USTAVNA I ZAKONSKA PROCEDURA POSLE ODLASKA SA FUNKCIJE PREDSEDNIKA: Ustav i zakoni predviđaju rok od najviše tri meseca za održavanje predsedničkih izbora, ali otvaraju i niz pitanja o nadležnostima institucija u međuvremenu

Aleksandar Vučić podneo je ostavku na funkciju predsednika Republike, a predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić zamenjuje predsednika Republike do izbora novog šefa države, kako propisuju Ustav i zakoni. Brnabić je dužnost formalno preuzela 28. septembra, dan posle ostavke predsednika Srbije. Prema Ustavu Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006 i 115/2021), u slučaju prestanka predsedničkog mandata pre isteka vremena na koje je predsednik izabran, izbori za predsednika Republike moraju biti održani najkasnije u roku od tri meseca.

Ustav precizno uređuje osnovni sled događaja nakon ostavke predsednika Republike. Član 117. propisuje da predsedniku Republike mandat prestaje danom podnošenja ostavke. Na tu odredbu neposredno se nadovezuje član 120, prema kojem, kada predsedniku Republike mandat prestane pre isteka vremena na koje je biran, predsednika zamenjuje predsednik Narodne skupštine. Ustav istovremeno ograničava trajanje mandata v. d. predsednika države u ovoj situaciji na najduže tri meseca i obavezuje predsednika Narodne skupštine da raspiše predsedničke izbore tako da budu održani najkasnije u tom roku.

Obim nadležnosti predsednika parlamenta koji zamenjuje šefa države precizira član 17. Zakona o predsedniku Republike ("Sl. glasnik RS", br. 111/2007). Predsednik Narodne skupštine koji zamenjuje predsednika Republike ovlašćen je, između ostalog, da predstavlja Srbiju u zemlji i inostranstvu, prima opozivna i akreditivna pisma stranih diplomatskih predstavnika, raspiše izbore za Narodnu skupštinu, predlaže parlamentu kandidata za predsednika Vlade, vrši nadležnosti u oblasti odbrane i komanduje Vojskom Srbije.

Dakle, Narodna skupština je raspuštena, a Brnabić ostaje predsednica do izbora novog saziva, ali i zamenjuje predsednika države pošto je on podneo ostavku, te stoga ona obavlja paralelno dve gotovo najvažnije državne funkcije.

Član 109. Ustava takođe propisuje da se istovremeno sa raspuštanjem Narodne Skupštine raspisuju parlamentarni izbori, a da do konstituisanja novog saziva raspuštena Narodna skupština sprovodi samo tekuće ili neodložne poslove određene zakonom.

Profesor ustavnog prava i predsednik Ustavnog suda Vladan Petrov objašnjava da član 52. Zakona o Narodnoj skupštini ("Sl. glasnik RS", br. 9/2010) precizira nadležnosti parlamenta u tehničkom mandatu.

"Ovaj član zakona precizno određuje koje poslove raspuštena Narodna skupština može da obavlja. To su, između ostalog, mandatno-imunitetska pitanja, određeni poslovi međunarodne saradnje, pojedina materijalno-statusna pitanja, kao i drugi poslovi kada su vezani za zakonske rokove ili to nalažu potrebe države. Raspuštena Narodna skupština, dakle, nije nepostojeća, ali nema iste ingerencije kao Narodna skupština u punom mandatu. Ne može da donosi zakone niti da obavlja druge poslove koji su vezani za redovan rad parlamenta", kaže Petrov.

Bili smo 2012. u sličnoj situaciji, podseća Petrov, samo što nismo imali raspušten parlament, kada je Boris Tadić 5. aprila podneo ostavku, a predsednica Narodne skupštine Slavica Đukić Dejanović preuzela njegove ustavne nadležnosti i raspisala predsedničke izbore za 6. maj. Oni su održani zajedno sa parlamentarnim, pokrajinskim i lokalnim izborima.

Kada raspuštena Skupština može ponovo da dobije punu nadležnost?

Ustav, međutim, predviđa i izuzetak od ograničenog kapaciteta raspuštene Skupštine. Prema članu 109, ako se proglasi ratno ili vanredno stanje, raspuštenoj Narodnoj skupštini ponovo se uspostavlja puna nadležnost i ona je zadržava do okončanja tog stanja. Istovremeno, Skupština se za vreme ratnog ili vanrednog stanja ne može raspustiti.

Član 200. Ustava propisuje da vanredno stanje proglašava Narodna skupština i da se za vreme vanrednog stanja parlament sastaje bez posebnog poziva. Ako nije u mogućnosti da se sastane, odluku o proglašenju vanrednog stanja, pod Ustavom propisanim uslovima, donose zajedno predsednik Republike, predsednik Narodne skupštine i predsednik Vlade. Član 201. predviđa odgovarajući mehanizam za proglašenje ratnog stanja kada Skupština nije u mogućnosti da se sastane.

