NACRT FISKALNE STRATEGIJE ZA 2025. SA PROJEKCIJAMA ZA 2026. I 2027. GODINU: Fiskalni savet navodi da Nacrt Fiskalne strategije odlaže primenu fiskalnih pravila do 2029. godine

Nacrt nove Fiskalne strategije suspenduje primenu opštih fiskalnih pravila do 2029. godine, objavio je Fiskalni savet i ocenio da time fiskalna i makroekonomska stabilnost Srbije, ipak, ne bi trebalo da bude ugrožena. Fiskalni savet upozorava da je odlaganje primene opštih fiskalnih pravila loše za kredibilitet ekonomske politike Srbije.

U dokumentu "Mišljenje na Nacrt Fiskalne strategije za 2025. sa projekcijama za 2026. i 2027. godinu", Fiskalni savet navodi da su fiskalna pravila jedna od najvažnijih tekovina uređenih javnih finansija i da se njima zakonski definišu osnovni parametri fiskalne politike (budžetski deficit, javni dug, penzije, plate u opštoj državi).

U Fiskalnom savetu objašnjavaju da Nacrt Fiskalne strategije predviđa povećanje deficita i rashoda za kamate, kao i sporiju stabilizaciju javnog duga u odnosu na prethodne planove države.

"Najvažnija promena koju donosi nacrt nove Fiskalne strategije odnosi se na buduće kretanje budžetskog deficita i javnog duga Srbije. Prethodna Strategija predviđala je da će od 2025. do 2027 fiskalni deficit da se definiše u skladu s opštim fiskalnim pravilima, što je konkretno značilo da će deficit da iznosi najviše 1,5 odsto BDP-a", navedeno je u dokumentu.

U Fiskalnom savetu kažu da se sada planira da fiskalni deficit u periodu od 2025. do 2027. bude veći od 1,5 odsto BDP-a odnosno da iznosi u proseku 2,4 odsto BDP-a.

Po novim projekcijama, kako je navedeno, javni dug Srbije na kraju 2027. iznosiće 50,5 odsto BDP-a (približno 47,7 milijardi evra) i u odnosu na stare planove, javni dug na kraju 2027. povećan je za oko 2,5 mlrd evra.

"Fiskalna i makroekonomska stabilnost Srbije ipak ne bi trebalo da bude ugrožena novim politikama koje donosi nacrt Strategije", navodi se u dokumentu.

Objektivno gledano, malo je verovatno da će novi fiskalni okvir države imati značajniji negativan uticaj na makroekonomsku stabilnost Srbije, kažu u Fiskalnom Savetu.

"Planirani fiskalni deficit u srednjem roku od oko 2,4 BDP-a i dalje nije dramatično veliki i ne odstupa od planova drugih zemalja CIE (zapravo i dalje je nešto niži od proseka CIE). Pored toga, javni dug se ni po novim planovima neće povećavati u odnosu na BDP(očekuje se njegovo blago smanjenje sa 52,3 odsto BDP-a koliko je iznosio na kraju 2023. na 50,5 odsto BDP-a na kraju 2027. godine). Naravno, iz ugla još uvek rovitih makroekonomskih ravnoteža, svakako bi bilo bolje i sigurnije da se Vlada dosledno držala prethodno planirane fiskalne politike ali Fiskalni savet ipak ocenjuje da po ovom pitanju zasad ne postoje preterani rizici", navodi Fiskalni savet.

Takođe, ukazuje da iza povećanja fiskalnog deficita stoji planirana dodatna ekspanzija javnih investicija.

"Osnovni razlog zbog kog je Srbija odustala od primene opštih fiskalnih pravila, tj. opredelila se za veći budžetski deficit i zaduživanje, jeste uvođenje novih investicionih projekata u javne rashode (bez odgovarajućih ušteda na drugim pozicijama kojima bi se ovo povećanje kompenzovalo). Premda su za javne investicije i u starim fiskalnim planovima bila predviđena velika izdvajanja u srednjem roku (6,7 odsto BDP-a, tj. oko 5,6 mlrd evra godišnje) - ona su sad dodatno povećana na čak 7,4 odsto BDP-a u proseku od 2024. do 2027. godine (oko 6,3 mlrd evra godišnje). Planirana dodatna ekspanzija javnih investicija najvećim delom odnosi se na program Skok u budućnost", objašnjavaju u Fiskalnom savetu.

Ukupna vrednost ovog programa procenjena je u nacrtu Strategije na 17,8 mlrd evra, što čini oko 70 odsto vrednosti svih planiranih javnih kapitalnih rashoda u periodu 2024-2027. godine, navodi Fiskalni savet.

Izvor: Izvor: Vebsajt RTV, 05.07.2024.
Naslov: Redakcija