktore relevantne za pravosudnu mrežu, kao što su broj stanovnika, obim predmeta, vreme putovanja do suda, specijalizacija sudija i ekonomska održivost. U zavisnosti od rezultata analize efekata razmotriće se opravdanost izmena važećeg zakonskog rešenja, kao i rokova za primenu i pristupiti izmenama ako je potrebno. Na ovaj način Republika Srbija izražava punu spremnost da svoj normativni okvir uskladi sa CEPEJ (2013)7 Rev1 Revised Guidelines on the Creation of Judicial Maps to Support Access to Justice within a Quality Judicial System, 6 December 2013.

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o organizaciji i nadležnosti organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala

Izmenama Zakona od 28. januara 2026. godine razjašnjen je institucionalni status Posebnog odeljenja za borbu protiv visokotehnološkog kriminala. Naime, od donošenja Zakona 2005. godine do danas, članom 4. Zakona je propisano da je za postupanje u predmetima krivičnih dela iz člana 3. tog zakona nadležno Više javno tužilaštvo u Beogradu za teritoriju Republike Srbije i da se u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu obrazuje posebno odeljenje za borbu protiv visokotehnološkog kriminala. Međutim, iako je nedvosmisleno od samog početka bilo predviđeno da se radi o posebnom (specijalizovanom) odeljenju u okviru Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, ovo odeljenje je nazvano “posebnim tužilaštvom” iz čega su u daljim odredbama Zakona proizašle nedoslednosti u definisanju njegovog statusa i postavljenja lica koje rukovodi tim odeljenjem. Izmene Zakona od 28. januara 2026. godine i to pre svega člana 5. Zakona, zasnivale su se na opštim principima unutrašnje organizacije javnog tužilaštva. U tom smislu članom 5. Zakona je propisano da radom Posebnog odeljenja rukovodi rukovodilac Posebnog odeljenja i da rukovodioca Posebnog odeljenja postavlja glavni javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu iz reda javnih tužilaca višeg javnog tužilaštva ili apelacionog javnog tužilaštva. U preostalom delu odredbe člana 5. nisu menjane.

U Nacrtu hitnog mišljenja navodi se da je “Venecijanska komisija ranije prepoznala prednosti angažovanja specijalizovanih tužilaca za istragu naročito složenih ili tehnički zahtevnih krivičnih dela, kao što je sajber kriminal”. Takođe se ukazuje da “iako izbor organizacionih modela za borbu protiv sajber kriminala u krajnjoj liniji spada u domen političke diskrecije svake države, Komisija smatra da uspostavljanje specijalizovanih odeljenja sa određenim stepenom operativne autonomije pruža jasne prednosti. Predmetna krivična dela su visoko specijalizovana i efikasnije se istražuju i gone od strane posebno obučenog i stručnog kadra”. Ukazano je i da “ključni uslovi za pravilno i efikasno vršenje nadležnosti specijalizovanih tužilačkih tela uključuju odgovarajući stepen strukturne i operativne autonomije, što podrazumeva pravne i institucionalne mehanizme za sprečavanje političkog ili drugog uticaja, odgovornost i transparentnost, specijalizovan i obučen kadar, kao i adekvatne resurse i ovlašćenja.”.

Međutim, iako se priznaje da je “legitimni cilj vlasti da obezbede jasan, precizan i predvidiv pravni okvir” u Nacrtu hitnog mišljenja se ističe da “Venecijanska komisija smatra da neposredno upravljanje i hijerarhijska potčinjenost Višem javnom tužilaštvu u Beogradu ne deluju kao rešenje koje je podobno da obezbedi stepen strukturne i operativne autonomije potreban Posebnom odeljenju za visokotehnološki kriminal, imajući u vidu tehničku i specijalizovanu složenost njegovog rada”.

U tom kontekstu Nacrt hitnog mišljenja u Zaključcima sadrži preporuku “da bi Posebnom odeljenju za visokotehnološki kriminal trebalo obezbediti veći stepen strukturne i operativne autonomije, u skladu sa tehničkom složenošću njegove nadležnosti i nacionalnim karakterom njegove jurisdikcije.”.

U cilju prioritetnog usklađivanja Zakona sa datom preporukom predlaže se izmena i dopuna člana 5. Zakona na način kako sledi:

“Radom Posebnog odeljenja rukovodi rukovodilac Posebnog odeljenja.

Rukovodioca Posebnog odeljenja postavlja Visoki savet tužilaštva na predlog glavnog javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu iz reda javnih tužilaca višeg javnog tužilaštva ili apelacionog javnog tužilaštva.

Visoki savet tužilaštva objavljuje javni poziv za kandidate za postavljenje rukovodioca posebnog odeljenja.

Rukovodilac Posebnog odeljenja postavlja se na tri godine i ne može biti ponovo postavljen.

Rukovodilac Posebnog odeljenja i javni tužioci raspoređeni u Posebno odeljenje moraju da poseduju posebna znanja iz oblasti informatičkih tehnologija.

Posedovanje posebnih znanja iz stava 5. ovog člana dokazuje se uverenjem o završenoj specijalističkoj obuci iz oblasti informatičkih tehnologija na Pravosudnoj akademiji ili uverenjem o položenom posebnom testu na Pravosudnoj akademiji.”.