Petrov objašnjava da raspuštanje parlamenta samo po sebi ne znači njegov nestanak:

"Ako bi, na primer, došlo, ne daj Bože, do vanrednog ili ratnog stanja, Skupština bi morala da bude sazvana. Ustav izričito predviđa da se u slučaju proglašenja vanrednog ili ratnog stanja Narodna skupština saziva bez posebnog poziva. Dakle, činjenica da je Skupština raspuštena ne znači da ne može da odlučuje u takvoj situaciji", ističe Petrov.

Šta ako je predsednica Skupštine sprečena da obavlja funkciju predsednika Republike?

Ako bi predsednica Narodne skupštine bila privremeno sprečena da obavlja svoju funkciju, nju bi, prema članu 24. Zakona o Narodnoj skupštini i članu 32. Poslovnika Narodne skupštine, zamenjivao jedan od potpredsednika Skupštine.

Međutim, propisi ne daju izričit odgovor na pitanje da li bi taj potpredsednik automatski preuzeo i funkciju predsednika Republike koju predsednica Skupštine obavlja na osnovu člana 120. Ustava. Jasno je, dakle, ko zamenjuje predsednicu Skupštine, ali nije izričito propisano da se ta zamena proteže i na njenu posebnu ustavnu funkciju zamenjivanja predsednika Republike.

Profesor Petrov smatra da u ovakvu hipotetičku situaciju ne bi trebalo ulaziti i ići dalje od onoga što propisi izričito uređuju.

"Ne bih išao toliko daleko", kaže Petrov, ukazujući da je reč o krajnje hipotetičkom scenariju koji ne treba unapred konstruisati kao mogućnost i dodaje da pravno rešenje te situacije ostaje kao "otvoreno pitanje koje nijedan pravni propis direktno ne uređuje".

Odgovarajući na pitanje šta se događa ukoliko u roku od tri meseca ne bude izabran novi predsednik Republike, Petrov smatra da ni tada ne nastaje ustavni vakuum niti prestaje mogućnost da predsednik Narodne skupštine obavlja funkciju vršioca dužnosti predsednika države.

Da li izbori moraju da budu i završeni u roku od tri meseca?

Dodaje, međutim, da su se pojavile izvesne nedoumice u vezi sa tumačenjem izraza "održavanje izbora u roku od tri meseca od prestanka mandata".

"Održati izbore ne znači i okončati ih. To su dva različita ustavnopravna pojma. Okončati izbore znači utvrditi i proglasiti konačan rezultat izbora. Imajući u vidu mogućnost drugog kruga, odnosno ponovljenog glasanja, kao i mogućnost vođenja izbornih sporova u vezi sa eventualnim izbornim nepravilnostima, niko ne može tačno proceniti, a kamoli garantovati da li se izbori mogu i okončati u ta tri meseca. Na predsedniku Narodne skupštine je da ispoštuje ustavni i zakonski rok - da odluku o raspisivanju donese na vreme da bi se izbori održali, odnosno glasanje u prvom krugu, jer je on ustavna obaveza, a drugi krug je mogućnost u zavisnosti od rezultata prvog kruga. V. d. stanje je oročeno Ustavom na tri meseca, ali je to instrukcija ustavotvorca, ne i stroga zapovest, jer, na primer, u slučaju vanrednog ili ratnog stanja ne bi ni bilo uslova da se održe izbori za predsednika, pa bi se to v. d. stanje po prirodi stvari moralo produžiti, što izričito i piše u Ustavu kad je reč o izabranom predsedniku, da mu se mandat produžava", objašnjava Petrov.

Ustavni kontinuitet: Ko vodi državu dok se ne formiraju nove institucije

On ističe da duh Ustava podrazumeva kontinuitet ustavnih institucija. Dok jedna institucija ne bude kompletno uspostavljena, druga ne može da prestane da postoji.

"Slikovito kazano, dok novi parlament ne oživi, prethodni ne umire; dok Vlada ne bude izabrana, nova ostaje u tehničkom mandatu; dok jedan predsednik ne stupi na dužnost, v. d. ne odstupa. Tim pre što država ne može nijednog trenutka ostati bez šefa, koji izražava državno jedinstvo. Država i ustavni kontinuitet jača su životna sila od bilo koje izolovane ustavne norme", zaključuje Petrov.

U sadašnjoj situaciji, posebnost je u tome što je predsednik Srbije podneo ostavku, Narodna skupština je raspuštena, a Vlada Srbije je takođe u tehničkom mandatu. Zato se pitanje ustavnog kontinuiteta ne svodi samo na to ko privremeno obavlja predsedničku funkciju, već i na način funkcionisanja drugih institucija do uspostavljanja punog institucionalnog poretka.

Petrov smatra da u takvim okolnostima treba imati u vidu i položaj Ustavnog suda:

"Od ustavnih organa koji imaju nadležnosti ustavnopolitičkog karaktera, jedini delatni organ u punom kapacitetu je Ustavni sud. Svi ostali su u tehničkom mandatu. Sudska vlast je nezavisna i predstavlja posebnu granu vlasti", ističe Petrov.

Ustavni međuprostor između prestanka jednog mandata i novog izbora nosilaca vlasti pokazuje da država mora da ima jasno određen institucionalni kontinuitet.

Izvor: Vebsajt NIN, Olivera Milivojčević, 30.09.2026.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija