Razlike i sličnosti između vize za duži boravak (viza D) i odobrenja za privremeni boravak

Tweet

NAPOMENA:

• Ovaj stručni tekst se odnosi na propise koji važe na dan njegovog objavljivanja. Svi izneti stavovi su stručni stavovi, odnosno shvatanja autora teksta, koja se baziraju na tumačenju pozitivnopravnih normi, i ne predstavljaju obavezujuće instrukcije.
• Ulaskom u DEMO verziju pravne baze Paragraf Lex, možete BESPLATNO pristupiti SVIM propisima Srbije i time možete utvrditi ažurnost ovog teksta.

Autor: Redakcija, Slobodan Miletić

Objavljeno: 04.03.2021.

Zakonom o strancima (dalje: Zakon) propisani su uslovi pod kojima stranac može da ulazi i boravi u Republici Srbiji. Po pravilu to čini sa važećom putnom ispravom u koju je uneta viza ili odobrenje boravka, ukoliko zakonom ili međunarodnim ugovorom nije drugačije određeno.

U skladu sa tim, Republika Srbija sa nekim zemljama ima, a sa nekima je ukinula vizni režim.

Viza (A, C i D) je odobrenje za ulazak, boravak ili tranzit koje stranac pribavlja pre ulaska na teritoriju Republike Srbije, s tim što izdata viza nije garancija da će strancu biti odobren ulazak u Republiku Srbiju.

Vizu izdaje diplomatsko-konzularno predstavništvo, ukoliko Zakonom nije drugačije određeno. Zahtev za vizu razmatra i o njemu odlučuje diplomatsko-konzularno predstavništvo na čijem konzularnom području podnosilac zahteva zakonito boravi, uz Zakonom utvrđen izuzetak kada se radi o hitnosti putovanja.

Zahtev za izdavanje vize se podnosi lično, na propisanom obrascu, najranije tri meseca pre početka nameravanog putovanja. Dokazi o ispunjenosti uslova za izdavanje viza (A, C i D) propisani su u članu 26. Zakona.

Viza za duži boravak (viza D), jeste odobrenje za ulazak i boravak na teritoriji Republike Srbije u trajanju od 90 do 180 dana.

Stranac kome je u skladu sa viznim režimom za ulazak u Republiku Srbiju potrebna viza i koji namerava da u Republici Srbiji podnese zahtev za odobrenje privremenog boravka pribavlja vizu za duži boravak.

Stranac, kome je izdata viza za duži boravak po osnovu zapošljavanja, ostvaruje pravo na zapošljavanje u skladu sa propisima koji uređuju zapošljavanje stranaca. Pre isteka roka važenja vize za duži boravak po osnovu zapošljavanja, stranac podnosi zahtev za odobrenje privremenog boravka po osnovu zapošljavanja, ako njegovo poslovno angažovanje u Republici Srbiji traje duže od roka važenja vize za duži boravak. Prema članu 26. stav 3. Zakona, prilikom podnošenja zahteva za vizu za duži boravak, pored dokaza iz stava 2. istog člana, podnosilac je dužan da priloži i dokaze, odnosno isprave koje je u skladu sa odredbama Zakona potrebno priložiti prilikom podnošenja zahteva za privremeni boravak (u zavisnosti od osnova boravka).

Saglasno članu 27. stav 1. Zakona, pravno ili fizičko lice koje poziva stranca u privatnu ili poslovnu posetu mora priložiti pozivno pismo. Sadržina pozivnog pisma utvrđena je odredbama st. 2-4. istog člana.

Zakonom se, prema članu 39. stav 1, razlikuju osnovi boravka stranaca na teritoriji Republike Srbije, i to: kratkotrajni boravak, boravak na osnovu vize za duži boravak, privremeni boravak i stalno nastanjenje.

Privremeni boravak je dozvola boravka stranog državljanina u Republici Srbiji i može da se odobri strancu koji namerava da boravi u Republici Srbiji duže od 90 dana, između ostalog, po osnovu zapošljavanja.

Privremeni boravak se može odobriti u trajanju do jedne godine i može da se produži na isti period važenja, u zavisnosti od osnova boravka i postojanja razloga zbog kojih se privremeni boravak odobrava. Izuzetno se privremeni boravak po osnovu zapošljavanja može odobriti strancu koji namerava da u Republici Srbiji boravi kraće od 90 dana, a za taj rad mu je u skladu sa propisima koji uređuju zapošljavanje stranaca potrebna radna dozvola. Podnošenje zahteva za privremeni boravak i rokovi s tim u vezi uređeni su odredbama člana 41. Zakona, a mogućnost podnošenja objedinjenog zahteva za privremeni boravak i dozvolu za rad članom 41a Zakona.

Iz navedenih odredaba Zakona proizlazi da postoje razlike između vize za duži boravak (viza D) i privremenog boravka, ali da postoje i sličnosti između njih. Razlike između vize D i privremenog boravka nisu samo formalne (viza je odobrenje, a za privremeni boravak izdaje se dozvola), već i suštinske, što se može uočiti iz analize sadržine Zakona.

Vizama se, naime, prevashodno reguliše režim ulaska u Republiku Srbiju stranaca kojima je za taj ulazak potrebna viza, a dozvolama za privremeni boravak pre svega režim boravka stranaca u Republici Srbiji, uglavnom već prisutnih koji nameravaju duže da borave iz različitih razloga (po raznim osnovima).

Sličnosti između ta dva režima, a time i prava na ulazak i boravak na osnovu obe od tih isprava, celishodna su podrška ostvarivanju prava na slobodno kretanje ljudi, daljoj liberalizaciji viznog režima i brojnim drugim promenama u ovoj oblasti usmerenim na efektivno ostvarivanje ljudskih prava.