ZAKON O MALOLETNIM UČINIOCIMA KRIVIČNIH DELA I KRIVIČNOPRAVNOJ ZAŠTITI MALOLETNIH LICA: U 2023. godini 26 maloletnika starijih od 14 godina počinilo je krivična dela ubistva, od kojih se sedam karakterišu kao dela teškog ubistva

Siguran znak da starimo je kada počnemo da grdimo i kritikujemo omladinu za sve i svašta, od muzike koju sluša, preko oblačenja, do toga da li su bučni i da li ustaju starijima u autobusu. Rečenica „mi nismo bili ovakvi“ obično je potvrda da je korak preko granice zrelog doba nepovratno načinjen. Međutim, linije koje se u ovim slučajevima prelaze su međe zdravog razuma, koje odnose ljudske živote. Zašto to ne reći direktno: tinejdžeri sve češće ubijaju, oružjem ili golim rukama, sami ili u paru. Crvene lampice za uzbunu su popaljene i nešto, što pre, mora da se preduzme.

U 2023. godini, 26 maloletnika starijih od 14 godina počinilo je u Srbiji isto toliko krivičnih dela ubistva, a sedam likvidacija karakterišu se kao teška ubistva. Ovaj podatak iz izveštaja Vrhovnog javnog tužilaštva postaje još jeziviji ukoliko se poredi sa 2022. godinom, kada su maloletnici usmrtili sedam osoba. Sablasni zbir na kraju bi bio i veći, ali masovno desetostruko ubistvo u „Ribnikaru“ nije ušlo u statistiku, jer počinilac u vreme zločina nije imao punih 14 godina i zato ne može krivično da odgovara. Kolege iz medija koje dobro barataju brojkama izračunale su da je broj mladih koji su počinili teška krivična dela povećan za više od 170 procenata. Brojke iz statistike, doduše, nešto su manje kada se saberu nasilna krivična dela. Ali, slaba je to uteha u momentu kada faktički deca, koja su tek zagrebala površinu svega onoga što čini život, oduzimaju tuđe živote sopstvenim rukama.

Opšta mesta

Sada bi najlakše bilo ići linijom manjeg otpora i upotrebiti četiri čarobne reči zgodne za urbanu dušebrižničku čaršiju: rijaliti, igrice, serije, mreže. Istina je da se gnusni snimci maltretiranja ili ponižavanja sada neuporedivo brže šire i dopiru do mnogo većeg broja ljudi, ali za poniženje i osećaj bespomoćnosti nije ključno koliko je ljudi to videlo, već pre svega ko je video.

Tačno je i to da se u rijaliti programima svakodnevno prikazuju scene nasilja, kao što je tačno da većina tinejdžera ne da ne gleda rijalitije, nego ni televiziju u klasičnom smislu reči. Istina, najbrutalniji segmenti rijalitija redovno su viralni na društvenim mrežama koje mladi redovno prate. Nasilne igrice nisu izmišljene pre dve godine. Što se tiče serija, ni žanr koji romantizuje život sa one strane zakona nije nešto novo - u prošlosti je bilo mnogo filmova i serija na tu temu „mafijanja, a producenti su samo žestoke momke prilagodili današnjim konzumentima.

Socioekonomski status pojedinaca podstiče novu raspravu. Siromaštvo i disfunkcionalne porodice jesu plodno tle za pojedince koji u ranoj životnoj dobi pokazuju devijantno ponašanje u odnosu na društvene, zakonske norme i okolinu. Opet, bili smo svedoci da su i kod nas, pa i u svetu, počinioci nekih od najtežih zločina bili tinejdžeri koji dolaze iz dobrostojećih porodica, čiji roditelji uživaju određen društveni status. Ni dobro i pristojno okruženje, elitna škola i visoke ocene ne garantuju da se iza „dece za primer“ ne kriju morbidni novinski naslovi i pasusi u nekim budućim udžbenicima kriminologije. Suma sumarum, opšti zaključak je da je uz rad svih stručnih službi koje u obzir uzimaju poznate indikatore, i dalje veoma teško predvideti ko bi među mladim ljudima mogao da učini neka od najtežih krivičnih dela. Zbog toga prelazimo na kaznenu politiku za maloletnike koja bi, makar u teoriji, trebalo da bude odvraćajući faktor.

