ZAKON O RAZMENI PODATAKA, DOKUMENATA I OBAVEŠTENJA U SLUČAJU NASTUPANJA PRIVREMENE SPREČENOSTI ZA RAD KORIŠĆENJEM SOFTVERSKOG REŠENJA "E-BOLOVANJE - POSLODAVAC": Od 1. aprila 2026. godine, poslodavcima će biti omogućeno da elektronskim putem podnesu zahtev za obračun naknada zarada za vreme privremene sprečenosti za rad, kao i da vrše prijem obračuna od strane nadležnog organa

Uvođenje sistema elektronskog bolovanja (“e-Bolovanje-Poslodavac”) od 1. januara 2026. godine predstavlja značajnu promenu u načinu razmene podataka o privremenoj sprečenosti za rad između lekara, poslodavaca i Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Ovaj sistem uspostavljen je Zakonom o razmeni podataka, dokumenata i obaveštenja u slučaju nastupanja privremene sprečenosti za rad korišćenjem softverskog rešenja "e-Bolovanje - Poslodavac" ("Sl. glasnik RS", br. 109/2025). Njime se uvodi obavezna elektronska razmena podataka o bolovanju zaposlenih, čime se ukida papirna dokumentacija i uspostavlja digitalni tok informacija između relevantnih institucija i poslodavaca.

Ovim zakonom je promenjena i procedura u tome na koji način zaposleni ostvaruju prava po osnovu privremene sprečenosti za rad, u odnosu na to kako je to do stupanja na snagu ovog zakona vršeno.

Korišćenje softverskog rešenja radi ostvarivanja prava po osnovu privremene sprečenosti zaposlenih kod poslodavca je omogućeno državnim organima, organima autonomne pokrajina i lokalne samouprave, privrednim društvima i drugim pravnim licima, kao i preduzetnicima, bez obzira na činjenicu da li imaju zaposlene ili ne.

Uvođenje softverskog rešenja “e-Bolovanje-Poslodavac” predstavlja deo šireg procesa digitalizacije zdravstvenog i administrativnog sistema u Republici Srbiji, usmerenog na modernizaciju načina vođenja evidencija o privremenoj sprečenosti za rad. Ovim sistemom omogućava se brža i pouzdanija razmena podataka između lekara, poslodavaca i nadležnih institucija, uz smanjenje administrativnih procedura, povećanje transparentnosti i efikasniju kontrolu korišćenja bolovanja. Takođe, njegovim uvođenjem je olakšano i ubrzana procedura otvaranja bolovanja za zaposlene usled nastupanja nekih od razloga za privremenu sprečenosti za rad.

Sa digitalizacijom ovog postupka, poslodavci imaju pregled podataka o statusu svih bolovanja na jednom mestu, dok se sami podaci ažuriraju u realnom vremenu. Ovo naročito olakšava samo vođenje evidencije o privremenoj sprečenosti za rad kod poslodavaca sa većim brojem zaposlenih.

Potrebno je napomenuti i to da se sa uvođenjem softverskog rešenja “e-Bolovanje-Poslodavac”, u slučaju da je jedno lice zaposleno kod dva ili više poslodavca, što je čest slučaj za profesorima u srednjim školama koji predaju u više škola kako bi imali pun fond časova, svaki od navedenih poslodavaca može da vidi ukoliko je zaposleni otvorio bolovanje kod bilo kog od tih poslodavaca, kao i da prati status njegovog bolovanja.

Iako je od 1. januara ove godine postojala obaveza da se poslodavci registruju svoj nalog na korisnički portal eUprave kako bi mogli da pristupe sistemu “e-Bolovanje-Poslodavac”, ta obaveza se u praksi odnosila na mali broj poslodavaca.

Naime, ukoliko su i poslodavac i njegova adresa za prijem elektronske pošte registrovani pri Agenciji za privredne registre Republike Srbije, izvršena je automatska registracija naloga tog poslodavca na portalu eUprava.

Međutim, ukoliko poslodavac nije registrovao svoju adresu za prijem elektronske pošte pri Agenciji za privredne registre, potrebno je da poslodavac istu registruje u što kraćem roku, da bi se izvršilo povezivanje na portalu eUprava i pristup softverskom rešenju “e-Bolovanje – Poslodavac”.

Obavezu povezivanja na portalu eUprava imaju i drugi registrovani subjekti koji nisu pravna lica, poput preduzetnika, udruženja, zadužbina, fondacija, ogranaka i predstavništava stranih pravnih lica, jer kod njih nije izvršena automatska registracija naloga, već oni moraju samostalno registrovati nalog na portalu eUprava kako bi mogli da koriste sistem “e-Bolovanje – Poslodavac”.

Kada je poslodavac registrovan na portalu eUprava u cilju korišćenja sistema “e-Bolovanje-Poslodavac”, u sledećem koraku poslodavac mora kreirati nalog u sistemu “e-Bolovanje Poslodavac”. Poslodavcu su na raspolaganju opcije:

1. Zakonski zastupnik, ili
2. rad u sistemu “e-Bolovanje-Poslodavac”.

Opcija “zakonskog zastupnika” daje pristup svim funkcionalnostima koje donosi navedeno softversko rešenje. S druge strane, opcije vezana za rad u sistemu “e-Bolovanje-Poslodavac” daje uži pristup, ali i taj pristup obuhvata ključne funkcionalnosti ovog sistema kroz sledeće dve uloge:

• “Rad sa privremenom sprečenošću za rad” – uloga koja omogućava korisniku da izvrši uvid i preuzme podatke i dokumenta u vezi sa privremenom sprečenošću za rad zaposlenog, kao i da podnese prigovor na ocenu izabranog lekara, odnosno prvostepene lekarske komisije i zahteva za ponovnu ocenu, odnosno veštačenje privremene sprečenosti za rad zaposlenog, ili
• “Rad sa obračunima” – uloga koja omogućava korisniku uvid u izveštaj o privremenoj sprečenosti za rad, pripremu i slanje i obradu liste obračuna, kao i slanje zahteva za dobijanje rešenja za obračun radi pokretanja odgovarajućeg postupka.

S obzirom na ove mogućnosti, poslodavac može različitim zaposlenima da delegira konkretne zadatke, što doprinosi boljoj organizaciji posla i smanjenju rizika od grešaka u radu prilikom korišćenja softverskog rešenja “e-Bolovanje-Poslodavac”.

Od 1. aprila 2026. godine, poslodavcima će biti omogućeno da kroz softversko rešenje “e-Bolovanje-Poslodavac” elektronskim putem podnesu zahtev za obračun naknada zarada za vreme privremene sprečenosti za rad, kao i da vrše prijem obračuna od strane nadležnog organa. Time se papirna dokumentacija koja je dosad korišćenja radi ostvarivanja prava po osnovu privremene sprečenosti za rad u potpunosti eliminiše.

Pored toga, poslodavcima će putem posebnog modula u okviru softverskog rešenja biti data mogućnost da:

• podnose prigovore na ocenu izabrane i prvostepene lekarske komisije o ispunjenosti uslova za otvaranje bolovanja;
• primaju obaveštenja sa podacima o oceni prvostepene, odnosno drugostepene komisije po podnetom prigovoru, čime se postupak po prigovorima znatno ubrzava;
• podnose zahtev za ponovno ocenjivanje uslova na osnovu kojih je bolovanje otvoreno, kao i zahteva za sprovođenje veštačenja.

Na ovaj način se celokupna komunikacija i procedura vezana za prigovore i ponovna ocenjivanja bolovanja odvija jednostavnije i brže.

