PRAVILNICI O OCENJIVANJU UČENIKA: Grupa stručnjaka predlaže da se u sistemu ocenjivanja ukine opšti uspeh, jer kvalifikovanje učenika kao „odličnih, vrlo dobrih, dobrih, dovoljnih i nedovoljnih” stvara đacima, roditeljima i nastavnicima pritisak oko ocena

U obrazovnom sistemu u Srbiji nije bilo značajnih promena pet decenija unazad. Rastući pritisci, a sve češći i fizički napadi na nastavnike zbog ocena pokrenili su ponovo pitanje ukidanja opšteg uspeha u školama i apel prosvetara da je vreme za promene.

Grupa stručnjaka predlaže da se u sistemu ocenjivanja ukine opšti uspeh, jer kvalifikovanje učenika kao „odličnih, vrlo dobrih, dobrih, dovoljnih i nedovoljnih” stvara đacima, roditeljima i nastavnicima pritisak oko ocena.

Ova inicijativa je ponovo aktuelna jer su sve učestaliji napadi na nastavnike zbog zaključenih ocena, te se ovakvo određivanje uspeha maltene svelo na vrednovanje deteta.

Predsednik Foruma beogradskih gimnazija Aleksandar Markov kaže za „Vreme” da je problem što imamo isti pristup obrazovanju kao pedesetih, šezdetih godina ovog veka.

„Popriličan je pritisak na nastavnike, čak se na nastavničkom veću nastavnik koji je dao manju ocenu nadglasa kako bi učenik mogao da prođe sa odličnim uspehom ili dolazi do još većih pritisika koje smo imali prilike u skorije vreme da vidimo. Sve zarad tog odličnog uspeha koji je suštinski nebitan”, kaže Markov. Kada učenik upisuje srednju školu ili fakulet, objašnjava, njemu se vrednuje prosečna ocena, a ne opšti uspeh.

„Kada kažete za učenika da je „odličan ili vrlodobar” vi ga na neki način opisujete kao ličnost.Nekome možda idu super jedan ili dva predmeta, dok je u ostalima slabiji… I onda ga naprosto etiketirate sa tim opštim uspehom”, kaže sagovornik „Vremena”.

Markov smatra da su to su valjani razlozi i mogao bi biti dobar prvi korak ka menjanju sistema ocenjivanja koji je, ponavlja, prilično zastareo.

„Uz ovo, mogli bismo da se pomerimo i ka ozbiljnijim reformama. Jer sve koje su kod nas sprovođene su uglavnom bile kozmetičke prirode”, kaže Markov.

Kao primer dobre prakse navodi sistem ocenjivanja na Zapadu i na Istoku koji može da se primeni. On podrazumeva testiranje učenika.

„Kod nas nastavnik izvodi zaključnu ocenu. Takav sistem ocenjivanja, iako je on fomralno zasnovan na ishodima, odnosno propisano je šta učenik mora da zna da bi završio školovanje, često je subjektivan. Ono što je za nekog nastavnika dvojka, kod drugog bi mogla da bude petica”, kaže Markov.

Ako bismo se pomerili od ekstremnog ocenjivanja, objašnjava, učenici bi mogli polagati standardizovane testove.

„To bi se moglo organizovati kvartalno. Moglo bi bude objedinjeno i nekoliko predmeta u jednom testu, kao što je nekada bilo u okviru državne mature. Tu bi mogla da bude i evaluacija, na osnovu đačkih postigunuća možete oceniti šta je potrebno ispraviti u nekim školama. I najzad, možda bismo postigli to da se učenici fokusiraju na znajnje, a ne na ocenu”, kaže Markov.

U takvoj situaciji, smatra naš sagovornik, nastavnici u učenici postaju saradnici i partneri u sticanju zajedničkog uspeha. Ne očekuje se samo da nastavnik na kraju da neku svoju procenu.

Novi Pravilnik o ocenjivanju učenika u osnovnom obrazovanju i vaspitanju ("Sl. glasnik RS", br. 10/2024) koji je donet početkom godine, ne podrazumeva ovakve promene jer je rađen po starom sistemu. Pravilnik o ocenjivanju učenika u srednjem obrazovanju i vaspitanju ("Sl. glasnik RS", br. 10/2024) je minimalno promenjen, tako da on podruzameva iste principe koji se primenjuju već pedeset godina unazad.

Izvor: Izvor: Vebsajt Vreme, S.Z., 28.6.2024.
Naslov: Redakcija