Predloženim izmenama i dopunama člana 5. Zakona obezbeđuje se:

- veća strukturna i operativna autonomija Posebnog odeljenja time što rukovodioca Posebnog odeljenja postavlja Visoki savet tužiaštva;

 - minimalno očuvanje insitucionalnog položaja Posebnog odeljenja kao dela Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, time što kandidata za rukovodioca Posebnog odeljenja predlaže glavni javni tužilac javnog tužilaštva u čijem sastavu je Posebno odeljenje;

- transparentnost u postupku postavljenja rukovodioca Posebnog odeljenja, time što Visoki savet tužilaštva objavljuje javni poziv za kandidate;

- uspostavljanje objektivnih merila za utvrđivanje posedovanja neophodnih stručnih znanja iz oblasti informatičkih tehnologija.

NAPOMENE:

Tokom rada na usaglašavanju Zakona sa preporukama sadržanim u Nacrtu hitnog mišljenja imala se u vidu i preporuka da, sa organizacione tačke gledišta, nije optimalno rešenje da posebno odeljenje sa nacionalnom nadležnošću bude deo Višeg javnog tužilaštva u Beogradu čija je nadležnost u ostalim oblastima teritorijalno ograničena. Prihvatanje ove preporuke imalo bi za posledicu značajne izmene Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala i Zakona o javnom tužilaštvu, što prema standardima same Venecijanske komisije zahteva sveobuhvatnu analizu postojećeg stanja i potreba.

Stoga se u ovom trenutku pristupilo izmenama u okviru već ustanovljenog dvadesetogodišnjeg institucionalnog statusa Posebnog odeljenja, ali će ministar pravde, do kraja maja 2026. godine, obrazovati Radnu grupu koja će izvršiti prethodnu analizu postojećeg stanja i potreba i u zavisnosti od analize pristupiti izmenama normativnog okvira.

***

 Ukazujemo da su predstavnici Udruženja tužilaca Srbije u Radnoj grupi koja je radila na pripremi izmena i dopuna zakona predložili Alternativu na član 5. st. 2. i 3. koja glasi:

“Rukovodioca Posebnog odeljenja postavlja Visoki savet tužilaštva iz reda javnih tužilaca višeg javnog tužilaštva ili apelacionog javnog tužilaštva, uz prethodno objavljivanje javnog poziva svim javnim tužiocima, na period od šest godina, bez prava ponovnog postavljenja.”

 

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu

            1. Odlučivanje o prigovorima protiv obaveznog uputstva za rad i postupanje u pojedinom predmetu, protiv rešenja o devoluciji i rešenja o supstituciji

Saglasno odredbama člana 155. Ustava Republike Srbije javno tužilaštvo je jedinstven i samostalan državni organ zasnovan na hijerarhijskom principu rukovođenja. U skladu sa ustavnim normama Zakon o javnom tužilaštvu je razradio hijerarhijski odnos jedinstvenog javnog tužilaštva u Republici Srbiji i to kako sa aspekta hijerahijskog odnosa i odgovornosti između javnih tužilaštava koja čine jedinstveni sistem, tako i odnosa i odgovornosti nosilaca javnotužilačke funkcije unutar jednog javnog tužilaštva i u odnosu na hijerarhijski više nosioce funkcije (čl. 2, 13, 14. i 15.). Zakonom propisana hijerahijska ovlašćenja odnose se isključivo na postupanje u pojedinačnim predmetima. Takođe, Zakon propisuje uslove pod kojima se mogu koristiti hijerarhijska ovlašćenja, postupak za njihovo korišćenje i pravno sredstvo za zaštitu od nezakonitog ili očigledno neosnovanog korišćenja hijerarhijskog ovlašćenja.

            Izmenama Zakona o javnom tužilaštvu od 28. januara 2026. godine hijerarhijski princip je propisan i za odlučivanje o pravnom sredstvu - prigovoru protiv odluke koja je doneta korišćenjem hijerarhijskog ovlašćenja.

            Predoženim izmenama i dopunama čl. 18. do 22. Zakona u delu kojim se uređuje prigovor protiv obaveznog uputstva za rad i postupanje u pojedinom predmetu, protiv rešenja o devoluciji i rešenja o supstituciji vrši se usklađivanje Zakona sa preporukom iz Nacrta hitnog mišljenja o uspostavljanju nehijerarhijskog sistema odlučivanja o prigovorima koji se mogu izjaviti protiv odluka donetih u vršenju hijerahijskih ovlašćenja.

            Suština predloženih izmena i dopuna sadržana je u odredbi člana 22. kojom se predlaže sledeće:

            “O prigovoru protiv obaveznog uputstva za rad i postupanje u pojedinom predmetu, prigovoru protiv rešenja o supstituciji i prigovoru protiv rešenja o devoluciji odlučuje komisija Visokog saveta tužilaštva koju čine tri potkomisije, i to:

1)         o prigovoru protiv obaveznog uputstva za rad i postupanje u pojedinom predmetu koje je doneo glavni javni tužilac osnovnog javnog tužilaštva odlučuje potkomisija koju čine tri člana iz reda glavnih javnih tužilaca i javnih tužilaca višeg javnog tužilaštva.

2)         o prigovoru protiv obaveznog uputstva za rad i postupanje u pojedinom predmetu, prigovoru protiv rešenja o supstituciji i prigovoru protiv rešenja o devoluciji koje je doneo glavni javni tužilac višeg javnog tužilaštva odlučuje potkomisija koju čine tri člana iz reda glavnih javnih tužilaca i javnih tužilaca apelacionog javnog tužilaštva.

3)         o prigovoru protiv akata iz tačke 2. ovog stava koje je doneo glavni javni tužilac apelacionog javnog tužilaštva ili glavni javni tužilac javnog tužilaštva posebne nadležnosti odlučuje potkomisija koju čine tri člana iz reda javnih tužilaca Vrhovnog javnog tužilaštva.

Članove i zamenike članova komisije iz stava 1. ovog člana imenuje Visoki savet tužilaštva na period od četiri godine, na osnovu javnog poziva, u skladu sa unapred utvrđenim i javno objavljenim kriterijumima koji se odnose na stručnost, iskustvo i profesionalni integritet.

Član komisije ne može biti član Visokog saveta tužilaštva. U odlučivanju ne može učestvovati član ili zamenik člana komisije koji se nalazi u neposrednom hijerarhijskom odnosu sa donosiocem akta koji je predmet prigovora.

Komisija u postupku odlučivanja o prigovoru ispituje da li je obavezno uputstvo, rešenje o devoluciji ili rešenje o supstituciji osnovano i doneto u skladu sa zakonom.

Način rada i odlučivanja u komisiji uređuje se aktom Visokog saveta tužilaštva.

O prigovoru protiv obaveznog uputstva za rad i postupanje u pojedinom predmetu, prigovoru protiv rešenja o supstituciji i prigovoru protiv rešenja o devoluciji koje je doneo Vrhovni javni tužilac odlučuje kolegijum Vrhovnog javnog tužilaštva na posebnoj sednici zatvorenoj za javnost.”

Predloženo rešenje predviđa da o prigovorima protiv obaveznih uputstava za rad i postupanje u pojedinačnim predmetima, prigovorima protiv odluka o supstituciji i prigovorima protiv odluka o devoluciji odlučuje komisija Visokog saveta tužilaštva organizovana kroz tri potkomisije, u zavisnosti od nivoa javnog tužilaštva čiji je glavni javni tužilac doneo akt koji je predmet prigovora.

Ovim rešenjem istovremeno se nastoji obezbediti:

- efikasnost i stručnost u odlučivanju;

- nezavisnost i nepristrasnost postupka preispitivanja;

- kao i zaštita samostalnosti javnog tužilaštva u skladu sa ustavnom ulogom Visokog saveta tužilaštva.

Predloženi pristup zasniva se na razumevanju da različiti nivoi javnih tužilaštava imaju različite organizacione strukture, vrste i složenost predmeta, kao i različite oblike unutrašnjeg funkcionisanja i upravljanja. Iz tog razloga, ocena osnovanosti obaveznih uputstava, supstitucije i devolucije poverava se javnim tužiocima koji poseduju neposredno profesionalno iskustvo i specijalizovana znanja o funkcionisanju tužilaštava na odgovarajućem nivou.

Predloženi model nije zasnovan na hijerarhijskoj kontroli, već na stručnoj i funkcionalnoj diferencijaciji unutar tužilačkog sistema. Zbog toga je izričito propisano da član ili zamenik člana komisije koji se nalazi u neposrednom hijerarhijskom odnosu sa donosiocem osporenog akta ne može učestvovati u postupku odlučivanja, čime se otklanja rizik od neposrednog hijerarhijskog uticaja na postupak preispitivanja.

Dodatne garancije nezavisnosti i nepristrasnosti obezbeđuju se kroz sledeće mehanizme:

- članovi komisije ne mogu biti članovi Visokog saveta tužilaštva;

- imenuju se putem javnog poziva;

- izbor se vrši na osnovu unapred utvrđenih i javno dostupnih kriterijuma koji se odnose na stručnost, iskustvo i profesionalni integritet;

- a pravila o radu i načinu odlučivanja komisije uređuju se aktom Visokog saveta tužilaštva.

Organizacija komisije kroz tri specijalizovane potkomisije omogućava i veću operativnu efikasnost i delotvornost postupka preispitivanja, imajući u vidu kratke zakonske rokove za odlučivanje o prigovorima i potrebu da se obezbedi kontinuitet u postupanju u pojedinačnim predmetima.

Shodno tome, predloženo rešenje uspostavlja ravnotežu između potrebe za delotvornim mehanizmom kontrole hijerarhijskih ovlašćenja unutar javnog tužilaštva i potrebe da se obezbedi stručno, specijalizovano i nepristrasno odlučivanje, uz očuvanje ustavne uloge Visokog saveta tužilaštva kao garanta samostalnosti javnog tužilaštva.

Rešenja koja se sada predlažu uravnoteženo obuhvataju dva principa - princip procesne samostalnosti i procesne hijerarhije, upravo na način kako to Venecijanska komisija navodi u svom mišljenju “Joint Opinion on the draft Law on the Prosecution Service” of the Republic of Moldova

Takođe, članom 18. stav 7, članom 20. stav 7. i članom 21. stav 8. predviđeno je da ako nadležna komisija u propisanom roku od osam dana ne donese obrazloženu odluku o prigovoru, smatra se da je odluka povodom koje je izjavljen prigovor stavljena van snage.