Zločin i blaga kazna

Prema našem Zakonu o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005) lice koje nije napunilo 14 godina ne može odgovarati pred zakonom za delo koje je učinilo. Zatim se maloletnici dalje dele na „mlađe maloletnike“, to jest one koji u vreme izvršenja dela nisu navršili šesnaest godina i „starije maloletnike“ - one koji su kada su počinili zločin imali između 16 i 18 godina.

Mlađim maloletnicima moguće je izreći samo vaspitne mere, na primer sudski ukor, kao i posebna mera - da se, na primer, izvini oštećenom, ili da se upiše na sportske aktivnosti. Samo, kakva vajda od izvinjenja ukoliko je maloletnik nekome oduzeo život, kako se u poslednje vreme događa?

Stariji maloletnik, pored vaspitne mere, izuzetno bi mogao da bude poslat u maloletnički zatvor od šest meseci do dve godine. S tim što se na svakih šest meseci vrši revizija te odluke, pa ona vrlo brzo bude zamenjena blažom vaspitnom merom. Stepenica iznad je vaspitno-popravni dom, u kome prestupnik može ostati najviše pet godina, a revizija odluke se takođe donosi na šest meseci.

Na kraju se pominje i kategorija mlađeg punoletnog lica, koje je u vreme zločina imalo od 18 do 21 godine. Upravo je to odredba zbog koje masovni ubica za masakre u Duboni i Malom Orašju ne može da bude osuđen na doživotni zatvor, već najviše na 20 godina, jer u vreme krvavog pira nije imao navršenu 21 godinu.

Iz pomenutih odredbi zakona jasno je da su oni koji su ga pisali akcenat stavili na vaspitnu i korektivnu ulogu, najverovatnije se vodeći mišlju da je kod dece, kao ličnosti koje nisu u potpunosti formirane, moguće vratiti u ležište iščašene obrasce ponašanja. S druge strane, imajući u vidu da su se drastično povećale brojke najtežih krivičnih dela koja izvršavaju maloletnici, koje je konstatovao i izveštaj Vrhovnog javnog tužilaštva, možda je došlo vreme za pooštravanje sankcija. Da li treba ostaviti pedagozima, psiholozima i psihijatrima da pokušaju da detektuju i upozore na potencijalne tempirane bombe među mladima, a da za to vreme zakonodavac umoči penkalo u mastilo i na taj način, preventivno, pokuša da utiče na smanjenje krvavog bilansa najtežih krivičnih dela kod maloletnika. Ako i jedan život na taj način bude spasen, biće to ogroman uspeh u trenutnoj situaciji.

Jedan od deset zaključaka koje je donela Vlada nakon masakra u školi „Vladislav Ribnikar“ govori da će Ministarstvo pravde razmotriti izmene Krivičnog zakonika ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016 i 35/2019), kako bi se starosna granica za krivično-pravnu odgovornost maloletnika snizila sa 14 na 12 godina, uz poštovanje međunarodnih i evropskih standarda. Kada se situacija pogleda globalno, najčešća starosna granica za krivičnu odgovornost je 14 godina. Ujedinjene nacije pozivaju one države koje su potpisale Konvenciju o pravima deteta da tu granicu ne spuštaju jer se sposobnost zaključivanja kod dece još uvek razvija između dvanaeste i trinaeste godine.

Zbog čega je visina starosne granice za krivično gonjenje važna? Zato što bi se njenim spuštanjem, po logici stvari, morali korigovati i propisi za mlađe i starije maloletnike, ali i za mlađa punoletna lica. Ovde nije naglasak na ukidanju i ograničenjima, već na očuvanju najelementarnijeg ljudskog prava koje je kod pojedinca preduslov za celokupni korpus koji se kasnije nadograđuje - to je elementarno pravo na očuvanje života.