Digitalizacija procesa kroz korišćenje softverskog rešenja “e-Bolovanje-Poslodavac” istovremeno je otvorila i određene rizike u pogledu zaštite podataka o ličnosti zaposlenih, imajući u vidu da se radi o podacima o zdravstvenom stanju, koji prema Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti ("Sl. glasnik RS", br. 87/2018) predstavljaju posebnu vrstu podataka o ličnosti.

Obrada podataka o zdravstvenom stanju je samo izuzetno dozvoljena, kao, između ostalog, u slučajevima kada je ta obrada propisana zakonom, te je neophodna u cilju izvršenja obaveza u oblasti rada, socijalnog osiguranja i socijalne zaštite.

U kontekstu bolovanja, to bi značilo da poslodavac ima pravo da obrađuje samo one podatke koji su neophodni da bi se evidentirala privremena sprečenost za rad zaposlenog i obračunala naknadu zarade tokom privremene sprečenosti za rad.

Samim tim, poslodavac neće i ne treba da raspolaže podacima o dijagnozi zaposlenog, podacima iz medicinske dokumentacije zaposlenog i slično. Poslodavcu je, naime, relevantna i dostupna samo informacija da je zaposleni privremeno sprečen za rad, kao i informacija o periodu trajanja tog odsustva.

Upravo iz tog razloga softversko rešenje “e-Bolovanje-Poslodavac” funkcioniše na principu ograničenog pristupa podacima, jer lekar evidentira medicinske podatke, dok poslodavcu postaje dostupna samo informacija o privremenoj sprečenosti za rad i dužini njegovog trajanja.

Podjednako važno pitanje je ko kod poslodavca može da rukuje podacima o zdravstvenom stanju. Shodno pravilima zaštite podataka o ličnosti, pristup ovim podacima mora biti strogo ograničen na ona lica kojima su ti podaci neophodni za obavljanje poslova. U praksi su to najčešće zaposleni u kadrovskoj službi (HR službi) i službi za obračun zarada. Poslodavac je dužan da jasno odredi ko ima pristup podacima o zdravstvenom stanju zaposlenih i da obezbedi da ti podaci ne postanu dostupni drugim zaposlenima ili neovlašćenim licima.

Pored kadrovskih, Zakon o zaštiti podataka o ličnosti postavlja i izričitu obavezu poslodavcu da primeni odgovarajuće tehničke i organizacione mere radi obezbeđenja bezbednosti podataka o ličnosti zaposlenih.

U kontekstu bolovanja, tj. primene sistema “e-Bolovanje-Poslodavac” to znači da poslodavac mora obezbediti da se podaci o zdravstvenom stanju zaposlenog čuvaju u sistemima koji imaju strogo kontrolisan pristup, kao i da budu zaštićeni od svakog neovlašćenog uvida, izmena ili zloupotreba. U digitalnom okruženju, obaveza poslodavca posebno podrazumeva primenu sistema korisničkih naloga, dvofaktorske autentifikacije prilikom pristupa IT sistemima, upotrebu dovoljno jakih lozinki, kao i drugih tehničkih rešenja koja sprečavaju neovlašćeni pristup podacima o zdravstvenom stanju.

Najčešće greške poslodavaca javljaju se kada se podaci o bolovanju tretiraju kao obični administrativni podaci. U praksi se dešava da informacije o zdravstvenom stanju zaposlenog postanu dostupne širem krugu zaposlenih nego što je to nužno, da se od zaposlenog traže detalji o bolesti ili medicinskoj dokumentaciji, ili da se dokumentacija čuva bez adekvatnih mera zaštite. Takva praksa nije u skladu sa propisima o zaštiti podataka o ličnosti, jer podaci o zdravstvenom stanju zaposlenog moraju uživati poseban režim zaštite.

Digitalizacija bolovanja kroz sistem “e-Bolovanje-Poslodavac” značajno pojednostavljuje administrativne procedure, ali istovremeno dodatno naglašava odgovornost i moguće rizike kod poslodavca u pogledu zaštite tih podatka.