***

            Ukazujemo da su predstavnici pojedinih organa i stručnih udruženja u Radnoj grupi predložili alternative za stav 1. člana 22. Zakona i to:

Alternativa 1.

O prigovoru protiv obaveznog uputstva za rad i postupanje u pojedinom predmetu, prigovoru protiv rešenja o supstituciji i prigovoru protiv rešenja o devoluciji odlučuje komisija koju čine pet (sedam) članova iz reda javnih tužilaca.

Alternativa 2.

O prigovoru protiv obaveznog uputstva za rad i postupanje u pojedinom predmetu, prigovoru protiv rešenja o supstituciji i prigovoru protiv rešenja o devoluciji odlučuje komisija koju čini pet članova i zamenika članova koje bira Visoki savet tužilaštva i to dva člana i zamenika člana iz reda javnih tužilaca Vrhovnog javnog tužilaštva i tri člana i zamenika člana iz reda javnih tužilaca apelacionih javnih tužilaca.

Alternativa 3.

 

O prigovoru protiv obaveznog uputstva za rad i postupanje u pojedinom predmetu, prigovoru protiv rešenja o supstituciji i prigovoru protiv rešenja o devoluciji odlučuje komisija od tri člana i zamenika člana iz reda sudija apelacionog suda. (Ukoliko se prihvati ova alternativa potrebno je brisati stav 3.)

2. Nadležnost Vrhovnog javnog tužilaštva u oblasti međunarodne saradnje

            Izmenama Zakona od 28. januara 2026. godine dopunjena je odredba člana 31. tačka 4) Zakona kojom je propisana nadležnost Vrhovnog javnog tužilaštva da obavlja poslove međunarodne saradnje od značaja za javno tužilaštvo, tako što je predviđeno da ove poslove Vrhovno javno tužilaštvo obavlja uz saglasnost ministarstva nadležnog za pravosuđe.

            Analiza sporne odredbe u Nacrtu hitnog mišljenja ograničila se samo na sporazume o saradnji i operativne sporazume koje je Vrhovno javno tužilaštvo zaključilo sa svojim međunarodnim partnerima u okviru postojećih ugovora o međusobnoj pravnoj pomoći. Drugim rečima, Nacrt hitnog mišljenja međunarodnu saradnju Vrhovnog javnog tužilaštva sagledava u svetlu potvrđenih međudržavnih/međunarodnih ugovora i sporazuma o pružanju međunarodne pravne pomoći u krivičnim stvarima. Međutim, odredba člana 31. tačka 4) u delu koji nije izmenjen 28. januara 2026. godine predviđa da Vrhovno javno tužilaštvo “obavlja poslove međunarodne saradnje od značaja za javno tužilaštvo”, što znači da međunarodna saradnja Vrhovnog javnog tužilaštva može biti šira od operativne saradnje u cilju efikasnog krivičnog gonjenja i suzbijanja vršenja krivičnih dela sa elementom inostranosti.

            Imajući u vidu navedeno, predlaže se izmena tačke 4) člana 31. Zakona kako sledi:

“4) Ostvaruje kontakt i razmenu informacija i dokumenata sa tužilaštvima drugih država, međunarodnim pravosudnim organizacijama i drugim nadležnim međunarodnim telima i ostvaruje neposrednu saradnju sa nadležnim organima drugih država, u skladu sa zakonom i potvrđenim međunarodnim ugovorom;

4a) Zaključuje protokole o saradnji sa tužilaštvima drugih država i međunarodnim pravosudnim organizacijama, u skladu sa potvrđenim međunarodnim ugovorom o čemu prethodno obaveštava ministarstvo nadležno za pravosuđe, radi davanja mišljenja.”

Predloženom izmenom i dopunom pravi se razlika između dva oblika međunarodne saradnje Vrhovnog javnog tužilaštva. Prvi oblik je operativna saradnja Vrhovnog javnog tužilaštva sa tužilaštvima drugih država, međunarodnim pravosudnim organizacijama i drugim nadležnim međunarodnim telima, u kom slučaju se ovaj vid saradnje ostvaruje bez bilo ikakvog učešća organa izvršne vlasti (predlog nove tačke 4). Drugi oblik međunarodne saradnje je zaključivanje protokola o saradnji sa tužilaštvima drugih država i međunarodnim pravosudnim organizacijama, kao opštih pravnih akata koji moraju biti u skladu sa potvrđenim međunarodnim ugovorom. Kod ovog oblika međunarodne saradnje, predviđenog u novoj tački 4a), predlaže se prethodno obaveštavanje ministarstva nadležnog za pravosuđe, radi davanja mišljenja.

Na ovaj način Zakon se usklađuje sa preporukom sadržanom u Nacrtu hitnog mišljenja da umesto zahtevanja prethodne saglasnosti, zakon bi trebalo da precizira uslove pod kojima Vrhovno javno tužilaštvo ima dužnost da obavesti Ministarstvo pravde o sporazumima koje planira da zaključi sa međunarodnim kolegama u okviru postojećih međunarodnih ugovora.

***

Ukazujemo da je tokom rada Radne grupe dat jedan predlog za Alternativu za tač. 4) i 4a), koja glasi:

“4) obavlja poslove međunarodne saradnje od značaja za javno tužilaštvo, uz obaveštavanje ministarstva nadležnog za pravosuđe ukoliko se radi o sporazumima o saradnji.”