Ne lomiti preko kolena

Milan Antonijević, pravnik sa dugogodišnjim iskustvom u domenu zaštite ljudskih prava, kada je reč o spuštanju starosne granice za krivično gonjenje maloletnika pre svega ukazuje na to da je potrebno razdvojiti preventivan karakter krivičnog gonjenja i ono što je kazna. Prema njegovim rečima, kod maloletnika u tom uzrastu kazna nije nešto što ih opredeljuje ili odvraća od krivičnih dela.

„Neke druge nauke, a ne samo pravna, pre svega psihijatrija, daju obrazloženja zbog čega deca do određenog uzrasta ne shvataju težinu krivičnog dela, niti bilo kakva zaprećena kazna predstavlja nešto što ih odvraća. Mi smo, nažalost, svi bili uznemireni prošlog maja. To je nešto što je postavilo nekoliko pitanja krivične odgovornosti. Mi danas govorimo o maloletnicima, ali veoma sličan odnos je i prema mlađim punoletnicima, gde vi ne možete izreći težu kaznu od 20 godina“, podseća Antonijević.

 On navodi da bi se pre oslanjao na struku, a ne na neku kampanju i osećaj javnosti. Antonijević podseća da javnost nakon tako teških zločina uvek ima želju za osvetom, smrtnom kaznom ili nekim sličnim drastičnim kaznama koje se ne mogu uvoditi.

 „Ovde treba hladne glave sesti, pre svega treba to da urade pravni stručnjaci i oni iz psihologije i psihijatrije, da oni daju svoje viđenje. Mali broj zemalja u Evropi je smanjio tu granicu krivične odgovornosti. Ako pratite događaje u svetu, imate zaista najsurovija krivična dela koja su izvršili devetogodišnjaci. Ta granica onda, ako želite da je smanjujete, može da ide u nedogled“, objašnjava Antonijević.

On zato naglašava da je reč o stručnom pitanju, a ne o nečemu o čemu bi javnost trebala da glasa za ili protiv.

Profesorka prava u penziji Vesna Rakić Vodinelić saglasna je da do pomeranja granice za krivičnu odgovornost maloletnika ne može da dođe bez ozbiljnog rada, te da tu nisu toliko bitni pravnici, koliko su bitni psiholozi.

„Tu treba oceniti koliko je taj životni uzrast zapravo sposoban da shvati elementarno o čemu se radi. Kada se pogleda uporedno pravo, to su tako ogromne razlike u celom svetu... Negde je krivično neodgovorno samo dete do šest-sedam godina, negde se traži 15 godina... Tako da je zaista različita skala. Čini mi se da možda ona malo zavisi i od običaja ili nekog mentaliteta koji preovlađuje u društvu“, navodi Rakić Vodinelić.

Ona zaključuje da spuštanje starosne granice ne sme da bude na prečac ili tako što je to neko naredio, već mora da bude plod temeljnog zajedničkog rada, pre svega psihologa, a onda i pravnika.

Zakasnele reakcije

Advokatica Nina Nicović kaže za NIN da smatra da je razlog za toliko povećan broj izvršenja krivičnih dela maloletnika, pogotovo kada govorimo o ubistvima, propuštanje sistema da na vreme reaguje kada se prvi put notira agresivnost kod deteta, na primer mlađeg maloletnika. Ona smatra da je to period gde faktički to počinje.

 „Prema mom profesionalnom iskustvu, ono što sam mogla da vidim kao punomoćnik maloletnih oštećenih, kao i kada sam po službenoj dužnosti bila branilac maloletnih okrivljenih: već kada oni uđu u krivične postupke, može da se vidi razlika između njih. Imate maloletnike koji su prosto na agresivan način odreagovali prema nekome ko je sistemski jako dugo njih zlostavljao. U tim slučajevima smo imali sreću da je sudija bio jako iskusan i da je zaista mogao da shvati“, navodi Nicović.

Ona kaže da u slučajevima u kojima postoji sistemsko dugoročno zlostavljanje od strane vršnjaka, veoma je bitno da svi u sistemu, počevši od škole, psihologa, nastavnika, roditelja, pa kasnije i centra za socijalni rad, pravilno reaguju na vreme.

„Niko ne može da odredi trenutak kada će ta agresija da se javi i kod žrtvi, ali i da poraste agresija kod onoga ko je bio siledžija sve vreme i ko je prosto video da prolazi nekažnjeno“, ukazuje Nicović.