1. Neovlašćen pristup podacima

Prvi i najznačajniji rizik odnosi se na neovlašćen pristup podacima o zdravstvenom stanju. Kod poslodavca pristup informacijama o privremenoj sprečenosti za rad mora biti strogo ograničen na ovlašćena lica kojima su ti podaci neophodni za izvršavanje radnih zadataka, kao što su zaposleni u kadrovskoj službi (HR službi) ili službi za obračun zarada. Ukoliko sistem pristupa nije jasno definisan, postoji konkretna opasnost da informacije o zdravstvenom stanju zaposlenog postanu dostupne licima koja za to nemaju pravni osnov.

2. Interna organizacija kao faktor rizika

Poseban rizik predstavlja i neadekvatna interna organizacija obrade podataka o zdravstvenom stanju zaposlenih kod poslodavca. Ukoliko poslodavac nema jasno definisana interna pravila o tome ko može pristupati portalu “e-Bolovanje-Poslodavac”, podacima koji su na njemu dostupni, na koji način se ti podaci čuvaju i koliko dugo se zadržavaju, povećava se mogućnost nepravilne obrade ili neovlašćenog korišćenja podataka.

3. Nedovoljna informisanost lica koja rukuju podacima

Takođe, jedan od značajnih rizika odnosi se i na nedovoljnu informisanost zaposlenih koji rukuju podacima o zdravstvenom stanju zaposlenih. Zaposleni u kadrovskim (HR službi) ili administrativnim službama često raspolažu podacima o privremenoj sprečenosti za rad, ali nisu uvek dovoljno upoznati sa pravilima zaštite podataka o ličnosti i posebnom osetljivošću zdravstvenih podataka. Ukoliko poslodavac ne obezbedi adekvatno upoznavanje zaposlenih sa pravilima obrade i obavezom čuvanja poverljivosti ovih podataka, povećava se mogućnost nenamernog otkrivanja ili nepropisnog korišćenja podataka o zdravstvenom stanju zaposlenih.

Posledice zloupotrebe podataka i odgovornost poslodavca

Digitalizacija procesa kroz sistem “e-Bolovanje-Poslodavac” može doprineti efikasnosti administracije, ali samo pod uslovom da se obrada podataka o zdravstvenom stanju zaposlenih vrši uz strogo poštovanje načela zakonitosti, minimizacije podataka i bezbednosti obrade propisanih Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti.

Naročito važno pitanja otvara se onda kada kod poslodavca dođe do zloupotrebe podataka iz sistema “e-Bolovanje-Poslodavac”, jer tada odgovornost više nije samo organizaciona ili radnopravna, već može prerasti i u prekršajnu, a u određenim situacijama i krivičnu odgovornost.

Sledeći korak eKarton

Sledeća velika faza digitalizacije zdravstva nije samo “e-Bolovanje-Poslodavac”, već i uvođenje elektronskog zdravstvenog kartona, odnosno vođenja zdravstvene dokumentacije u elektronskom obliku. Njegov pravni temelj u Srbiji se pre svega nalazi u Zakonu o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva ("Sl. glasnik RS", br. 92/2023), koji uređuje vrste i sadržinu zdravstvene dokumentacije, način njenog vođenja, lica ovlašćena za unos i obradu podataka, kao i raspolaganje podacima iz medicinske dokumentacije. Ministarstvo zdravlja je upravo povodom izmena tog zakona naglasilo da su time stvoreni uslovi za ubrzanu upotrebu informaciono-komunikacionih tehnologija u zdravstvu, uključujući budući Republički integrisani zdravstveni informacioni sistem i eKarton.

Izvor: Vebsajt Forbes, Dimitrije Stepanović i Vanja Nikolčić, advokati iz advokatske kancelarije TSG advokati, 27.03.2026.
Naslov: Redakcija