            3. Nadležnost za odlučivanje o prigovorima na godišnji program rada javnog tužilaštva

            Predlaže se izmena člana 39. Zakona tako da o prigovoru protiv odluke o godišnjem rasporedu poslova u javnom tužilaštvu ili odluke o izmeni odluke o godišnjem rasporedu poslova u javnom tužilaštvu odlučuje Visoki savet tužilaštva, a ne neposredno viši glavni javni tužilac, kako je bilo propisano izmenama Zakona od 28. januara 2026. godine.

            Takođe, predlaže se zakonska pretpostavka da je prigovor usvojen ako Visoki savet o njemu ne odluči u propisanom roku od 30 dana.

            Ovim je član 39. Zakona usklađen sa preporukom iz Nacrta hitnog mišljenja.

4. Privremena imenovanja glavnih javnih tužilaca

Prema izmenama od 28. januara 2026. godine, ako mesto glavnog javnog tužioca ostane upražnjeno, Visoki savet tužilaštva može imenovati vršioca dužnosti glavnog javnog tužioca na period do tri godine, sa mogućnošću ponovnog imenovanja (član 41).

U Nacrtu hitnog mišljenja izražena je rezerva prema ovakvom zakonskom rešenju. Naime, priznajući izazove sa kojima se suočavaju vlasti prilikom popunjavanja stalnih pozicija, ukazuje se da je izuzetna priroda privremenih imenovanja bila bolje zaštićena prethodnom verzijom zakona, koja je ograničavala takva imenovanja na maksimalan period od godinu dana, bez mogućnosti obnavljanja.

            U cilju usklađivanja Zakona sa preporukom iz Nacrta hitnog mišljenja predlaže se izmena člana 41. Zakona kako sledi:

“Ako Vrhovnom javnom tužiocu ili glavnom javnom tužiocu prestane javnotužilačka funkcija Vrhovnog javnog tužioca ili glavnog javnog tužioca, Visoki savet tužilaštva postavlja vršioca funkcije Vrhovnog javnog tužioca ili glavnog javnog tužioca dok Vrhovni javni tužilac ili glavni javni tužilac ne stupi na javnotužilačku funkciju, a najduže na jednu godinu. Isto lice ne može biti ponovo postavljeno za vršioca funkcije Vrhovnog javnog tužioca, odnosno glavnog javnog tužioca u istom javnom tužilaštvu.

Ako Visoki savet tužilaštva ne donese odluku o postavljenju vršioca funkcije Vrhovnog javnog tužioca ili glavnog javnog tužioca u roku od 30 dana većinom glasova propisanom Zakonom o Visokom savetu tužilaštva, po proteku tog roka Visoki savet tužilaštva donosi odluku o postavljenju vršioca funkcije Vrhovnog javnog tužioca ili glavnog javnog tužioca ako je za nju glasalo najmanje šest članova Visokog saveta tužilaštva, pri čemu u odlučivanju ne učestvuju članovi po položaju.

Za vreme vršenja funkcije Vrhovnog javnog tužioca i glavnog javnog tužioca, javni tužilac je izjednačen u pravima i obavezama sa Vrhovnim javnim tužiocem, odnosno glavnim javnim tužiocem.”.

Napominje se da je stavom 2. člana 41. predložena anti dead lock procedura u slučaju da Visoki savet tužilaštva u propisanom roku ne donese odluku o postavljenju vršioca funkcije glavnog javnog tužioca, kako bi se sprečila blokada rukovođenja javnim tužilaštvom u kome je glavnom javnom tužiocu prestala funkcija.

***

Ukazujemo da su tokom rada Radne grupe predložene dve alternative za stav 2. člana 41. i to:

Alternativa 1.

“Ukoliko Visoki savet tužilaštva ne donese odluku o postavljenju vršioca funkcije u roku od 30 dana od dana prvog predlaganja, rešenje o postavljenju donosi Vrhovni javni tužilac (alternativa: kolegijum Vrhovnog javnog tužilaštva većinom glasova). Rešenje mora biti obrazloženo.”

Alternativa 2.

“Ako Visoki savet tužilaštva ne postavi vršioca funkcije glavnog javnog tužioca u roku od 30 dana od dana prestanka javnotužilačke funkcije glavnog javnog tužioca, neposredno viši glavni javni tužilac određuje vršioca funkcije glavnog javnog tužioca do odluke Visokog saveta tužilaštva o postavljenju vršioca funkcije glavnog javnog tužioca, a najduže na jednu godinu. Visoki savet tužilaštva može imenovati za vršioca funkcije glavnog javnog tužioca i lice koje je odredio neposredno viši glavni javni tužilac da vrši funkciju glavnog javnog tužioca.”

5. Mandat glavnog javnog tužioca

Izmenama od 28. januara 2026. godine predviđeno je da glavni javni tužilac se bira iz reda glavnih javnih tužilaca ili javnih tužilaca, odnosno među licima koja ispunjavaju propisane uslove za izbor na šest godina i može biti ponovo biran za glavnog javnog tužioca u istom javnom tužilaštvu (član 62).