S druge strane, dodaje ona, postoje slučajevi gde je vidljivo da je neko toliko zabrazdio u agresivnosti da su se predstavnici sistema pred njim sklanjali zbog takvog ponašanja koje je pokazivao.

„To su potencijalno žrtve porodičnog nasilja, upravo ti nasilnici. Ne kažem da su svi. Ima nekih koji dolaze iz porodica prema kojima ništa nije pogrešno urađeno. A ima i onih koji su, nažalost, sami zlostavljani u tim porodicama i gde ta agresija koju pokazuju prema vršnjacima prosto nije bila notirana na pravi način od strane psihologa, centara za socijalni rad, nastavnika... Prosto su bili označeni odmah kao siledžije i niko nije hteo da se bavi njima“, naglašava Nicović.

Ona na kraju zaključuje da je jedno sigurno - niko ne reaguje dok ne dođe do strašnih

Regulativa u svetu

Čak 28 od 50 država SAD nema nikakvu starosnu granicu za maloletničku krivičnu odgovornost, te svako dete može krivično da odgovara bez obzira na starost. Od država koje imaju granicu, najmanja je u Severnoj Karolini, gde mogu odgovarati deca starija od šest godina, a najviša je u Masačusetsu - 12 godina.

Najnižu starosnu granicu za odgovornost maloletnika na tlu Evrope imaju Engleska, Irska, Severna Irska, Vels i Švajcarska - u pobrojanim državama granica je navršenih 10 godina života. U zemljama bivše Jugoslavije standard je i dalje 14 godina. Mađarska, Škotska, Turska i Izrael „crvenu liniju“ drže na 12 godina, Francuska na 13. Najrelaksiranije zakonske odredbe za krivična dela maloletnika su u Belgiji (16 godina), te u Norveškoj, Danskoj, Finskoj, Češkoj i Grčkoj, gde se mladi na odgovornost pozivaju sa navršenih petnaest godina.

Zanemarivanje stručnjaka

Sudija Apelacionog suda u penziji i član republičkog Saveta za maloletnike Savo Đurđić osvrće se na podatke objavljene u medijima, na koje su, prema njegovim rečima, članovi Saveta imali primedbe. On za NIN navodi da podaci o krivičnim delima maloletnika nisu potpuni i da se jedan njihov deo odnosi na krivična dela u pokušaju, te da novinari nisu baš precizno sve to preneli. Ipak, Đurđić potvrđuje da se ti podaci načelno baziraju na izveštaju Vrhovnog javnog tužilaštva za 2023. godinu.

„Ja ću se zalagati da se tom fenomenu, sa preciziranim podacima i brojnim činjenicama nasilja sa ozbiljnim posledicama, uključujući prijave za ubistva koje su učestalije nego ranije, ubuduće posveti dužna pažnja“, poručuje Đurđić. On ukazuje da je jedan od problema taj što se nadležni u svim granama vlasti ne obraćaju dovoljno i zvanično stručnim organima, kao, na primer, Institutu za kriminološka i sociološka istraživanja. Đurđić naglašava da, nažalost, nije bilo obraćanja nadležnih organa, barem instituciji čiji je on član, sve od majskih masovnih zločina i tragedija, gde su maloletnici bili i žrtve i osumnjičeni izvršioci nezapamćenih krivičnih dela.

„Ta oblast je na periferiji zbivanja i uglavnom kada se dogode u javnosti neki drastični zločini i teška krivična dela, onda se privremeno obrati pažnja na tu oblast. Onda su obično i stručnjaci malo ogorčeni ili rezervisani, zašto se tek sada ili samo sada pitate za neki fenomen. Nije dobro što se ne konstatuju ona tela, resursi i organi koji su na osnovu zakona postojeći u našoj sredini i ti stručnjaci koji nisu za potcenjivanje, od kojih su neki svetski priznati“, zaključuje Đurđić.

Izvor: Izvod iz vesti, Izvor: Vebsajt NIN, Miloš Miljković, 12.6.2024.
Naslov: Redakcija