U Nacrtu hitnog mišljenja se navodi da “Tužioci koji teže ponovnom imenovanju mogli bi biti podstaknuti da postupaju na način koji ima za cilj da obezbedi naklonost organa koji odlučuje o njihovom ponovnom imenovanju, ili bi se barem moglo stvoriti takvo uverenje u javnosti, što bi narušilo njihovu funkcionalnu autonomiju.”. U tom smislu, ukazujući na “Report on European Standards as regards the Independence of the Judicial System: Part II - The Prosecution Service” preporučuje se isključivanje mogućnosti ponovnog izbora glavnih javnih tužilaca na istu funkciju nakon isteka početnog mandata.

Polazeći od navoda i preporuke date u Nacrtu hitnog mišljenja, ali imajući u vidu i neophodnost obezbeđivanja nesmetanog funkcionisanja sistema, posebno u situaciji kada se predlaže izmena člana 41. Zakona tako što se mogućnost postavljanja vršioca funkcije glavnog javnog tužioca ograničava na jednu godinu, bez mogućnosti ponovnog postavljanja, uložen je napor da se iznađe kompromisno rešenje. Stoga se predlaže izmena člana 62. Zakona tako što se u stavu 1. propisuje pravilo da glavni javni tužilac ne može biti ponovo biran za glavnog javnog tužioca u istom javnom tužilaštvu, a u novom stavu 2. se predviđa da izuzetno isto lice može još jednom biti birano za glavnog javnog tužioca u istom javnom tužilaštvu, ako je njegov rad kao glavnog javnog tužioca vrednovan ocenom “izuzetno uspešno obavlja javnotužilačku funkciju” i ako ima podršku više od polovine članova kolegijuma tog javnog tužilaštva.

Predaganjem ograničenog izuzetka zasnovanog na merljivim kriterijumima obezbeđuje se, sa jedne strane, sprečavanje zloupotreba, a sa druge strane, nesmetano funkcionisanje institucija.

Sagledavanjem uporednih rešenja u zakonima zemalja u okruženju utvrđeno je da Zakon o državnom odvjetništvu Republike Hrvatske koja je članica Evropske Unije i Zakon o Državnom tužillaštvu Crne Gore, sadrže kao pravilo da rukovodioci državnog odvjetništva, odnosno državnog tužilaštva mogu biti dva puta birani na istu funkciju. U tom smislu Republika Srbija izražava nadu da će Venecijanska komisija imati razumevanja za predloženi ograničeni izuzetak.

***

Ukazujemo da je samo jedno od stručnih udruženja čiji su predstavnici učestvovali u radu Radne grupe predložilo kao alternativu da se predloženi novi stav 2. člana 62. briše.

6. Privremeno upućivanje u drugo javno tužilaštvo

Prema izmenama člana 69. Zakona od 28. januara 2026. godine: javni tužilac može iz opravdanih razloga, uz svoju pismenu saglasnost biti privremeno upućen u drugo javno tužilaštvo istog ili neposredno višeg ili neposredno nižeg stepena najduže na tri godine i može biti ponovo upućen u isto javno tužilaštvo (stav 1.); izuzetno od stava 1. ovog člana javni tužilac višeg ili apelacionog javnog tužilaštva može, uz svoju pismenu saglasnost, biti privremeno upućen u javno tužilaštvo posebne nadležnosti na tri godine i može biti ponovo upućen u isto javno tužilaštvo (stav 2.); javni tužilac koji se upućuje u neposredno više javno tužilaštvo ili u tužilaštvo posebne nadležnosti mora ispunjavati zakonom predviđene uslove za izbor u javno tužilaštvo u koje se upućuje (stav 3.); rešenje o upućivanju donosi Visoki savet tužilaštva, uz prethodno pribavljeno mišljenje glavnog javnog tužioca javnog tužilaštva u koje se upućivanje vrši. Rešenje mora biti obrazloženo (stav 4).

U Nacrtu hitnog mišljenja pozdravljeno je rešenje prema kome o privremenom upućivanju odlučuje Visoki savet tužilaštva, ali je preporučeno da treba izbegavati mogućnost obnavljanja privremenih upućivanja i da bi privremena upućivanja trebalo da budu ograničena na tužilačke pozicije istog nivoa. Ovo iz razloga što “privremena upućivanja treba da ostanu izuzetak.”

U cilju usaglašavanja instituta privremenog upućivanja sa suštinom preporuka izloženih u Nacrtu hitnog mišljenja, predlaže se izmenjeni član 69. kako sledi:

“Javni tužilac može, uz svoju pismenu saglasnost, biti privremeno upućen u drugo javno tužilaštvo istog ili neposredno višeg ili neposredno nižeg stepena najduže na tri godine, bez mogućnosti ponovnog upućivanja u isto javno tužilaštvo. Visoki savet tužilaštva najmanje jednom godišnje posebno preispituje postojanje razloga za privremeno upućivanje i donosi obrazloženu odluku o nastavku ili prestanku privremenog upućivanja.

Izuzetno od stava 1. ovog člana javni tužilac višeg ili apelacionog javnog tužilaštva može, uz svoju pismenu saglasnost, ako ispunjava zakonom propisane uslove za izbor u javno tužilaštvo u koje se privremeno upućuje, biti privremeno upućen u javno tužilaštvo posebne nadležnosti najduže na tri godine, bez mogućnosti ponovnog upućivanja u isto javno tužilaštvo.

Privremeno upućivanje vrši se izuzetno zbog potrebe efikasnog postupanja javnog tužilaštva ako se to ne može obezbediti drugim organizacionim merama.

Predlog za raspisivanje javnog poziva za privremeno upućivanje podnosi Visokom savetu tužilaštva glavni javni tužilac javnog tužilaštva u kome se pojavila potreba za upućivanjem. Predlog mora biti obrazložen.

Rešenje o upućivanju donosi Visoki savet tužilaštva, uz prethodno pribavljeno mišljenje glavnog javnog tužioca javnog tužilaštva u koje se upućivanje vrši i glavnog javnog tužioca javnog tužilaštva iz kojeg se upućivanje vrši. Rešenje o upućivanju mora biti obrazloženo.

Javni tužilac može biti upućen u javno tužilaštvo neposredno višeg stepena samo ako se za upućivanje nisu prijavili javni tužioci javnog tužilaštva istog ili neposredno višeg stepena.

Javni tužilac koji se upućuje u neposredno više javno tužilaštvo mora ispunjavati zakonom predviđene uslove za izbor u javno tužilaštvo u koje se upućuje.

Rešenje iz stava 5. ovog člana Visoki savet tužilaštva donosi većinom glasova propisanom Zakonom o Visokom savetu tužilaštva.

Ako Visoki savet tužilaštva na sednici na kojoj se odlučuje o donošenju rešenja iz stava 5. ovog člana ne donese odluku većinom glasova propisanom u stavu 8. ovog člana glasanje se još jednom ponavlja na istoj sednici. U ponovljenom glasanju odluka o upućivanju je doneta ako je za nju glasalo najmanje šest članova Visokog saveta tužilaštva, pri čemu u glasanju ne učestvuju članovi po položaju.”

Predloženo rešenje uređuje institut privremenog upućivanja javnih tužilaca na način koji istovremeno obezbeđuje efikasno funkcionisanje tužilačke službe, štiti samostalnost javnih tužilaca i sprečava proizvoljnu ili prekomernu upotrebu ovog mehanizma.

Pri izradi predloženog teksta uzete su u obzir preporuke Venecijanske komisije koje se odnose na potrebu uvođenja jasnih institucionalnih garancija, ograničavanje mogućnosti prekomernog hijerarhijskog uticaja i obezbeđivanje transparentnog i predvidivog postupka privremenog upućivanja.

Predlog polazi od razumevanja da u praksi mogu nastati situacije u kojima je, usled povećanog obima posla, složenosti postupaka, privremene kadrovske neuravnoteženosti ili drugih objektivnih okolnosti, neophodno privremeno ojačati kadrovske kapacitete pojedinih tužilaštava. Istovremeno, imajući u vidu da privremeno upućivanje predstavlja statusno pitanje koje može uticati na položaj javnog tužioca, predloženi tekst uvodi više garancija koje imaju za cilj očuvanje samostalnosti tužilaca i ograničavanje diskrecionog odlučivanja.

Iz tog razloga je propisano da:

- privremeno upućivanje može biti određeno isključivo uz pisanu saglasnost javnog tužioca;

- može se koristiti samo izuzetno, kada se potrebe službe ne mogu obezbediti drugim organizacionim merama;

 - Visoki savet tužilaštva najmanje jednom godišnje posebno preispituje da li i dalje postoje razlozi za nastavak privremenog upućivanja i donosi obrazloženu odluku o njegovom nastavku ili prestanku;

 - ponovljeno upućivanje u isto tužilaštvo nije dozvoljeno;

 - a odluka o upućivanju mora biti obrazložena.

Dodatni uslovi uvedeni su za upućivanje u tužilaštvo neposredno višeg nivoa, kako bi se sprečilo da privremeno upućivanje postane paralelni ili neformalni mehanizam napredovanja. Shodno tome, upućivanje u tužilaštvo neposredno višeg nivoa može se izvršiti samo ako se za upućivanje nisu prijavili javni tužioci iz tužilaštava istog ili neposredno višeg nivoa i samo ako tužilac ispunjava zakonom propisane uslove za imenovanje u tužilaštvo u koje se upućuje.

Predloženo rešenje takođe obezbeđuje visok stepen transparentnosti postupka, imajući u vidu da se upućivanje sprovodi putem javnog poziva i uz učešće Visokog saveta tužilaštva kao ustavno nadležnog organa za odlučivanje o statusnim pitanjima javnih tužilaca.

Posebno je važno da predloženi model zadržava odlučivanje o privremenom upućivanju u nadležnosti Visokog saveta tužilaštva i u slučajevima kada u prvom krugu glasanja nije postignuta zakonom propisana većina. Uvođenje mehanizma ponovljenog glasanja obezbeđuje funkcionalnost Saveta i sprečava institucionalni zastoj, istovremeno izbegavajući prenošenje odlučivanja na organe unutar hijerarhijske strukture tužilaštva.

Takođe je ocenjeno opravdanim da maksimalno trajanje privremenog upućivanja ostane do tri godine. Imajući u vidu složenost i trajanje pojedinih krivičnih postupaka, posebno u predmetima organizovanog kriminala, korupcije, finansijskih istraga i drugih složenih predmeta iz nadležnosti viših i specijalizovanih tužilaštava, kraće trajanje upućivanja moglo bi negativno uticati na kontinuitet u radu, efikasnost postupanja i stabilnost tužilačkih timova. Istovremeno, rizik od prekomernog trajanja upućivanja ograničen je obavezom Visokog saveta tužilaštva da najmanje jednom godišnje preispita postojanje razloga za nastavak upućivanja, kao i zabranom ponovljenog upućivanja u isto tužilaštvo. Na taj način obezbeđuje se ravnoteža između potrebe za kontinuitetom i efikasnošću postupaka i potrebe da privremeno upućivanje zadrži izuzetan i vremenski ograničen karakter.

Ocenjeno je da je predloženo rešenje primerenije od alternative prema kojoj bi privremeno upućivanje bilo ograničeno isključivo na tužilaštva istog ili nižeg nivoa. Iako bi takvo rešenje dodatno smanjilo mogućnost upućivanja u viša tužilaštva, ono bi moglo dovesti do teškoća u funkcionisanju viših i specijalizovanih tužilaštava u situacijama kada nije moguće obezbediti dovoljan broj zainteresovanih kandidata sa odgovarajućeg nivoa. Zbog toga predloženi tekst zadržava tu mogućnost, ali je podvrgava strogim ograničenjima i dodatnim garancijama, imajući u vidu da upućivanje u viši nivo tužilaštva može nastupiti samo ako se nisu prijavili tužioci iz istog ili neposredno višeg nivoa.

Takođe je ocenjeno celishodnim pribavljanje mišljenja glavnih javnih tužilaca i tužilaštva u koje se upućivanje vrši, kao i tužilaštva iz koga se upućivanje vrši, uključujući i specijalizovana tužilaštva. Na taj način obezbeđuje se sveobuhvatnija procena kadrovskih i organizacionih potreba, bez uticaja na konačnu nadležnost Visokog saveta tužilaštva da donese odluku.

Na kraju, predloženi model je ocenjen primerenijim od alternative koju je predložilo Vrhovno javno tužilaštvo prema kojoj bi, u slučaju da Visoki savet tužilaštva ne donese odluku, odluku o upućivanju donosio Kolegijum Vrhovnog javnog tužilaštva. Imajući u vidu da privremeno upućivanje predstavlja statusno pitanje javnih tužilaca, ocenjeno je da odlučivanje mora ostati u nadležnosti Visokog saveta tužilaštva kao ustavnog garanta samostalnosti tužilaštva, a ne biti preneto na organ unutar hijerarhijske strukture tužilaštva.

Predloženo rešenje stoga uspostavlja ravnotežu između potrebe za efikasnim funkcionisanjem tužilačke službe i potrebe da se obezbede jasne institucionalne garancije samostalnosti tužilaca, transparentnost postupka i ograničenje mogućnosti proizvoljne primene instituta privremenog upućivanja.

***

Ukazujemo da su predstavnici pojedinih organa ili stručnih udruženja u Radnoj grupi izneli svoje predloge alternativa.

Alternativa za stav 1.

“Javni tužilac može iz opravdanih razloga, uz svoju pismenu saglasnost, biti privremeno upućen u drugo javno tužilaštvo istog ili nižeg stepena najduže na tri godine, bez mogućnosti ponovnog upućivanja u isto javno tužilaštvo.”

Alternativa za stav 4.

            “Ukoliko Visoki savet tužilaštva ne donese odluku o privremenom upućivanju u roku od 30 dana od dana prvog predlaganja, rešenje o privremenom upućivanju donosi Kolegijum Vrhovnog javnog tužilaštva većinom glasova. Rešenje mora biti obrazloženo.”

Alternativa za st. 4. i 5.

            “Rešenje o upućivanju donosi Visoki savet tužilaštva, uz prethodno obavezno upućivanje javnog poziva svim javnim tužiocima. Nakon okončanog javnog poziva, od strane Visokog saveta tužilaštva pribavlja se mišljenje glavnih javnih tužilaca javnog tužilaštva u koje se javni tužilac upućuje, kao i glavnog javnog tužioca javnog tužilaštva iz kojeg se upućuje. Rešenje mora biti obrazloženo.

            Mišljenje glavnih javnih tužilaca se ne pribavlja prilikom upućivanja u JTOK i JTRZ.”

Alternativa za dodavanje novog stava

“Mišljenje glavnih javnih tužilaca se ne pribavlja prilikom upućivanja u javno tužilaštvo posebne nadležnosti.”

            7. Usklađivanje člana 128. Zakona kojom se uređuje nadležnost kolegijuma javnog tužilaštva sa prethodno predloženim izmenama i dopunama

            S obzirom na predložene izmene i dopune Zakona, potrebno je dopuniti član 128. kojim je propisana nadležnost kolegijuma javnog tužilaštva. Zato se predlaže da se u članu 128. posle tačke 1) dodaju nove tačke 2) i 3) koje glase:

“Kolegijum javnog tužilaštva:

2) daje mišljenje o predlogu izveštaja o radu javnog tužilaštva za prethodnu godinu;

3) daje mišljenje o predlogu plana i programa rada javnog tužilaštva za narednu godinu; “

Izvor: Vebsajt Ministarstvo pravde, 08.05.2026.